Više ljudi poginulo je danas u eksploziji u skladištu jedne brodarske kompanije u Hamburgu, preneli su nemački mediji.
Eksplozije u luci u skladištu brodarske kompanije u Hamburgu pokrenule su veliku akciju lokalnih vatrogasaca i policije, veliki oblak dima diže se iznad mesta eksplozije, a u blokadi se našlo nekoliko naselja i saobraćajnica, a prema tvrdnjama policije broj žrtava je manji od 10, preneo je Bild.
Više ljudi poginulo je danas u eksploziji u skladištu jedne brodarske kompanije u Hamburgu, preneli su nemački mediji.
Eksplozije u luci u skladištu brodarske kompanije u Hamburgu pokrenule su veliku akciju lokalnih vatrogasaca i policije, veliki oblak dima diže se iznad mesta eksplozije, a u blokadi se našlo nekoliko naselja i saobraćajnica, a prema tvrdnjama policije broj žrtava je manji od 10, preneo je Bild.
Više ljudi poginulo je danas u eksploziji u skladištu jedne brodarske kompanije u Hamburgu, preneli su nemački mediji.
Eksplozije u luci u skladištu brodarske kompanije u Hamburgu pokrenule su veliku akciju lokalnih vatrogasaca i policije, veliki oblak dima diže se iznad mesta eksplozije, a u blokadi se našlo nekoliko naselja i saobraćajnica, a prema tvrdnjama policije broj žrtava je manji od 10, preneo je Bild.
Policija i Žandarmerija opkolili su lice mjesta, sve raspoložive snage su na terenu.
Policija traga za Rankom J. zbog sumnje da je danas oko 19 časova ubio Nedeljku i Gorana Ilića iz Batkuše, opština Šamac.
Kako saznaje Provjereno.info, Ranko J. večeras se dovezao ispred porodične kuće Milutina Trifunovića, kojeg je ranio pucajući iz vatrenog oružja, a zatim hicima u glavu usmrtio Iliće, nakon čega je pobjegao.
Nesrećni Ilići su bili u gostima kod Milutina Trifunovića.
Možda vas zanima
Policija i Žandarmerija opkolili su lice mjesta, sve raspoložive snage su na terenu
Na suđenju, tužioci su tvrdili da je mlada mama imala aferu i rekli da je njen dečko prekinuo vezu zbog njene djece.
Suzan Smit priznala je da je prije 30 godina udavila svoje 2 dece.
Njoj je jednoglasno odbijena molba za uslovni otpust nakon što se prvi put pojavila pred odborom, prošle godine.
– Znam da je to što sam uradila bilo užasno. I dala bih sve ako bih mogla da se vratim i promijenim to – rekla je ona, savladana emocijama, odboru za uslovnu slobodu preko Zuma, prenosi portal ABC.
Suzan je, 25. oktobra 1994. godine, vezala svoje sinove, trogodišnjeg Majklai četrnaestomjesečnog Aleksandra, za njihova autosjedišta i pustila auto da se otkotrlja u jezero blizu njene kuće. Tada je imala samo 23 godine.
Možda vas zanima
U početku je lagala policiju i rekla da ju je crnac oteo automobilom i kidnapovao njene sinove. Njen muž joj je povjerovao, a mladi roditelji su se pojavili na TV-u da mole osumnjičenog da dovede dječake kući.
Dana 3. novembra 1994. godine, policija se suočila sa Suzan Smit zbog njene priče i ona je priznala ubistva.
– Voljela bih da mogu to da vratim, zaista. Nisam lagala da bih se izvukla… Samo sam se uplašila. Nisam znala kako da kažem ljudima koji ih vole da ih više nikada neće vidjeti. Ja sam hrišćanka i Bog je veliki dio mog života. I znam da mi je oprostio – rekla je Suzan, koja sada ima 54 godine.
Bivši muž Suzan Smit, Dejvid Smit, bio je emotivan dok je tražio od odbora da odbije njenu uslovnu slobodu.
