Category: Uncategorized

Očekuje se žestoka novčana kazna, budući da su prekršili važno pravilo.

Sinoć je održana još jedna emisija “Pitanja novinara”, a Zvezdan Slavnić i Anđela Đuričić su odlučili da prekrše jedno od važnijih pravila života u Zadruzi, pa su samoinicijativno napustili Belu kuću u toku emisije i otišli u izolaciju. 

Zvezdan je sve vreme ispitivao Anđelu u šiframa i smeškao se, a iako njoj u prvom trenutku nije bilo jasno o čemu se radi, posle je skapirala, što joj je odmah izmamilo osmeh na lice.

– Je l’ kritično? – pitao je Zvezdan.

Zvezdan Slavnić, Anđela ĐuričićFoto: Youtube Printscreen/Zadruga Official

– Nije kritično, ali je rizično – rekla je Anđela.

Oni su nastavili da govore u šiframa i da se kikoću, a u komentarima se može pročitati da su gledaoci izrevoltirani time što Đuričićeva i Slavnić rade šta im je volja. 

Kako mnogi smatraju, ovakvim ponašanjem ne poštuju ni produkciju, a ni publiku, pa su apelovali na čelnike da Zvezdan i Anđela budu strogo kažnjeni.  

U noći između petka i subote, policija je u pola 2 dobila poziv.

Rijaliti zvezda i tekstopisac Kajl Džejkobs (49), suprug rijaliti zvezde Keli Pikler, pronađen je mrtav posle verovatnog samoubistva u njihovom porodičnom domu u Nešvilu u Tenesiju, javljaju američki mediji.

Prema policijskom izveštaju, poziv su dobili u pola 2 ujutru u petak, a po dolasku su “zatekli telo građanina Kajla Džejkobsa, koji je preminuo usled rane od hica iz vatrenog oružja koju je verovatno naneo sam sebi”. Telo je pronađeno na spratu, u njegovoj radnoj sobi.

Kako su rekli iz policije, Keli Pikler se probudila nešto ranije, videla je da muž nije pored nje u krevetu, i krenula je da ga traži. Posle nekog vremena ona i njen lični asisten su otkrili da su vrata Kajlove radne sobe zaključana, i asistent je pozvao policiju.

Kajl Džejkobs, Keli PiklerFoto: Instagram printscreen/kelliepickler

Džejkobs i Piklerova su počeli da se zabavljaju 2009. godine, a venčali su se 2011. godine. Ona je završila učešće u “Američkom idolu” 2010. godine na 6. mestu, a zajedno su bili zvezde rijaliti programa “Ja volim Keli Pikler”, koji je počeo da se emituje 2015. godine.

Džejkobs je najpoznatiji po kompozicijama i produkcijama pesama za velike američke folk i pop zvezde, kao što su Gart Bruks, Tim Mekgrou, Li Brajs, Keli Klarkson, kao i samu Piklerovu.

Dragana Katić se prisetila početka svoje karijere, pa otkrila da nije uvek bilo lepih momenata.

edno od najprepoznatljivijih lica “Grand” medijske kuće, Dragana Katić, već decenijama ugošćava zvezde u brojnim emisijama koje je vodila.

Ipak, njen profesionalni put nije od samog starta išao glatko. Kako je sama priznala, na početku karijere imala je probleme sa gostima, jer je nisu shvatali ozbiljno zbog manjka radnog iskustva.Voditeljka je objasnila da su smatrali da je nepodobna da im postavlja pitanja.

“Događalo mi se da kada sam počinjala, da gosti moje emisije budu neljubazni prema meni, jer nisam imala ni poslovnog, a ni životnog iskustva. Doživela sam određena poniženja od strane gostiju koji su smatrali da možda nisam dorasla da razgovoravam sa njima, jer su oni mnogo uradili, a ja nisam i da možda neću moći da ispratim njihovu karijeru i postavim im adekvatna pitanja”, objasnila je.

Na pitanje da li prieljkuje neki novi projekat u budućnosti, iznenadila je odgovorom:

“Postoji projekat koji sam napravila sa koleginicom. Mi to čuvamo u fioci. Razrađen je projekat, životan i čini mi se da ćemo i ona i ja, ukoliko se sve bude realizovalo, biti sto posto životne i nešto iza čega ćemo sto posto moći da stanemo. Važno je da vam na kraju ljudi veruju.”

