Radnik obezbeđenja u školi “Vladislav Ribnikar” D.V. (51), koji je ubijen u masakru zajedno sa još osam učenika, nije imao svoju decu, ali je sve učenike pazio kao da su njegova najrođenija. Bio je omiljen među đacima, pa čak i sa dečakom koji ga je ubio u krvavom piru.
Majka jednog od učenika ove škole na Instagramu je objavila da je on uvek bio tu da pomogne mališanima i da im se nađe u teškim trenucima.
“Čika D: V. nosi mog sina iz kabineta u kabinet kada je polomio nogu da ne bi gubio od nastave, u vreme kad su se tek posle korone vratili u klupe. Peti razred”, napisala je majka ovog dečaka na Instagramu storiju koji je podelila Milena Radulović, glumica.
FOTO: PRINTSCREEN/INSTAGRAM
Na večni počinak ispratilo ga je na stotine ljudi, mladih osoba i učenika ove škole, što samo pokazuje koliko je ubijeni D: V. bio cenjen i poštovan.
“Bio je jedan od najmlađih članova porodice, uvek vredan, nasmejan i spreman na šalu. Nesebičan i velikog srca. Posebno je bio vezan za decu jer nije imao svoju. Neki sadašnji srednjoškolci su rekli kako ih je ispraćao nasmejan od prvog do osmog razreda.
FOTO: TAMARA TRAJKOVIĆ/ESPRESO
Pokazao je jednu veliku hrabrost šireći svoje ruke misleći da će uspeti da spreči olovo koje je krenulo na njega i zaštititi mališane. Nemamo pravo da prozivamo Gospoda našeg, dao nam je život, ima pravo i da ga uzme, ali nije trebalo ovako da bude. Sve smo očekivali, ne i ovo.
Hvala ti Bože na svemu, ali ovo si trebao nekako da sprečiš. Ovoliki odaziv dece govori o veličini D. V., puni nam srca. Hvala ti što si nam ulepšao detinjstvo i život, radovali smo se svakom susretu sa tobom. Ujko moj, bio si moj treći roditelj.
Nisam mogao ni da zamislim da će doći ovaj dan, da ću doći, a tebe nema u dvorištu. Hvala na svemu što si me naučio u životu. Znamo ti i ja što smo sve prošli. Volimo te svi puno, srešćemo se opet. Srbija je zavijena u crno, svi te žalimo. Gde god si se pojavio sunce je sijalo”, kazao je njegov sestrić.
Ispred OŠ “Vladislav Ribnikar” okupilo se više desetina ljudi koji su došli da odaju počast ubijenim đacima i radniku obezbeđenja.
Na oba školska ulaza prisutne su policijske snage koje apeluju na novinare da ne prilaze previše blizu škole kako ne bi uznemiravali roditelje koji čekaju decu nakon završenih časova.
Oko 11 časova došlo je do neprijatne situacije, kada je fotoreporter fotografisao roditelje izbliza, nakon čega je udaljen od strane roditelja i upozoren da to ne čini. Zabeležena je izjava roditelja, koji je nestrpljivo čekao da se njegovoj ćerki završe časovi.
– Ispred škole se, kao što se možete uveriti, čuje dečja graja i među roditeljima i decom vlada visok stepen solidarnosti i odlučnosti da se nastavi sa, koliko je to moguće, normalnim životom – rekao je on.
Ispred škole se, nakratko, stvorio dugačak red đaka koji čekaju početak druge smene.
Prisutno je više desetina roditelja, a reakcije koje se mogu videti su najrazličtije – od zabrinutosti, preko suza, do smeha.
Roditelji koji su ispratili decu u drugu smenu, bili su manje raspoloženi od roditelja koji su čekali svoju decu iz prve smene.
– Ništa me nemojte pitati. Samo da protekne današnji dan u miru. Strepim, jako mi je teško – prokomentarisala je kratko zabrinuta majka.
Ipak, u školu je danas došao veliki broj učenika, a većina njih je, držeći se za ruke, hrabro i sa osmehom na licu kročila u prostorije škole.
Podsetimo, pre sedam dana dogodio se zločin koji je slomio i šokirao Srbiju. Zločin koji dosad nije zabeležen u istoriji naše zemlje.
Život pevačice Milenu Ćeranić nikada nije mazio, a sada je otvoreno govorila o psihičkim problemima koje je imala, nemaštini kroz koju je prošla, ali i ljubavi sa oženjenim muškarcem.
Mlada pevačica je posle učešća u rijalitiju “Farma” imala problema sa
anksioznosti, zbog čega je potražila stručnu pomoć i pila lekove za
umirenje srčanog živca jer je imala panične napade, a od tada redovno
posećuje psihoterapeuta.
