Category: Uncategorized

Voditelj Jovan Memedović jedan je od omiljenih domaćih TV lica, a malo je poznato kako je započeo svoju dugogodišnju karijeru.

Gledaoci su ga upoznali u brojnim emisijmama, proslavio se kada je godinama učio publiku o svim tajnama prirode u njegovoj autorskoj emisiji „Sasvim prirodno“, a onda je nastavio karijeru u kvizu znanja „Potera“.

– Kao nezaposlen, mislim da još uvek to pravilo važi, na Birou si nezaposlenih, ali dužan si da svaka tri meseca dođeš, da bi se javio referentu, a on upiše tvoje vreme koje već provodiš kao nezaposlen i tu ti raste neki broj poena ili bodova, kada dođe u situaciju da si na konkursu za radni odnos, onda onaj koji više bodova ima, bude primljen – pričao je Jovan jednom prilikom.

On je tada otkrio da se redovno javljao na Biro, a onda je opisao prelomni momenat. Jednom prilikom došao je i zatekao veliki broj ljudi, što mu je bilo čudno, pa je rešio da vidi o čemu se radi.

– Jednog dana dolazim da se javim u sobu 101, kad ono 50 ljudi stoji u redu. Ne znam o čemu se radi, gledam, preskočim sve njih, uđem na vrata, vidim tu ženu referentkinju, kažem “Kod vas da produžim bodove?”, a ona “Ne, ne, ovo je konkurs za televiziju, idite na druga vrata”. Ja odem na ta druga vrata, tu su bila dva čoveka, kad evo ti ga taj jedan, dolazi i kaže “Izvini, šta si ti završio?” – ispričao voditelj i dodao:

– Ja kažem: “Završio sam DIF”. Kaže on: “Vidi, ovde smo napravili interni konkurs za Jutarnji program RTS, pa ako te interesuje dođi da porazgovaramo. Nismo računali na nekog difovca, ali možda bi mogao ti, videćemo…”. Ja odem, razgovaram sa njima, kaže “Dobro, ajde, treba nam pet”. Već sam ja bio i zaboravio na to, kada su mi se u ponedeljak javili: “Ako biste došli, mi smo se odlučili za Vas”. To je bilo bez ikakve pripreme, sudbina.

Voditelj je potom otkrio da je morao sam da se snalazi kako bi uspeo u poslu, jer se mladim kadrovima retko ko bavio.

– Tu sad ima jedna opasna situacija, koju ću ipak ispričati. RTS nije kuća koja se bavi novim kadrovima koji dođu, stave ga u trenažni proces, oblikuju ga, pa ga stariji novinari edukuju. Tamo se svako snalazi kako ume i kako zna, ne postoji vođenje tih novih koji bi se eventualno pojavili. Zašto, zato što se uglavnom ljudi pojave preko veze. I to je tako godinama trajalo. Tako da, ja kad sam došao tamo, osim jednog čoveka Sloba Arežina je bio urednik Jutarnjeg i Beogradske hronike, on mi je malo pomagao – ispričao je Jovan u podkastu „Agelast“.

Memedović je priznao da mu na samom početku nije baš sve išlo od ruke.

– Gubio sam vreme, dve-tri godine nisam ni znao šta radim tamo. Idi, donesi vest, tada je bio neki telefaks… Gubljenje vremena. Forsirali su, uglavnom, mlađe dame. Televizija je čudo, to su jedino ovde kod nas shvatili političari – zaključio je voditelj.

Pevačica Dara Bubamara privlači pažnju gde god da se pojavi, a njene fotografije i video snimci na društvenim mrežama često izazovu lavinu komentara.

Pevačica se ne libi da svoje pratioce počasti provokativnim slikama i da u prvi plan ističe svoje bujno poprsje.

Na njenom Instagram profilu nalazi se jedan video snimak na kojem se može videti kako joj neko trpa evre u ruke dok ona ispija piće, a grudi su ponovo u prvom planu.

– Vadi pare, jao hvala niste trebali- napisala je u opisu snnimka

Danetu Bijorcu se potpuno promenio život kad je emisija o ovom momku na Goliji i devojci Kristini koja je došla iz Sarajeva radi njega pregledana tri miliona puta – što na televiziji, što na Jutjubu.