Dragana kaže i da nije izgubila veru u ljubav.

“Postoje uvek prave ljubavi, jer uvek postoje pravi ljudi. Ljubavi nisu vezane za vreme, nego su vezane za osobu. Vezano su za to kako je vaspitana, kako je živela, kako je rasla i kako se razvijala. Ljubav nema veze sa vekom kojim živimo ili vekom iza nas. Ako dobiješ ljubav, samim tim negde je i prirodno da je vratiš. To je svrha života. Verujem u ljubav na prvi pogled. I sve ljubavi koje su mi se događale, dešavale su se na prvi pogled”, završila je.

Boban Rajović pre nego što je postao poznat vodi je “normalan” život daleko od kamera, a čak je i dva puta završio iza rešetaka.

Život Bobana Rajovića nije uvek bio bajkovit i njegov put do zvezda bio je trnovit, a on ne krije da je bilo dana kada su on i njegova porodica bili na rubu egzistencije. Boban je do 16. godine je živeo u Danskoj, gde je boravio zajedno sa braćom i sreću prvo tražio radeći po restoranima brze hrane. Onda se oprobao kao taksista, a njegova muzička karijera počela je iznenada, spletom niza okolnosti.

Iako je kao dete voleo da igra fudbal u čemu je bio veoma uspešan, njega je život naveo na sasvim drugi put – muziku i estradu. Kada je odlučio da krene u muzičke vode 1999. godine, Boban je u Kopenhagenu vozio taksi. Poslom taksiste se bavio šest godina tokom kojih je i sanjario o tome da jednog dana izađe na binu, peva i bude popularan. Raspitao se koliko košta snimanje albuma i koliko koštaju pesme u Beogradu. Iako je to za njega bio znatan iznos, on se ipak usudio da se otisne u muzičke vode. Imao je mnogo krahova i uspona, finansijskih problema, ali je sa svim uspeo da se izbori. Na svojim počecima često je spavao i u autu jer nije imao gde da spava. Rekao je da se uvek ponašao kao da je “pun kao brod”, a ustvari finansijski nikad teže nije stajao. Imao je svoj cilj i težio da ga ostvari.

Rajović je priznao da je u jednom periodu bio na ivici finansijske egzistencije – “Imao sam mnogo teških trenutaka. Smatram da je možda ta 2003. godina bila presudna. Tada mi je i najviše bila uzdrmana porodica. Dve male ćerke, a sin je imao samo dve godine… Dok sam ja bio u Beogradu, oni su živeli u Danskoj. Izdešavalo se svašta na privatnom planu, ostalo se i bez novčanih sredstava, imao sam ogromne dugove i taj period između 2003. i 2007. mi je bio najteži. Posle toga sam snimio pesmu ‘Usne boje vina’ i ‘pokrenuo se”‘, ispričao je pevač.

Godine 2007. snimio je svoj prvi mega hit “Usne boje vina” i postigao vrtoglavu popularnost, a kada se govori o najskuplim pesmama na estradi, upravo ova Bobanova uzima se kao primer. Boban često govori o teškim trenucima iza sebe i ne krije da se dva puta našao iza rešetaka. 00:32 Izvor: Kurir televizija

“Bilo je raznih problema kod mene i to je neka ljudska karma. Imao sam teških trenutaka, ali sada kad sam zreliji, ne stidim se nijedne sekunde svog života. Imao sam nekih pubertetskih nestašluka, tako da sam bio iza brave jedno dva puta, ali i to je za ljude. Mnogi kažu ko nije bio u zatvoru, nije probao nešto pravo u životu. Mada, taj moj boravak u zatvoru je bio nešto sasvim bezopasno i glupo. U svakom slučaju to me je opametilo i osnažilo”, ispričao je on i dodao: “Nelson Mendela je bio u zatvoru pa je omiljen u svetu”.

