Category: Uncategorized

Na magistralnom putu Čačak – Gornji Milanovac u mestu Brđani tokom večernjih sati dogodila se teža saobraćajna nezgoda kada su se sudarila dva putnička automobila i jedan kamion.

– Do udesa je došlo kada je vozač koji se kretao iz pravca Gornjeg Milanovca izgubio kontrolu nad volanom, došao kontakt sa drugim automobilom, a zatim udario u kamion. Ne zna se tačan razlog zašto je došlo od udesa, čuli smo od ljudi koji su stajali sa strane da je vozač najverovatnije bio pijan, ali svakako tačan razlog utvrdiće policija – rekao je jedan od očevidaca i dodaje da je od siline udara na kamionu otkinut točak.

U ovoj saobraćajnoj nezgodi jedno lice zadobilo je teške telesne povrede.

Na lice mesta stigli su i vatrogasci spasioci kako bi povređenog izvukli iz vozila, koji je potom kolima Hitne pomoći prebačen u gornjomilanovačku bolnicu. 

Dok traje uviđaj, pripadnici policije vozila propuštaju naizmenično. Ono što dodatno otežava saobraćaj jeste što teretno vozilo koje je učestvovalo u sudaru stoji nasred puta. 

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju praznik Prepodobnog Jevtimija Velikog, svetitelja iz 5. veka, koji se smatra zaštitnikom slabih i nesrećnih ljudi

Naime, Prepodobni Jevtimije Veliki je rođen u jermenskom gradu Melitini, blizu reke Eufrata, u porodici plemenitih i znamenitih roditelja.

Od ranog detinjstva vreme je provodio u molitvi, a kao mladić se zamonašio i počeo da živi po strogim pravilima monaha.

Nakon nekog vremena, oko Jevtimija počeli su da se okupljaju mnogi učenici, od kojih su neki kasnije i sami postali znameniti svetitelji – Kiriak Otšelnik, Sava Osvećeni, Teoktist i drugi.

Veliki čudotvorac

Predanje kaže da je Jevtimije bio veliki čudotvorac, a pamti se da je izgonio demone, lečio teške bolesti, izvodio vodu u pustinjama, umnožavao hleb, proricao…

Svoje učenike učio je da je važan život ispunjen trudom i radom, a zabeleženo je da je govorio: “Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi trud”.

Pored pećine u kojoj je živeo izgrađen je manastir, koji je još i dugo posle njegove smrti bio prepun monaha. Priča kaže, da je poslednja zapovest koju je Jevtimije Veliki izdao pre nego što je umro, bila da kapija manastira nikada ne bude zatvorena, i da ovo mesto služi kao mesto odmora za svakog putnika namernika.

Imao je veliku ljubav i poštovanje naroda

Umro je 473. godine, a njegovoj sahrani je prisustvovao i jerusalimski patrijarh Anastasije. Priča kaže da je patrijarh morao da čeka ceo dan, dok je ogromna masa naroda celivala svetitelja, i tek uveče uspeo da dovrši opelo. Prema predanju, sedmog dana nakon smrti, Jevtimije se prikazao svom učeniku Domentijanu, sav svetao i radostan kao pravi “sin svetlosti”.

Zbog života koji je posvetio drugima, i učenju o tome da čovek mora da pruži pomoć čak i neznancu kada se ovaj nađe u nevolji, Prepodobni Jevtimije Veliki i danas se smatra zaštitnikom slabih i nesrećnih ljudi.

Običaji na današnji dan

Budući da je reč o velikom svetitelju, smatra se da je veliki greh na današnji dan oterati prosjaka sa praga, ili odbiti da pružite pomoć nekome ko to traži.

Ako to učinite, narod kaže, uvredićete Prepodobnog Jevtimija Velikog, a onda ćete život provesti bez njegovog blagoslova i ništa vam neće ići od ruke.

Policija u Kikindi podnela je krivičnu prijavu protiv 60-godišnjeg veterinara iz tog grada. On je osumnjičen za krivična dela proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda i neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću, saopštila je PU u Kikindi.

Veterinar je, kako se sumnja, u delu svoje porodične kuće otvorio veterinarsku ambulantu sa instrumentima i opremom koja, kako je utvrđeno, nije registrovana, a tu je lečio i životinje, iako nije imao ovlašćenje Uprave za veterinu.

Prilikom pretresa njegove veterinarske ambulante, policija je pronašla lekove i medicinska sredstva koje je koristio za lečenje životinja, iako je deo bio sa isteklim rokom trajanja, a deo bez prateće dokumentacije.

