Category: Uncategorized

Nišlija koji je zaprepastio javnost time što ga je policija zaustavila sa rekordnih 4,08 promila aklohola u krvi, po zanimanju je doktor u jednoj zdravstvenoj instituciji u Nišu, saznaje Kurir.

On je zatečen između 11. i 12. decembra prošle godine posle ponoći u Ulici 9. brigade u Nišu za volanom automobila marke “citroen”, a kada mu je brojač izmerio toliku količinu alkohola u krvi, policajci nisu verovali da može da stoji na nogama.

Policija je tih dana saopštila da se vozač nalazio u stanju potpune alkoholisanosti, ali se javnost interesovala za njegovo zanimanje.

– Muškarac je zadržan, zbrinut u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi i protiv njega će biti podnete prekršajne prijave zbog nasilničke vožnje, saopštila je tada Policijska uprava u Nišu.

Neki mediji su pisali da je izjavio da “ne zna šta je sve pio, ali i da je puno popio”.

Društvene mreže su bile tih dana preplavljene raznoraznim komentarima. Sva je sreća da nije ugrozio sebe i druge, vozeći tako pijan.

Saobraćajni propisi u Srbiji sankcionišu vozače sa više od 2,0 promila alkohola u krvi sa devet meseci oduzimanja vozačke dozvole, dobija se od 14 do 16 kaznenenih poena i uz to ide i novčana kazna. Može da se dobije i kazna od jednog do dva meseca zatvora.

Kurir.rs

To je za osudu, a i on sam traži da ga što pre osude. Svi smo loše i supruga i moja majka su loše, kaže potreseni otac

ZRENJANIN – Maloletnik (17) priznao je pred Višim javnim tužilaštvom u Zrenjaninu da je u ponedeljak, 20. februara u poslepodnevnim satima, zverski ubio rođaku S. P. (65) u njenoj kući u selu kod Bečeja.

J.B., otac maloletnog mladića, koji je pozvao policiju i prijavio sina, u potresnoj ispovesti za Novu objašnjava šta se dogodilo kobnog dana.

Po saznanju da mu je sin možda ubio rođaku odmah alarmirao policiju, a slutnje su se nažalost ispostavile kao tačne.

„Dva dana pre ubistva moj sin je pobegao od kuće. U ponedeljak, tog kobnog dana, otišao sam u Bačku Topolu da ga tražim. Pri povratku kući, zazvonio mi je telefon. Pozvao me je drug i rekao mi da mi je pronašao sina u kolima u centru grada. Rekao sam da ga zadrži dok se ja vratim. Požurio sam, ali mi je ubrzo ponovo zazvonio telefon. Isti drug me je pozvao da mi kaže da je moj sin ubica“, kaže potreseni otac.

Kako kaže, drug mu je ispričao da je njegov sin počinio ubistvo.

„Rekao mi je da je ubio Stanu. Dok smo pričali, on je opet pobegao. Odmah sma otišao u policiju, a usput sam zvao Hitnu pomoć da odu do nesrećne žene. U međuvremenu sam javio prvom komšiji, koji živi pored pokojne Stane, da ode da proveri da li je istina, da li je živa. Pozvao me je posle nekog vremena i rekao da ju je našao na podu prekrivenu ćebetom i da nije živa“, kaže šokirani otac.

Potraga za maloletnim LJ. B. Okončana je istog dana njegovim hapšenjem u centru Bačke Topole, iza Topikove zgrade.

„Zbog lažnih dojava podignuta je velika akcija, zatvorana je škola u Topoli u koju je moj sin išao, blokirali su i selo. Međutim, on je uhapšen u gradu, a isto veče je odveden pred tužioca u Zrenjaninu gde je sve priznao. Nakon toga je odveden u zatvor“, kaže Jovica za naš portal.

Pre saslušanja naš sagovornik je razgovarao sa sinom koji mu je priznao šta se dogodilo.

„Rekao mi je da je ulazio kroz prozor kuće ubijene Stane kako bi ukrao ključeve od automobila, kada se ona pojavila na vratima. Tu kada su se sreli,u šoku i strahu, on je naleteo na nju, ona na njega. Počeli su da se komešaju i onda se dogodilo sve dalje…“, jedva prepričava naš sagovornik, pa dodaje:

„Nožem je ubadao u predelu grudi, davio ju je kanapom, a čekićem ju je udarao po glavi“, jecajući i u neverici izgovara Jovica.

Razlog ovog zločina, kako ističe, ni sam ne zna.

Bolivijac Džonatan Akosta, koji je pronađen nakon što je 31 dan lutao amazonskom džunglom, nakon što se izgubio kad se odvojio od svoja četiri prijatelja tokom lova u severnoj Boliviji, opisao je kako je uspeo da preživi.