“Što se mene tiče, prvi put sam u zatvoru bio zbog utaje poreza, a drugi put zbog pokušaja ubistva“, zaprepastio je Boban sve u studiju u “Ami Dži” šou, a onda dodao da je istina ipak drugačija – “Kada si mlad i odeš u neku sređenu državu ne možeš tek tako da ignorišeš zakone. U zatvoru sam bio zbog saobraćajnih prekršaja. U jednoj sređenoj državi ideš u zatvor zbog nekoliko saobraćajnih prekršaja, prolaska kroz crveno svetlo i svađanja sa policajcem koji te je zaustavio. Iskren da budem, voleo bih da idem u taj zatvor, o kom vam pričam, bar jednom godišnje pošto je tamo kao da si na odmoru. To je otvoreni zatvor, možeš da izađeš kad god hoćeš”, objasnio je Rajović svoje mladalačko iskustvo sa policijom.

Priznaje da bi najradije, da može, izbrisao neke detalje iz svoje prošlosti, kao i da se trudi da decu vaspita da budu pošteni, vredni ljudi – “Decu vaspitavam u skroz suprotom smeru. To je bila neka moja brzopletost i neki trenuci u mladosti. Sve troje moje dece su daleko od toga, oni su sportisti i ne vraćamo se na te teme”, kaže Rajović, čija deca ne vole javni svet. Njegova ćerka Anđela završava univerzitet u Americi, Ivana u Danskoj, a sin Andrija igra fudbal i bio je u Crvenoj zvezdi.

Nekadašnji učesnik muzičkog šou programa “Nikad nije kasno” Rade Čitlučanin ostao je bez krova nad glavom nakon požara.

Radeta Čitlučanina kog je javnost upoznala u pomenutom muzičkom takmičenju zadesila je velika nesreća kada je u njegovoj porodičnoj kući izbio požar. Kako je pevač ispričao, on je nažalost ostao bez svega, ali srećom žrtava nje bilo.

“Još uvek ne znam šta se desilo, sve je izgorelo, sve što je bilo u potkrovlju je progutala vatra. Komšinica je juče oko 8 sati ujutru primetila da nam gori krov i uletela je u naš dom da nam javi. Bio sam u šoku, i dalje sam, ne znam šta me je snašlo. Čim je uletela u kuću i rekla šta se desilo, krenuo sam da vidim šta se dešava, ali je vatrena stihija bila brza kao munja. U tom trenutku sam samo gledao gde mi je dete”, ispričao je Rade.

On je mogao i sam da nastrada kada je uleteo u vatrenu stihiju kako bi pronašao sina koji ima 14 godina – “Mislio sam da je unutra, uleteo sam u vatru koja mi je zahvatila deo jakne, a posle i glave, ali dobro sam prošao. U šoku sam i dete mi je u šoku. Nismo spavali celu noć, sve se potrefilo kako ne treba”, rekao je učesnik “Nikad nije kasno” i dodao da je nedavno imao operaciju:

“I dalje se oporavljam, pa nisam imao dovoljno snage da odmah reagujem kako bih inače. Pokušao sam brzinski da izvučem crevo, da gasim sam, ali je krov već bio izgoreo do pola, a i vatrogasci brzo došli. Šta da vam kažem? Izašli smo goli i bosi iz kuće. Sve je izgorelo – i nameštaj i dokumenta i sinovljeve knjige, ma sve. Sve je otišlo, više nemamo ništa”.

Pevač je srećan što vatra ipak nije zahvatila ostale kuće u blizini, a u njegovoj kući će sve morati da se renovira ispočetka – “Trenutno smo sin i ja kod moje tetke na Ubu, nemamo gde drugde da odemo. Zbog gareži od požara ne možemo da budemo tu, moramo da sačekamo da se osuši. Struja je isključena, tako da sad moramo da čekamo. Ipak, najgore mi je što moram sina da obezbedim za školu, a on trenutno nema ni knjige ni garderobu”, istakao je Rade.

Trojica mladića poginula su sinoć u saobraćajnoj nesreći na magistralnom putu Rožaje – Bać, u Mestu Zeleni.

Iz Operativno komunikacionog centra (OKC) Uprave policije su rekli da su poginula trojica mladića od 16 godina. Teške povrede je zadobio maloletnik (17).

Kako je saopšteno iz Uprave policije, nesreća se dogodila sinoć oko 22 sata i 30 minuta.