“Dobio sam naslednika, imam novu kuću, došla struja, svašta ponešto”, kaže Danijel na pitanje novinara emisije “Oko” – šta se promenilo u njegovom životu od emisije koja je prikazala dirljivu ljubavnu priču.

Najveća promena je bila dolazak struje, priča Dane za RTS. “Sijalicu nisam gasio tri dana, ni noć ni dan”, šali se gorštak.

Danijel je dvaput osetio moć televizije. Prvi put ga je u emisiji o usamljenom deliji videla Kristina i poželela da ga upozna. Rodila se ljubav, momak je oženio “devojku iz grada”. Drugi put su kamere snimile kako čekaju bebu u kući bez struje i puta. “Sramota je da se dete rodi pod fenjerom i svećom, ipak je 21. vek”, kazao je tada Dane.

Pokrenulo se tada mnogo toga. Kada je Kurir objavio Danetov broj žiro-računa, na njega su se slile uplate građana koje je ova priča dirnula pravo u srce. Do njegove stare kuće u planini je konačno stigla i struja, a preduzeće iz Novog Pazara mu je sagradilo novu kuću – potpuno samoinicijativno

“Ja ne pamtim da sam čuo da se to negde nekad desilo”, priča Dane. “Znam da se ljudi skupe da pomognu kad nekom izgori kuća ili strada u klizištu, ali ovako da neko preduzeće samo sagradi nekom kuću, to ne znam da postoji.”

Bijorac je presrećan i što se zida nova štala u kojoj će, kad padne sneg, moći da se smesti i do 50 grla stoke. Sada ima 30 i kaže da je to dosta dobar broj za siguran život.

“Najmanje dva teleta su mi preostala prošle godine, jer su mi mnogi ljudi uplatili novac za Jovana. Od njihovih para sam kupovao detetu mleko za prihranu, jer kravlje nije smeo kao prevremeno rođena beba. Biće od ta dva teleta dogodine junice pa eto novih grla za stado”, ponosan je gorštak.

Ipak, ima i tešku muku i to baš zbog svega ovog što bi trebalo da ga raduje. “Prigovaraju mi da živim od milostinje”, kaže vredan momak koji se godinama brine o svom “blagu”. To bi ovde bila velika sramota.

“Svi koji su hteli da znaju videli su da nisam tražio ništa sem struje i puta”, uzvraća ponosito. “A pričaju… neko iz neznanja, neko iz pakosti, iz ljubomore, da nekog ponizi. Jes` mi krivo… šta ima ko da me ogovara kad nismo tražili…

Pričaju kako nemam drva, nemam sena. A imamo, bogu hvala, imamo brašna i soli, imamo žita, imamo stoke, ne žalimo se.”

Da ih je ljudska zloba duboko dirnula pokazuje i Kristinino ćutanje. Premda je pristala da je snime, nije htela nijednu reč da progovori za televiziju. Njeni su se roditelji naljutili zbog svega, jer se po Sarajevu, gde oni žive, priča kako su tražili milostinju.

“Svima koji su nam poslali novac i odeću za Jovana hvala i neka im se vrati na život i na zdravlje”, kaže Dane. “Sve što njemu omali odneću u Crveni krst u Novi Pazar pa da opet daju drugoj deci.”

Puta do njihove kuće još nema. Ali mali Jovan će dočekati sa roditeljima krsnu slavu u novoj kući, sa pet lepih prostorija, uz struju i televizor. “Najvažnije od svega toga nama je frižider”, kaže skromno Dane. “Da se hrana ne ukvari. To je komfor.”

Mladić (20), koji je 29. januara ispred jednog restorana na Novom Beogradu zadobio teške telesne povrede opasne po život tokom masovne tuče, preminuo je danas. To je potvrđeno iz porodice za Novu.

“Osumnjičeni je na saslušanju izneo svoju odbranu, odnosno rekao je da se mahom ne seća kako je i zbog čega došlo do tuče, da mladića ne poznaje od ranije i da mu je žao zbog svega što se desilo. Takođe je tvrdio da je i on pretučen, kao i da se nada da će povređeni mladić preživeti“, nezvanično navodi izvor.

