Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu uhapsili su mladića (23) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.
Sumnja se da je on preksinoć oko 21.20 časova učestvovao u saobraćajnoj nezgodi na Zrenjaninskom putu, nakon čega je pobegao sa lica mesta.
U sudaru dva automobila teško su povređene četiri osobe, od kojih je jedna podlegla povredama u bolnici. Naknadno je lekarsku pomoć zatražio i odbegli vozač, kome su konstatovane lake telesne povrede.
Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Kako je pisano, mladić (23) bio je u kolima sa dve sestre (19) i (17), koje je ostavio da krvare i pobegao.
“Kad je udariš 20. put, onda to postaje normalno.”
Zvezda Slavnić udario je svoju bivšu nevenčanu suprugu Anu Ćurčić u rijalitiju “Zadruga”.
Njih dvoje su imali jednu od mnogobrojnih žučnih rasprava tokom koje je Slavnić u naletu besa vrtlao posteljinom i bacao je, prilikom čega je udario u glavu Anu.
Kada je to učinio, njegova prva reakcija je bila, da se opravda da je nije namerno udario.
Ana je o ovom događaju pričala Zorici Marković, a s obzirom na njenu interpretaciju događaja, korisnici društvenih mreža su zaključili da Ana ženi da poruči kako je više puta dobila udarac od Zvezda, te da je on nije zaista slučajno udario, već je želeo da to samo tako izgleda.
– Prišao je on i rekao da me je slučajno udario. Njemu je samo bilo bitno da kaže da je slučajno. Kada jednom udariš ženu, imaš razne faze toga, onda joj vidaš rane. To uradiš i traje drugi put, treći put, četvrti, peti, šesti i sedmi. Kad je udariš 20. put, onda to postaje normalno, kad je udariš 150. put dođeš u situaciju da se tebi žena izvinjava što si je udario – rekla je Ana.
Niz razornih zemljotresa, od kojih je najjači bio magnitude 7,8 stepeni Rihtera, pogodio je delove jugoistočne Turske i severa Sirije. Broj nastradalih dostigao je skoro 30.000, dok su procene stručnjaka su da će biti barem duplo veći od toga.
Međutim, već neko vreme je stručnoj javnosti poznato da je ovo područje u “crvenoj zoni” kada su u pitanju zemljotresi, jer se tu spajaju dve tektonske ploče, Anadolijska i Arabijska.
Iako smrtonosni zemljotresi nisu tako česti u Evropi kao u drugim delovima sveta, snažniji potresi se dešavaju relativno često. Među najugroženijim delovima Evrope su Italija, Balkan, Grčka, Bugarska, Rumunija, ali i evropski deo Turske.
Mapa koja predviđa zemljotrese u Evropi
Upravo su istraživači u projektu “SHARE” koji finansira EU 2014. godine napravili mapu koja prikazuje delove Evrope u visokom riziku od zemljotresa. Da bi napravili mapu, istraživači su koristili podatke iz više od 30.000 zemljotresa magnitude veće ili jednake 3,5 na Rihterovoj skali koji su se desili u Evropi.
Evropska mapa seizmičke opasnosti prikazuje seizmičko kretanje tla za koje se očekuje da će se desiti sa verovatnoćom odstupanja od 10 odsto tokom narednih 50 godina.
Plavo-zelene boje označavaju oblasti u kojima je opasnost od zemljotresa relativno niska, žuta i narandžasta boja označavaju područja umerene opasnosti, a crvene boje označavaju područja visoke opasnosti.
Najveći zemljotresi u Evropi se uglavnom dešavaju na tektonskim rasednim linijama, koje se protežu od Islanda na severozapadu Evrope, koji se nalazi na srednjem atlantskom grebenu, do severnoanadolske zone raseda u Turskoj na jugoistoku.
– Ta seizmološka mapa Evrope koja je napravljena 2014. godine rađena prvenstveno na osnovu prethodnih zemljotresa, to je dobar pokazatelj gde se u budućnosti mogu očekivati zemljotresi, ali ne mora biti 100 odsto sigurno tako. U suštini u tom delu Evrope, na severu, nema puno aktivnih raseda sem na Islandu, pa zato to područje i nije u velikom riziku od snažnih, ali ni slabijih seizmoloških aktivnosti, odnosno zemljotresa – kaže Ana Mladenović sa Rudarsko geološkog fakulteta.