Akosta kaže da je pio kišnicu prikupljenu u cipelama i jeo crve i insekte dok se skrivao od jaguara i pekarija, vrste sisara nalik svinji.

Njega su na kraju pronašli lokalni stanovnici i njegovi prijatelji nakon mesec dana potrage.

„Neverovatno je, ne mogu da verujem da su me ljudi toliko dugo tražili. Jeo sam crve, jeo sam insekte, ne biste verovali šta sam sve morao da uradim da preživim sve ovo vreme. Zahvalan sam Bogu jer mi je dao novi život“, rekao je Akosta kroz suze i dodao da je takođe jeo divlje voće slično papaji, lokalno poznato kao gargateas.

Njegova porodica je rekla da će tek morati da rekonstruišu kako se Akosta izgubio i kako je uspeo da ostane živ, ali da će ga o tome ispitivati postepeno jer je još uvek psihički iscrpljen nakon tog iskustva.

Bolivijac je izgubio 17 kilograma, imao je iščašen skočni zglob i bio je dehidriran kada je pronađen, ali prema rečima onih koji su ga pronašli, i dalje je mogao da hoda šepajući.

„Moj brat nam je rekao da je, kada je četvrtog dana iščašio skočni zglob, počeo da se plaši za svoj život. Imao je samo jedan metak u sačmarici i nije mogao da hoda, a mislio je da ga više niko neće tražiti“, dodao je Horasio Akosta, mlađi brat preživelog.

Džonatan Akosta nije imao ni mačetu ili baterijsku lampu na sebi kada se izgubio i morao je da koristi svoje čizme da skupi kišnicu za piće, a svojim rođacima je ispričao i da je imao susrete sa divljim životinjama, uključujući i jaguara.

Njegov mlađi brat kaže da je Džonatan upotrebio svoju poslednju patronu da uplaši krdo pekarija, koji su nalik svinjama koje žive u prašumama Južne Amerike.

Nakon 31 dana, Akosta je uočio grupu za potragu udaljenu nekih 300 metara i šepajući krenuo prema njima kroz trnovito žbunje, vičući kako bi privukao pažnju na sebe.

„Čovek je dotrčao da nam kaže da su pronašli mog brata. To je čudo. On će puštati muziku da slavi Boga. Obećao je to Bogu i mislim da će održati obećanje“, rekao je Horasio o svom starijem bratu koji svira gitaru.

U međuvremenu, policija je rekla da će ispitati četiri prijatelja preživelog kako bi shvatili kako se on razdvojio od njih.

(Kurir.rs/BBC)

Sudar putničkog i teretnog voza u utorka kasno uveče u oblasti Evangelismos, kod Tempija, pretvario se u nacionalnu tragediju. U ovoj nesreći poginulo je 38 osoba od kojih je osam tela pronađeno ugljenisano. u ovoj najvežeoj železničkoj nesreći u Grčkoj pronađeno je 130 ljudi od kojih je 66 zadržano na bolničkom lečenju u Larisi, Katerinsu i Solunu.

Najveći šok Grčka je doživela posle saznjanja da je među poginulima mnogo male dece i studenata koji su se vraćali iz Larise i Atine na Univerzitet u Solonu. Među stradalima je i 9 radnika grčkih železnica.

Ono što je posbeno bilo zabrinjavajuće za spasioce je to što su svi stradali bili izvučeni iz trećeg vagona, dok je uklanjanje i traganje za žrtvama prvog i drugog vagona počelo u 9 sati ujutro po lokalnom vremenu. Strahuje se da će broj žrtava da porase, javlja grčki mediji ERT news.

U trenutku sudara, u putničkom vozu koji je saobraćao na relaciji Atina-Solun bilo je oko 350 putnika. Do sudara je došlo pod okolnostima koje se istražuju, međutim ono što se čini je da su dva voza pronađena, nakon stanice Larisa, kako se kreću istom linijom, i završavaju u direktnom sudaru.

Konkretno, ljudi iz OSE navode da elektronski sistem već duže vreme ne radi, odnosno radi se ručno. Prema informacijama do kojih su novinari došli, došlo je do oštećenja stuba PPC u Paleofasarlosu i tako je voz vođen na silaznu liniju kako bi izbegao strujni udar.

Ponovo se pridružio istom koloseku i ubrzo nakon toga Larisa ga vraća na liniju, gde je bio trgovački voz, što je dovelo do njihovog sudara. Ono što kažu i OSE ljudi je da semafori ne rade dugo, pa voze naslepo.

Odlukom premijera proglašava se trodnevna nacionalna žalost za žrtvama železničke nesreće u Tempeu od 1. do 3. marta 2023. godine, sa spuštanjem zastava na pola koplja na svim javnim zgradama i obustavom javnih proslava.

