Category: Uncategorized

Dok su nas prethodne sezone navikle na jesenje temperature usred decembra, Marko Čubrilo, naš poznati meteorolog amater, u dugoročnoj prognozi poručuje da bi zima 2025/2026. trebalo da bude sinoptički bitno drugačija od nekoliko proteklih. Ako ste se pitali da li ćemo konačno imati konkretniju zimu, odgovor je da, jer prema njegovim analizama pred nama je sezona koja binizijama mogla da donese oko 75 mraznih dana, a planinama oko 120 dana. Čubrilo otkriva i da će najjači mrazevi u nižim predelima i gradovima ići na oko -15 stepeni, a u najhladnijim mestima i oko -25 stepeni. Procenjuje da postoji čak oko 65 odsto šansi ova zima bude hladnija od proseka

-Najhladniji deo zime trebao bi da bude period od polovine decembra do kraja januara, dok bi potencijalno februar mogao doneti rano proleće i ili nastavak hladnoće. Broj dana sa snegom na tlu bi mogao biti od oko 40-45 dana u nizijama do oko 100 dana na planinama – najavio je Čubrilo.

Najjače mrazeve očekuje u januaru, ali su jaki mrazevi mogući i u februaru.

Stanje svetskog mora i kvazi-binalna oscilacija

Čubrilo poručuje da je pred nama zima koja će imati vrlo neobične anomalije vode svetskog mora i da je moguća vrlo slaba „La Nina“.

Što se tiče kvazi – binalne oscilacije, to je parametar koji predstavlja smenu dominacije istočnih ili zapadnih vetrova u višim slojevima troposfere.

• kada su dominantni istočni vetrovi znatno je veća verovatnoća za jače poremećaje stabilnosti troposfernog polarnog vrtloga i pojavu naglog zagrevanja stratosfere
• kada dominiraju zapadni vetrovi ta verovatnoća je znatno niža

-Atmosfera je još sredinom leta prešla u jaku istočnu fazu ove oscilacije i tako će biti i tokom ove zime – kaže Čubrilo.

Stanje severno–atlantske oscilacije

NAO, severno-atlatska-oscilacija, je index koji meri razliku u vazdušnom pritisku između Azorskog anticiklona i Islandskog ciklona.

• kada je ovaj index pozitivan dominiraju jaki zapadni vetrovi koji sa Atlantika donose zimi vlažan ali relativno topao vazduh
• kada je negativan zapadni vetrovi su znato slabiji i čak mogu okrenuti na istočne, znatno su veće šanse za hladniji faze tokom zime

-Prognozirano stanje NAO indexa kod ECMWF modela sugeriše da bi on trebao biti negativan u decembru i januaru dok bi bi u februaru trebao biti pozitivan-kaže Čubrilo.

Snaga zapadnih vetrova

U prognozi za zimu, Čubrilo navodi da je još jedan način da se posmatra snaga i stabilnost polarnog vrtloga snaga zapadnih, zonalnih, vetrova na oko 60 stepeni sgš. U prognozi svih modela, izdvaja ECMWF kao najpouzdaniji, i navodi da bi zapadni vetrovi gotovo celu zimu trebali biti slabiji od proseka, posebno početkom zime.

-Tek početkom februara bi vetrovi mogli ponovo dostići prosečne vrednosti, ali se za sada ne prognozira njihov odlazak u zonu iznad proseka – poručuje Čubrilo.

Vremenska prognoza ECMWF modela za decembar

Kod ovog modela, sinoptika za decembar pokazuje građenje jakog blokirajućeg, anticiklona u širem prostoru Arktika i Skandinavije. U ovom položaju anticiklon bi uslovio izmenu vazdušnih strujanja nad Evropom, objavio je meteorolog.

• po istočnoj periferiji anticiklona bi iz zapadne Rusije ka našem delu Evrope strujao relativno hladan vazduh
• naš deo Evrope bi imao česte prolazne padavine, na planina bi to bio sneg, a u nizijama u početku kiša, a usled jačanja anticiklona i pojačanja hladnog prodora sneg, posebno u drugom delu meseca
• uz ovakvu anomaliju vazdušnog pritiska bi dominirali vetrovi istočnog kvadranta

Vremenska prognoza ECMWF modela za januar

Model i dalje pokazuje jak anticikonalni blok, ali, objašnjava Čubrilo, po istočnoj periferiji tog anticiklona ka našem delu Evrope bi se i dalje odvijao prodor hladnog vazduha.

Time bi strujanje bilo jače i postojanije nad našim delom Evrope te u koliko se ova sinoptika ostvari januar bi bio najhladniji zimske mesec.

• verovatno će u toku meseca postojati varijacije u snazi hladnog podora i moguća su kraća otopljenja
• relativno hladan januar sa temperaturama oko ili malo ispod proseka
• sneg bi bio česta pojava
• očekuju se dosta jaki jutarnji mrazevi, često oko -15 stepeni, na planinama i niže, posebno uz vedre dane početkom i krajem meseca
• krajem meseca bi anticiklonalni blok slabio što bi bio uvod u manje hladan i padavinama bogatiji februar

Vremenska prognoza ECMWF modela za februar

Kada je februar u pitanju kaže da se postavka ECMWF menja i da bi vlažniji, ali zimi relativno topao, atlantski vazduh lakše i češće dolazio do zapadne i dela središnje Evrope.

-Naš deo Evrope bi se i dalje barem delomično nalazio u polju ovog anticiklona, ali bi hladno strujanje bilo potisnuto još više na istok i hladnoća iz Sibira bi znatno ređe dolazila do nas.

• očekuje se znatno topliji i promenjivi mesec uz česta prolazna naoblačenja i pojavu padavina
• češća pojava kiše u nižim i snega samo u planinskim predelima
• povremeno uz jača zahlađenja snega bi bilo i u nizijama uz pojavu umerenih mrazeva i do -10 stepeni, ali bi zahlađenje bila prolazna, 3-5 dana, i snežni pokrivač bi se brzo otapao

Vremenska prognoza CFSV2 modela za decembar

Američki model za decembar nema signal za građenje anticiklona i širem području Skandinavije i daje znatno tipičniju zimsku sinoptiku, a Čubrilo kaže da ne bi doneo neko jaču zimu i samo bi povremeno kratkotrajni prodori hladnih frontova donosili prolazna naoblačenja i zahlađenja uz kratkotrajan sneg u nizijama.

