Šezdesetdvogodišnji Z. M. koji je večeras pronašao leš bebe u zamrzivaču, u kuću u Zemunu se doselio sa decom nedavno. Kad je otvorio zamrzivač pronašao je zaleđenu bebu!
On je odmah slučaj prijavio policiji, prenosi Telegraf.rs.
Komšije koje žive preko puta kažu da ništa nisu znale i da ih je policija obavestila šta se desilo.
Dve ekipe policije nalaze se ispred zgrade, a Hitna pomoć je izašla na teren, ali je u međuvremenu otišla.
(Kurir / Telegraf.rs)
Luka mi je prijatelj, generacija smo, nisam više mogao da gledam kako se muči, priča junak Nikola.
Nikola Subašić rođen je ratne 1993. godine kao tada jedina beba u Glamoču u BiH. Luka Vasiljević došao je na svet 1994. u Višegradskoj, sa brojnim drugim beogradskim bebama. Mnogo godina kasnije, život je učinio da ova dva momka postanu najbolji drugari i da baš taj dečak iz Glamoča dečaku iz Beograda da svoj bubreg i više od pola svoje jetre – i spasi mu život.
Ta istovremeno strašna i prelepa priča o prijateljstvu, hrabrosti i neverovatnom požrtvovanju počinje 2017. godine.
“Luka ima cirozu jetre. Otkazali su mu bubrezi. Sa svega 23 godine njegov život sveo se na dijalizu.”
Dok se priseća strašne dijagnoze koja je njenom sinu postavljena pre dve godine, majci Jeleni oči se na momente zastakle kao da će zaplakati, ali ona to ne čini ni jednog trenutka.
“Nisam više mogao da ga gledam kako se muči”
Čim je test potvrdio kompatibilnost, Nikola je znao da će drugu dati oba organa, Foto: M. Leskovac
Luka ima urođeni nedostatak enzima Alfa 1 antitripsina, koji može da izazove probleme ili sa plućima ili sa jetrom. Jelena i njen muž, koji takođe imaju ovaj nedostatak, nikada nisu imali problema, pa su se nadali da će tako biti i sa njihovim detetom.
Međutim, kada im je život podelio takve karte, Vasiljevići su ostali prepušteni tuđoj volji. Jedina nada za Lukin oporavak bila je transplantacija i bubrega i jetre, a to je onaj trenutak kad se i najbliži povuku i zaćute.
Situacija je utoliko bila gora što roditelji nisu mogli biti donori – Jelena ima krvnu grupu AB, njen muž A, Jelenina sestra takođe AB, a Luka B. Trunka nade pojavila se kada se sestričina Bojana (31) javila iz Egipta ubeđena da baš ona odgovara, ali su je rezultati iz laboratorije brzo demantovali. Nije mogla ni Lukina učiteljica koja se odmah javila, ni drugovi Stefan Ilić i Stefan Ćorović, i tako je Luka ponovo vraćen na početak.
Sve dok život, kako to već ume, opet nije izmešao karte. Tu kreće priča o Nikoli Subašiću (24), mladom momku koji sa bratom živi kao podstanar u kući Vasiljevića. Nikola je dete iz izbegličke porodice. Oca je izgubio, a majka, sestra i još dva brata žive u Banjaluci.
U Beograd je došao trbuhom za kruhom. Sa Lukom se sprijateljio čim su se upoznali.U vreme kad se Luka razboleo, Nikola je radio preko omladinske zadruge u Zemunskoj bolnici. Tako je i izbliza gledao Luku dok se mučio na dijalizi.
– Luka mi je dobar drugar i bilo mi je žao što se tako se pati, što ide na tu dijalizu… Generacija smo. Gledao sam kako više nema vremena za sebe, ni za kakve aktivnosti, da mu se život svodi samo na bolnicu – priča Nikola.
“Odmah sam znao da ću mu dati oba organa”
Jelena, Lukina mama, na Nikolu gleda kao na drugog sina, Foto: M. Leskovac
Nije se dvoumio ni trena. Otišao je da se testira i čim su rezultati potvrdili kompatibilnost, Nikola je znao da će drugu dati i bubreg i deo jetre.