Ne zna se koliko raseda ima u Evropi
Objašnjava da je jedan od razloga taj što se u Evropi ne zna gde tačno i koliko raseda ima gde se sudaraju tektonske ploče.
– Ta istraživanja o rasedima u Evropi najviše i najbolje su radili Slovenci i Turci i oni znaju tačno koja su mesta i koliko trusna. Nažalost, kod nas nema puno takvih istraživanja – kaže Ana Mladenović.
Ona objašnjava da je veći deo evropskog kopna obuhvaćen Evroazijskom pločom koja se uglavnom kreće ka susednoj afričkoj ploči na jugu, Anadolskom mikropločom na jugoistoku i Severnoameričkom pločom na zapadu. Postoji nekoliko drugih mikroploča između Evrope i Afrike, koje izazivaju seizmičku aktivnost, posebno u regionu Sredozemnog mora, uključujući i Alpski region.
Tektonske ploče takođe igraju veliku ulogu u formiranju planina u Evropi. Na primer, Alpi su nastali kao rezultat sudara Evroazijske i Afričke ploče, dve kontinentalne tektonske ploče koje su u početku bile odvojene okeanskim basenima. Himalajski planinski lanac i tibetanska visoravan nastali su zbog sudara između Indijske i Evroazijske ploče, koji je počeo pre 50 miliona godina i traje danas.
Balkan “bure baruta” za zemljotrese
Zemlje Balkana i Mediterana, kao i Turska, sa mnogo gušćom populacijom koja živi u regionima sa visokim rizikom, imaju dugu istoriju razornih i smrtonosnih zemljotresa. Udaljenija područja, kao što je veoma aktivna i opasna seizmička zona Islanda, ostavljaju mnogo manje populacije ranjivim na opasnost.
Ana Mladenović ističe da područje Balkana jeste trusno, a pogotovo rubni delovi Balkana.
– Oblast Vranča u Rumuniji je posebno poznata po seizmološkoj aktivnosti. To je stara zona gde se jedna tektonska zona podvlači pod drugu i tako dolazi do zemljotresa. Tektonski pokreti Jadranske i Dinaridske ploče prenose se na unutrašnjost Balkana. Zapamtili smo zemljotrese koji su pogodili Mionicu, Kraljevo i Valjevo 1999. godne – kaže nam ona.
Kada je u pitanju područje Srbije, Mladenović sa sigurnošću ističe da nas u narednom periodu ne mogu očekivati zemljotresi jači od onih koji su već bili. Ipak, napominje da je područje oko četiri grada u većoj opasnosti od ostatka zemlje.
– To ne može tek tako da se desi. Neće biti snažnijih zemljotresa nego što ih je bilo pre. Kod nas su delovi Zapadne Morave, Kraljeva, Valjeva, Trstenika i Paraćina jedni od onih koji su u najvećem riziki od zemljotresa – zaključuje ona.
Nedovoljno se ulaže u infrastrukturu
Kako se navodi u ovom istraživanju, već godinama unazad sve više evropskih zemalja posvećuje pažnju ispunjavanju standarda koji obezbeđuju adekvatnu zaštitu od zemljotresa.
Uprkos tome, mnoge infrastrukture još uvek nisu dovoljno ojačane protiv zemljotresa, što predstavlja veliki rizik po bezbednost ljudi. Zemljotresi predstavljaju najveću opasnost za gusto naseljena urbana područja. Na primer, gradovi Istanbul i Izmir u Turskoj, Katanija i Napulj u Italiji, Bukurešt u Rumuniji i Atina u Grčkoj pretrpeli su velike gubitke zbog zemljotresa. U stvari, samo ove četiri zemlje imale su skoro 80 odsto prosečnog godišnjeg ekonomskog gubitka od 7 milijardi evra usled zemljotresa.
