Category: Uncategorized

“Gladan sam” bila je jedina jedina rečenica koju je izgovorio Ilija Glišović (21) iz Kulinaca kod Čačka, osumnjičen za trostruko ubistvo roditelja Milana (57) i Slađane (49) i dede Sretena (87), kada ga je policija privodila.

Zločin se dogodio u petak oko 22 časa. Kamere sa jednog objekta u komšiluku su zabeležile da je neko oko 21 čas spustio roletne u kući, a onda je oko 23 časa neko, ispostavilo se Ilija, napistio kući i zaključao vrata.

Iste večeri je otkriveno šta se dogodilo, kada je Ilijin brat Nikola nešto posle ponoći došao kući iz grada i zatekao zaključana vrata i spuštene roletne na celoj kući. Dozivao je ukućane, ali niko nije odgovarao, a onda je kroz otvor na jednoj roletni video telo, nakon čega je razvalio vrata i zatekao preklane članove svoje porodice.

Pozvao je policiju i od tog trenutka je na teritoriji Čačka zavladalo opasno stanje. Uviđaj u porodičnoj kući je trajao satima, a policija je odmah krenula u potragu za ubicom.

Otišao kod druga, skinuo krvavu garderobu

Ilija je za to vreme svratio kod druga, gde je presvukao krvavu odeću, a onda je lutao ulicama naselja. Sutradan je lociran i uhapšen na ulici nedaleko od porodične kuće u kojoj je, kako se sumnja, pobio roditelje i dedu.

Dok su mu policajci stavljali lisice na ruke izgovorio je samo jednu rečenicu: “Gladan sam.”

Tada mu je dređeno zadržavanje od 48 časova, nakon čega je sproveden kod tužioca i određen mu je pritvor do 30 dana.

Tri moguća epiloga suđenja

Prema rečima advokata Lazara Petrovića, postoje tri moguća epiloga suđenja ovom mladiću.

– Ovaj slučaj je specifican iz razloga što zakon predviđa mogućnost da se učiniocu dela, koji nije navršio 21 godinu u toku suđenja, sudi kao maloletniku i u tom slučaju maksimalna kazna bi mu bila 10 godina. Ukoliko bi tužilac kvalifikovao ovaj zločin kao teško ubistvo, a sudilo mu se kao punoletnom, zaprećena kazna je od najmanje 10 godina do doživotnog zatvora – kazao je ranije advokat Petrović, koji nije angažovan na slučaju, već je izneo šta bi hipotetički moglo da se dogodi:

“U slučaju da se dovede u pitanje uračunljivost počinioca zločina, može se izreći mera obaveznog lečenja u ustanovi, koja može trajati doživotno.”

Ponekad vijesti dođu tiho, ali odjeknu snažno u srcima ljudi. Tako je bilo i ovoga puta, kada je podijeljena informacija koja je probudila radost širom regiona.

Nakon godina iščekivanja, nade i brojnih izazova, supruga predsjednika Srbije, Tamara Vučić, objavila je vijest koja je izazvala lavinu emocija. Objava je stigla nakon dugog perioda tokom kojeg je javnost pažljivo pratila njen životni put, ispunjen pritiscima, očekivanjima i ličnim borbama. Mnogi su je doživljavali kao simbol dostojanstva i smirenosti, osobu koja i u najtežim trenucima zadržava osmijeh i vjeru.

Godinama je njen javni angažman bio pod budnim okom medija i građana. Svaki njen nastup, svaka riječ i svaki korak analizirani su i komentarisani. Uprkos svemu, ostala je dosljedna sebi, birajući miran ton, odmjerene izjave i fokus na porodicu i humanitarni rad. Upravo zato je vijest koju je sada podijelila dočekana s tolikim oduševljenjem — jer su mnogi osjećali da dolazi kao nagrada za strpljenje i istrajnost.