– Ma naravno da se nisam premišljao. U pitanju je bio život mog druga i za mene nije bilo druge opcije. Odabrao sam rešenje koje nikome ne šteti, a Luki spašava život – govori Nikola i to tako smireno kao da priča o nečemu što se događa svaki dan.
I sad pamti kako se Luka ozario kada mu je saopštio srećnu vest.
– Bio je slomljen, potonuo. Nije video izlaz. Kada sam mu rekao da ću mu dati bubreg i deo jetre, nasmejao se kako dugo nije. Celo lice mu se ozarilo. Obojica smo u tom trenutku imali jaku veru da mi to možemo – priča skromni mladić.
Snaga Lukine volje videla se po tome što je sam istražio i našao bolnicu Arčibadem u Turskoj koja može odmah da uradi duplu transplantaciju, jer se takve operacije u Srbiji ne rade. Luka ne želi mnogo da govori jer ovo, kaže, treba da bude priča o Nikolinoj hrabrosti.
“Bio sam spreman na sve. I na najgore”
Ali za ovu bitku, bilo je potrebno da budu hrabri obojica. I Luka je to takođe bio. Nije se plašio, iako je njegov život svakog dana bio na kocki.
– Nekako sam bio spreman. Bio sam spreman i na najgore – kratko kaže Luka, koji za sve vreme mukotrpne borbe nikada nije zakukao niti pustio suzu.
Na VMA su ga ekspresno pripremili za zahvat i tada je ostao još jedan problem, naći 120.000 evra za lečenje.
Majka Jelena, lavovskog držanja i lavovskog srca, stvari nije prepuštala slučaju. Ispoštovala je proceduru da za novac prvo pita RFZO, a kada su oni odbili, uputila se pravo u Ministarstvo zdravlja.
– Primio nas je državni sekretar Berislav Vekić i dao nam reč da će se novac naći. Ispunio je sve što je rekao. Celokupno Lukino lečenje u Istanbulu platila je država – kaže Jelena.
Nikola i Luka kao pobednici u Turskoj, Foto: M. Leskovac
Na put su krenuli 1. jula prošle godine. Čak su se i turskoj bolnici čudili hrabrom Nikoli. Nikada, kažu, nisu imali slučaj da je neko donor oba organa a da pritom nije ni u srodstvu s onim kojem donira.
“Jedan od 10 umre, da li ste spremni?”
Doktor im je odmah predstavio kako stoje stvari.
– Luki je rekao da jedan od 10 takvih pacijenata umre, a on mu je odgovorio: “Ja nemam izbora”. Nikoli je potom saopštio da jedan od 1.000 umre, ali ni Nikolu to nije pokolebalo. Onda je usledilo ispitivanje pred etičkim timom, a Nikola je išao i kod psihologa da bi se utvrdilo da li on to stvarno hoće – priseća se Jelena Vasiljević.
Hrabri Nikola sve je to posmatrao samo kao procedure kroz moje da prođe do konačnog cilja. Ni u jednom trenutku, kaže, nije pomišljao da odustane niti se plašio.
– Majka me je naučila da prihvatam odgovornost za svoje odluke, bilo da su dobre ili loše. Ovo je bila dobra odluka, ja sam to znao, i ništa nije moglo da me od nje odvrati – priča hrabri mladić.
Transplantacija je obavljena 20. jula. Tada je sve trebalo da bude završeno. Međutim, kada su doktori otvorili Nikolu, ispostavilo se da mu je jetra manja nego na snimcima i da će morati da odseku čak 70 odsto. Zato su, u tom trenutku, odustali od bubrega, jer bi to ugrozilo Nikolin život.
– Plašila sam se Lukine reakcije kad vidi da mu bubreg nije presađen, jer njemu je dijaliza bila smrt. Kad sam ga videla budnog posle transplantacije, on mi je samo rekao: “Bio je doktor, ali ja sam i pre njega znao da nisam dobio bubreg”. Kako to, pitala sam ga, a on mi je smireno rekao: “Pogledao sam kesu od urinarnog katetera i video da je prazna” – priseća se Jelena ovih bolnih reči svog sina i zastaje samo na nekoliko sekundi, kao da još jednom proživljava taj trenutak.
Jelena je jednako brinula i o Nikoli. Posle transplantacije jetre Nikola je imao baš jake bolove. Dugo nije mogao ni da se ispravi koliko ga je jako zatezala rana od operacije. Jelena je bdila nad njim dan i noć, dok se nije oporavio.