Kurir.rs/ERT news

Ćerka Dragana Stojkovića Bosanca, našeg harmonikaša i kompozitora, Aleksandra Stojković u javnosti poznatija kao Džidža, nedavno je izjavila kako će napustiti estradni svet kako bi se posvetila fakultetu, jer joj je do diplome ostalo svega deset ispita, pa se nakon američke turneje bacila na učenje i spremanje ispita. Međutim,  kako piše “Paparazzo.rs”, to je jako iznerviralo njenog oca koji smatra da Džidža ne zna šta hoće i da svaki dan menja odluke, te da ispada neozbiljna i neprofesionalna.

– Bosancu je Džidža rekla da želi da se uozbilji, sedne i zagreje stolicu kako bi mogla da završi fakultet, a nakon toga da se zaposli kao profesorka muzike. On je bio ljut i rekao joj je da sedne i razmisli šta hoće, jer studira preko deset godina, fakultet je stopirala zbog pevanja, a neozbiljan pristup po njegovom mišljenju ima prema svemu. Smatra da nije mala i da mora da zna šta hoće od života. Još joj je rekao i da je on više neće izdržavati i da se potrudi da uzme život u svoje ruke – ispričao je za “Paparazzo.rs” izvor blizak pevačici i dodao:

Bosanac smatra da on amože i da peva i da ide na fakultet, ali da nije dovoljno ambiciozna. Mogu da kažem da su se baš raspravljali i da je Džidža čak i plakala. Na kraju je rekla Bosancu da mu ništa neće govoriti, te da će ga samo obavestiti kada uzme diplomu – ispričao je izvor za pomenuti portal.

– Ja nisam klasičan student, ja sam onaj večiti. Ostalo mi je deset ispita, sada će ispitni rok i stvarno moram da završim to. Planiram da zavšim fakultet i onda da se zaposlim, volela bih da u nekoj muzičkoj školi radim kao profesor – izjavila je ćerka Dragana Stojkovića Bosanca.

Sastojci za koru:

• 150 gr brašna
• 6 kašika šećera
• 4 kašike oraha
• 100 ml mineralne vode
• 50 ml ulja
• 10 gr praška za pecivo

Fil:

• 1l vode / sojino, bademovo, kokosovo mleko
• 6 kašika šećera
• 120 gr pudinga od vanile ili skroba
• 200 gr margarina
• 100 gr šećera u prahu
• 100 gr posne čokolade
• 3 kašike oraha ili više

Još: bilo koji sok i 150 gr petit keksa

Prvo kuvamo fil.

Od 1l oduzmemo oko 200 ml, a ostatak stavimo na vatru da provri.

Pomešati puding, šećer i ostatak vode i izraditi da nema grudvica.

Kada voda provri zakuvati puding i mešati dok se ne zgusne.

Skloniti sa vatre, staviti foliju direktno na fil i ostaviti da se hladi.

Za koru uključiti rernu na 180 stepeni da se zagreje.

Pomešati brašno, orahe i prašak za pecivo, pa uliti ulje i mineralnu vodu i sve sjediniti.

U pleh dimenzija 32 x 23 ili 30 x 20 staviti papir za pečenje i razvući smesu za koru posto je malo gušća.

Staviti da se peče oko 20 minuta ili dok fino ne porumeni.

Umutiti margarin sa šećerom u prahu, a ohladjeni puding malo izmutiti.

Dodati margarinu pola pudinga, izmutiti, pa dodati ostatak i opet sve izmutiti.

Podeliti smesu na 2 dela pa u jedan deo staviti 3 kašike oraha, a u drugi otopljenu i prohladjenu čokoladu.

Sve dobro izmešati.

Koricu isprskati sa malo soka, ne preterujte jer će se raspadati.

Premazati ceo prvi fil, pa poslagati red petit keksa umočenog u mleko.

Preko naneti drugi fil, poravnati pa dekorisati po želji.

Ohladiti kolač nekoliko sati dok keks otpusti pa poslužiti.

Prijatno.

Milan Jelić preminuo je juče u 79. godini.

Reditelj, dramski pisac, scenarista i glumac preminuo je posle kraće bočlesti, pišu „Novosti“.

Ostavio je dubok trag u domaćoj kinematografiji i radio je na brojnim filmovima koji su bili najgledaniji u bioskopima i nebrojeno puta reprizirani na našim najgledanijim televizijama.

Oni koji su ga poznavali opisivali su ga kao skromnog po prirodi, čoveka koji je bio deo javne scene, a godinama se sklanjao od javnosti.

Milan Jelić je debitovao dugometražnim igranim filmom „Bubašinter“, a zatim je snimio „Tigra“, „Rad na određeno vreme“, „Nedeljni ručak“, „Moj tata na određeno vreme“, kao i mnoge druge.