Trenutak objave bio je jednostavan, ali snažan. Bez velikih riječi i bez pretjerane dramatike, podijelila je poruku ispunjenu toplinom i zahvalnošću. Nije bilo pompe, nije bilo senzacionalizma — samo iskrena emocija i osjećaj duboke radosti. Upravo ta jednostavnost dotakla je ljude više nego bilo kakva spektakularna najava.

Reakcije su počele pristizati gotovo istog trenutka. Društvene mreže ispunile su se čestitkama, porukama podrške i emotivnim komentarima. Prijatelji, saradnici, ali i brojni građani koji su godinama pratili njen rad, izrazili su sreću i ponos. Mnogi su poručili da je ovo jedan od onih trenutaka koji vraćaju vjeru u snagu nade i istrajnosti.

Posebno su upečatljive bile poruke u kojima se isticalo da ova vijest nadilazi lični okvir. Ljudi su je doživjeli kao zajedničku radost, kao simbol pobjede nade nad sumnjom. U vremenu kada su javni prostor često ispunjen negativnim vijestima i podjelama, ova objava došla je kao tračak svjetlosti. Podsjetila je da se lijepe stvari i dalje dešavaju, čak i kada put do njih traje duže nego što bismo željeli.

Ono što ovu priču čini posebnom jeste kontekst u kojem se razvijala. Nije riječ samo o jednom sretnom trenutku, već o godinama tokom kojih je pokazivala otpornost i snagu. Javnost je svjedočila njenoj posvećenosti porodici, ali i društvenim temama koje su joj bile važne. Njena sposobnost da ostane smirena i dostojanstvena pod pritiskom mnogi su prepoznali kao primjer lične čvrstine.

Kada je vijest konačno podijeljena, činilo se kao da su se emocije koje su se godinama taložile odjednom oslobodile. Osmijesi, riječi podrške i iskrene čestitke stizale su sa svih strana. Neki su priznali da su zaplakali od sreće, drugi su jednostavno napisali da su čekali ovaj trenutak zajedno s njom. Taj osjećaj zajedništva pokazao je koliko javne ličnosti, htjele to ili ne, postaju dio života mnogih ljudi.

Analitičari društvenih mreža primijetili su da je objava u rekordnom roku prikupila ogroman broj reakcija. No, iza statistike krije se nešto mnogo važnije — ljudska potreba da podijelimo radost i da budemo dio pozitivne priče. U moru informacija koje svakodnevno prolaze pored nas, rijetko koja vijest uspije ujediniti ljude u iskrenom oduševljenju.

Na kraju, ova priča nosi snažnu poruku. Podsjeća nas da se strpljenje i vjera ponekad isplate, čak i kada se čini da su iskušenja preduga i preteška. To je priča o nadi koja nadjačava sumnju, o čekanju koje dobija smisao i o radosti koja briše tragove neizvjesnosti.

Kada se sagleda sve što je prethodilo ovom trenutku, jasno je zašto je vijest izazvala toliku pažnju. Nije riječ samo o jednoj objavi, već o simbolu ustrajnosti. A sada, kada je san postao stvarnost, mnogi s pravom poručuju da je vrijedilo čekati.

Karleuša otkrila šta se dešava u domu legendarne pevačice.

Pop diva Jelena Karleuša pojavila se na snimanju popularnog muzičkog takmičenja Pinkove zvezde, gde je odmah privukla pažnju izjavama o koleginici Zorici Brunclik i njenom suprugu Miroslavu Aranđelović Kemišu. 

Pevačica je na samom početku otkrila da je na snimanje stigla povređena, zbog čega je i kasnila, ali je uprkos tome bila raspoložena za razgovor. 

– Da nisam normalna, i da će da ga ubije žena, ali ja sam se samo šalila. Njegova žena može da bude mirna, jer njega sem nje ne želi nijedna normalna žena – našalila se Karleuša, aludirajući na situaciju iza kamera. Jelena Karleuša / Izvor: ATAImages/M.M.