• sneg se češće očekuje u oblastima preko 900 metara nadmorske visine
• minimumi bi se uz prolazna razvedravanja kretali do oko -8 stepeni, a maksimumi od 4 do 10 stepeni
• decembar bi bio malo topliji od proseka sa prosečnom količinom padavina
• u nizijama ne bi dolazilo do formiranja većeg i trajnijeg snežnog pokrivača

Vremenska prognoza CFSV2 modela za januar

Prema CFSV2 modelu januar donosi značajnu promenu:

• prognozira se zaustavljanje zonalnog, zapadnog, strujanja i umesto njega bi se ka većem delu istočne Evrope pokrenulo znatno hladnije, severoistočno vazdušno strujanje
• dovoljno hladnoće bi stizalo do našeg dela Evrope te bi to u kombinaciji sa vlagom nad Mediteranom donosilo prolazna naoblačenje i najčešće snežne padavine
• januar bi bio hladniji od proseka i minimumi bi se tokom vedrih noći često spuštali na oko -15 stepeni, dok bi maksimumi bili oko ili ispod nule uz povećan broj “ledenih dana”

Vremenska prognoza CFSV2 modela za februar

• ovaj model jača anticiklonalnu blokadu i postavlja je u još hladniji položaj barem kad je naš deo Evrope i pitanju
• koridor za prodor hladnog vazduha bio bi još više otvoren ka Sibiru odakle bi uz hladne istočne vetrove stizala hladnoća
• februar bi mogao biti vrlo hladan sa temperaturama znatno ispod proseka uz jake, hladne, istočne vetrove
• snega veći deo meseca ne bi bilo mnogo jer bi izvorišta vlage bila dosta daleko od nas
• mrazevi bi često bili oko ili malo ispod -10 stepeni, dok bi maksimumi vrlo četo ostajali ispod -3 stepena

Vremenska prognoza CMA kineskog modela za decembar

Čubrilo kaže da kineski CMA model za decembar daje jaku anticiklonalnu blokadu u širem prostoru Arktika i Skandinavije, gotovo identično kao i ECMWF.

• za nas bi to bio snežan i relativno hladan mesec
• uz mrazeve i do -15 stepeni palo bi dosta snega
• dominirali bi istočni vetrovi koji bi nam donosili hladan vazduh
• obilnije snežne padavine se moguće nad južnim delom Balkanskog poluostrva

Vremenska prognoza CMA kineskog modela za januar

• u zapadnoj Evropi očekuje se suv, anticiklonalni, tmuran, ali manje hladan mesec, dok bi ka nama često prodirao maritimno-polarni vazduh
• jakih mrazeva bi bilo manje nego u decembru, ali zato padavina bilo više i bilo bi češće
• nad nama će često dominirati hladno, severozapadno i severno vazdušno strujanje i u nizijama biće snega, ali bi ipak povremeno dolazilo do kraćih otopljenje sa kišom
• vetar bi sa istočnog okrenuo na manje hladan, severozapadni smer te bi umesto Arktičkog, priticao vlažniji i manje hladan maritimno-polarni vazduh
• jakih mrazeva, posebno onih oko -15 stepeni bi bilo znatno manje, dok bi se maksimum kretao oko ili malo ispod nule, a srednja temperatura bi bila oko ili malo ispod proseka

Vremenska prognoza CMA kineskog modela za februar

Prema ovom modelu, anticiklon bi ka našem delu Evrope usmerio veću količinu vrlo hladnog vazduha iz Sibira te bi februar 2026. bio snežan i znatno hladniji od proseka.

• jaki istočni vetrovi bi u određenoj meri sprečili veliko noćno hlađenje atmosfere i minimumi ne bi padali ispod -13 stepeni, ali bi maksimumi bilo niski, od -6 do -3 stepena
• snižen vazdušni pritisak nad Mediteranom bi povremeno donosio talase padavina, uglavnom snega, tako da bi se u toku celog meseca snežni pokrivač održavao i u nizijama

Životna Priča Snežane Đurišić: Otpornost i Snaga

Snežana Đurišić, ime koje odjekuje kroz muzičku scenu Balkana, nije samo pjevačica poznata po svojim emotivnim nastupima, već i žena koja je kroz život prošla kroz razne izazove, pronalazeći snagu i inspiraciju u najtežim trenucima. Njena priča obuhvata ljubav, gubitak, ali i nevjerojatne nove početke. Svaka faza njenog života oblikovana je dubokim emocijama koje su joj pomogle da se suoči s vlastitom sudbinom i nastavi dalje. U ovom članku, detaljno istražujemo njen rani život, njen uspjeh u muzici, teškoće u braku, gubitak voljene osobe i način na koji je pronašla novu ljubav i snagu.

Rani Život i Muzička Karijera

Snežana je odrasla u porodici koja je uvijek podržavala njen muzički talenat. Od malih nogu, bila je okružena muzikom, a često je sudjelovala u školskim priredbama, što je dodatno potaklo njen muzički duh. Njena strast nije se samo razvijala; ona je postajala sve jača kako su godine prolazile. U tinejdžerskim danima, počela je nastupati na lokalnim događanjima, stičući popularnost i ljubav publike. Ovaj period bio je ključan za njen život, jer je istovremeno upoznala svog budućeg supruga, Slobodana Gvozdenovića, koji će igrati važnu ulogu u njenom životu.

Brak i Profesionalni Izazovi

Brak Snežane i Slobodana, sklopljen 1977. godine, bio je ispunjen ljubavlju i strastima, ali i izazovima koje donosi život u muzičkoj industriji. Snežana je često bila odsutna zbog turneja, dok je Slobodan imao svoje poslovne obaveze. Ovaj raspored je ponekad dovodio do nesporazuma, ali oboje su bili svjesni da je komunikacija ključ uspješnog odnosa. Tokom godina, njihova ljubav prema muzici i međusobna podrška bila su oslonac koji ih je održavao zajedno. Snežana je uvijek naglašavala važnost povjerenja i otvorenog razgovora o emocijama, što im je pomoglo da prevaziđu teškoće tokom braka.

Težak Gubitak i Novu Snagu

Nažalost, 2013. godine, Snežana je doživjela veliki gubitak kada je Slobodan preminuo. Ovaj događaj bio je težak udarac, ostavljajući duboke emotivne ožiljke koje su se teško lečile. U trenucima tuge, Snežana se suočila s izazovima pronalaženja snage da nastavi dalje. Provela je mnogo vremena u izolaciji, boreći se s emocionalnim bolovima, ali snažna uspomena na Slobodanovu ljubav nikada nije izblijedila. U tom teškom periodu, muzika se ponovno pokazala kao njen najbolji saveznik, pružajući joj način da izrazi svoje emocije i sačuva uspomenu na svog supruga.

Nova Ljubav i Obnavljanje Strasti

Nakon nekog vremena, Snežana je pronašla novu ljubav u ginekologu Vanji Miloševiću. Ova nova veza donijela je novu nadu i sreću, a Snežana je shvatila da ljubav može doći u različitim oblicima i fazama života. Vanja je bio podrška koja joj je pomogla da ponovo pronađe sebe i vrati se muzici s novom energijom. Počela je pisati nove pjesme, obogaćene dubljim emocijama, a njeni koncerti su ponovo oživjeli s energijom i radošću. Uz njegovu podršku, Snežana je ponovo vraćena na muzičku scenu, gdje se osjećala kao nikada prije.

Porodica i Odrastanje Djece

U braku sa Slobodanom, Snežana je postala majka dvoje djece, kćerke Maje i sina Marka, koji su joj pružili ogromnu podršku tokom najtežih trenutaka u njenom životu. Odgajajući svoju djecu, Snežana je nastojala da ih nauči ljubavi prema muzici, smatrajući to ključnim za njihov emocionalni razvoj. Maja i Marko su naslijedili Snežanin talenat i često učestvuju u njenim muzičkim projektima. Ovaj međusobni odnos je bio od suštinskog značaja za Snežanu, jer su joj djeca pomagala da ostane povezana s radošću i inspiracijom, čak i u najmračnijim trenucima.