Naravno svaka kuća ima svojih poslova,bilo jednom u sedmici,mjesecu ili godini.

Tako red dođe da se i tepih mora oprati.
Moramo ih održavati i prati barem jednom u godini,a mnogima je muka kad i taj jedan dan dođe.
Ali i kada ih očistimo nije to to.
Nikad ne blistaju i ne vrate onaj pravi sjaj.

Mi vam danas donosimo metodu koja je jako efikasna i mnogo ućinkovita.
Tepih će vratiti onu novu mekoću,mirisat će i naravno biti blistavo čist,ali to nije sve jer ćete očistiti mrlje koje dugo dugo niste mogli.

PROCES ČIŠĆENJA:
– Tepih prvo usisajte
– Zatim čistu pamučnu krpu natopite ocatom
– Krpom prebrišite dobro vaš tepih
– Drugu krpu malo pokvasite i na nju stavite sodu bikarbonu
– Ponovo prebrišite tepih
– Ostavite sve da stoji 20-25 minuta
– Tepih ponovo dobro usisati

TO JE TO vaš tepih će dobiti sjaj i tiješit ćete se svih štetočina koje i nisu baš vidljive golim okom.
Očistite tepih i metodu podijelite sa prijateljima!!!

Znaš čiko, mi smo bili sretna porodica do onog dana kada je otvorena kladionica.Babo je počeo ići iz znatiželje.Onda je krenuo skoro svaki dan.Kada se vraćao s posla, svraćao bi redovno i ostajao bi do kasno u noć.Počeli smo oskudijevati jer babo nije donosio platu kući.Moja majka je kriomice počela donositi namirnice “na veresiju” iz obližnje trgovine.

Kada je za to otac saznao, strašno su se posvađali, a ja sam grlio svoju trogodišnju sestru koja je plakala.Nekoliko dana poslije svađa je prerasla u nasilje.Otac je teško pretukao majku.Završila je u bolnici.Kada sam otišao sa nanom da je posjetim, nisam je mogao prepoznati.Oca je policija pritvorila, ja i sestra smo ostali sa nanom.Kada se majka oporavila zatražila je razvod.

Tri mjeseca poslije su se rastali ja sam ostao kod oca, sa majkom je otišla seka.Otac je počeo i piti.Zapustio se.Ponekad , kad bi bio trijezan znao bi me i pomilovati.Ali, obično kada bi došao pijan, samo bi zaspao.U odjeći.Siromaštvo se uveliko uselilo u našu staru kuću.Oskudijevali smo u svemu.Ovaj mjesec mi nije kupio ni mjesečnu kartu.

U školu ponekad idem pješke, a ponekad se prebacim.Strah me je ponekad sjesti sa nepoznatim ljudima, jer sam tek 6 razred.A onda su me jednog dana moji drugovi počeli ismijavati:”Evo onog što mu se majka preudala”.

Pokazali su mi na telefonu slike sa svadbe.Ja sam plačući odpješačio kući.Nisam išao u školu tri dana.Za ti vrijeme nisam pojeo jedva krišku hljeba.Neprestano sam se čiko, pitao:Ako je ostavila oca, zašto je zaboravila mene?Ja sam joj pomagao u poslovima oko kuće.Ja sam joj unosio drva.Nije mi se više ni javila.Otac je od pića teško obolio i odvezli su ga u bolnicu.

Nekoliko dana poslije je umro.Niko na svijetu nije bio tužniji od mene.Sa mnom je ostala nana.Neprestano sam se pitao:”Da nisam šta ja zgriješio, pa me ovakvog malog sudbina kažnjava.Išao sam pješke svaki dan u školu i nisam se družio ni skim da me ne zadirkuju.I opet pješke kući.Onda je jednog dana poštar donio paket za mene.Majka mi poslala adidas patike, farmerke i džemper.I slike mi poslala na kojima vidjeh da žive lijepo i da imaju dosta hrane.Natopio sam džemper suzama.Ne toliko zbog svoje sudbine nego što na slici vidjeh da mi je seka sretna.

Možda nekad i pomisli na mene.Na one trenutke kada sam je izvodio iz sobe kad je babo tukao mamu.Nana je grcala u suzama.Jel tako čiko da je za OVO KRIVA KLADIONICA?

Jel’ tako da babo nije išao u kladionicu,mi bi sada bili svi zajedno?I bili bi sretni.Jel’ tako čiko?

Slomilo me je na hiljadu komada.Kupio sam mu slatkiše i mjesečnu kartu ali nikad nisam zaboravio ovu njegovu iskrenu ispovijest.I kada god vidim njegove plave oči i kovrdžavu kosu, SVE SE U MENI SLOMI.