Ona je prokomentarisala i prisnost sa Dragomirom Despićem Desingericom, koja je izazvala pažnju javnosti: 

– Samo sam htela da mu napravim problem. Ima neku simpatičnu crtu te bizarnosti, počinje i meni da se sviđa – rekla je kroz osmeh. 

Karleuša se osvrnula i na porodične planove za Uskrs, ističući da se njene ćerke vraćaju sa puta kako bi nastavile sa prazničnim običajima. 

– Deca su mi bila na putu, vraćaju se da nastave farbanje jaja. One to najviše vole, a Nika je poznata po svojim reakcijama tokom praznika – otkrila je. 

Posebnu pažnju izazvala je njena izjava o Zorici Brunclik, sa kojom je nedavno razgovarala putem video poziva: 

– Videli smo se juče, izgledala je jako lepo. Jedva čekam da se vrati i želim joj brz oporavak. Ovo takmičenje nije isto bez nje – poručila je Karleuša. 

Govoreći o odnosu Zorice i Kemiša, Karleuša nije krila emocije: Zorica Brunclik i Kemiš / Izvor: Srbija Danas/Milana Pavković

– Oni su možda i najlepša ljubavna priča na ovim prostorima. Svaki put kada neko peva Zoričine pesme, Kemiš zaplače. To je nešto najiskrenije što sam videla. On je toliko voli… To bih poželela svakoj ženi – rekla je iskreno. 

Na kraju, pevačica se zahvalila koleginici Stoja Novaković na lepim rečima, ali i otvoreno progovorila o estradi: 

– Na estradi ima mnogo neiskrenih ljudi. Ja sam se mnogo puta opekla, ali svakome sam pomogla kada sam mogla. Nikada nikome nisam zabila nož u leđa – zaključila je Karleuša. 

Njene reči ponovo su pokrenule lavinu komentara, a publika s nestrpljenjem očekuje povratak Zorice Brunclik na male ekrane.

Izvor: Telegraf

Strašna prometna nesreća koja se dogodila u utorak ujutro u Sierra Visti u Arizoni, potresla je lokalnu zajednicu i ostavila obitelj u nezamislivoj boli.

U sudaru triju vozila život je izgubilo dvoje male djece, starosti 7 i 9 godina, dok se njihova majka bori za život u bolnici u Tucsonu.

Prema policijskom izvješću, do nesreće je došlo kada je bijela limuzina, kojom je upravljala majka, prošla kroz crveno svjetlo i udarila u kamionet s prikolicom.

Prvi rezultati istrage ukazuju na to da je majka vjerojatno doživjela “zdravstvenu epizodu” za upravljačem, što je dovelo do gubitka kontrole nad vozilom. Od siline udarca, oba su vozila naletjela na treći automobil, a kamionet se prevrnuo i zapalio.

Svjedoci su opisali prizore kao izrazito potresne. Djeca su preminula ubrzo nakon dolaska u bolnicu, a nadzornica školskog okruga potvrdila je da su bili učenici osnovne škole Bella Vista. Putnik iz kamioneta prošao je s lakšim ozljedama.

U ovim teškim trenucima, dok zajednica oplakuje gubitak dva mlada života, pozivamo na molitvu za majku koja je u kritičnom stanju te za cijelu obitelj pogođenu ovom nezamislivom tragedijom. Neka im Gospodin podari snagu i utjehu u ovim mračnim danima.

Staniji se srušio svet zbog ovoga.

Foto: Vladimir Lukić, Freepik

Sinoćnu emisiju “Pitanja gledalaca” definitivno je obeležio stravičan sukob Stanije Dobrojević i Asmina Durdžića, a posebnu pažnju privukle su gnusne optužbe na račun Stanijine trudnoće.

– Pa nisam meni to ispada, nisam ja kinez da jedem suši – dodao je Asmin.

– Ti si takav folirant – dodala je Stanija.

– Šta će tvojoj mami oženjen čovek? – upitao je Asmin.

– Moja mama godinama ima partnera, pozdrav za čika Jovu, on je čovek dvadeset godina nije u braku, ja znam i njegovu decu, to su fini ljudi, a čika Jova neka se oglasi ako hoće – dodala je Stanija.