Takođe, sagovornik dodaje i da je uhapšeni, kako se sumnja, najpre u blizini šanka u restoranu, pesnicom udario preminulog mladića, u predelu glave.

“Obojica su bili na proslavi rođendana, a nakon rasprave i udarca u glavu povređenog mladića, sukob su nastavili u bašti restorana. Više puta ga je udario rukama i nogama u glavu i telo, da bi, nakon što je on pao na pod, uzeo stolicu koja se nalazila u blizini i udario ga više puta u predelu glave, nakon čega je otišao iz restorana“, dodaje izvor.

Nakon saslušanja tužilaštvo je predložilo sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu da osumnjičenom odredi pritvor da ne bi uticao na svedoke, da ne bi ponovio krivično delo u kratkom vremenskom periodu, kao i zbog uznemirenja javnosti i visine zaprećene kazne za krivično delo koje mu se stavlja na teret. Osumnjičeni se tereti za krivično delo teško ubistvo u pokušaju.

(Kurir.rs/Nova)

Kolač na metre – eftin i izdašan desert, recept iz knjige ‘Jugoslavenski kolači’ iz 1987.

Sastojci:

Za biskvit:

• 25 dag brašna
• 20 dag šećera
• 4 jaja
• 2 žlice kakaa
• 1,5 dl ulja
• 1,5 dl vode
• 1 prašak za pecivo

Za kremu:

• 25 dag šećera u prahu
• 25 dag margarina
• 3 dl mlijeka
• 1 puding od vanilije

I još: 1 rebro čokolade za kuhanje

Priprema:

Dvije velike tepsije veličine pećnice obložiti papirom za pečenje i upaliti pećnicu na 180 °C.
Miksati biskvit od žutanjaka, vode i šećera dodajući ulje, brašno s praškom za pecivo i snijeg od bjelanjaka.

Polovinu tijesta izliti u jednu tepsiju, a u drugu polovinu umiješati kakao pa izliti u drugu tepsiju.

Biskvite ispeći na 180 °C, za to vrijeme skuhati puding, ohladiti ga pa primiješati pjenasto izrađen maslac sa šećerom u prahu.

Svaki komad biskvita izrezati na četiri trake. Kolač se slaže u četiri sloja – dva žuta, dva čokoladna biskvita naizmjenično, a između njih stavljati kremu. Nemojte se zbuniti, dobro je napisano, po četiri trake do svakog biskvita, a slažu se po dvije žute i dvije čokoladne, ali isti postupak ponovite još jednaput, slažući drugu “građevinu”. Dobit ćete, dakle, dvije “štruce” kolača, čija ukupna dužina opravdava njegov naziv.

Kolač i izvana premazati kremom te posuti naribanom čokoladom.

Ako volite ambasador tortu, probajte i ovu maštovitu roladu razigranih tekstura: glatkih banana, hrskavih oraha i gumenastih žele bombona natopljenih rumom. Atraktivan izgled roladu čini osobito zanimljivom najmlađima.

Sastojci:

Za tijesto:

• 7 jaja
• 150 g šećera
• 30 g oštrog brašna
• 150 g cijelih oraha

Za kremu:

• 500 ml mlijeka
• 200 g šećera u prahu
• 75 g pšeničnog oštrog brašna
• 250 g maslaca

Za nadjev:

• 3 banane
• g žele bombona
• 100 ml ruma

Za posipanje:

• 100 g čokoladnih mrvica

Priprema:

• Šećer zagrijavajte do zlatnožute boje i umiješajte cijele orahe.
• Vruću smjesu istresite na pek-papir, ohladite, a zatim maknite s papira i sameljite.
• Od bjelanjaka istucite čvrsti snijeg, umiješajte žumance po žumance, pa lagano dodavajte smjesu mljevenih oraha s karamelom i brašno.
• Smjesu izlijte na pleh (vel. 40×33 cm) obložen pek-papirom i pecite u pećnici zagrijanoj na 180°C 15-20 minuta. Pečeni biskvit izvadite na vlažnu kuhinjsku krpu i zarolajte u roladu.
• Šećer i brašno razmutite u 100 ml hladnog mlijeka, umiješajte u ostatak mlijeka koje ste zakipili i kuhajte nekoliko minuta. Kremu ohladite i umiješajte u izrađeni maslac.
• Biskvit premažite s pola kreme, pa pospite narezanim žele bombonima namočenima u rum.
• Cijele banane rasporedite uz rub biskvita s one strane s koje ćete početi savijati roladu. Savijenu roladu izvana premažite preostalom kremom.
• Roladu poslužite posutu čokoladnim mrvicama.