Zemljotres u Petrinju i Zagrebu iznenadio
Jedan od najiznenađujućih zemljotresa u Evropi poslednjih godina bio je zemljotres u Zagrebu jačine 5,3 stepena Rihterove skale, koji je pogodio glavni grad Hrvatske 22. marta 2020. godine i stekao reputaciju najvećeg zemljotresa u Zagrebu u poslednjih 140 godina.
To je izazvalo veliku štetu. Više od 1.900 zgrada oštećeno je do te mere da su postale neupotrebljive, jedna osoba je poginula, a 27 je povređeno. Cena ovog zemljotresa koštala je Hrvatsku ukupno 11,5 milijardi evra ekonomskog gubitka.
Sastojci
kora 6 jaja,6 kasika secera,6 kasika mlevenih oraha,5 kasika brasna,
pola praska za pecivo,3dl fante.
1fil 300gr mlevene plazme,100gr cokolade,2dl fante,pola margarina,50gr secera u prahu.
2fil 200gr mlevenih oraha,1dl mleka,pola margarina,50gr secera u prahu.
3fil 750ml mleko,3 pudinga od vanile,pola margarina,50gr secera u prahu.
300gr slaga.
Priprema
1.6 belanca sa 6 kasika secera umutiti mikserom,zatim dodati jedno po
jedno zumance,rucno kasikom umesati 5 kasika brasna,pola peciva,6kasika
mlevenih oraha.
2.peci koru na 180s,oko 20min.
pecenu ,ohlađenu koru natopiti sa 3dl soka fante.
3.pola margarina umutiti sa 50gr secera u prahu,onda im dodati 100gr
otopene cokolade,sjediniti,zatim dodavati 300gr mlevene
plazme,sjedinjene sa 2dl fante.
4.200gr mlevenih oraha preliti sa 1dl vrelog meka,
u ohladeno dodati pola uucenog magarina sa 50gr secera.
5.500ml mleka da zavrije,pa skuvati 3 pudinga razmutenih u
250ml.ohladiti puding pazeci da neuhvati korica po vrhu,mesuci svremena
na vreme.ohladeno sjediniti sa pola margarina i 50gr secera u prahu.
6.preko natopene kore ide fil od mlevene plazme,zatim pola treceg fila,zatim fil od oraha,i drugi deo pudinga.preko slag.
Mleko prvo malo zagrejte, jedan deo odvojite i u njemu razmutite
kvasac sa kašičicom šećera. Preostalo mleko sipajte u sud i u tako
podgrejano dodajte omekšali margarin i mešajte dok se sav ne istopi.
Dodajte brašno, šećer i na kraju nadošli kvasc i pomešajte. Zamesite
testo i ostavite da se udvostruči. za to vreme pripremite fil. Orahe
pomešajte sa šećerom i dodajte krupno narendanu čokoladu.
Mleko zagrejte da bude vrelo i dodajte margarin da se u njemu otopi.
Tako vrelo sipajte preko oraha i čokolade i promešajte. Mešajte da se
smesa izjednači.
Nadošlo testo premesite i podelite u dva dela. Rastanjite testo
oklagijom u veći kvadrat. Svaki deo premažite pripremljenim filom (fil
podelite u dva).
Sa strane malo testo presavijte kao na slici i urolajte. Prebacite u
tepsiju. Premažite žumancetom koje ste pomešali sa malo vode i pecite na
200 C, oko pola sata ili dok ne porumeni.
Ukoliko vam treba torta za neku posebnu ili svečanu priliku imamo
rešenje. Kremasta neskvik torta sa keksom je idealna za sve prilike.
Super lako se sprema, ne oduuzima mnogo vremena, a poslastica je nikad
raskošnija i ukusnija. Sastojci 200 g keksa petit ber 150 g neskvika 150 ml mleka Za fil 1,5 l mleka 2 jajeta 200 g šećera 120 g praška za puding sa ukusom vanile 100 g putera 200 g slatke pavlake 50 g neskvika 100 ml mleka ili vode za glazuru 150 g crne čokolade 20 ml ulja
Priprema: U 150 ml mleka rastvoriti neskvik pa umakati keks.