– Ženo, ti si varala Marka Markovića sa onim Osmakičićem – dodao je Asmin.

– Sram te bilo, ja sam sa Markom htela porodicu, njega sam volela baš – rekla je Stanija.

– Ti si meni pričala da je on gej, da je našla prepiske kako se lupao po dupetu sa nekim likom, a lagala si da si izgubila dete zbog Aneli i medijskog linča – rekao je Asmin.

– Sram te bilo, zbog čega sam izgubila dete – dodala je Stanija.

– Ona pati za tim da dobije dete, ona stalno smara ljude za to. Ja sam morao da je bodem injekcije ,a ona je pričala da je izgubila dete zbog medijskog linča. Ona ima problem i ja sam joj davao injekcije sve vreme – govorio je Asmin.

Fokus je na prekršajima koji najčešće dovode do tragičnih posledica, naročito prekoračenju brzine i vožnji pod uticajem alkohola

 Građani mogu predlagati lokacije za kontrole brzine putem mejla MUP-a

Iz Uprave saobraćajne policije najavljeno je da će se od danas, 9. do 12. aprila sprovoditi pojačane akcija kontrole saobraćaja. Policajci će biti na svim ključnim deonicama, a fokus će biti na prekršajima koji najčešće dovode do tragičnih posledica, da bi zatim od 13. do 19. aprila počela međunarodna akcija pojačane kontrole brzine na putevima širom Srbije. Važan je i 15. april, jer će tada kontrola brzine biti neprekidna tokom 24 sata!

Kada je reč o predstojećim, uskršnjim praznicima, od 9. do 12. aprila na meti kontrole saobraćajne policije biće ova 4 prekršaja:

• prekoračenje ograničenja brzine
• vožnja pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci
• nekorišćenje sigurnosnog pojasa
• nepoštovanje propisa u zonama pešačkih prelaza

Policija apeluje na sve učesnike u saobraćaju da drastično povećaju opreznost, a poseban naglasak stavljen je na zaštitu najmlađih i najranjivijih grupa.

– Apelujemo na vozače da smanje brzinu, naročito u zonama pešačkih prelaza. Nikako ne sedajte za volan ako ste konzumirali alkohol ili druge supstance koje negativno utiču na opažanje. Pokažite dodatnu pažnju i obzir ukoliko u vozilu prevozite dete – navodi se u saopštenju Uprave saobraćajne policije.

Iz MUP-a podsećaju da cilj ove akcije nije samo kažnjavanje, već pre svega povećanje bezbednosti svih građana i smanjenje broja nezgoda koje su obeležile prethodni dan.

Kazne za prekoračenje brzine u Evropi se kreću od novčanih do zatvorskih

Posle Uskrsa još jedna opsežna kontrola

S druge strane, od 13. do 19. aprila saobraćajna policija sprovodiće međunarodnu akciju pojačane kontrole brzine na putevima širom Srbije, a u sredu 15. aprila ta kontrola će na najvažnijim putnim pravcima trajati puna 24 sata. Tako da, ako putujete za praznike, što po Srbiji, što po inostranstvu, jer je ovo – međunarodna akcija.

Biće angažovani svi raspoloživi uređaji:

• ručni radari
• video-nadzor
• “presretači”
• merenje prosečne brzine na autoputevima

– Podsećamo da je brzina i dalje ubedljivo najčešći uzrok najtežih saobraćajnih nezgoda. Poštujte ograničenje brzine – sačuvajte život – navodi se u saopštenju MUP-a.

Građani mogu da predlože lokacije za kontrolu brzine

Kako ističu, građani i dalje mogu da predlože lokacije za kontrolu brzine – prijave se šalju na mejl adresu usp@mup.gov.rs

Podsetimo, tokom trajanja akcije, policijske snage širom Evrope, kao i u Srbiji, intenziviraće sprovođenje propisa o brzini kako bi se borile protiv jednog od najistaknutijih uzroka smrtonosnih saobraćajnih nesreća.