– Ovo nije bila tragična greška… Ona je namjerno htjela da okonča njihov život – rekao je on i dodao: – Nikada nisam osjetio kajanje od nje zbog toga. Bio sam prilično blizu da okončam svoj život zbog tuge koju mi je nanijela – rekao je Dejvid Smit.
Najmanje 22 osobe su izgubile život, dok je oko 80 putnika povređeno u teškoj železničkoj nesreći koja se dogodila na severoistoku Tajlanda, kada je građevinska dizalica pala na putnički voz u pokretu, izazvavši njegovo iskliznuće iz šina i veliki požar, saopštili su tajlandski zvaničnici.
Nesreća se dogodila tokom jutarnjih sati
Incident se dogodio u sredu ujutro, u okrugu Sikio, u provinciji Nakon Račasima, koja se nalazi oko 230 kilometara severoistočno od Bangkoka. Voz je saobraćao na relaciji Bangkok – Ubon Račatani, jednoj od prometnijih linija u zemlji, a u trenutku nesreće u njemu se nalazilo 195 putnika.
Prema prvim informacijama sa terena, voz je prolazio ispod gradilišta kada je masivna dizalica, korišćena za izgradnju nadzemne brze železnice, iznenada pala sa betonske konstrukcije direktno na kompoziciju voza.
Najteže stradala tri vagona
Dizalica je pala na tri vagona, pri čemu su dva vagona pretrpela katastrofalna oštećenja. Udar je izazvao iskliznuće voza iz šina, a zatim i požar, što je dodatno otežalo evakuaciju putnika.
Spasilačke ekipe su satima radile na izvlačenju povređenih i stradalih iz olupina vagona. Mnogi putnici su zadobili teške povrede, uključujući prelome, opekotine i povrede glave, dok su neki u kritičnom stanju prebačeni u obližnje bolnice.
Projekat u saradnji sa Kinom pod lupom
Građevinska dizalica bila je deo radova na velikom infrastrukturnom projektu, izgradnji tajlandsko-kineske brze železnice, koji ima za cilj modernizaciju železničke mreže i bolje povezivanje regiona.
Nakon nesreće, tajlandska vlada je saopštila da će svi radovi na tom delu projekta biti privremeno obustavljeni, dok traje istraga.
Ministar naložio hitnu istragu
Ministar saobraćaja Phipat Račakitprakan izjavio je da je naložio hitnu, temeljnu i transparentnu istragu kako bi se utvrdilo:
zašto je došlo do pada dizalice
da li su poštovani bezbednosni protokoli
i da li postoji odgovornost izvođača radova ili nadzornih organa
„Bezbednost građana je apsolutni prioritet. Svi odgovorni biće sankcionisani“, poručio je ministar.
Strah da broj žrtava poraste
Spasilačke službe i dalje se nalaze na terenu, a vlasti ne isključuju mogućnost da broj poginulih poraste, s obzirom na težinu povreda nekih putnika i složenost operacije spasavanja.
Kako javaljaju naši reporteri sa lica mesta, još uvek nije poznato da li će pripadnici MUP-a njih upotrebiti kako bi kopali u pomenutom području
Policijski auto u kojem su se nalazile lopate i ostalo oruđe prošao je kroz Banjsko Polje i otišao ka kući kod koje je poslednji put viđena nestala Danka Ilić (2).
Kako javaljaju naši reporteri sa lica mesta, još uvek nije poznato da li će pripadnici MUP-a njih upotrebiti kako bi kopali u pomenutom području.
Podsetimo, potraga sa Dankom Ilić (2) ušla je u peti dan. Ni jučerašnja potraga se nije završila slavno, uprkos višečasovnim naporima svih pripadnika MUP-a.
Danka Ilić poslednji put je viđena u utorak oko 13.45 sati u Banjskom polju. U trenutku nestanka na sebi je imala ljubičaste pantalone, maslinasto zelenu jaknu i kosu vezanu u rep.