Četvrtast pleh obložite providnom folijom pa ređajte keks po dnu. U
šerpu stavite prašak za puding, jaja, šećer, mleko. Promešajte žicom i
stavite da se zagreva dok ne počne da se zgušnjava. Zatim sklonite sa
ringle, ubacite puter i umutite. zatim dodajte i umućen šlag pa sve
umutite mikserom da se dobro sjedini. Podelite fil na dva dela i u jedan
umešajte rastvoren neskvik u mleku ili vodi. Preko keksa stavite pola
belog fila, poravnajte. Još jedan red keksa pa neskvik fil. Zatim još
jedan red keksa i ostatak belog fila. Stavite u frižider na sat vremena.
Nakon toga rastopite čokoladu za glazuru i prelijte tortu. Vratite u
frižider na još pola sata.
Jedna od njegovih mnogobrojnih pesama sada je prvi put ugledala svetlost dana.
Glumac Nebojša Glogovac, sa čijim odlaskom mnogi još uvek ne mogu da
se pomire, preminuo je 9. februara 2018. godine. Nakon teške borbe sa
opakom bolešću, njegov život se ugasio u Institutu za onkologiju i
radiologiju Srbije.
Nebojša je voleo da crta, a pisao je poeziju još od studentskih dana.
Baratao je rečima, voleo je da napiše poruku u stihu. Njegove SMS-ove i
danas svi njegovi bližnji čuvaju. Kako kažu, bio je “Šekspir SMS-a”.
Posle njegovog odlaska, njegova supruga Milica je u bolnoj selidbi
pronašla jednu svesku sa crtežima i poezijom, a jedna od njegovih
mnogobrojnih pesama sada je prvi put ugledala svetlost dana.
Tužno pozorište
“Imam tužno pozorište.
Oko jastuka sa loše nacrtanim cvećem.
Sa zidova još cure nečije suze.
Između crno-belog i kolora.
Jedan reflektor
Jedan gledalac.
Mnogo glumaca.
Mnogo.
Par iskrenih.
Sa osmehom I suzom.
Ali gledalac se zaneo, pa zaboravio da tapše.
Sad sedi sam.
Zatvara oči i predstava se nastavlja.
Na tren vidi njihove ruke odozgo.
Prema njemu.
Igra se njima.
Igraju se.
Smeje se jako kao nikad.
Tresu se suze na zidovima.
Oseća ritam i dah na vratu i Sunce u stomaku i svetlo u glavi.
Nebojša bije svoju životnu bitku od 2020. godine, od kada je na
bolovanju. Dijagnostikovan mu je karcinom debelog creva nakon čega je
dva puta operisan. Bolest se proširila i metastazirala na jetri. Nebojša
trenutno ima velike troškove oko terapija, posebne israne… Takođe se
čeka mišljenje i odobrenje lekara kako bi bio poslat u Grčku na
operaciju gama nožem.
Ovaj hrabri Užičanin, koji je danas gotovo neprepoznatljiv zbog bolesti, već je imao dve operacije, ali značajnijih rezultata nije bilo. Zato je potrebno da ide u Grčku na operaciju gama nožem, koji ciljano gađa delove tumora.
– Sa njima sam konstantno na vezi, neke stvari smo organizovali, ali
mi je potrebno oko 20.000 evra. Ono što je problem jeste moje trenutno
stanje, koje ne dozvoljava da odmah odem na operaciiju. Stigli su mi
lekovi iz Rusije koje inače koristim, a trebalo bi i da primim kubansku
vakcinu – rekao je sagovornik za 24.sedam
Kaže da bi nakon stabilizacije stanja i poboljšanja imuniteta trebalo da otputuje u Grčku.
Nebojša je odbijen za hemoterapije, kao i biološku terapiju, jer mu je jetra zahvaćena tumorom. Živi sa roditeljima koji mu pomažu koliko mogu
– Ponekad mogu da ustanem iz kreveta, ali sam većinu vremena vezan za njega, pa mi se roditelji nađu – ističe Nebojša.