“Crna statistika” u Srbiji

Podsetimo, kako je ranije istakao pukovnik Saobraćajne policije, Dejan Stević, u Srbiji i dalje vlada “crna statistika”. Od početka godine, u saobraćajnim nezgodama stradalo je 9 pešaka, pri čemu je najveći broj ovih tragedija posledica grešaka vozača putničkih vozila. Posebno zabrinjava činjenica da je deo pešaka stradao na pešačkim prelazima, odnosno na mestima gde bi trebalo da budu najbezbedniji.

Takođe, iako moto-sezona još nije u punom jeku, od početka godine život je izgubilo 11 motociklista, što predstavlja povećanje u odnosu na isti period prošle godine.

“Nikad nisam mislila da ću dočekati dane u kojima ću se više plašiti tišine u kući nego bolesti koja me je umalo odnela”

Porodične veze često kriju nevidljive niti ljubavi i odanosti, ali i nesuglasica i teških reči. Kad se pomešaju emocije i imovina, i najčvršće veze mogu da budu stavljene na iskušenje.

Ovo je priča o Mariji iz Smedereva, majci koja je, suočena sa ozbiljnom bolešću želela da svoj mir i sigurnost svoje dece osigura raspodelom nasledstva, ali i o neočekivanim posledicama koje su usledile kad se porodične odluke srele sa ljudskom pohlepom i nesporazumom.

Zovem se Marija, imam 69 godina i živim u Smederevu. Nikad nisam mislila da ću dočekati dane u kojima ću se više plašiti tišine u kući nego bolesti koja me je umalo odnela.

Udovica sam već 11 godina, imam dvoje dece i petoro unučića. I baš zbog moje ćerke, sina i unučića htela sam da podelim nasledstvo pre nego što ću otići na operaciju; ako mi se nešto desi, da znaju kome šta pripada, da se ne svađaju i ne dele zbog kuće i stanova. Ali, prevarila sam se.

Sinu sam prepisala kuću u kojoj živim, da se u nju useli sa svojom porodicom kad ja umrem. Mislila sam – on je tu, u istom gradu, ima ženu i troje dece, treba mu stabilnost. Ćerki sam ostavila dve garsonjere u Smederevu; ona ima muža i dvoje dece, pa nek unučići mogu da se odvoje za koju godinu, kad postanu punoletni. Bila sam uverena da sam sve uradila kako treba. Da sam ih zaštitila.

Moja operacija je došla brzo. I prošla. Bog mi je dao još jednu šansu. Sećam se tog jutra kada sam otvorila oči i shvatila da sam živa. Pomislila sam – sad ćemo sve zajedno, polako, opet.

Ali, umesto mira, dočekao me haos.

Saznala sam da su se moja deca posvađala. Moj sin i moja ćerka. Krv moje krvi. Do svađe je došlo zbog podele nasledstva, zbog onoga što sam ja uradila. Oboje su bili uvereni da je onaj drugi dobio više. U njihove rasprave su se umešali i moja snaja i zet, pa čak i moji unuci. Reči su postale teške, uvrede još teže. Od porodice koju sam sa pokojnim mužem gradila ceo život ostali su samo razdvojeni glasovi, teške reči, psovke, kletve i zatvorena vrata.

Najgore od svega – posvađali su se i sa mnom. Rekli su mi da sam nepravedna, da sam pogrešila, da sam ih razdvojila. A ja sam samo htela da ih sačuvam, znajući da oboje vole novac i sigurnost, pa sam htela da im olakšam. I pogrešila sam. Htela sam da sprečim njihovu svađu, a zapravo sam je ubrzala i, ono što mi je najteže da priznam, shvatila da sam omanula kao roditelj.

Sad sedim u istoj toj kući koju sam prepisala sinu, ali ona više ne liči na dom u kom su moja deca odrastala uz mog muža i mene. Tišina je teška, suze još teže. Komšiluk me zapitkuje što mi deca i unučići ne dolaze, a ja ne znam šta da im kažem. Ponekad uzmem telefon da pozovem sina ili ćerku, pa ga vratim.