Vozilo je sletelo u reku Ibar, prilikom čega su poginula tri mladića, a osoba koja je teško povređena transportovana je u beransku Opštu bolnicu.

Mnogi korisnici su nakon nesreće na društvenim mrežama počeli da se opraštaju od tragično poginulih maloletnika.

Veliki broj korisnika je na Instagramu repostovao slike poginulih mladića uz potresne oproštajne poruke.

Među objavama su i reči jedne potresene žene iz Rožaja, koju je probudila sirena, a koja je, kako kaže, odmah osetila da je reč o velikoj tragediji.

– Rožaje nije Njujork i nismo navikli da slušamo sirenu svaki minut, ali mene je ova sirena večeras probudila, ne znam da li je vama kao i meni, obećavala neku tragediju, i ako sam u dubini duše molila Boga šta god da je da bude sve u redu. Nažalost, nisam uspela da zaspim, čekajući na portalima da li će nešto objaviti. I na svu moju žalost i svih građana, ugašena su tri jako mlada života na deonici na kojoj su se bezbroj puta dešavale slične nesreće, pa se pitam, koliko života treba da se ugasi, koliko života treba da se žrtvuje i koliko majki treba da zaplače da bi neko od nadležnih uzeo posao u svoje ruke, i uradio nešto po tom pitanju oko te deonice? Ili će kao i svako čudo i tragedija trajati tri dana i nikom ništa, i čekati ko će sledeći izgubiti život?!

Bože smiluj im se, i njihovim porodicama podari sabor Veliki gubitak za Rozaje”, glasi objava potresene žene iz Rožaja.

Gest jedne bake (91), inače korisnice humanitarnog udruženja, posebno je danas ganuo javnost u BiH.

Naime, baka Milka, uz napisano pismo poslala je 10 KM za pomoć narodu Turske i Sirije, objavljeno je na Facebook stranici Pomozi.ba.

– S obzirom na to da joj mi svakog dana na kućni prag donosimo gotov obrok, ne moramo ni govoriti u kakvom je teškom zdravstvenom i materijalnom stanju, ali to je nije spriječilo da od svojih minimalnih primanja, od kojih ne može ni sebi priuštiti sve što joj treba, izdvoji 10 KM za ljude koji su doživjeli veliku tragediju – napisali su iz pomenutog humanitarnog udruženja.

Čovek (62) je proveo skoro osam dana pod ruševinama porodične kuće u Antiohiji nakon razornih zemljotresa koji su početkom februara pogodili Tursku i Siriju.

Husein Berber je detaljno opisao užasne scene koje je doživio u danima nakon zemljotresa, rekavši da je morao da pije sopstveni urin da bi preživio.

U zemljotresu se srušio plafon 15-spratnice, a jedino što ga je spasilo u stanu u prizemlju bili su plakar i frižider, dok je on ostao zarobljen u fotelji. Ispričao je kako je puzao po stanu i pronašao flašu vode, ali mu to nije bilo dovoljno da preživi, pa je počeo da viče kako bi ga spasioci čuli i izvukli. Kada pomoć satima nije stizala, Husein je odlučio da urinira u praznu flašu vode kako bi je kasnije popio kako bi preživio, prenosi Dejli mejl.

Da se ​​ne bi smrznuo, odlučio je da se umota u tepih.

“Kada je zemljotres pogodio, odmah sam ustao. Pored mene je spavao unuk. Pogledao sam okolo, sin mi je upalio svijetlo, uzeo baterijsku lampu i rekao: ‘Tata, zemljotres je!’ U drugom zemljotresu srušio se plafon, ali nisam pogođen. Odmah sam čučnuo i sjeo. Zid je pao na frižider i ormarić. Tu sam ostao zaglavljen”, ispričao je svoju priču Husein.

“Sat kasnije uzeo sam flašu vode i popio je. Nakon toga sam urinirao u flašu i ostavio da se ohladi. Popio sam tek kad se ohladilo. Tako sam se spasio”, dodao je.

Pet članova njegove porodice uspelo je da pobegne u trenutku zemljotresa koji je pogodio ovo područje oko 4 sata ujutro. Husein je konačno spasen ovog utorka, čak 187 sati nakon zemljotresa, i trenutno je u bolnici. Lekari su mu navodno rekli da je čudo što je sve to vrijeme uspio da preživi.