Sistem “Pronađi me” je zbog njenog nestanka aktiviran prvi put u Srbiji, a kako je navedeno na sajtu ”pronadjime.mup.gov.rs”, devojčica ima smeđu kosu, braon oči i visoka je oko 85 centimetara.
Majka odvedena na mesto nestanka
U petak, 29. marta, četvrtog dana potrage za devojčicomDankom, policija je sa majkom otišla na mesto gde je poslednji put videla devojčicu.
Kako saznajemo, policija je sa majkom zapravo prolazila rekonstrukciju kretanja u danu u kom je devojčica nestala. Majka Ivana Ilić je pokazivala svaki napravljeni korak u utorak, pre nego što je dete naprosto iščezlo iz dvorišta.
Otac prošao poligraf
Miloš Ilić, otac nestale Danke prošao je poligrafsko ispitivanje. Kako Telegraf saznaje, otac juče nije bio pozvan na ispitivanje u policijsku stanicu u Boru, dok majka jeste zbog toga što je ona poslednja bila sa devojčicom pre njenog nestanka.
Majka je inače odbila poligrafsko testiranje.
I juče se radilo na raščišćavanju terena
Bageri su u sredu ceo dan kopali i iznosili smeće i krševe iz kuće, a ispred kuće kod koje je poslednji put viđena nestala Danka Ilić (2) za kojom traga cela Srbija stigla je teška mehanizacija koja je i juče radila na raščišćavanju terena.
Pas Zigi je takođe učestvovao u potrazi.
Od Danke i dalje ni traga ni glasa
Opremljeni najsavremenijom opremom, na kvadovima sa psima tragačima na desetine spasilaca jedan za drugim uputili su se ka mračnom tunelu koji je lociran u Banjskom Polju kako bi pronašli makar neki trag o nestaloj devojčici Danki Ilić. Hodali su tamnim i hladnim hodnicima, preko 70 sati na terenu, tražili, ali nažalost i dalje ni traga ni glasa od deteta.
Najnoviji snimak MUP-a dokazuje kolika je predanost naše policije i službe za spasavanje da Danku nađu živu i zdravu. Na početku se mogu videti planovi konstruisani do najsitnijeg detalja.
I pored fonemenalne logistike, neumorno prolazeći i pretraživajući, od ranih jutarnjih časova, tunel, podzemne kanale i šahte ukupne dužine oko 4,5 kilometara, u rejonu Banjskog Polja do grada Bora, specijalistički timovi za spasavanje iz ruševina Sektora za vanredne situacije iz Beograda i Novog Sada, zajedno sa ostalim pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova nisu uspeli da pronađu nikakav trag koji bi ukazao na to da se dvogodišnja Danka Ilić tu nalazila.
Poznata pevačica Marija Šerifović aktivna je na mnogim društvenim mrežama.
Samo na Instagramu ima preko milion pratilaca, dok je sad najavila mogućnost da se povuče sa mreža.
Poznato je da je Marija naročito aktivna na Jutjubu, gde joj se klipovi i te kako gledaju, te od istih zarađuje, pa je mnoge iznenadilo njeno uključenje u kom priča da razmatra gašenje profila.
– Intezivno razmišljam o tome da sve društvene mreže! Jutjub vlogove, Instagram, Tviter, sve da ugasim na neodređeno. Razmišljam samo. Za sada samo razmišljam – kazala je Marija.
Ponosna je na Jovanu
Marija Šerifović je, podsetimo, nedavno podelila na društvenim mrežama poruku za koleginicu Jovanu Pajić. Marija je oduševljena njenim novim projektom, pa joj se javno obratila.
– Svakom tvom uspehu i rastu se radujem kao malo dete. Možda čak i više nego ti sama. I sve ti to odavno pripada – navela je Marija Šerifović na Instagramu.Jovana Pajić i Marija Šerifović / Izvor: ATA Images/Antonio Ahel/Srbija Danas
Marija se ovde nije zaustavila.
– Ono što je rođeno iz istine, istrajnosti i čiste namere, ništa ne može da zaustavi. I ponosna sam. Baš, Jovana – dodala je jedina srpska pobednica na “Evroviziji” povodom koleginicine nove numere.