Život ti je, sine moj, kao da uđeš na jedna a izađeš na druga vrata, govori mi nana Sena

Evo sine 84-ta mi, preživjela sve što insan može preživjeti.I ratove i glad i bolesti.Neimaština je bila teška.Moj Ibro, rahmet mu duši, bio je vrijedan čovjek.Zagledali smo se kad sam dolazila tetki Hafi.Bila kraljevina tad.Uzeli smo se.Njegovi su negodovali zbog moje tjelesne mane.Razroka sam sinko od rođenja.Tako Bog dragi dao.A on me je volio i štitio, ne treba griješiti dušu.

Puno smo radili.Težački živjeli dok se Ibro nije zaposlio u Zadruzi kao kočijaš.Kad mu poso’ završi odmah na njivu.I ja sa njim.Izrodili smo petero djece.Sve sinovi.Bili su nam plaho pri ruci.Pomagali u svakodnevnim poslovima.Rifat se moj najstariji sin, utopi u Uni.Nismo ga nikad našli.Bio stasit momak.Radio u Krupi u pilani.Ova četvorica mlađa su otišla na škole u Sarajevo.Mirso je učitelj, Hazim doktor, Nusret inžinjer a najmlađi Hamed profesor na fakultetu.Svi su školovani.Mi smi ih školovali od svojih deset prsti.Odvajali zadnji zalogaj.Da postanu nešto, da ne budu ko’ mi, težaci..Dobro je bilo dok se nisu oženili.Navraćali bi s vremena na vrijeme.

Ne treba meni sinko ništa, samo da ih moje oči vide.Da mi se duša napoji a srce smiri.Da ih obgrlim majčinskom ljubavi i dovom.Dok sam živa.Ali sine od kad se oženiše, dođoše snahe, počeše urjeđe dolazit’.Zadnji put kad su bili sine ona Hamedova kaže mu

:”Nemoj više da me dovodiš u ovu divljinu i kod ove neuredne seljanke.Razumiješ li me.Kuća smrdi na plijesan.Ne treba mi ovo.”.

A moj Hamed ko’ siroče opravdava se.Plaho me zabolilo od mog Hameda.A nosila sam ga 12 puta vozom doktoru u Osijek.Bio je puno bolestan ko’ dijete.Nismo znali da će preživjet.Počeše tako, sine moj, ko’ po dogovoru sve rjeđe i rjeđe, i evo 4 godine kako mi ni jedan nisu vrata otvorili.Zadnji put su bili bez žena i djece.Kupili mi onaj mobitel, ko’ da ja znam sa njim baratat’.Ispraznio se za 3 dana.Od tada nit ih čujem nit’ vidim.A morel’ se sine tako živit’ da se majci vrata ne otvore? Pa ni za Bajram? Ibre odavno nema, znam njegovu huju on ne bi preko ovog prešo’.A ja sam sine, majka.Poželjela sam unučad.Da ih pomilujem.Darujem.Ne znam sine dokle ću?

Bolest me nagriza.Od šećera vidim slabo.Svu penziju potrošim na lijekove..Najviše me zabolilo što mi je svijet ove godine sabirao vitre.Bilo mi teško.Zar i pored sinova?Zar i pored onoliko pažnje prema njima, ne navratit’?.Ne upitat? Sto put sam poželjela ,nek mi dragi Bog oprosti, da su mi sva četvorica bili curice.One su molistivnije.Dolazile bi.Nadgledale bi.A ja se borim svako jutro da ustanem.Teško i namaze klanjam.Al’ more kako more.Sjedeći.I na svakom namazu Boga dragog molim da njih i njihove porodice sačuva od svakog zla.

Da ne oskudijevaju ni u čemu.Da budu zdravi.Jer, majka sam.Sa mene šta bude.Ako i ne dođu dok sam živa, nemoj im reći da sam se žalila.Majka sam.Ja to ‘nako…

Драги моји, немојте да дозволите да вас родитељи дозивају са сузама из болничких соба, старачких домова, старих родних кућа…Немојте, те сузе су теже од свега. Кад вам падну на душу и савест, никакав новац, никаква каријера нити лажна слава овог пролазног живота неће вам помоћи да се осећате боље.Док су живи, обиђите их, пружите им љубав и утеху.Неко би све дао да може да загрли мајку или оца и каже Опрости ми, Волим те, Недостајеш ми.Немојте само на себе да мислите, сетите се и њих.Најгоре кад је човек ,стар, немоћан и сам. То боли јако и нико од нас не зна када ће бити на његовом месту.Ако смо такви хладни према онима који су нас одгајали какви ћемо бити према другима који само пролазе кроз наш живот или према свом мужу, деци, пријатељима…Или се све свело на себичну љубав према себи, ЈА И НИКО ДРУГИ НЕ ПОСТОЈИ?Исправите себе, мајка и отац увек чекају да нас загрле и опрост