Utjecaj na Muziku i Društvo

Nakon svih izazova, Snežana Đurišić nije samo pjevačica, ona je simbol otpornosti i snage ljudskog duha. Njena muzika nastavlja inspirirati mnoge, a njene pjesme odražavaju njena životna iskustva i putovanja. Kroz svoje nastupe i javne aktivnosti, Snežana ističe važnost muzike kao sredstva za povezivanje ljudi. Njena angažiranost u raznim humanitarnim projektima govori o njenoj želji da doprinese društvu i pomogne onima kojima je to najpotrebnije. Organizovala je koncerte kako bi prikupila sredstva za različite organizacije, posebno one koje podržavaju djecu i mlade.

Nasljeđe i Inspiracija za Buduće Generacije

Život Snežane Đurišić ispunjen je bezbrojnim izazovima, ali i velikim uspjesima. Njena priča o ljubavi, gubitku, novim počecima i aktivizmu osvježava duh i pruža nadu mnogima. Kroz svoje pjesme, ona ne samo da prenosi poruke ljubavi i otpornosti, već i inspiriše nove generacije da se suoče sa životom, kako s radošću, tako i sa tugom. Snežana Đurišić nije samo ime na muzičkoj sceni; ona je simbol snage i inspiracije, čije nasljeđe će trajati za generacije koje dolaze.

Jašar Ahmedovski: Priča o ljubavi, gubitku i muzici

Jašar Ahmedovski, istaknuti muzičar i stariji brat preminulog pjevača Ipčeta Ahmedovskog, nosi u srcu bol koja je nastala gubitkom voljenog brata, koji je tragično preminuo u saobraćajnoj nesreći. Ovaj potresni događaj ostavio je dubok i trajni ožiljak ne samo na Jašarovom životu, već i na životima svih onih koji su poznavali i cijenili umetnički rad i ličnost Ipčeta. Kroz razgovor s Jašarom, upoznajemo se sa njegovim složenim emocijama, sjećanjima i načinom na koji se nosi s tugom koja ga prati više od tri decenije.

Emocionalni teret gubitka

Gubitak Ipčeta za Jašara predstavlja neizmjernu emotivnu prazninu koju je teško opisati riječima. U jednom od svojih iskrenih izjava, on naglašava: “Fali mi dosta toga u emotivnom smislu. Trudim se da najbezbolniji način prevaziđem sve. To je moja bol i svih onih koji su ga voleli.” Ova rečenica savršeno oslikava složenost ljudskih emocija koje se javljaju u trenucima gubitka. Iako vrijeme ne može izbrisati bol, Jašar se trudi da nauči kako živjeti s njim, te da, uprkos svemu, pronađe načine da održi uspomenu na svog brata živom.

Održavanje uspomene kroz muziku

Jedan od načina na koji Jašar održava uspomenu na Ipčeta je kroz muziku. “Ponosan sam što su njegove pesme i dalje popularne, drago mi je,” izjavljuje s ponosom, naglašavajući važnost muzike kao sredstva za očuvanje sjećanja. Iako su prošle godine otkako je Ipčet otišao, njegove pjesme i dalje odjekuju u srcima mnogih. Jašar, kao njegov brat, osjećajući odgovornost, nastavlja da izvodi Ipčetove hitove, čime ne samo da čuva njegovu uspomenu, već i pruža utjehu mnogima koji su tugovali za njim. Njegove nastupe često prate emocionalne reakcije, a publika osjeća duboku povezanost s glazbom koja nosi priču o ljubavi i gubitku.

Težak put prema emocionalnom isceljenju

Jašar se sjeća kako je tokom četiri godine nakon Ipčetove smrti bio u stanju emocionalnog nemira. Tokom tog perioda, nije mogao ni da izdrži slušanje njegovih pjesama, a kamoli da ih pjeva. “Dugo nisam mogao na radiju da čujem njegove pesme, a kamoli da pevam, plakao sam,” priznaje. Ove riječi jasno govore o snazi emocija koje su ga pratile i o težini gubitka koji se odrazio ne samo na njegovu karijeru, već i na svakodnevni život. U trenucima kada je muzika trebala biti izvor radosti, ona je postala simbol bola i izgubljenih snova. Taj emotivni nemir oblikovao je ne samo njegov odnos prema muzici, već i prema životu samom, ukazujući na to koliko je gubitak snažan trenutak koji može preoblikovati identitet jednog čovjeka.

Bratska ljubav i odgovornost

Bratska ljubav između Jašara i Ipčeta bila je ispunjena dubokom povezanošću, ali i izazovima. Jašar se prisjeća trenutaka kada je doveo Ipčeta u Beograd kako bi započeo svoju muzičku karijeru, osjećajući se odgovornim za njegov put. “Trudio sam se da poštuje kodekse života,” naglašava, pokazujući koliko je briga i odgovornost bila prisutna u njihovom odnosu. Njihova veza bila je prožeta uzajamnom podrškom i međusobnim kritikama, što je dodatno kompliciralo njihov odnos i oblikovalo njihove stavove prema životu. Zajedno su prolazili kroz uspone i padove muzičkog sveta, a Jašar je često bio glas razuma koji je pokušavao da zaštiti svog mlađeg brata od zamki koje prate muzičku industriju.

Život posle gubitka: Otpornost i nada

Nakon svega što je prošao, Jašar se trudi pronaći način da živi s uspomenama na svog brata. “Ali mora dalje da se živi, šta da radimo,” kaže, pokazujući snagu i otpornost. Njegova muzika postala je most između prošlosti i sadašnjosti, služeći kao podsjetnik na sretne trenutke provodene s Ipčetom. Iako bol nikada neće potpuno nestati, Jašar traži mir kroz stvaranje i dijeljenje muzike koja nosi uspomenu na njegovog brata. Njegova priča nas podučava koliko ljubav i gubitak mogu oblikovati život i kako muzika može biti moćno oruđe u procesu ozdravljenja. U tom kontekstu, Jašar se često osvrće na svoje muzičke korijene i inspiracije koje je dobio od Ipčeta, nastojeći da ih prenese publici na način koji će ih dodirnuti.

Zaključak: Ostavština Ipčeta Ahmedovskog

Ipčet Ahmedovski ostavio je neizbrisiv trag u svijetu muzike i u srcima svih koji su ga poznavali. Njegova muzika nastavlja da živi i inspiriše mnoge, a Jašar, kao njegov brat, igra ključnu ulogu u očuvanju tog naslijeđa. “I dalje ga vole i poštuju,” naglašava Jašar s ponosom, ukazujući na snagu porodične ljubavi koja prevazilazi smrt. Njegova sposobnost da se nosi s tugom i istovremeno slavi život svog brata čini ga simbolom nade i otpornosti. Ova emotivna priča nas podsjeća na važnost porodičnih veza, umjetničkog izražavanja i zajedništva u suočavanju s teškim trenucima života. Kroz Jašarovu priču, shvaćamo koliko je važno da zajedno tugujemo, slavimo živote voljenih, i da muzika ostane vječna poveznica koja nas sve ujedinjuje. Na taj način, Jašar ne samo da održava sjećanje na Ipčeta, već i nastavlja da inspiriše nove generacije muzičara koji će sa sobom nositi istu strast i volju za stvaranjem.

Američki glumac Majkl Delano (84), poznat po više od 80 uloga na filmu i televiziji, preminuo je nakon iznenadnog srčanog udara.