Dijana Radonjić, poznatija kao Dijana Dilajn, doživela je ozbiljnu nezgodu na skuteru u Dubaiju. Zadobila je teške povrede i prelom vilice, zbog čega nije mogla da jede, niti da govori.
Kako je otkrila, ona se hitno vratila u Beograd jer je morala na operaciju.
– Na kraju je morala operacija. Budite uz mene pozitivnim mislima – napisala je Dijana Dilajn, pa podelila fotografiju sa muškarcem koji joj je u ovom teškom trenutku najviše pomogao:
– U ovakvim situacijama vidiš ko ti je pravi prijatelj. Našao me najboljeg doktora, sve organizovao u dva dana, i na kraju uz mene do ulaska u operacionu salu. I uplašeniji od mene x 5. Hvala ti najbolja osobo – napisala je Dijana Dilajn.
foto: Instagram/diline_dijana
Podsetimo, Dijana Dilajn je podelila uznemirujuće fotografije svojih povreda na Instagramu i apelovala na ljude da budu oprezni.
Kako je navela, zbog povreda ne može ni da jede, ni da priča.
– Gospođa stručnjak se polomila sa skutera u punoj brzini. Modrice svuda, vilicu polomila i ušivala bradu – poručila je ona i dodala…1 / 6 Foto: Instagram/diline_dijana
– I sad ovako niti da jedem niti da pričam ne mogu. Pazite se, decu naročito. Nismo ni svesni šta sve može da se desi u sekundi – napisala je Dijana Dilajn nakon nezgode.
Pakistanski vatrogasci izvukli su iz ruševina tržnog centra u Karačiju tela oko 25 osoba, čime je broj poginulih u velikom požaru u tržnom centru Gul plaza, porastao na oko 50, saopštili su zvaničnici.
“Pronašli smo 20 do 25 tela, odnosno posmrtnih ostataka”, izjavio je zamenik komesara Džaved Nabi Koso, navodeći da su ostaci prebačeni u bolnicu radi DNK identifikacije, preneo je Rojters.
On je dodao da je zbog otežane identifikacije teško precizno utvrditi broj stradalih. Prema poslednjim podacima, u utorak je zvanično bilo potvrđeno 29 poginulih.
Vatrogasci su se sa vatrom borili do utorka, a nakon što je požar stavljen pod kontrolu, Gul plaza je gotovo u potpunosti uništena i svedena na pepeo i ruševine.
Prema podacima državne spasilačke službe, prijavljeno je ukupno 84 nestalih osoba. Policija navodi da se većina nestalih vodi kao stradala, zbog čega se strahuje da bi broj žrtava mogao dodatno da poraste.
Meštani sela Majilovac kod Velikog Gradišta više od 15 godina nisu dobili epilog o slučaju koji je tog kobnog 22. jula 2010. godine potresao njihovu zajednicu, kada je, dok se vraćao sa majkom iz bašte, koja se nalazila uz ivicu šume Beljanice, nestao trinaestogodišnji Đorđe Andrejić.
Njegova majka, Marina Andrejić, pronađena je dva dana kasnije kako pešači iz pravca Manastira Nimnik, bosa, raščupana i krvava, sa velikom rasekotinom na nozi.
Jedna meštanka sela Majilovac prisetila se kako je to sve izgledalo pre petnaest godina, kao i određenih događaja koji do sada nikada nisu ispričani u javnosti.
“Naišli su čovek i žena koji su čuvali ovce tamo ili šta već… Oni su je videli kako ide tako čupava i prljava i oni su je povezli do kuće. Ona njima u autu nije rekla ništa. Oni su nju samo pokupili, videli je i pitali: ‘Hoćeš da te odvezemo do kuće?’ Ona je njima samo rekla ‘da’ i oni su je odvezli tu do kuće”, ispričala je jedna meštanka prisećajući se kako je otkriveno da Đorđa Andrejića više nema, ali i kako je mesto izgledalo u danima potrage za nesrećnim dečakom.