Pripadnici saobraćajne policije u Beogradu isključili su iz saobraćaja dvojicu muškaraca koji su upravljali automobilima pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Policija je jutros oko 5.45 časova na Topčiderskoj zvezdi zaustavila automobil marke “BMW” kojim je dvadesetdvogodišnjak upravljao pod dejstvom kokaina i sa 2,71 promila alkohola u organizmu.

Iz saobraćaja je isključen i dvadesetpetogodišnji muškarac koji je noćas oko 2.10 časova na Trgu Nikole Pašića upravljao automobilom „fijat punto“ sa 1,49 promila alkohola u organizmu i pod dejstvom kokaina i kanabisa.

Vozači su zadržani u službenim prostorijama policije i protiv njih će biti podnete odgovarajuće prekršajne prijave.

Kurir.rs

Goran Đ. (38) koji je izvršio samoubistvo nekoliko dana nakon što su pronađena tela sestara Jelisavete (76) i Gordane Đ.(78) na Bežanijskoj kosi, a koje je on prethodno ubio, sahranjen je danas na Novom bežanijskom groblju u Beogradu.

Goranov otac Zoran održao je govor na sahrani i rekao da su imali težak život i da mora da je negde zakazao kao otac kad se ovako nešto dogodilo.

Inače, pre nekoliko godina Zoran je ostao bez drugog sina, Goranovog brata Predraga, koji je nastradao.

– Ne znam gde sam zakazao kao otac, ali negde sigurno jesam… Sanjali smo Peđa, Goran i ja da napravimo kuću kako se više ne bismo potucali po stanovima, ali taj dan nikada nije došao. Gorane sine moj, sve ti je oprošteno. Ako me čuješ pozdravi mi Peđu, voleće vas tata obojicu dok je živ – rekao je uplakani otac.

Podsetimo, tela sestara pronađena su na Svetog Jovana 20. januara u njihovom stanu na Bežanijskoj kosi, a Goran je bio blizak sa jednom od njih, Jelisavetom, sa kojom se upoznao u staračkom domu gde je često dolazio da servisira klime!

Naime, Goran je održavao odlične odnose sa Jelisavetom jer je znao da ona ima novac, a on je bio u problemu.

– Družio se sa njom, pomagao njoj i njenoj sestri ako im nešto treba. Žena je verovatno pomislila da će im se naći kad im nešto zatreba pošto nikog drugog nisu imale. Išao je i da im čestita Božić, prosto im se uvukao pod kožu – rekao je ranije izvor Kurira i dodao:

– Pretpostavlja se da je on želeo pare da im izvuče bez da ikoga povredi, ali da je žena shvatila o čemu se radi i da njihov odnos ipak nije kakav je mislila da jeste, te je odbila da mu samo da novac. Tu je izgubio kontrolu. Jednu sestru je izbo nasmrt, a drugu je udarao tupim predmetom po glavi.

Kurir.rs

Nikolija Jovanović i Relja Popović važe za jedan od najskladnijih parova na našoj estradi. Njih dvoje su gotovo čitavu deceniju zajedno, ali nikada se nisu venčali.

Oni su često isticali da im papir ništa ne znači, te da brak nije presudan za porodičnu sreću, a dokaz za to jesu i njihove dve ćerke.

Prvu naslednicu Reu dobili su 2016. godine, a drugu ćerku Nikolija je rodila u julu 2021. godine, i dugo su krili kako se zove. Tek sedam meseci kasnije otkriveno je da se njihova druga ćerka zove Hana.

Njihova ljubavna priča počela je 2014. godine, nakon snimanja spota za pesmu “Alkohola litar”, koju je Nikolija snimila sa grupom “Elitni odredi”, u čijem sastavu je bio tada Relja. Već na snimanju spota među njima su sevnule varnice, a nakon dueta otpočeli su vezu, koja traje i dan dana.

Iako godinama žive u skladnoj ljubavbnoj zajednici nikada nisu želeli da se venčaju. Nikolija je jednom priliko priznala da je zbog Elitnih odreda bila žrtva nasilja, ali i otkrila zašto nikada nije rekla sudbonosno “da” svom izabraniku – “Pa ne, zato što se nikad nisam ni udala. A jedan od razloga zašto se nisam udala je da se ne bih razvela”.

Kurir.rs