Vest je potvrdila njegova supruga Džin Delano, s kojom je proveo gotovo tri decenije u skladnom braku.

Delano je preminuo u bolnici u Las Vegasu, gradu u kojem je živeo od 1992. godine i gde je bio izuzetno cenjen, ne samo kao glumački veteran, već i kao pevač koji je redovno nastupao u popularnom Dispensari Launžu, prenosi The Hollywood Reporter.

Delanovu karijeru obeležio je impresivan raspon uloga tokom više od pet decenija. Mlađa publika pamti ga ponajviše kao smirenog i preciznog voditelja kazina u hit filmovima “Ocean’s Eleven (Igraj svoju igru)” i “Ocean’s Twelve”, gde je glumio uz Breda Pita, Džordža Klunija, Meta Dejmona i Džuliju Roberts. Ovi filmovi postigli su ogroman komercijalni uspeh, a Delano je zahvaljujući toj ulozi doživeo novi talas popularnosti.

Ipak, njegov rad u Holivudu bio je mnogo širi. Ljubitelji akcije pamte ga iz filma “Komando” s Arnoldom Švarcenegerom, dok su starije generacije njegov talenat upoznale u ranim kriminalističkim dramama i komedijama. Saradnja s rediteljima poput Stivena Soderberga i Vonga Kar-vaja svrstala ga je među glumce s izuzetnom glumačkom prilagodljivošću.

Pre ulaska u svet velikih filmskih hitova, Delano je ostvario bogatu televizijsku karijeru. Najpoznatiji je po ulozi Džonija Venturea u sitkomu “Roda”, gde je glumio šarmantnog pevača koji se udvara glavnoj junakinji. Takođe je ostvario značajne uloge u serijama kao što su “Fajerhaus”, “Hil Strit Bluz”, “Kojak”, “Čarlijevi Anđeli”, “A-tim” i mnogim drugim. Njegova poslednja TV uloga bila je 2012. godine u seriji “Rojal Peins”, gde je simbolično ponovo utelovio voditelja kazina.

Pre nego što je postao poznato lice američke televizije i filma, Delano je živeo život pun zanimljivih obrta. Rođen kao Majkl Es Del Fati u Njujorku, odrastao je u Filadelfiji i služio kao padobranac u američkoj vojsci. Mladu slavu stekao je kao plesač u popularnoj emisiji “Amerikan Bendstend”, a prve profesionalne korake napravio je u muzici. Snimao je pod imenom Ki Larson, a ljubav prema muzici pratila ga je do kraja života. Prezime Delano odabrao je spontano – ugledavši neonski znak hotela, odlučio je da će ga nositi kao umetnički pseudonim.

Iza sebe je ostavio suprugu Džin, ćerku Bri i troje unučadi.

(Telegraf.rs)

Ana Radović nestala je 23. novembra, a njeno telo je pronađeno jutros u jarku kraj puta u “audiju”. Sledi detaljna rekonstrukcija njenog kretanja, od trenutka nestanka do smrti.

Tela nestale Ane Radović (20) i Aleksandra M. (37) pronađena su jutros kod Ovčar banje, na magistralnom putu Čačak – Požega. Ona je nestala u nedelju 23. novembra, njena majka prijavila je nestanak ćerke u ponedeljak 24. novembra, njen otac je objasnio zašto je njegova ćerka pre tri dana krenula sa Zlatibora za Beograd, a u daljem tekstu objasnićemo detaljno njeno kretanje, od trenutka nestanka do trenutka kada su pronađena tela u jarku kraj puta u “audiju”.

Kako je objasnio otac stradale devojke, Ana Radović je u nedelju 23. novembra krenula sa Zlatibora za Beograd zbog fakultetskih obaveza. Ona je bila u “audiju” sa svojim prijateljem Aleksandrom M. koji ima “burnu prošlost”, koji je takođe poginuo.

Muškarac koji je poginuo u automobilu sa studentkinjom Anom Radović (20), kada je “audi” koji je vozio sleteo sa puta u šanac kod jezera Međuvršje, Aleksandar Mašalušić (37), pripadnik je ličnog obezbeđenja Nebojše Stojkovića Stojketa, prema nezvaničnim informacijama. 

Masalušić je ranjen kada je pokušano ubistvo Stojketa. Uprkos tome, njegovo ime do sada nije se pojavljivalo u medijima i o njemu se malo zna.

Iako je, prema prvim informacijama, rečeno da je Aleksandar Masalušić iz Tutina, on je rodom iz Priboja, sa prebivalištam u Beogradu. Razlog toga da se misli da je iz Tutina bile su registarske oznake “audija” kojim je sleteo sa puta.

Navodno je ranije imao niz saobraćajnih prekršaja, zbog čega mu je bila oduzimana vozačka dozvola na nekoliko meseci, a više puta je pred prekršajnim sudovima pravosnažno osuđivan zbog prekoračenja brzine, vožnje za vreme zabrane upravljanja vozilom, vožnje pod dejstvom narkotika. On je više puta pravosnažno osuđivan pred prekršajnim sudovima u Valjevu, Prijepolju i Požegi zbog prekoračenje brzine, vožnje za vreme zabrane, zatim jednom pod dejstvom narkotika…

Nebojša Stojković Stojke, čiji je pripadnik obezbeđenja bio Aleksandar Masalušić, inače suprug pevačice Katarine Živković, punio je stupce crne hronike zbog toga što je pokušano njegovo ubistvo 8. avgusta 2017. godine, kada je sa četiri metka ranjen u glavu i grudi, a napadač mu je odsekao vrh jednog prsta.

Preživeo je napad, ali je uhapšen u velikoj policijskoj akciji koja se dogodila iste godine. Prvi put je dospeo u javnostu tokom policijske akcije “Sablja” 2003. godine.

Nebojša Stojković Stojke Foto: Facebook

Kako su tada pisali mediji, bio je optužen i za dva ubistva i zločine je priznao, ali je oslobođen zbog proceduralne greške jer njegov advokat nije prisustvovao kada je davao priznanje. Uhapšen je 29. aprila 2010. godine i upućen u zatvor, gde je u jednom trenutku čak štrajkovao glađu zbog, kako je naveo, “nehumanih uslova i torture”.

Nebojša Stojković Stojke je 2013. godine podneo molbu za uslovni otpust Višem sudu u Beogradu. On je tada služio kaznu od osam godina i tri meseca zbog optužbi za oružje i drogu. Dugo je izbegavao izdržavanje kazne, zbog čega je za njim raspisana poternica.

Čaba Der spomenuo Stojketa u pismu

Plaćeni ubica Čaba Der koji u Mađarskoj služi kaznu doživotnog zatvora u pismu kojim se obratio Višem sudu u Beogradu, pomenuo je spekulacije da je on pucao u Stojkovića 2017. u Barseloni.

– Što se tiče Nebojše Stojkovića, mi imamo zajedniče prijatelje, mi smo u korektnim i dobrim odnosima, ja njega izuzetno cenim kao čoveka, njemu i njegovoj porodici želim puno zdravlja. Ja nisam pucao na Nebojšu Stojkovića Stojketa – napisao je Čaba Der u pismu koje je poslao iz zatvora.