Kako je rekla, najčudnije joj je bilo to što, prilikom prvog susreta sa drugim ljudima nakon što joj je sin nestao, nije zaplakala niti zatražila pomoć u njegovom pronalaženju, već je ćutala sve do kuće.
“Ona je bila veoma čudna, a on je bio divan i tih dečak. Mali je bio… ne ometen, ali kao da je imao neki strah od nje. Bio je previše dobar, možda je za nijansu zaostajao za drugom decom, ali je imao toliki strah od nje. Sećam se, bili smo u školi i on, dete, stane da priča sa nama nešto, kada je ona naišla… Rekla mu je: ‘Đorđe, pričaš, pričaš! Ogovaraš, ogovaraš! Dosta! Šta ti je rečeno?!’ Ali iskrena da budem, niko ovde ne veruje u tu priču da ga je ona ubila već da je nekako umešana u nestanak i da se to zataškalo“,ispričala je ova meštanka.
Prema njenim rečima, mali Đorđe Andrejić bio je veoma blizak sa stricem, uz koga se dovoljno opustio da progovori, ali i da bude dete koje je trebalo da bude. Međutim, ni porodica samog strica kroz godine nije prošla bez tragedije, kada je 9. marta 2016. godine ubijena njegova ćerka Jelena Šindrić u Požarevcu, a usmrtio ju je bivši partner i policajac Dejan Stojiljković.
“Baš je jezivo sve to kroz šta je prošla ta njihova porodica. Prvo nestane Đorđe i o tome se više ništa ne zna, a onda Jelenu ubiju šest godina kasnije. Ona ga je ostavila valjda zbog nekog drugog, i on je bukvalno posle osmog marta čekao. Kad se parkirala i otvorila vrata on je pucao i ubio je na mestu”, ispričala je ona.
Foto: RINA.RS/YouTube/screenshot
Prisećajući se samog nestanka Đorđa Andrejića, meštanka sela Majilovac se i rasplakala, ispričavši koliko je ta potraga za dečakom jezivo izgledala, kao i zašto meštani sumnjaju da je otac nekako umešan u slučaj.
“Počnem da plačem kad se setim… selo je bilo puno vojske. Užas! Da nikad ništa otkriveno nije, nije mi jasno. Ja sam čula kad je ona kao njega odvela, kud je ona njega vodila… prvo su počeli malo ljudi da pričaju: ‘Ne znam, videli smo je, ovo – ono’, a onda kad su videli da tu dosta mnogo nečistih stvari ima, samo su prestali da pričaju. Ljudi su počeli da sumnjaju u oca zato što je, navodno, kad su išli ljudi iz sela da ga traže, sedeo mrtav ‘ladan i rekao: ‘Aha, aha, tražite ga, tražite ga, će ga nađete malo sutra’. E sad, koliko je to tačno… To niko ne zna. To je ‘sve rekla – kazala’ ako mi veruješ”, ispričala je vidno potresena meštanka.
Prema njenim rečima, mesta gde su meštani zajedno sa vojskom, policijom i lovcima pretraživali za telom nesrećnog dečaka, sada su, ili neprohodna, ili su zauvek nestala zbog izgradnje brze saobraćajnice.
“On je nestao u ovom delu preko puta samog sela, u pravcu ka Manastiru Nimnik. Navodno je ona imala tamo neku njivu, baštu, pa je ona vodila njega u baštu, pa se isekla navodno na motiku… ko bi ga znao. Kao da je dečak umeo sam da se vrati kroz ono šipražje. Tamo sada prolazi i ova brza saobraćajnica. To je tamo neprohodno. To je blato, šuma i generalno je nepristupačan teren. Tamo se snalaze samo lovci, oni kao da su rođeni u toj šumi”, ispričala je ona.
Taj stari put koji je vodio ka manastiru i starom groblju u čijoj blizini se nalazila bašta Andrejića, danas je zatvoren za vozila. Meštani tuda ne prolaze čak ni traktorima zbog nepristupačnog terena i odrona zemlje, tim putem sada samo ovce i koze prolaze.