Ali, ni Luka ni Nikola nisu klonuli. Čak ni onda kada su usledile brojne komplikacije. Luki je jedno veče, iz stomaka krenula da kulja žuč, pa je odmah prebačen u bolnicu gde je ponovo operisan i gde mu je stavljen dren. Tada mu je doktor saopštio najteži deo koji mora proći – zabranjeno mu je da bilo šta pojede 35 dana.
“Uspeli smo”, Jelena i Nikola posle povratka iz Turske, Foto: M. Leskovac
– Kad god bi doktor ušao da ga pogleda, Luka bi upitao da li sme bar nešto da unese u usta, a doktor bi odgovorio: Sabur, što znači strpljenje. Bilo je to nadljudsko strpljenje, jedna i fizički i psihički nadljudska borba – prisećaju se i Jelena i Nikola.
Tako je bilo sve dok Luka jednog dana nije dobio toliko jak napad, da su morali da mu rade skener glave kako bi videli da nije došlo do oštećenja na mozgu.
– Urlao je toliko jako da su se Turci okupili u hodniku bolnice da vide šta se dešava. Radili su mu dijalizu na tri, umesto na dva dana i to je dovelo do skupljanja otrova u organizmu. Kada su ga stavili na dijalizu 24-vorocasovnu i nakon 5 dana intenzivne nege izgubio je 15 kilograma, toliko je vode i otrova izašlo iz njega – priča majka Jelena.
Posle toga mu je doktor rekao: Jedi šta hoćeš, srediću tokom sledeće transplantacije sve što bude trebalo.
Nikola je, inače, sve vreme bio u Turskoj. Čak i onda kada je sve bilo pod kontrolom i kada je mogao da se vrati u Beograd na nekoliko dana, on nije hteo da ostavi svog druga. Od jula pa sve do kraja decembra živeli su u iznajmljenom stanu nadomak bolnice.
– Samo su nam jedan dan u novembru iz bolnice javili da Nikola dođe na snimak pluća. I znali smo da je to to, da konačno sledi i transplantacija bubrega. Nikola je bio srećniji nego Luka. Rekao je: Idemo, završavamo. I tako je i bilo – priseća se Jelena.
Nikola je prvi izašao sa operacije, a Luka tri sata kasnije. Majka je prvo pogledala u Lukinu kesu od katetera koja je ovoga puta bila puna. Bubreg je proradio odmah na operacionom stolu.
I oporavak je išao brzo. Nikola ovoga puta nije imao bolove, a Luka je bio preporođen što konačno više ne mora na dijalizu.
“Sad su dobro, svađaju se kao rođena braća”
U Beograd su se vratili 24. decembra.
– Sad su dobro, svađaju se kao rođena braća. U stvari, Luka se svađa sa Nikolom, jer Nikola je tako dobar da on i ne ume da se svađa – ponosno priča Jelena dok gleda Nikolu kao rođenog sina.
Nikola šest meseci mora da miruje, pa trenutno ne radi u bolnici, a najverovatnije se na taj posao neće ni vraćati.
– Sada, kada krećemo od nule, plan nam je da podignemo kredit i pokrenemo neku firmu, a Nikolu postavimo za direktora. Pa ako nam krene, krene, mi smo najgore već pregurali – dodaje Jelena.
Nikola kaže da se oseća potpuno normalno i zdravo. Više ne sme da pije alkohol i gazirano, i mora da povede računa o ishrani.
– Eto, to su vam dobre strane kad ste donor. Krenete zdravo da živite i da vodite računa o sebi – poručuje kroz osmeh.
Milorad, Luka, Stefan i Nikola, Foto: M. Leskovac
A Luka? Luka kaže da je ponovo rođen. I na prvo mesto stavlja svoje odane prijatelje: zahvaljuje se kumu Milošu Vojkiću, kao i Nikolinom rođenom bratu Miloradu Subašiću i drugu Nikoli Jankoviću koji su čekali ukoliko ne uspe sa Nikolom da oni budu donori. Drugovima Stefanu Iliću i Stefanu Ćoroviću koji su non stop bili uz njega. Luka ističe posebnu zahvalnost Branku Babiću prijatelju Lukinog teče Jovice Anđelića koji je iako ga ne poznaje ponudio svoju finansijsku pomoć ukoliko država ne odobri lečenje. Majka Jelena je posebno zahvalna za emotivnu i finansijsku podršku sestri Vesni i zetu Jovici Anđeliću bez koje ne bi mogli da izdrže u Istanbulu, kao i porodici, Lukinim i svojim prijateljima koji su bili i ostali uz njih sve vreme.