Čaba Der Foto: Printscreen, MUP Srbije

Nebojša Stojković Stojke trebalo da ubije Trajka

Spominjan je i na suđenju Veljku Belivuku i njegovom klanu, ali i u “Skaj” komunikaciji pripadnika grupe povezanoj sa likvidacijom vođa škaljarskog klana u Grčkoj.

Tokom ispitivanja okrivljenog saradnika Bojana Hrvatina, koji je prema optužnici nekada bio Belivukov i Miljkovićev saradnik, ali je posle hapšenja odlučio da sarađuje s tužilaštvom i otkrije sve što zna o zločinima zloglasnog klana, on je izjavio da je Nebojša Stojković Stojke bio u kontaktu sa njima, kao i da je posredovao da se pomire sa Slavoljubom Trajkovićem Trajkom.

Kriminalna grupa navodno je dobila informaciju da Trajković priprema likvidaciju vođa klana, zbog čega su oni planirali da ubiju njega. Međutim, umesto Trajkovića namamili su, prema navodima optužnice, u kuću u Ritopek Aleksandra Gligorijevića Pukija koji im je bio prijatelj i saradnik ali su posumnjali da sarađuje sa Trajkovićem. Prema dokumentima tužilaštva, posle ubistva, na leđima su mu urezali reči “izdaja” i “Trajko”.

Na pitanje Marka Miljkovića, ko je trebalo da bude izvršilac ubistva Trajka, Hrvatin je spomenuo Stojketa.

– Sa Stojketom iz rakovičkog klana si pričao o tome, to je njegov čovek, on ti se izvinjavao, kleo se da nema veze s tim – odgovorio je Hrvatin Miljkoviću.

Govoreći o svojim saznanjima o funkcionisanju kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića Hrvatin je, između ostalog, rekao da je Nebojša Stojković Stojke pokušao da pomiri vođe klana sa Slavoljubom Trajkovićem Trajkom. Međutim, ostalo je nedorečeno da li je Stojković u tome uspeo ili ne.

U porukama koje je krajem novembra 2019. godine navodno slao okrivljeni Marko Petković, koji se tereti da je bio direktni izvršilac likvidacije u Atini, on piše da je hteo da stojke pokušava da ga “navuče”.

Veljko Belivuk Marko Miljković Foto: Dado Đilas, Zorana Jevtić, Kurir/Privatna Arhiva

– Brate, hteo sam da se posavetujem nešto sa tobom. Ovaj Stojke, izgleda pokušava da me navuče na sve načine, budala. Sad ću brate da ti kopiram poruke sa bratom od mog drugara koji je kod njega u obezbeđenju – piše Petković prema tvrdnjama tužilaštva optuženom Nikoli Spasojeviću.

Potom mu u nastavku poruka objašnjava da muškarac s kojim se dopisuje ne zna ništa, ali da on od njega “izvlači informacije šta se dešava kod Stojketa”.

– Brate, ja hoću da ih oderem, pogotovo sad što oni hoće mene, i tu sam uz vas šta god da mi kažete ja ću da uradim, bez vaše podrške teško da mogu nešto – piše mu u nastavku.

Spasojeviću potom prosleđuje poruke koje je dobio od “krtice”, koju navodno ima u Stojketovom obezbeđenju. U porukama, Petković ga pita “šta priča Matori”, na šta mu sagovornik pod nadimkom Stršljen odgovara da je “upućen u sve i da Trajko stalno priča da treba da se napadnu i oni i Matori”.

– Saznao sve ko je prenosio Matorom. I po tome je Matori znao sve unapred šta će da bude. I sad Matori vidi da se i dalje skiva nešto. Njega mnogo buni što tebe nema na zgradi. Kaže da ko tebe okreće protiv njega da ti je taj neprijatelj i da ti je neko pomutio mozak pričama, a da on nikada ne bi prodao – obaveštava osoba pod nadimkom Stršljen, navodno Petkovića, a potom mu kaže “i danas sam pričao sa njim, mnogo te poštuje”.

Potom mu otkriva da se među članovima grupe priča da je “Petković tajno Stojketovo oružje i da ga on čuva”.

– Hoće da se vidite da se ispričate, da ti pokaže da ti ne misli loše i da te gleda kao člana porodice – obaveštava ga nadalje tvrdeći da on veruje Stojkoviću.

– Namazan je taj mnogo – odgovara mu Petković, odbijajući da dođe da se sastane sa Stojketom.

– Brate, nikad ti ne bi uradio nešto loše. Ja znam da se oni tebe plaše, neće da žive u strahu da ih napadneš, njega ili porodicu – odgovara mu.

U porukama se dalje ne navodi da li se Petković u međuvremenu sastao sa Stojkovićem, pošto je nepunih mesec dana kasnije otputovao u Atinu kako bi učestvovao u likvidaciji škaljaraca.

Vidi galerijuFotografije nakon pronalaska “audija”  Foto: RINA, Printscreen Nestali Srbija, RINA

Tragičan kraj potrage

Podsetimo, potraga za Anom Radović trajala je tri dana, a automobil sa njenim telom i telom Aleksandra Masalušića pronađen je danas. Oni su “audijem”, iz za sada neutvrđenog razloga, sleteli s puta u betonski propust kod Čačka.

Kako nezvanično saznajemo, Ana je uputila dva poziva sa mobilnog telefona nakon saobraćajne nesreće, ali je i iz automobila pozvala i “panik poziv”.

Otac Ane Radović kaže da je Ana tog dana krenula put fakulteta. Porodici je rekla da ima prevoz sa Zlatibora gde je živela sa njima, ali ne zna ko je Aleksandar, koji je poginuo s njom.

– Ne znam da li ga je poznavala od ranije, ja njega nikada nisam video. Moje dete je bilo divno dete, naša porodica je skladna, nikakvih problema nije bilo. Želim da znam ko je taj čovek koji je vozio – rekao je neutešni otac.

Iako uzrok srčanog udara još nije zvanično potvrđen, sumnja se da bi iznenadna komplikacija mogla biti povezana sa tom operacijom

Kolumbijska pevačica Majerli Diaz (32) preminula je nakon što je početkom nedelje doživela srčani udar.

Kako prenose mediji, nakon misteriozne operacije umrla je u bolnici u gradu Facatativá, gde je bila zbrinuta nakon iznenadne zdravstvene krize.

Prošle subote u ranim jutarnjim satima, pevačica je imala estetsku intervenciju u jednoj klinici u Bogoti. Iako uzrok srčanog udara još nije zvanično potvrđen, sumnja se da bi iznenadna komplikacija mogla biti povezana sa tom operacijom.

Za sobom je ostavila dvoje dece, starosti 11 i 13 godina.

Oglasio se menadžer 

Menedžer i blizak prijatelj pevačice, Nestor, rekao je:

– Njen glas i njena strast prema muzici predstavljali su sve nas. Pamtićemo je po njenoj skromnosti i radosti koju je donosila svakom pesmom – poručio je. 

JUTROS je u Ovčarsko-kablarskoj klisuri lociran automobil marke “audi” u kome su pronađena dva tela, a jedno do njih je telo Ane Radović za kojom se tragalo od 23. novembra.

Pored Ane Radović, “smrtonosni audio” odneo je život i vozača, njenog prijatelja Aleksandra Masaluškića, kako su “Novosti” već prenele, a vozilom pogrebne opreme oba tela prebačena su u hladnjaču privatne kapele u Čačku.