Kuća duhova
Kuća u kojoj je živeo Đorđe Andrejić danas stoji tiha i prazna, kao da je vreme u njoj stalo onog dana kada je nestao. Kapija je zatvorena, zavese navučene na prozore u prizemlju, dok su stakla na spratu spuštena na određenim mestima kako bi ulazio vazduh u prazan prostor. Nekada porodični dom, mesto gde su živela dva mala i razigrana deteta, te 2010. godine postao je samo mesto tuge i bola, sa uspomenama na dečji smeh.
Dečakov otac Dejan preminuo je ubrzo nakon njegovog nestanka, u medijima je tada pisano da je preminuo slomljen od tuge i pritiska koji je pratio porodicu. Sestra je, nakon što je tokom suđenja preuzeo centar za socijalni rad, odrasla i udala se preselivši se u drugi grad.
Njihova majka Marina je, zvanično oslobođena optužbi, prvo živela u kući, ali je nakon nekoliko godina i ona napustila porodični dom i preselila se kod ćerke, zauvek napustivši selo u kojem joj je život obeležen.
“Ne verujem da je preminuo slomljen od bola i tuge za sinom. Dejan je umeo često da popije i pre samog nestanka dečaka i stradala mu je jetra, a čudno se ponašao u tim danima. Neki pričaju da je i on bio umešan u ceo slučaj“, ispričao je jedan meštanin Majilovca 15 godina od nestanka Đorđa Andrejića.
Kuća je ostala iza njih, zatvorena i napuštena, kao simbol svega što se raspalo tog kobnog dana kada je nestao Đorđe Andrejić. Ispred nje se više niko ne zadržava, iako dvorište izgleda kao da se redovno održava. Trava je uredno pokošena, a kapija je vezana žicom kako bi sprečila da neko uđe i remeti tišinu koja je obavija.
Meštani prolaze pored, više je ni ne gledaju. Retko ko se zaustavi, a još ređe želi da progovori o onome što se dogodilo pre petnaest godina. O nestanku dečaka u selu se danas gotovo i ne priča, kao da je ta kolektivna tuga u danima potrage za njegovim telom prosto isparila iz njihovih duša. Mali Đorđe bi možda bio i zaboravljen da nije podsećanja o njegovom nestanku svake godine koji mediji pišu, jer takav događaj ne sme biti zaboravljen.
“Ne priča se više o tome ovde, samo kada pročitamo podsećanje u novinama… ali znate kako to ide, prošlo je mnogo godina i svako ima neko svoje mišljenje”, ispričala je jedna meštanka.
Priča o nestanku trinaestogodišnjeg dečaka pominje se samo usput, u šapatima podstreknutim nestankom dvogodišnje Danke Ilić ili na godišnjicu njegovog nestanka, a selo na kratko ponovo oseti nelagodu koja se nikada nije do kraja povukla. Priče, bez dokaza i potvrda, godinama kruže mestom, menjaju oblik i prenose se, kao legenda, sa kolena na koleno među onima kojima je još uvek stalo do toga da se sazna istina.
Istina, međutim, nikada nije utvrđena. Kuća Andrejića danas je nemi svedok te neizvesnosti, zaključana i zaboravljena kao i odgovori na pitanje šta se tog dana zaista dogodilo sa trinaestogodišnjim dečakom.
Kobni dan
Trinaestogodišnji Đorđe Andrejić nestao je 22. jula 2010. godine, u selu Majilovac kod Velikog Gradišta kada je sa majkom Marinom krenuo iz porodične kuće ka bašti koja se nalazila oko kilometar i po od kuće, između sela Majilovac i Kurjača, uz ivicu šumskog pojasa Beljanice.
Pre nego što su krenuli, Marina i Đorđe su ostavili poruku njegovom ocu Dejanu da idu u baštu i da će se vratiti kasnije tog dana. Prema Marininoj verziji događaja, tog dana su se, vraćajući se iz bašte, izgubili u šumi.