Savjet:
Banane obvezatno nakapajte limunovim sokom, da ne promijene boju.

Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, prof. dr Milovan Bojić, izgubio je snaju u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se u nedelju oko 11 sati dogodila na magistralnom putu od Prijepolja prema Bistrici u mestu Stanjevine. U vozilu su bili i njen muž i njihovo troje dece, od dve, četiri i šest godina, od kojih je jedno povređeno, a dvoje ugruvano.

Nesrećna žena je, kako se pretpostavlja, izgubila kontrolu nad vozilom po klizavom kolovozu i udarila u zaštitnu ogradu. Bankina je probila auto, isekla je i smrtno povredila.

Dr Bojić je u šoku.

“Prava je sreća da su deca ostala živa”, jedva priznati lekar izgovara reči posle nesreće govoreći za Kurir.

Dete, koje je zadobilo povrede glave, operisano je sinoć, a zahvat je obavio dr Trivić.

“Celu noć sam proveo u Tiršovoj”, dodaje dr Bojić.

Poginula žena je bila supruga njegovog rođenog bratanca.

“Bila je divna žena. Putovali su za Crnu Goru, poginula je pred očima muža i dece. Ne mogu ni da govorim o tome od tuge”, kaže dr Bojić.

(Kurir.rs)

Apotekarka Gizem Ozkan (28), koja je u zemljotresu bila ispod uništene zgrade u Adijamanu, a spasilačke ekipe su je izvukle kao povrijeđenu, nalazi se na lečenju u Izmiru.

Ona je rekla da je prvi sat bio veoma težak u olupini iz koje je uklonjena poslije 54 sata, i pokušala je da se opusti pjevušeći pjesmu.

U bolnicama u gradu nastavlja se liječenje 193 povrijeđene osobe, koje su vojni avioni dovezli u Izmir iz gradova razorenih u zemljotresu. Gizem Ozkan (28), koju je zahvatio zemljotres na 4. spratu šestospratne zgrade u centru Adijamana, ispričala je dopisniku o svojim trenucima i osjećanjima pod ruševinama.

Navodeći da je njena sedmočlana porodica bila zakopana ispod betonskih šipova kada je zgrada srušena, Ozkan je navela da su svi članovi porodice spašeni iz ruševina, ali da se strašni sati koje su proveli nisu mogli zaboraviti.

Gizem Ozkan je navela da je najteži trenutak bio što “nije mogla da diše” i rekla:

“To je velika bespomoćnost. Ne možeš da dišeš, nešto je ogromno na tebi. Opkoljena sa sve četiri strane, nema gdje da se diše”, ispričala je.

Ozkan je rekla da je tokom svih tih silnih sati provedenih u olupini pjevušila pjesmu koju je voljela, da se utješi, i da je tako preživjela, piše Espreso.co.rs.

Teritoriju Rusije jutros su pogodila dva snažna zemljotresa jedan od 5,6 a drugi od 5,3 stepena po Rihteru.

Jači je pogodio Kurilska ostrva jutros zorom, u 5.56 časova, a za nijansu slabiji Ural, planinski region.

Kurilska ostrva su vulkanski arhipelag u ruskoj Sahalinskoj oblasti. Prostiru se dužinom od 1.300 kilometara od japanskog ostrva Hokaido do poluostrva Kamčatka, razdvajajući Ohotsko more od severozapadnog Pacifika. Ovom arhipelagu pripada 56 ostrva i više stena. Na njemu postoji 39 aktivnih vulkana.