Automobil koji je sa prednje strane potpuno smrskan izvučen je dizalicom i sajlama, pri čemu je prvo izvučeno telo devojke koja je bila na suvozačevom mestu. Nakon toga, izvučeno je i telo vozača.

 

Od prizora kojem je prisustvovao, jednom vatrogascu je pozlilo. 

Utvrđivanje identiteta tela obavili su rođaci poginulih, a na mestu nesreće bio je veliki broj ljudi, prijatelja i rođaka nastradalih.

Velika verovatnoća je da se automobil prevrnuo na putu, a potom preko zaštitne ograde upao u betonski propust. 

Tužilac je naložio obdukciju.

Podsetimo, Ana Radović bila je živa nakon nesreće kod Ovčar banje, a sa njenog telefona upućena su dva “panik poziva”.

Prema najnovijim informacijama, policiji je 23. novembra stiglo obaveštenje od Hitne pomoći da je upućen “panik poziv” iz vozila, nakon čega je policija došla i do saznanja da je sa telefona nestale Ane Radović pozvana 2 puta – hitna služba i hitna pomoć.

Policija je iz tog razloga pokušavala da preko baznih stanica utvrdi sa koje je lokacije upućen poziv nestale Ane Radović.

Podsetimo, nestanak Ane Radović roditelji su prijavili u ponedeljak, a od juče su policiji i vatrogasci-spasioci pretraživali jezero Međuvršje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Nažalost, jutros je prekoputa jezera, u uskom, betonskom propustu pronađen prevrnut “audi” sa dva tela unutra.

Razlog otkaza jeste svađa sa vlasnikom Predragom Rankovićem Peconijem.

Voditeljka Jovana Jeremić nije previše pričala o svom prethodnom angažovanju na Hepi televiziji, gde je provela većinu života.

Međutim, sada je rešila da konačno kaže istinu o njenom odlasku sa te televizije.

Kako je rekla, razlog otkaza jeste svađa sa vlasnikom Predragom Rankovićem Peconijem.

Jovana je priznala da je sebe dugo krivila zbog toga što je njena ćerka Lea kasno progovorila.

– Isključivo ja sam dala otkaz na Hepiju. Imala sam svađu s Peconijem u njegovom kabinetu, jer mi je rekao da ga ne interesuje to što moje dete ne priča. To mogu otvoreno da kažem posle toliko godina, to je živa istina. Rekla sam mu: “Molim?! Tebe ne zanima što moje dete ne govori? U redu, ni mene ne zanima tvoja emisija! – rekla je Jovana, pa otkrila kako je došlo do prelaska na Pink.

– Izađem od njega, a u međuvremenu sretnem Željka Mitrovića u Zemunu dok sam vozila rolere, i on mi tada zakazuje sastanak. Da budem lojalna, kao što sam uvek bila prema Peci, pošaljem mu poruku: “Možeš li da me primiš u kabinet?” On odgovori: “Ne mogu.” Kada je napisao “Ne mogu”, odem kod Željka i dogovorim prelazak. Ostalo je istorija. Razumeš li ti da ja sa Hepija ne bih otišla da su me poštovali i da sam bila adekvatno plaćena? Peconi me je tretirao kao da sam ista kao sve druge voditeljke. Rođače, nisam! Možda u tvom univerzumu, ali nisam. Školovanija sam, imam dostojanstvo i kodeks. Ne možeš da me “tabaš”. Možeš biti petsto puta to što jesi, ne dam da me rušiš – ispričala je Jovana u pokastu “Šok tok”.

“I dalje cenim Peconija”

– Ja njega izuzetno cenim. Kada sam prošle godine bila na sudu, svedočila sam u njegovu korist. Ali mora da shvati zašto je sve to tako izgledalo. Mogu ja da te volim, ali ako me povrediš, gotovo. A on me je emotivno povredio preko mog deteta. Njemu moje dete nije bilo važno, a meni je trebalo da bude važna njegova televizija. Trebalo je da me čuva kao zrno graška. Mladost sam ostavila na toj televiziji. Nije postojalo radno vreme. Iznajmila sam stan preko puta kako bih mogla da dotrčavam kad god zatreba. Pusti to ko je na papiru bio glavni urednik – u realnosti sam to bila ja. A on to nije znao da ceni. I evo šta se sada događa. Nije bilo ljudski to što je uradio, bilo je demonski. Zbog tog posla moje dete je kasno progovorilo. Da sam mogla da joj posvetim vreme koje joj je trebalo, progovorila bi ranije. A progovorila je tek sa tri i po godine. Nemoguće je bilo – radila sam prepodne od 4.50 ujutru do 13 časova, odmorim par sati, pa od 18 časova vodim “Upoznajte parove” do tri ujutru. Sedam dana nedeljno. Nisam imala nijedan slobodan dan. Pa da sam robot Željka Mitrovića, ne bih izdržala – rekla je i dodala:

– Osećala sam krivicu što moje dete ne priča, a iz toga me je izvukao Željko Mitrović. Rekao mi je: “Želim da vodiš jutarnji, i da Lea progovori.” I stvarno, otkako sam počela da radim na Pinku, Lea je progovorila – i gledaj je sada, dete kida! Neprepoznatljiva je. Voli Pink, voli Željka i Milicu. To je sudbina.

Velibor nije imao luksuz da tuguje dugo

Na osami između šuma i tišine, u selu Polazi, podno planine Golije, živi čovek koji je naučio da se ne predaje Velibor Bugarić, otac četvoro dece, suprug koji je verovao u ljubav, sin koji i dalje nosi porodicu na svojim plećima.

Pre više od deset godina, Velibor je napravio korak koji su mnogi u njegovom kraju gledali sa čuđenjem, a neki i s nepoverenjem – oženio se Albankom. Ljubav ne pita za granice, pa ni za naciju, ni za običaje. Prema rečima porodice Bugarić, brak je bio skladan, čak i srećan. Njih dvoje su zajedno gradili život, rađali decu, delili teret svakodnevice i, činilo se, zajednički koračali kroz sve.

Rodilo se četvoro dece. Kuća puna dečijeg smeha i planova. Ali, baš kad su pomislili da je život konačno krenuo pravim putem, sve se srušilo. Jednog dana, bez ikakvog znaka, bez objašnjenja, majka je otišla. Ne samo od supruga, već i od svoje dece. Napustila je porodicu i nikada se više nije vratila.

Velibor nije imao luksuz da tuguje dugo. Morao je odmah da postane i otac i majka, stub i zaštitnik, oslonac koji ne sme da se sruši. Uz njega su stali i njegovi roditelji, posebno majka Ljubinka, baka koja danas ima nezamenljivu ulogu.

U teškim uslovima, bez stabilnih primanja, oslonjeni na poljoprivredu, dečiji dodatak i jedni na druge, Bugarići nisu dozvolili da ih nesreća razbije. I baš kad su pomislili da ih je svet zaboravio, pojavili su se dobri ljudi.

Rođaci, prijatelji i komšije udružili su se kako bi Veliboru i deci sagradili novi dom. A onda je iz Novog Pazara stigao i Hido Muratović, poznati humanitarac, sa novčanom pomoći i paketima punim neophodnih stvari hrane, odeće, osnovnih sredstava za život.