Luka ne priča mnogo, ali kad Nikola uđe u sobu, on nas sve ozari osmehom.
Nikolu sam, inače, mesecima čekala da pristane na razgovor. Kratko mi je, preko Jelene, poručio da organe nije donirao da bi se o tome pisalo. Međutim, Jelena je našla način da ga na kraju ubedi.
Zašto si se predomislio, pitala sam ga.
– Hoću da ljudi vide kako biti donor nije ništa strašno. Hoću da naš slučaj motiviše nekoga da uradi isto– kaže on odlučno.
Ako pitate Nikolu, on će vam reći da nije učinio ništa posebno, jer se njegova nemerljiva dobrota delom ogleda i u toj neverovatnoj skromnosti velikog čoveka.
– Otuđili smo se. Živimo nekako jedni pored drugih, umesto jedni sa drugima – zaključuje on, dodajući da jedva čeka da Luku odvede u posetu kod njegovih u Banjaluku.
– Majka je presećna i ponosna na mene, a sestra kaže “Luka je sad naš brat” i moraš ga dovesti da ga upoznamo –priča ovaj hrabri mladić i dodaje da će na put krenuti svi zajedno, sa Jelenom na čelu naravno, jer su oni sada jedna velika porodica.
Zoran M. (62) večeras je obavestio policiju da je u Zemunu u kući, dok je čistio stari frižider u kesi pronašao zamrznuto telo bebe.
Policijska patrola je odmah izašla na lice mesta i ustanovila da se najverovatnije radi o novorođenčetu, prenosi Blic.
Zoran M. u toj kuci živi sa četvoro dece, starosti između 3 i 23 godine. Zoranova supruga ne živi sa njima od maja prošle godine.
Uviđaj i istraga su u toku…
(Kurir.rs / Blic)
Preminuo je u 56. godini života.
Slobodan Ćirković Boki preminuo je juče u Beogradu.
Iako je po profesiji bio bankar, najveći deo svog života je proveo kao fotograf i snimatelj, a ostavario je epizodne uloge i u serijama „Bolji život“, „Srećni ljudi“, a imao je prilike da sarađuje i sa Al Paćinom i Kijanuom Rivsom u filmu „Đavolji advokat“.
Na Fejsbuk je objavljena vest o njegovoj smrti, te su objavili da že sahrana biti na groblju Lešće.
„Svojom energijom prijateljstva i optimizma, svakome ko ga je poznavao i sarađivao sa njim, bio je lek na ranu i snaga u svakoj tuzi i brigama“, piše u objavi na ovoj stranici.
Nakon njene smrti, nije očekivao da će pronaći baš takvu fotografiju
Devojka je umrla samo dve nedelje pre zakazanog venčanja, a iznenađenje koje je momak našao u telefonu ga je totalno slomilo.
Kada je udovac Džon Polo pregledao slike na mobilnom telefonu svoje pokojne supruge, naišao je na sliku svoje srednjoškolske drage u venčanici koju je nameravala da nosi na venčanju.
Nikada više nije nosila tu haljinu, a Džon je nikada nije video u njoj. Video ju je tek nakon smrti svoje izabranice, i to samo na slici, gde je ona isprobava i sija od sreće.
Mišel je umrla samo dve nedelje pre svadbe a Džon je o tome na Fejsbuku napisao sledeće: Građanski smo se venčali nekoliko dana pre njene prve operacije. Učinili smo to na brzinu. Da bismo bili muž i žena. Nismo znali hoće li preživeti operaciju.“
Nakon što joj je već dijagnostikovan sarkom kože, počela je da se žali na bolove u leđima te su joj morali ukloniti tumor na bubregu. Nažalost, rak se vratio posle tri godine i zahvatio sve moguće organe: pluća, matericu i trtičnu kost. Više nije bilo pomoći. Stoga su supružnici odlučili da se venčaju u crkvi.