Pre nekoliko dana sam pozvala najstarijeg unuka, ćerkinog prvenca. Glas mi je drhtao dok sam izgovarala: “Dođite za Uskrs, da sednemo za isti sto. Ako je baka nešto pogrešila, evo, spremna sam da se izvinim…”

Zahvalio je na pozivu i rekao da on sa društvom ide van grada. Da li će mi doći ćerka, zet i mlađi unuk, ne znam. Ni za sina i njegovu porodicu ne znam da li će doći. On vozi autobus po Evropi, a snaji sam poslala poruku koju je pročitala i na koju nije ništa odgovorila.

I sad čekam. Svaki zvuk me trgne. Svaki automobil koji prođe ulicom. Spremam polako uskršnju trpezu, gledam u vrata i pitam se – da li će mi iko doći? Da li će moja deca ponovo biti moja deca, a moji unuci onako puni ljubavi prema meni kao nekad, makar na jedan dan?

Ako dođu, znaću da još ima nade.

Ako ne dođu… ne znam kako se tad živi.

POGLEDAJTE I – SAHRANILI SMO OCA, pa sam našla KOVERTU na kojoj je pisalo “OTVORI POSLE MOJE SMRTI”: Svet mi se SRUŠIO U SEKUNDI!

Nakon očeve smrti nasledila sam kovertu sa istinom koju je krio 40 godina.

Pre tri dana sahranili smo tatu. “Sedamdeset četiri godine nisu godine za umiranje”, rekle su komšije na sahrani. Ali bio je umoran. Videla sam to tokom prošle godine: kako sedi na tremu i gleda u prazno, kako je prestao da popravlja kapiju koja je škripala dvadeset godina. Bez mame, kao da je izgubio razlog da se pokrene.

Mama je umrla pre pet godina. Tada tata nije plakao — stajao je pored kovčega, kamenog lica, kuckajući kažiprstom po butini. Ta navika — kuckanje dok sluša ili razmišlja — uvek je bila uz njega.

Kao dete, sedela bih pored njega i pričala mu o školi, prijateljima, dečaku koji me je povukao za pletenicu. Tata je ćutao, ali je prstom kuckao o sto: kuc-kuc-kuc. To je značilo da sluša. To je značilo da je tu.

Otišla sam na odmor sa drugaricama i uključila kameru da vidim da li je sve u redu kući Foto: Shutterstock

Moj život

Sada imam četrdeset šest godina. Šefica sam ljudskih resursa u fabrici. Sama sam — bila sam udata, ali smo se razveli posle tri godine i nismo imali dece.

Živim u Voronježu, u stanu sa pogledom na parking. Još tri godine otplaćujem hipoteku. Kao i svi ostali.

Kuća i koverta

Tatina kuća miriše na mašinsko ulje. Bio je mašinski inženjer, i taj miris se uvukao u zidove, nameštaj, čak i zavese.

Stojim nasred kuhinje, ne znajući odakle da počnem. Notar je tražio moj i tatin izvod iz matične knjige rođenih, venčani list mojih roditelja i još neke papire. Sve bi trebalo da bude u ormaru, u donjoj fioci. Otvaram vrata. Fascikle, kutije, računi iz poslednjih dvadeset godina. Zašto ih je čuvao?

Na dnu fioke — velika smeđa koverta. Stara, od debelog papira, zapečaćena.

Na prednjoj strani očev rukopis:

“Ljudokice. Otvori posle moje smrti.”

Prsti mi se hlade.

Tata nikada nije pisao pisma.

Pismo

Sedam za sto. Koverta je teška. Unutra nisu samo papiri.

Kidam ivicu.

Tri lista. Prvi — pismo.

“Ljudokice.

Ako ovo čitaš, znači da mene više nema. Hteo sam da ti kažem dok sam bio živ, ali nisam mogao. Bio sam uplašen.