Zajedno sa Predragom Perišićem napisao je scenario za kultni film „Ljubavni život Budimira Trajkovića“, a njegovo delo je i scenario za ostvarenje „Još ovaj put“.

Dobio je brojna jugoslovenska priznanja, a od međunarodnih izdvajao je nagradu za režiju filma „Rad na određeno vreme“, na filmskom festivalu u Avelinu, kada je žirijem predsedavao čuveni scenarista Đuzepe de Santis.

Pre dve godine primio je Nagradu za životno delo koju mu je dodelio Udruženje filmskih umetnika Srbije.

Jelićev film „Čudna noć“ otvorio je poslednji jugoslovenski filmski festival u Puli. On je tada, kao jugoslovenski reditelj, zatvorio rediteljsku beležnicu, a poslednjih godina nameravao je da je ponovo otvori, no nije mu se dalo.

Samo najbliži prijatelji znali su ga po nadimku Vikont, jer je potomak grofova i pisaca, Ivana Gundulića i Save Vladislavića. A, kako saznajemo, poslednja želja mu je bila da bude kremiran i da njegova urna bude položena u Aleji zaslužnih građana.

Poznati srpski režiser Emir Kusturica hospitalizovan je na Institutu za ortopediju Banjica jer je slomio nogu na Mokroj Gori. Kako je rekao za Sputnjik, oseća se dobro i čeka operaciju.

„Posle aviona, helikoptera, kamiona, stotine hiljada kilometara, 950 koncerata i svega što je u mom životu bilo, ništa logičnije da se nezgoda ne desi na nekom važnom i značajnom mestu nego na običnom stepeniku. Ironija života je da se na poslednjem stepeniku prilaza kafiću „Prokleta avlija“ na Mokroj Gori okliznem i da mi desni zglob ode 180 stepeni. Jauknuo sam od bola“, rekao je slavni reditelj.

On je dodao da ga trenutno ništa ne boli i da očekuje da će se posle sutrašnje operacije polako vraćati normalnom životu.

Niko nije očekivao da će se ovo desiti.

Miljana Kulić je napustila Zadrugu tokom jučerašnjeg dana, jer je njen otac Siniša Kulić lošeg zdravstvenog stanja.

Miljana je napustila rijaliti nakon što je napolje izašla njena majka Marija, koja se u međuvremenu vratila, a bivši dečko Nenad Macanović Bebica je tada diskvalifikovan jer je samoinicijativno napustio imanje za Marijom.

Sada se na internetu pojavio snimak u kojem se čuje kako Ivan Marinković govori Bilalu Brajloviću i ostalim zadrugarima da Miljana neće biti na žurki, a potom se, na iznenađenje svih, u dvorištu, u toku žurke pojavljuje njihov sin Željko Kulić (4).

Malenom Željku su se obradovali zadrugari koji su u tom trenutku sjedili u dvorištu, a posebno su ga pozdravili Lazar Čolić Zola, Mikica Bojanić i Marko Janjušević Janjuš.

Filmovi su mu bili među najgledanijima u bioskopima.

Reditelj, dramski pisac, scenarista i glumac Milan Jelić (1944-2023) preminuo je juče posle kraće bolesti.

Filmovi su mu bili među najgledanijima u bioskopima, nebrojano puta reprizirani na televiziji, ali se, za razliku od njegovih kolega, skroman po prirodi, godinama sklanjao od javnosti.

Kao reditelj, Jelić je debitovao dugometražnim igranim filmom “Bubašinter”, a zatim je snimio “Tigra”, “Rad na određeno vreme”, “Nedeljni ručak”, “Moj tata na određeno vreme”, i mnoge druge. Sa Predragom Perišićem napisao je scenario za “Ljubavni život Budimira Trajkovića”, sam – za film “Još ovaj put”.

Dobio je silna jugoslovenska priznanja, a od međunarodnih izdvajao je nagradu za režiju filma “Rad na određeno vreme”, na filmskom festivalu u Avelinu, kada je žirijem predsedavao čuveni scenarista Đuzepe de Santis. Pre dve godine primio je Nagradu za životno delo koju mu je dodelio Udruženje filmskih umetnika Srbije.

Jelićev film “Čudna noć” otvorio je poslednji jugoslovenski filmski festival u Puli. On je tada, kao jugoslovenski reditelj, zatvorio rediteljsku beležnicu, a poslednjih godina nameravao je da je ponovo otvori, no nije mu se dalo.

Samo najbliži prijatelji znali su ga po nadimku Vikont, jer je potomak grofova i pisaca, Ivana Gundulića i Save Vladislavića. A, kako saznajemo, poslednja želja mu je bila da bude kremiran i da njegova urna bude položena u Aleji zaslužnih građana.