Slavoljub Jocić (49) iz Popovca koji je optužen da je 12.maja 2021.
godine oko 8.45 časova u Popovcu nepridržavajući se saobraćajnih propisa
kombijem naleteo na dečaka Edina Krstića (4) iz tog sela i usmrtio ga
na licu mesta, negirao je na današnjem početku suđenja u Osnovnom sudu u
Nišu krivicu za tešku saobraćajnu nesreću. On je optužen da je počinio
teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja za koje Osnovno javno
tužilaštvo u Nišu zatražilo kaznu od šest godina zatvora i zabranu
upravljanja motornim vozilom u trajanju od tri godine.
Optužnim predlogom Jociću je stavljeno na teret da je, vozeći kombi marke “sitroen džamper”, započeo radnju isključivanja iz saobraćaja “pre nego što se uverio da tu radnju može da da izvrši na bezbedan i propisan način”.
– Sa kolovoza Železničke ulice, kojom se do tada kretao u smeru Ulice
Dragoljuba Đorđevića, skrenuo je u desno na travnatu zemljanu površinu
nakon čega je nastavio da se kreće na navedenoj površini, iako ista nije
namenjena za saobraćaj vozila pa je desnim bokom svog vozila, u predelu
između prednje i zadnje osovine, udario u zadnji deo bicikle sada
pokojnog Edina Krstića koji je stajao na navedenoj površini sa desne
strane bicikle gledano u smeru Ulice Maršala Tita nakon čega je došlo do
obaranja oštećenog posle čega je pneumatikom, odnosno zadnjim desnim
točkom, pregazio gornji levi deo tela i glave oštećenog, te je oštećeni
zadobio tešku telesnu povredu opasnu po život na granici sa bezuslovno
smrtonosnom povredom, usled koje je preminuo na licu mesta, stoji u
optužnici koju je pročitao zamenik Osnovnog javnog tužioca u Nišu Stefan
Anđelković.
Jocić se branio da se kretao popisanom brzinom Ulicom Maršala Tita i
da u Železničkoj ulici nije video nikoga kada je krenuo da se okreće
kombijem.
– Pošao sam do magacina po robu ali sam svratio prvo do pošte da platim račune. Išao sam 20 do 30 kilometara na čas. Video sam da je gužva ispred pošte. Dao sam desni žmigavac ušao sam u ulicu kod Pošte i stao na četiri, pet sekundi. Kada sam skretao udesno, nikoga nije bilo u ulici. Tu se nalazi kao mali kružni tok. I sada bih uradio isto kao i većina vozača. Pogledao sam levo, desno i pravo, ubacio u prvu brzinu i skrenuo desno. Prozor je bio otvoren. Čovek koji je bio na ulici sa kolicima, počeo je da viče: „Stani, stani“! Rekao mi je: „Kreni nazad!“ Krenuo sam metar unazad i stao sam. Palo mi je na pamet da sam nagazio kabl ili crevo. Izašao sam iz kombija, ljudi su prilazili. Majka je naišla, nosila je dete u rukama, tražila je da je odvezem do Hitne pomoći. Ja sam je pitao gde ti je dete bilo. Kaže, igralo se u travi. Rekao sam joj da mi treba 15 do 20 minuta do Hitne pomoći i da je bolje da idemo u ambulantu koja je na pet metara odatle, da bi ukazali pomoć detetu. Zajedno smo otišli. Ona ga je nosila u rukama, doktor je prihvatio povređenog Edina. Nakon toga je došla Hitna pomoć i policija. Ja sam bio u šoku, ispričao je Jocić danas pred sudom. On je ponovio da kada je skrenuo u uličicu kod pošte nije uočio Edina. -Smatrao sam da je bezbednije da napravim polukružno okretanje nego da se vraćam u rikverc, jer je onda slabija preglednost. Dok sam skretao udesno nisam video dete, iako sam gledao kroz retrovizor i kroz staklo. Nisam osetio ni udarac ni dete da sam udario jer na tom delu put nije asfaltiran već je zemljani. Kada sam hteo da napravim polukružno okretanje ulica je bila čista, nikog nije bilo. Krivo mi je što nije bila nijedna kamera, rekao je Jocić.