Ti nisi moja biološka ćerka.”

Čitam ponovo.

I ponovo.

Ne moja biološka ćerka.

Šamar realnosti

“Tvoja majka je već bila trudna kada smo se upoznali. Imala je dvadeset dve, ja dvadeset osam. Zaljubio sam se odmah.

Mesec dana kasnije rekla mi je da očekuje dete. Ne moje.

Zaprosio sam je iste večeri.”

Ruke mi drhte.

Ništa nikada nije odavalo tu tajnu. Nikakav pogled, nikakva reč.

“Venčali smo se na proleće. Rodila si se na jesen. Upisao sam te na svoje ime.

Imao sam potrebu da znam istinu.

Kada si imala pet godina, uradio sam DNK test.”

Drugi list: laboratorijski obrazac. 1983. godina.

Zaključak: “Biološko srodstvo isključeno.”

Treći list: potvrda o usvajanju.

Isti datum.

On me nije samo voleo. On me je i zvanično izabrao.

Odluka

“Ne znam zašto sam radio test. Nešto me je iznutra mučilo.

Te noći nisam spavao. Ujutru si došla, sela mi u krilo i rekla: ‘Tata, hoćeš li mi pomoći?’

Tada sam shvatio: papir je papir. A ti si moja ćerka.

Jer sam tako odlučio.”

Gutam knedlu.

“Nedelju dana kasnije podneo sam papire za usvajanje. Mama nije znala za test.

Tebi nisam rekao ništa. Četrdeset jednu godinu.”

Strah

“Plašio sam se, Ljudokice.

Plašio sam se da ćeš me gledati drugačije. Da ćeš me voleti manje.

Znam tvoje navike. Znam kako ćutiš kad plačeš. Znam kako razmišljaš.

Ali sam se ipak plašio.”

Sedim u mraku. Kuća ćuti.

“Zato ti pišem sada. Kada me više nema.

Oprosti mi zbog ćutanja.

Ali zapamti: ti si moja ćerka.

Svakog dana. Svake godine.

Zato što sam te izabrao.

Tvoj tata.”

Sećanja

Kuća miriše na ulje… i na hleb.

Tata je pekao hleb subotom. Debele kriške, puter, mrvice po stolu. Gunđao je kad bih se uprljala.

Sve ove godine.

Znao je — i nikada nije rekao.

Mogao je da ode. Nije.

Mogao je da kaže istinu. Nije.

Nosio je to sam.

Razumevanje

Gledam papire: DNK test i potvrdu o usvajanju. Jedno pored drugog.

Ne biološki. Po izboru.

„Tata te je izabrao“, govorila je mama.

Mislila sam da je to metafora.

Nije bila.

Svaki dan, više od četrdeset godina — birao me je.

Suze

Stežem pismo uz grudi.

Suze teku tiho.

Baš kao što je napisao.

Sada razumem.

Nije bio moj otac po krvi.

Bio je moj otac po izboru.

A to je više.

Sledeći dan

Sledećeg jutra idem kod notara. Predajem dokumenta. Klimam glavom, ali ne slušam.

Koverta ostaje u torbi.

Neću je nikome pokazati.

Moja je.

Vožnja

Vozim kroz novembarski grad.

Juče sam saznala da moj otac nije moj otac.

I istovremeno — da je bio više moj otac nego bilo ko drugi.

Zaustavljam se na semaforu.

U retrovizoru — plave oči. Ne od njega. Ne od mame.

Ali to više nije važno.

Važno je ko je ostao.

Ko me je učio da vozim bicikl. Ko je popravljao lutke. Ko je kuckao prstom dok me sluša.

Ko je znao istinu — i ćutao jer je voleo.

Moj tata

Zeleno svetlo. Krećem. Tata. Moj tata.

Ti si moj otac. Svakog dana. Svake godine. I to se nikada neće promeniti.