Površina ostrva je 10.355 km². Na Kurilskim ostrvima živi oko 16.700 ljudi i većina se bavi ribarstvom. Ostrva su u prošlosti bila pod vlašću Rusije i Japana dok ih je posle Drugog svetskog rata sve zauzela Crvena armija i pripojila Sovjetskom Savezu. Japan je u diplomatskom sporu sa Rusijom jer smatra da mu pripadaju ostrva: Iturup, Kunašir, Šikotan i još nekoliko manjih ostrva, može se pročitati na Vikipediji.

Moji roditelji su poljoprivrednici i nigde nisu imali bilo kakvu vezu. Sam sam se trudio, kaže Vlada koji za svoj posao kaže da je najlepši na svetu

LESKOVAC – San Vlade Stojilkovića iz sela Zlokućane kod Leskovca bio je da najpre upiše Medicinsku školu u gradu na Veternici gde se školuju skoro sve odlikaši. Završio je srednju školu kao od šale i upisao Višu strukovnu školu u Nišu.

Novca kod kuće nije bilo dovoljno, pa je pravio prekide i odlazio s ocem u Beograd da po ceo dan nadniči na građevinama. Ipak je diplomirao, ali posla nije bilo u struci. Pisao je molbe, konkurisao, no sve su ostale bez odgovora.

“Za to vreme sam pomagao roditeljima na poljoprivredi, a sa ocem nadničio na građevini. Nije mi bilo teško, svaki posao ima neku svoju draž, sa svakim poslom obogaćuješ sebe. Prosto, nisam hteo da mračim, da kukam”, priča ovaj 25-godišnji mladić.

Prijavljivao se on i na konkurse Ministarstva zdravlja, ali nije “prolazio”, piše Jugmedia. “Jedan dan mi javlja devojka moga brata da me je prijavila na konkurs. Primio sam k znanju i nastavio da mešam malter”. Bila je to 2019. godina.

“Jedan telefonski poziv iz ministarstva mi je nešto kasnije iz korena promenio život. ‘Primljeni ste’, čuo sam glas preko mobilnog telefona. ‘Sutra dođite da potpišete ugovor’. Kao da me je grom pogodio. Mislim da sam tog momenta jedva disao. Nešto kasnije, kada su se i roditelji izradovali, počeo sam da sumnjam da se neko, možda, nije našalio sa mnom. Međutim, do večeri sam sa istog broja dobio još dva poziva. Sutradan sam sa velikim brojem mladih potpisao ugovor”, priseća se.

Sada radi u Opštoj bolnici Leskovac na Odeljenju neonatologije kao viši strukovni tehničar, a jesenas je, opet sam sebe finansirajući, upisao Specijalističke strukovne studije na Medicinskom fakultetu u Nišu.

“Od 9 ispita sam položio 8 u januarskom roku, a na 9-i nisam mogao zbog poklapanja termina. Ipak, vredelo je zato što sam taj ispit položio kasnije desetkom, a reč je o predmetu – infektivne bolesti sa negom”, objašnjava.

Posao koji radi voli i posvećen mu je, tvrdi, jer je to “najlepši posao na svetu”, a njegovim vršnjacima poručuje da se nikada ne predaju.

“Moji roditelji su poljoprivrednici i nigde nisu imali bilo kakvu vezu. Sam sam se trudio, ali imao sam ogromnu veru jer je život čudo. Nekada se u momentu sve preokrene. Meni je bilo na dobro”.

Ja ne mogu da živim van Srbije

Na pitanje da li je zadovoljan platom odgovara potvrdno, na konstaciju da je većina iz njegove generacije u Nemačkoj, kaže da im želi sreću, ali….

“Više njih iz moje familije radi u Nemačkoj i kada sam bio na ivici zbog besparice nuduli su mi da odem, ali sam odbijao. Ja ne mogu da živim van Srbije, želim da putujem, da vidim svet, ali da se posle toga vratim u moje selo i na moje radno mesto. Svestan sam da me je na kraju poslužila sreća, a ko zna, možda ni nije baš sve sreća jer sam imao solidan uspeh u školi”, zaključuje Vlada Stojilković iz Zlokućana kod Leskovca.