Ona je, kako je izjavila, bila povređena, pa je Đorđe otišao ispred nje kako bi pronašao put. Đorđe je tada, prema njenom svedočenju uzviknuo “Mama, vidim put”, samo da bi se ubrzo nakon toga začuo vrisak, a Đorđe Andrejić je nestao bez traga.
Dva dana kasnije 24. jula, Marina se pojavila na zemljanom putu kod sela Kurjače u blizini Manastira Nimnik. Pronašli su je muž i žena, koji su tuda prolazili kolima, a po njihovoj priči, Marina je bila bosa, izgrebana i blatnjava sa povećom rasekotinom na nozi. Oni su joj ponudili prevoz i odvezli je do kuće gde je, prema navodima, rekla Dejanu da je Đorđe nestao.
Policija je odmah obaveštena i potraga je pokrenuta, a kako je poslednji put viđen upravo sa majkom, ona je postala glavna osumnjičena u njegovom nestanku. Potraga je trajala mesecima, a učestvovali su pripadnici vojske, policija, žandarmerija, lovci, meštani i psi tragači. Šuma, bunari, livade i teško pristupačni predeli pretraživani su danima, ali od Đorđa nije bilo ni traga.
U tom preiodu, Marina kao glavna osumnjičena u policiji i prilikom istrage daje više različitih iskaza. U početku je pričala kako su se izgubili i da je dete nestalo u šumi, da bi kasnije promenila priču i rekla kako je sina udarila motikom i da je izgubio svest, ali da se probudio. Na kraju je, kako se navodi u medijima, pod pritiskom policije, priznala da je Đorđa usmrtila udarcem motike i da je njegovo telo prekrila lišćem i granjem u šumi.
Marina je tada odvela policiju na mesto gde se, kako se sumnja, dogodilo ubistvo, ali uprkos masovnoj potrazi i pretrazi terena Đorđevo telo nikada nije pronađeno u celosti. Prilikom pretrage terena, lovci su pronašli lobanju 40 metara od mesta na koje je Marina odvela pripadnike policije i obavestili policiju, koja je mačetama morala da raskrči put kako bi prišla samoj lokaciji, a DNK analizom utvrđeno je da pripada nestalom dečaku. Ostatak skeleta nažalost ni 15 godina kasnije nije pronađen.
Marina Andrejić, optužena da je počinila krivično delo teško ubistvo, prvostepeno je osuđena 15. marta 2011. godine u Višem sudu u Požarevcu na 20 godina zatvora. Tu presudu Apelacioni sud je vratio na ponovno suđenje, međutim presuda je ponovo bila ista.
Marina Andrejić je tada provela ukupno 703 dana u pritvoru, nakon čega je Apelacioni sud poništio presudu i pravosnažno je oslobodio od optužbi zbog nedostatka dokaza koji je dovode u vezu sa krivičnim delom.
Nakon oslobađajuće presude, Marina Andrejić je tužila državu za nezakonit pritvor i dobila parnicu, a država joj je isplatila 2 miliona kao odštetu. Tada je podnela i tužbu Evropskom sudu u Strazburu, ali slučaj i dalje nije okončan.
Petnaest godina nakon nestanka Đorđa Andrejevića oglasila se za medije izjavivši da već godinama trpi torturu od naroda koji sumnja u to da ona nije imala ništa sa nestankom deteta, kao i da i dalje traži istinu.
Saobraćajna nesreća na auto-putu u Lenjingradskoj oblasti, u kojoj su poginule dve osobe, verovatno je uzrokovana lošim osvetljenjem puta.
Nesreća se dogodila na 150. kilometru Kolskog auto-puta R-21, gde su se direktno sudarili automobil cisterna za gorivo.
Svi u automobilu su poginuli.
Prema izvoru REN TV-a, vozači se nisu preticali, a do sudara je verovatno došlo zbog loše vidljivosti. Vozači su pogrešno procenili rastojanje između vozila.