– Umrla je dve nedelje pre nego što je trebalo da se venčamo. mnogo mi je žao. Najviše što je nisam odveo pred oltar. Ali dobila je venčanicu. Venčanica o kojoj je sanjala. Toliko ju je volela – napisao je Džon.
Otkriće te fotografije bilo je radost u žalosti za Džona, koji je odlučio da je podeli na Fejsbuku: „Nedelju dana nakon njene smrti naišao sam na ovu fotografiju u njenom mobilnom telefonu. Ležao sam nepomično u krevetu, srećan i slomljen u isto vreme. Plakala sam i smejala se zbog toga kako je izgledala i kako se nosila. Moja mlada. U tvojoj haljini.”
Nakon nekoliko meseci Džon se pridružio volontiranju gde je pomagao drugima koji su izgubili svoje voljene.
Ana Volš se trudila da vidi dobre strane svog supruga Brajana, koji je optužen za njeno ubistvo, i pokušavala je da mu pomogne, rekla je za Foks Njuz prijateljica nestale Srpkinje Pamela Bardi.
Ona je objasnila da je Anu Volš upoznala na jednoj poslovnoj večeri, i da su postale veoma bliske kada su se njihove firme spojile. Pamela Bardi je rekla da su je detalji sa saslušanja Brajana Volša šokirali.
– Kada sam videla šta je guglao, okrenuo mi se stomak. Užasno je. Stalno mislim na nju, ona to nije zaslužila. I njeni dečaci su mi u mislima stalno, oni će jednog dana shvatiti šta se desilo, da im je neko oduzeo majku – rekla je prijateljica Ane Volš.
Na pitanje zašto je Ana bila sa Brajanom i pored problema koje je on imao sa zakonom, drugarica nestale Srpkinje je rekla sledeće:
– Ono što znam je da je ona veoma moćna i uspešna poslovna žena, i veoma pozitivna duša. Garantujem vam da je ona pokušavala da mu pomogne, i da se trudila da vidi nešto dobro u njemu. Postoje partneri koji se bore sa svojim demonima, kojima uspešne žene pokušaju da pomognu, ali to se ponekad ne završi dobro – kazala je Bardijeva.
Prijateljica kaže da Ana nije često pominjala Brajana u razgovorima, ali da je stalno pričala o svojim sinovima.
– Oni su je motivisali za sve što je radila – dodala je drugarica nestale Srpkinje, i rekla da se veliki broj porodica javio da usvoji sinove Ane Volš.
– Koliko će to trajati, nismo sigurni. Ali se javio veliki broj ljudi. To je sjajno, jedina svetla tačka u ovoj tami – kaže ona.
Zvezde Granda se više neće emitovati tvrdi Jelena Karleuša
Jelena Karleuša ne prestaje da komentariše Zvezde Granda, a ni žiri pomenutog takmičenja, pa je sad na svom Instagram profilu napisala „proročanstvo“, koje će, po njenim rečima, zadesiti Sašu Popovića i članove žirija.
1. Zvezde Granda će se ugasiti. Željko Mitrović će ih primoran lošim rejtingom prebaciti u noćni termin od 2 do 5 utorkom, a onda i potpuno ukinuti.
2.United Media koja je kupila „Grand“ tužiće Sašu Popovića za milionsku odštetu zbog stopostotnog pada rejtinga.
3. Saša Popović će se preseliti u Opatiju za stalno. Kupiće tamo novi brod koji će jedno jutro isploviti i tada će poslednji put biti viđen. Lokalno stanovništvo će pričati o ukletom brodu koji zastrašuje turiste.
3. Viki će platiti da joj neko napiše knjigu „Kako sam sedela pored JK“. Od prodaje, živeće skromno u nebitnosti do kraja života.
4. Marija će roditi bebu i nastaviće svoju muzičku karijeru.
5. Đorđe David će biti žrtva grupe građana koja će ga sačekati ispred ulaza, revoltirana njegovim postojanjem. Na suđenju će biti oslobođeni krivice, a zatim i odlikovani.