– Po izlasku iz “Farme” bila sam veoma loše jer sam se tamo susrela
sa zlim ljudima, a nisam bila spremna za to. Zato sam otišla kod moje
doktorke, koja mi je pomogla da se izborim sa anksioznošću. Dala mi je
lekove za umirenje srčanog živca zbog paničnih napada, koji su bili
strašni. Kad god bih izašla na binu, imala bih neviđenu tremu, koja me
ni na sekundu nije napuštala. Bio je to veliki stres za moj organizam,
pa sam morala da budem na terapiji – započela je pevačica i nastavila:
– Kada sam ispila sve lekove koje mi je dala doktorka, krenula sam na
razgovore kod psihoterapeuta, koji mi je promenio život iz korena.
Svima bih preporučila da idu kod stručnjaka jer mogu mnogo da vam
pomognu i usmere vas na pravi put. Razgovori su mi pomogli da vratim
samopouzdanje, koje je u jednom trenutku bilo na minimumu zato što sam
doživela i veliku slavu i najveći pad u životu. Teško je nositi se sa
tim da si najpopularnija ličnost u zemlji, a u sledećem anonimna osoba,
koju niko ne prepoznaje. Imala sam karijeru, a nisam mogla da
napredujem, pa samim tim nisam dovoljno ni zarađivala. To je bilo veoma
potresno za mene.
Milena je porodični dom napustila sa samo 19 godina, kada je odlučila
da se preseli u srpsku prestonicu i posveti se izgradnji karijere.
– Želela sam da se osamostalim i da ne zavisim od roditelja, pa sam
počela da nastupam po klubovima. Nekad je bilo posla, ali je bilo i
perioda kada nemamo nijednu tezgu. Dešavalo se da nemam para za kiriju, a
nisam želela da tražim novac od porodice. Sestra, sa kojom sam živela i
ja nismo imale novca ni za hleb. Sećam se da mi je jednom rekla da ima
50 dinara i da ćemo od tih para nešto kupiti. Zbog svega toga sam, kada
uzmem 100 evra za noć od pevanja, sa sestrom odlazila u restoran i sve
pare trošila na hranu.
Ćeranićeva je jedna od retkih pevačica koja nema ni jednu nekretninu, već i dalje stanuje kao podstanar.
– Živim u iznajmljenom stanu jer sam odabrala da pevam po dva sata u
klubovima, a ne da nastupam po ceo dan i noć na svadbama i privatnim
veseljima, gde se zaradi najviše para. Samo sam dva puta u životu dobila
dobar bakšiš od oko 10.000 evra. Zato nemam stan, ali planiram uskoro
da kupim plac i sagradim kuću.
Milena je bila u emotivnoj vezi sa košarkašem Vladimirom Dašićem,
koji je bio oženjen, što je bio još jedan skandal u njenoj karijeri.
– Tačno je da sam volela zauzetog muškarca, ne stidim se toga! A
svako ko me osuđuje je nesrećan i treba da se pozabavi svojim životom. U
našem odnosu nije bilo zle krvi i ja nikog nisam rastavila. Ništa ružno
se nije dogodilo. Naprotiv, samo lepe emocije sa moje strane. Ne treba
osuđivati nikoga jer ne znate šta može vama da se desi.
Tužilaštvo jugozapadne Luizijane optužilo je 58-godišnjeg Dejvida V. Dojla da je, pucajući na grupu maloletnika koji su se igrali žmurke, teško ranio devojčicu.
Policija je saopštila da se grupa tinejdžera “igrala žmurke u naselju i sakrivala na imanju suseda”, kada je Dojl počeo da puca na njih, piše CNN.
On se branio rečima da je počeo da puca, jer je video senke u dvorištu.
Iz policije su saopštili da je 14-godišnja devojčica pogođena u potiljak i sa teškim povredama je prevezena u bolnicu.
Zbog nezapamćene tragedije koja je pogodila Srbiju, od petka se ne odigrava redovni program najgledanijeg rijalitija Zadruga na malim ekranima. Emisije su odložene do daljnjeg, a na Pink televiziji se pušta izmenjen program iz poštovanja prema žrtvama dva nezapamćena masakra u našoj zemlji.
Željko Mitrović, poznat po svojim humanitarnim akcijama i kreativnim idejama koje su izmenile medijsku scenu Srbije, očigledno ne želi da u trenucima žalosti na njegovoj televiziju bude prikazano bilo šta što bi moglo da se shvati kao neprimereno.
Televizija Pink i Veliki šef poznati su po tome da se bore protiv nasilja u javnim prostorima te je opšte poznato da se svaki vid nasilja strogo kažnjava u rijalitiju što novčanim kaznama što diskvalifikacijama. Produkcija se nije libila da izbaci i najpopularnije zadrugare koji su televiziji Pink donosili veliku gledanost ako bi oni u nekom trenutku pokazali agresiju i nasilje. Jednostavno, u Zadruzi postoji nulta tolerancija prema nasilju.