Prisećajući se trenutka spasavanja, on je rekao da je čuo zvuk spasilačkih ekipa koje su krenule ka mjestu gdje je zarobljen. “Ne sjećam se ničega nakon što su me izvukli. Spasio sam se, izašao sam i želio sam samo vodu i hranu, posebno vodu. Nisam ništa jeo, nisam imao šta da jedem”, rekao je.

“Činio sam dobra dela pred Alahom za sve, ne samo za svoju porodicu. Mislim da me je zato Bog spasio”, smatra Husein.

Srpski fudbaler Dušan Milenković preminuo je u 37. godini posle duge bolesti, potvrdio je FK Dedinje za koji je nastupao.View this post on Instagram

A post shared by Fudbalski klub Dedinje (@fk_dedinje)

„Sa velikom tugom vas obaveštavamo da je posle duge borbe sa teškom bolešću preminuo naš dragi Laki. Dušan Milenković Laki, jedan od osnivača našeg kluba, ‘Sedmica“ na terenu, je ostavio neizbrisiv trag u našem kraju i srcima ogromnog broja ljudi. Ni ‘Ćošak’, ni fudbal u školskom, ni svlačionica više nikad neće biti ista bez njega. Poslednje dane je proveo sa najbližim ljudima i preminuo u snu. Dragi naš Laki, hvala ti za sve divne trenutke, nek ti je laka zemlja“, piše je u saopštenju.

Vernici srpske pravoslavne crkve u subotu obeležavaju Zadušnice.

Na ovaj dan, vernici obilaze grobove svojih najmilijih, daju pomen i pale sveće za dušu pokojnika. Na Zadušnice se molimo Bogu za oprost grehova naših predaka.

Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje i uvek su subotom. Prve zadušnice padaju ove godine 18. februara. Reč je zadušnicama koje su vezane za početak Vaskršnjeg posta, pa su i one “pokretne”, to jest nemaju određeni datum. Zovu ih još i Velike zimske zadušnice. Nedelja u kojoj se one održavaju se i naziva zadušna i uvek je to treća nedelja pred post. Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.

Na liturgiju, kada pođemo u crkvu, treba poneti: kuvano žito, crno vino, malu sveću koja se postavlja uz žito, male sveće za svake upokojene zbog kojih obeležavate zadušnice ili jedna veća sveća za sve, napišite spisak imena svih vaših upokojenih rođaka i prijatelja

Dani namenjeni dušama preminulih uvek padaju u subotu. Žito se nosi na groblje, ne da bi se “nahranio” pokojnik, kako se ponekad u narodu veruje, već da bi se nahranila sirotinja koja u molitvama pominje pokojnika. Ne treba preterivati u pripremi hrane i crkveni velikodostojnici često upozoravaju da su “gozbe” na daćama, parastosima i zadušnicama potpuno neprikladne.

Verovanja za Zadušnice

U Srbiji postoji verovanje da sveća upaljena na zadušnice gori sve do sledećih zadušnica. Takođe, rasprostranjeno je verovanje da ako se na zadušnice ne upali sveća, mrtvi će godinu dana biti u mraku. U istočnim krajevima postoji verovanje da se na Zadušnice ne radi ništa sa vunom, a makaze su zatvorene kako bi i vučje čeljusti bile zatvorene.

Ko živi daleko od grobova najmilijih, treba da odnese žito i vino u crkvu, po običaju, kao i da upali sveće – simbol male žrtve bogu. Običaj je i da se na zadušnice deli milostinja. Posebno ne treba zaboraviti duhovnu milostinju – poklanjanje knjiga duhovnog sadržaja. One se mogu pokloniti onima koji ne mogu da je kupe ali i bibliotekama kako bi bile na raspolaganju što većem broju ljudi.

Zadušnice u 2023. godini: 18. februar Zimske 3. jun Letnje 7. oktobar Miholjske 4. novembar Mitrovske (jesenje).

Žito je simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog. Crno vino, označava Božje milosrđe kojim se leče rane greha. Sveća je simvol svetlosti Hristove. On je rekao: “Ja sam svetlost svetu”. Posle liturgije u crkvi se služi parastos. Posle parastosa se ide do grobova pokojnika.