6. Ceca će sa „decom“ preći u „Zadrugu“ i biće ugovorom obavezana da ne sme da progovara.
7. Ana Bekuta će nastaviti sa svojom blistavom karijerom.
8. Mili, Bosanac i Snežana će i dalje sedeti u „Zvezdama Granda“ jer im niko neće reći da se to odavno ne emituje.
Ata images
Iako se retko obazire na Jelenine prozivke, Saša Popović je ovaj put imao spreman odgovor za nju.
– Pošto nas svako malo pominje, čini mi se da Jeleni baš nedostajemo. Očigledno joj fali popularnost koju donose Zvezde Granda, jer zna da su naši rejtinzi nedostižni! Nije lako kada nisi u najgledanijoj emisiji u regionu – rekao je Saša Popović za Kurir.
A, na Jelenine prozivke odgovorio je i Aleksandar Milić Mili, koga je takođe potkačila.
– Talentovana je da piše bajke. Brojke svake subote pokazuju realne brojke – rekao je Mili za Kurir.
Srpska pravoslavna crkva i vernici 20. januara slave svetog Jovana Krstitelja, poslednjeg velikog proroka koji je ne samo najavio, već i video očekivanog mesiju. Sveti Jovan je jedna od većih slava u Srbiji, a kao i za svaku slavu, domaćice širom zemlje pažljivo pripremaju svoju trpezu. A da li će trpeza da bude mrsna ili posna zavisi od toga na koji dan pada ovaj praznik, budući da ove godine pada u petak, trebalo bi da trpeza bude posna.
Praznik Sveti Jovan Krstitelj posvećen je Isusovom rođaku, poznatom kao Jovan Preteča. Jovan se zove Krstitelj, jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak. Sveti Jovan je primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. To je i bio uzrok njegovog stradanja, jer je javno govorio o nemoralu i bludu cara Iroda, koji je živeo u grehu sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.
Sveti Jovan se praznuje više puta u godini: 7. jula – Ivanjdan – rođenje Svetog Jovana, 11. septembra – Usekovanje glave i 6. oktobra kada se obeležava svetiteljevo začeće.
Narodni običaji i verovanja
Jovan je ubijen za vreme kralja Judeje Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava. U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.
U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan. Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju onih koji ga slave na trećem mestu među Srbima. Najviše se slave Sveti Nikola i Sveti Arhanđel Mihail.
Jovan Krstitelj se smatra zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, krštenika, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta. Bio je takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom, kako ga Sveto Pismo i naziva, nego smrtnikom.
Jovanova ruka
Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine, na dan, svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.
U ponoć, kada nastaje dan Svetog Jovana, odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu. Ovo je samo delić narodnog verovanja u moć zametka života i njegovu duhovnu vezu sa Bogom, Hristom i Svetim Jovanom.
Naši preci su verovali da se baš na dan Svetog Jovana dešavaju razna čuda uz pomoć ovog svetitelja, pa otud potiče mnoštvo narodnih običaja. Na Jovanjdan vernici, koliko god da to mogu da ispoštuju, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na Jovanovo stradanje. Deci se na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje, a takođe se ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.
Kurir.rs
Istražitelji su otkrili da je Ana Volš na svoje ime imala četiri vredne nekretnine, kao i da je njen suprug posle ubistva na internetu pretraživao “koliko treba da prođe od nečijeg nestanka da bi se nasledila imovina”.
Brajan Volš (47), koji je optužen da je u 1. januara u njihovoj porodičnoj kući u mestu Kohaset kraj Bostona ubio suprugu, Beograđanku Anu Volš najverovatnije je brutalno isekao suprugu i bacio delove njenog tela na deponije zbog imovine od 2,8 miliona dolara! Američki mediji prenose da istražitelji sumnjaju da su motiv brutalnog ubistva upravo vredne nekretnine koje je Ana imala na svoje ime.
– U prilog tome ide i njegova internet pretraga koju je, kako se sumnja, posle ubistva supruge vršio preko tableta svog sina. Osim kako da se reši tela i tragova krvi, kao i koliko dugo telo može da stoji a da se ne oseti, pretraživao je i koliko vremena od nečijeg nestanka treba da prođe da bi se nasledila imovina – podsećaju oni.
Beograđanka Ana Volš, podsetimo, živela je na relaciji Kohaset – Vašington, jer je u tom gradu bila generalni menadžer u jednoj od najvećih kompanija za trgovinu nekretninama.