Pred okupljenim novinarima progovorila je o zdravstvenom stanju Zorice Brunclik, šta joj je rekao Kemiš, ali i o dolasku Jane Todorović, čime je stavila tačku na priče o njihovom navodnom sukobu.

Pevačica Stoja Novaković blistala je na sinoćnjem nastupu, a odavno je poznato da gde god ona zapeva atmosfera bude dovedena do usijanja. Vlasnica brojnih hitova i žena neverovatne pozitivne energije razgovarala je sa novinarima o predstojećim praznicima, Božiću i Uskrsu, prisetila se i Vesne Zmijanac, ali se osvrnula i na zdravstveno stanje Zorice Brunclik, zbog kog trenutno odsustvuje sa snimanja „Pinkovih zvezda“, gde je član žirija.

Stoja je otkrila da je u kontaktu sa Miroljubom Aranđelovićem Kemišem i da veruje u najbolji ishod.

Čula sam se sa Kemišem i nadam se najboljem. Kao što sam rekla i njemu, ona je jaka žena i zaista mislim da će to pregurati. Svakoga dana slušam njene stare pesme. Sami znate da je Zorica žena zmaj – rekla je Stoja.

Posebnu pažnju privukla je i njena reakcija na vest da će među gostima biti i njena koleginica Jana Todorović, s obzirom na to da godinama kruže priče da njih dve nisu u dobrim odnosima.

Nikada se nismo ni svađale, barem se ja nisam svađala, a puno mi je srce što će večeras doći – iskreno je poručila pevačica.Stoja / Izvor: ATAImages/Antonio Ahel

Pevačica kaže da pripreme za Vaskrs uveliko traju, te da će najveći hrišćanski praznik provesti u krugu porodice.

– Vaskrsenje, nešto novo, nešto lepo. Pomirenje, treba zaboraviti šta je bilo… Za Božić i Uskrs ne radim, polako se već pripremam, biću sa decom. Svašta će se naći na trpezi, pečenje će biti sigurna.Stoja / Izvor: ATAImages/Antonio Ahel

Ona je komentarisala i snimak sa nedavnog nastupa Vesne Zmijanac gde je pevačica na bini sedela, pušila cigaretu i pila piće.

– Vesna Zmijanac je boemOna je jedan pravi šmeker ženski. Ja ću još malo reći i ostavljam ja ovaj posao, došao je red da se odmorim. Nema šanse da ćete me videti da pevam u 60 godina. Kafane mi je preko glave, tada ću se odmarati, družiću se sa unucima, šetati, družiti sa psima… Zaslužila sam odmor. Koncert ne planiram, otkud znam, moj tim pokušava da me ubedi. Ne znam, nikada se ne zna. Mrzi me da se pripremam – rekla nam je ona

Velika tuga pogodila je srpski, ali i svetski sportski svet nakon vesti da je preminuo Duško Vujošević, legendarni trener Partizana. Njegov odlazak ostavio je dubok trag među sportistima, navijačima i svima koji su pratili njegov rad i doprinos košarci.

Među onima koji su se oprostili od proslavljenog trenera je i najbolji srpski teniser Novak Đoković. On je na Instagramu podelio fotografiju Vujoševića uz kratku i emotivnu poruku.

– Počivaj u miru, Duško. Hvala za sve što si dao srpskom sportu – napisao je Novak Đoković.Novak Đoković / Izvor: FOTO: Instagram/djokernole

Osim toga Đoković je “podelio” i čuvenu izjavu Duška Vujoševića o tome kako se “pali mašina”:

 – Ubeđen sam da ako se radi na način na koji smo mi radili, da dosta stvari u Srbiji mogu da budu na evropskom nivou. Tu je sledeći kriterijum – da može da se pogreši kakav je ko igrač, a može da se pogreši još lakše u onom težem delu – kakav će ko igrač biti. Ali da ne sme da se pogreši u tome kakav je čovek. Prosto, tu moraju da budu ljudi koji su spremni ne da podnesu, već da isprave tuđu grešku – rekao je Vujošević, a podelio Đoković.