Porodica se oslanja na poljoprivredu i dečiji dodatak, ali i na ljubav i podršku bake Ljubinke, koja im je neizmerni oslonac.

“Bila je dobra i poslušna, ali napusti decu”

Ljubinka, koja živi nekoliko kilometara od Veliborove kuće, provodi većinu vremena sa sinom i unucima, nastojeći da im olakša svakodnevicu.

“Iz Albanije je bila, bejaše dobra, ne mogu da kažem, i vredna i poslušna je bila. Nismo je, vala, ni terali da radi nešto, eto sve godinu, dve pa detence, da ih odgaji. E sad kad je trebalo da imaju majku, da je majka uz njih, pa ženska deca, napusti ih, nije htela da vodi računa ni o njima ni da ih čuva”, priča baka Ljubinka sa suzama u očima koja svaki radni dan po ceo dan brine o deci.

Iako je i sama odrasla kao siroče, Ljubinka kaže da daje sve od sebe kako bi unucima pružila ljubav i pažnju. Ipak, tako nešto u njenim godinama nije baš najlakša stvar.

“Što ih majka ostavi, bez ikakvog razloga, što polude brate, mogu tako da kažem. Najede se, napi se, iz bede je izvukosmo, i eto ostavi ih sve, i šta ću!”, dodaje Ljubinka za Jutjub kanal “Hido Muratovic”.

POGLEDAJTE I – Milanko oženio Albanku, iz grada je doveo u najhladnije srpsko selo

Zovu ih „čuvarima ognjišta“. Zahvaljujući njima život se vratio u mnoga sela. U Buđevu na Pešterskoj visoravni posle 12 godina, ponovo je otvorena škola. Više Albanki iz Skadra oženili su momci iz tog udaljenog i zimi veoma hladnog sela.

Vreme je pokazalo da su napravili pravi izbor. Rozu su novinari zatekli kako dočekuje goste i priprema hranu za višečlanu porodicu. Na hladnu Pešter stigla je iz toplog Skadra, more je zamenila mestom koje zovu Balkanskim Sibirom. Iz grada je došla u selo.

U Srbiji živi već 15 godina

Stigla je pre više od deceniju ipo kada se udala za Milanka i pronašla svoj dom u prelepom, ali zimi svirepom kraju.

“Nisam navikla na tako niske temperature. Ovde zna da bude veoma hladno. A došla sam u sred zime, kada je bilo mnogo snega”, podseća se ova vredna žena, dok mesi hleb i priprema brojne tradicionalne srpske specijalitete.

Ponosno nam govori šta je sve naučila.

U njenoj priči oslikava se šira slika brakova između Srba i Albanki, koji su bili učestala pojava pre deceniju ipo. U brojna napuštena sela, gde ni jedna ženska noga nije htela do kroči, stizale su devojke iz Skadra i okolnih mesta.

“Imali smo mi devojaka, ali kad pomenemo ženidbu nestajale su. Ni jedna nije htela da dođe da živi na selu. Htele su u gradove. Meni je bilo žao da napustim svoj kraj. Imamo ovde dosta zemlje”, kaže Milanko Popadić.

Savladala srpski jezik uz smešne situacije

On se priseća kako je upoznao Rozu: “Bila je to sudbina. Mnogi moji prijatelji i komšije su se tada ženili Albankama. Vidim da su dobre žene, dobre majke, domaćice… Roza je tada bila moja svetla tačka. Upoznali smo se 21. decembra, a venčali 3. januara. Posle samo osam dana“, dodaje Milanko i kaže da su se odmah zavoleli.

Opstaju godinama. I ne samo oni već i brojni mešoviti brakovi na Pešterskoj visoravni, gde su pristizale albanske devojke, čije porodice, kažu, imaju poreklo iz Srbije ili Crne Gore.

Roza se smeška dok se priseća: “Sve je bilo novo. U početku je jezik bio prepreka, ali brzo sam učila. Sećam se zanimljivih situacija, kada sam tražila beli luk i rekla ‘huder’. Milanko je bio zbunjen!“

Supruzi je doneo puder, jer mu se učinilo da traži šminku.

„Kada je došla, bilo je mnogo smešnih situacija. Sve vreme pominje bor. Pitao sam se o kakvom boru govori, kad ovde bor ne raste. Njoj je tada bio jako zanimljiv sneg, koji ovde zimi sve pokrije. A bor je, zapravo, beli pokrivač”, objašnjava Milanko.

Roza se brzo uklopila u život na selu, brinući se o deci i domaćinstvu. Danas, s osmehom, govori o troje najmlađih ukućana, koji su se izrodili iz ovog nesvakidašnjeg braka.

“Život nije lak, ali mi uživamo. Učimo decu tradiciji i poštovanju svih običaja“, kaže Roza.

Uloga udruženja „Stara Raška“

Momir Kovačević, iz udruženja „Stara Raška“, bio je ključna figura u povezivanju ovih ljudi.

“Svaki brak je važan, a u ovim seoskim uslovima još više. Zahvaljujući njima, otvorena je škola koja je bila zatvorena 12 godina. To je značajno za zajednicu“, ističe Momir.

On nam je objasnio kako je došlo do prvih brakova.

“Prva devojka iz Albanije, koja je došla u selo, povukla je za sobom još nekoliko devojaka. Sada imamo 52 braka u Sjenici, i više od 120 dece, što je više od od jednog procenta našeg stanovništva u Sjenici. To je značajan postotak za lokalnu zajednicu“, kaže on.

Kulturne razlike i tradicije

Milanko i Roza su prešli most između dve kulture.

Slaviša i njegova supruga imaju dvoje dece. Njihov život je bio idiličan, dok komšije nisu čule kako mu se žena zove

“Razlika u običajima je velika, ali smo to prebrodili“, kaže Milanko.

Roza priprema slavu. Na trpezi se tada nađu brojna tradicionalna srpska jela.

“Slavimo Nikoljdan”, ističe ona, a Milanko ponosno objašnjava da je uglavnom naučila sve sama.

Međutim, njihova deca imaju jedinstven pogled na svet. Posebno ćerka koja zna i albanski. Sinovi do sada nisu bili zainteresovani da ga nauče. Međutim, Roza ponosno govori: „Učim ih da poštuju sve. Pripremam jela obe tradicije, a slavlja su uvek vesela“.

Milanko, dok priprema drva za zimu, priča da Rozu uvek poštedi teških poslova. Međutim, u domaćinstvu svi vredno rade. I najmlađi. Oni brinu o životinjama. Imaju ovce, krave, svinje…

Budućnost i zajedništvo

“Ove devojke i njihovi brakovi su doneli novu energiju u zajednicu. Naša deca su sada na dobrom putu, jer su okružena ljubavlju i razumevanjem. Uveren sam da će ovakvi brakovi i dalje rasti, jer su ljubav i zajedništvo osnovni principi svih naših života“, zaključuje Momir Kovačević.

Milanko i Roza veruju da će njihova deca imati koristi od ove raznolikosti.

“Želim da budu otvoreni prema svemu i da poštuju ljude bez obzira na poreklo“, naglašava Roza, ponosna zbog uspešnog braka i porodice.

Ova priča o ljubavi, razumevanju i zajedništvu na Pešteri pokazuje kako kultura može spojiti ljude i kako se u različitostima može pronaći snaga.