Njegov branilac advokat Tanja Savić rekla je da je Jocić postupao u
skladu sa zakonom o saobraćaju te da je dečak za njega predstavljao
„nepredvidivu prepreku“ jer nije mogao da ga uoči na mestu na kojem je
stajao.
-Okrivljeni će dokazati da konkretnom prilikom nije postupao sa bilo
kojim stepenom svesnosti i olakog držanja da do negativnih posledica
može doći. On je postupao u skladu sa propisima i zakonom o bezbednosti
javnog saobraćaja, s obzirom da je dugogodišnji vozač. Edin je za njega
predstavljao nepredvidivu prepreku jer nije mogao da ga uoči na mestu
gde se nalazio. Posledice su velike ali je on postupao u skladu sa
zakonom i povećanom pažnjom jer se radi o naselju u kojem živi i zna
kretanje njegovih stanovnika, rekla je Savićeva. Ona je predložila novo
komisijsko saobraćajno – tehničko veštačenje i rekonstrukciju na licu
mesta jer smatra da će se tako da se pokaže da, s obzirom na visinu
trave, visinu kombija i visinu stakala, Jocić nije mogao da vidi gde se
dečak nalazi na travi.
Zamenik OJT Anđelković i zastupnik porodice oštećenog advokat Maja
Zdravković, usprotivili su se tom predlogu, iskatavši da su izjave
svedoka i veštaka saglasne i da nema potrebe ni za novim veštačenjem ni
za reknstrukcijom. Anđelković je rekao da će tokom postupka dokazati da
je do nesreće i pogibije dečaka došlo krivicom okrivljenog Jocića
-Bili smo u pošti i taman smo pošli kući, a on je stajao sa strane da me sačeka. Odjednom se zaleteo kombi i direkt u njega je udario – ispričala je ranije za “Blic” Kristina Krstić, majka nastradalog četvorogodišnjeg dečaka.Dečak je po njenim rečima bio sav krvav i išla mu je krv iz ustiju i nosa. Ona je bila udaljena oko 100, 200 metara od mesta udesa, potrčala je ka njemu, odmah ga u rukama odnela do obližnje ambulante. Međutim dečak je podlegao teškim povredama.
Kako bi to ostvarila, morala je da usvoji dijete. Igrom slučaja,
usvojila je 4 sestre, ali to nije bilo sve! Nakon mnogo posla i mnogo
strpljenja Lejsi Dankin je 2011. godine dobila dozvolu da usvoji dijete.
Neko ju je tada kontaktirao i upitao da li bi usvojila, ne jednu devojčicu, već i njene 3 sestre. Nije prošlo mnogo vremena, a djevojčice su se uselile u Lejsin dom, međutim ni tada nije bilo gotovo Nakon 9 mjeseci zajedničkog života, biološka majka djevojčica kontaktirala je Lejsi i rekla da je povratila starateljstvo
Mjesec dana nakon toga, njihova biološka majka je opet zvala, imala je vijesti…
Majka je ipak riješila da je najbolje da djevojčice ostanu sa Lejsi,
ali je imala jedan uslov, da prihvati i novorođenu bebu, kako bi sve
sestre bile zajedno. Lejsi je nakon toga usvojila čak i šestu ćerku,
samo kako bi sestre bile zajedno pod istim krovom. Prošlo je više od 3
godine kako je Lejsi usvojila Sofiju, Natali, Melani, Kajli, Leu i
Sesili.
“Bila sam nominovana da postavim fotografiju koja me čini ponosnom i srećnom majkom. Ja sa odabrala ovu fotografiju.”
“Odabrala sam ovu fotografiju, ne zato što je lijepa, već zbog
uspomena koje nosi sa sobom. Sjećanje na haos i stresove koji su
prethodili ovoj fotografiji mene i mojih djevojaka.”
“Ono što ne vidite jeste b0l koji sam osjećala, vrištanje u meni,
pregovaranje i moljenje. Samo sam željela da ova fotografija nastane.”
“Ova fotografija me podsjeća na to da, ma koliko teško bilo, život je lijep. Da dijamanti nastaju pod pritiskom i da stvari ne moraju biti savršene kako bi bile divne!”