– Ana je imala na sveoje ime osam nekretnina, ali je od 2018. prodala četiri imanja. Međutim, i dalje je posedovala još četiri na svoje ime i to u vrednosti od skoro tri miliona dolara, njeno ime povezuje se nekretninama u Vašingtonu, Merilendu i Masačusetsu. Iako su mediji pisali o tome da su to njihove nekretnine za iznajmljivanje, zapravo su se sve vodile na njeno ime – objašnjavaju oni.
U prilog tome da je Brajan i pre ubistva planirao da se domogne njenog bogatstva ide i to što je dokument o prodaji jedne kuće u Bostonu za 220.000 dolara, koja je takođe bila na Anino ime, potpisao upravo on i to 29. decembra prošle godine. Samo dva dana ranije, 27. decembra, na internetu je istraživao i kako da se razvede.
– Brajan Volš u vreme ubistva bio je nezaposlen, bez ikakvih primanja pri tom u kućnom pritvoru i čekao je izricanje kazne za prevaru jednog poznatog kolekcionara umetničkih slika za 80.000 dolara. Praktično, Ana je izdržavala njega i njihovo troje dece. Osim toga, prijatelji njegovog oca ispričali su da je vredne predmete, umetničke slike i automobile ukrao iz kuće oca posle njegove smrti, koji ga je inače isključio iz testamenta i sa njim nije bio u kontaktu godinama – otkriveno je tokom istrage.
Inače, Volš koji se sumnjiči da je u podrumu kuće ubio, potom raskomadao telo supruge a onda ga u kesama za smeće odneo i bacio u različite deponije, kako je otkriveno, istražiteljima je postao sumnjiv čim su prvi put došli u njihovu kuću, zbog neobičnih izjava koje je davao. Oni su otkrili da im je do pronalaska krvi u podrumu, na zidovima, u kući delovalo sve savršeno normalno.
– Ispričao je da ga je Ana probudila 1. januara između 6 i 7 sati ujutru, saopštila mu da zbog situacije na poslu mora hitno da pozove taksi i uhvati let za Vašington. Naveo je da je on ustao oko 7 i spremio doručak za njihova tri dečaka, da je bebisiterka došla popodne i da je on oko 15 sati otišao do marketa, vratio se kući, a onda oko 16h otišao do majke. Prvo što je upalo u oči jeste da sa sobom nije nosio mobilni telefon i nije imao GPS, pa da se na kratko izgubio. Rekao je da je otišao do radnje i vratio se kući oko 20 sati. Interesantno je i to da je govorio da se na putu do majke izgubio, ali i da je išao da je poseti jer je tek operisana, iako je ona snimljena ispred njihove kuće dan uoči hapšenja, 7. januara – otkriveno je u izveštaju policije.
Brajan je pričao i o tome kako je sina vodio na sladolel, svraćao u radnje, ali su istražitelji prateći ono što je Volš ispričao otkrili da nije govorio istinu o tome koje je radnje posetio, kao i da je prećutao prave maršute svog kretanja.
Petogodišnja potraga za 22-godišnjom Čejan Klus dobila je tragični epilog. Policija je radeći na drugom slučaju, slučajno, pronašla njene ostatke, a identitet je utvrđen preko zuba žrtve.
Naime, Klus je poslednji put viđena u svom domu u Dandžers Grouvu, u Ilinoisu, 27. novembra 2017. godine pre nego što je četiri dana kasnije otputovala u Čikago.
Njen nestanak je nekoliko dana kasnije prijavio njen otac.
Porodica žrtve nikada nije odustala od potrage za devojkom. Za sada nije poznat nikakav zvanični detalj o njenoj smrti, piše Miror.
Nakon što je dobila tragičnu vest, porodica se oglasila i putem društvenih mreža.
– Tražili smo Čejan više od 5 godina. Iako to nije bila vest kojoj smo se nadali, dobili smo potvrdu organa za sprovođenje zakona da su pronađeni njeni ostaci. Kao njena uža porodica u žalosti, tražimo privatnost dok tugujemo zbog nepodnošljivog gubitka ćerke, sestre i tetke. Planiramo da održimo privatnu sahranu za Čejan užem krugu porodice – navela je njena rođaka i zamolila prijatelje da “imaju razumevanje za osetljivu prirodu ovih okolnosti”.