Zajednica, koja se jednom suočila s teškim trenucima, kada srpske devojke nisu htele na selo, danas gleda u budućnost sa nadom, znajući da je ljubav jača od svih prepreka.

Dragan iz Arilja oženio Albanku nakon 3 viđenja!

Dukata iz Skadra odlučila je da se uda za Dragana Krljančevića i započne zajednički život u Virovu, čime je svojevremeno postala glavna tema među meštanima.

Dukata je nakon procedure koja je bila potrebna da bi postala srpska snajka, legalnim putem iz Albanije došla u Srbiju i udala se za Dragana. Sama procedura dolaska ove devojke iz Skadra, trajao je mesec dana, a pre samog dolaska, mladenci su se videli svega tri puta.

“Ostao sam sam, bio sam neoženjen, čuo sam za ovu agenciju i prijavio se. Sam sam kući, ne mogu više, morao sam da tražim ženu. Imao sam oca, majku, brata blizanca, svi su mi umrli”, rekao je Dragan pre 13 godina za ariljsku TV Klik koja je snimala kako je dočekana prva albanska mlada u tom selu.

“Zadovoljan sam”

Dragan, tada 50-godišnji penzioner nije krio svoje oduševljenje što će konačno imati sa kim da deli srećne i tužne trenutke u životu.

“Svidela mi se, dobra je, lepa je, mlada, eto, zadovoljan sam”, rekao je Dragan pre 13 godina.

Na svečanom ručku na kome je Dragan okupio svoju rodbinu, njegovi najbliži, baš kao i on sam, nisu krili sreću i zadovoljstvo snajkom.

“Kad se neko oženi u 50. godini rodbini je drago, jer ipak teško je živeti sam, a i neće se ognjište ugasiti. Za nas je ovo srećan trenutak”, rekao je Draganov brat tada, nadajući se da će se ubrzo čuti i dečiji plač.

Nakon 3 godine braka, izgleda da se želja Draganovog brata ispunila, te su Dragan i Dukata postali roditelji jedne male devojčice, koja je sigurno upotpunila njihov život i ojačala ovu sklopljenu ljubav.

Radomir oženio Albanku i doveo je u oronulu kuću

Radomira iz udaljenog ariljskog sela Dobrača, koji se oženio Albankom zadesila je velika tragedija – 2023. godine izgubio je životnog saputnika. Albanka Line o kojoj je pričala cela Srbija, iznenada je preminula, a vredni i od rada namučeni Radomir ostao je bez supruge, a dvoje dece bez majke.

Bez majke je preteško, ali još teže je jer se nad krovom ove porodice osim tuge nadvila i nemaština.

“Suprugu sam video samo onda kad se udala za mene, ali sreća me je pogledala. Kad sam dobio decu suze radosnice lile su niz lice. Nikad nismo imali mnogo, ali smo prvo odvajali za decu, a za nas šta ostane. Sada nas je zadesila ova nesreća i ostali smo bez majke i supruge, stuba porodice”, kroz suze priča Radomir za agenciju RINA, koji je izgubio svog životnog saputnika.

Orunula kućica sada izgleda jako tužno i još trošnije. Radomir radi najteže fizičke poslove, a sam vodi računa i o deci.

“Iako je bila druge vere, kulture i nacije, prešla je ogroman put kako bi upoznala svog životnog saputnika, kog očima u životu nije videla. Podarila mi je decu, sačuvala topli dom koji prokišnjava. Primila pravoslavlje i naučila srpski jezik. Proslavljala je slavu Svetog Luku, za koju je sve sama spremala”, priseća se ovaj Ariljac sa puno ljubavi svoje preminule supruge.

Naseljen daleko od civilizacije, samo ovaj samohrani otac zna koliko je teško kad se jedva sastavlja kraj sa krajem. Malo novaca iz nadnice i nešto od malina u polju Đokovićima je celogodišnji prihod.

“Naše žene nisu htele da dođu na kraj ovog sela, pa sam u potrazi za suprugom prešao kilometre i kilometre. Sreća me je pogledala, jer suprugu sam video samo onda kad se udala za mene, ali naš brak je uspeo. U početku je bilo veoma teško, ali želja za porodicom i decom nas je spojila. U mojoj kući rodio se sin Stefan tek nakon pedeset godina i to je najveća radost. Ostvarena mi je želja da se moja loza nastavi. Iako uslovi za život nisu savremeni, mi sve što imamo prvo odvojimo za decu pa onda za nas šta ostane”, kazao je Radomir Đoković za RINU kada.

SLAĐAN SA KOSOVA OŽENIO 20 GODINA MLAĐU ALBANKU FIDU

Snimak Slađana Nikolića iz Sirinićke župe na Kosovu koji se oženio Albankom Fidom Nuriši iz Dragaša u opštini Gora, jednom od najnerazvijenijih delova u Evropi osvanuo je nedavno na TikToku. A njegovo objašnjenje o tome kakve su Albanke a kakve Srpkinje i koje su razlike između njih pokrenulo je lavinu komentara.

Na pitanje kakve su žene iz Albanskog dela Gore kada se udaju na Kosovo i da li postoji razlika između njih i Srpkinja, objasnio je upravo 48-godišnji Srbin.

“Možda neka mala razlika postoji između devojaka, zato što su naše devojke malo više, kako da kažem… vole da uživaju i to sve, a ove iz Dragaša, malo više za poljoprivredu. Oni su i tamo navikli na takav život. Međutim kad dođu i kad vide kako se živi ovde, bude i njima drugačije ali im je zbog mehanizacije i svega lakši život ovde.” rekao je Slađan.

A kako izgleda kada se Albanka uda na Kosovo, iz prve ruke objasnila je i sama Fida, koja je jedna od 20 njenih sunarodnica koje se nalaze u Sirinićkoj župi.

“Pa čudno je, drugačije je selo. Kad sam došla, gledam, drugačije je tamo, drugačije ovde, ali nisam se pokajala što sam došla” objasnila je ona.

“Tražio besplatnog radnika a ne ženu”

Mnoge Srpkinje našle su se uvređene komentarom Slađana, pa su napisali šta misle o ovakvim brakovima.

“Ovaj tražio roba a ne ženu, zato i nije mogao sa našom da se oženi”, “Sve što mogu reći jeste da je bolje biti srećno neudata nego sluga i truli radnik nekom uz opasku ‘da te ja nisam uzeo, niko drugi ne bi'”, “Ti nisi tražio ženu, nego besplatnog radnika”, “Jezivo”, “Robinja bila, robinja ostala, greota”, bili su samo neki od komentara kojima su reči ovog Srbina zasmetale.

“Lepo je ovo videti, ljudi su srećni, stvaraju porodicu, imaju miran život, ispunjen radošću, bravo”, “Sve dok su oni srećni, ko smo mi da im se mešamo”, pisali su oni.

Ispod videa javile su se osobe koje su objasnile da Goranci uglavnom sebe smatraju Srbima, te da ovde ne postoji problem.

“Goranci sebe uglavnom smatraju Srbima i slave Đurđevdan. Ima ih i u Beogradu koliko hoćeš”, “Upravo, oni su Srbi, čak imaju i isti školski sistem kao mi, nema mesta raspravi”, “Tako je, oni su slovenski muslimani”, bili su još neki komentari ispod videa.