Kako bi smirili zadrugare koji se ponašaju bahato, poslednjih dana takmičari rijalitija su dobili veliki broj knjiga, atlasa, globusa i školskih predmeta, kako bi se malo civilizovali. Ova promena u programu naišla je na velike simpatije kod gledalaca koji su pozdravili ovakvu odluku.
Sam Željko Mitrović se oglasio na društvenim mrežama te je podelio i komentarisao sliku na kojoj se vide Filip Car i Aleksandra Nikolić kako leže u krevetu i čitaju knjige.
– U ovoj pauzi, zadugari u slobodno vreme čitaju knjige jer su razumeli, da u Zadruzi ostaju samo akademski građani – napisoa je vlasnik Pinka.
Čini se da je na ovaj način Mitrović indirektno ponovio dobro poznatu politiku nulte tolerancije na nasilje u najgledanijem rijalitiju i da će svaki vid agresije biti sankcionisan, pa, ako bude trebalo, posezaće se i za diskvalifikacijom.
Zaposleni u klinici nemaju uvid u podatke o Kostinom zdravstvenom stanju.
Kosta Kecmanović (13) koji je u sredu iz očevog pištolja ubio osmoro dece iz Osnovne škole “Vladislav Ribnikar” i čuvara škole, a ranio šestoro đaka i nastavnicu istorije, nalazi se na posebnom odeljenju psihijatrijske ustanove.
Prema zakonu, Kostina majka je dala odobrenje da on boravi u pomenutoj ustanovi na posmatranju, međutim, kako naš portal saznaje, podaci o maloletnom ubici se drže u strogoj tajnosti.
Čak ni zaposleni u klinici nemaju uvid u podatke o Kostinom zdravstvenom stanju, što je inače praksa jer se u elektronsku bazu evidentiraju podaci o prijemu pacijenata, kao i o ažuriranju podataka o pregledima i promenama stanja.
Zbog delikatnosti slučaja u zdavstveni karton Koste je upisan samo podatak o prijemu sa njegovim imenom i prezimenom, bez detaljnih podataka.
Kako smo već pisali, ustanova u kojoj se nalazi Kosta dobija jezive pretnje smrću, zbog čega su pojačane mere obezbeđenja ispred klinike.
Podsetimo, kako je utvrđeno, dečak je planirao masovno ubistvo mesec dana, a ono što je pregledom njegovog telefona utvrđeno ledi krv u žilama – svesno je počinio ubistvo svojih vršnjaka i čuvara škole jer je neposredno pred zločin na internetu pretraživao Krivični zakonik Srbije kako bi istražio da li deca mogu krivično da odgovaraju.
Krvavi plan i listu za odstrel svojih drugara dečak (13) iz osnovne škole “Vladislav Ribnikar” kovao je više od mesec dana, a za to vreme sa svojim prijateljima provodio je vreme, igrao se i družio kao da je sve normalno.
Dečak je, da podsetimo, svoj krvavi pir ostvario 3. maja, kad je u školi koju je pohađao ubio osmoro svojih drugara i čuvara Dragana Vlahovića (51), a ranio njih šestoro i nastavnicu istorije T. S. (54). Međutim, prema rečima načelnika beogradske policije Veselina Milića, koji je istog dana obelodanio plan pomahnitalog dečaka i njegovu listu za odstrel, on je hteo da ih pobije još mesec dana ranije u dvorištu škole.
Propuštena prilika
– Dečak je u policiji ispričao da je pre izvesnog vremena planirao da nešto slično uradi i na školskom igralištu, ali je tada odustao od te ideje – rekao je načelnik Milić.
Izvor tvrdi da je dečak od prvobitne ideje odustao jer je smatrao da nije sve dobro promislio i da bi to mogla da bude “propuštena prilika”.
– Bili su na otvorenom, razmišljao je da bi se oni najverovatnije razbežali kad bi on potegao oružje i da ishod ne bi bio onakav kakav je želeo. Zato je napravio precizan spisak sa imenima svojih drugara, a zatim i mapu kao u nekakvoj video-igrici – kaže izvor i dodaje:
Foto: Tanjug
– On je pratio šemu ulaza i izlaza iz škole, kao i rasporeda učionice, i po njoj krenuo da ubija, međutim, nije računao na otpor čuvara i nastavnice, kao i dežurnih učenica, koje su mu se isprečile na putu.
Prema rečima izvora, ali i roditelja i dece koja su se družila s pomahnitalim dečakom, on se tih mesec dana dok je kovao plan najnormalnije družio s njima, išao na rođendane, slavlja, pa čak i na ekskurziju koja je bila u aprilu.
Advokati Veljko Delibašić i Viktor Gostiljac otkrili su kolike kazne prete počiniocu masakra u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.
Pravno posmatrano, jedan ubica je dete, drugi mlađi punoletnik. Ubica iz Mladenovca Uroš Blažić koji je ubio osam osoba i ranio još 14 ljudi nema 21 godinu i pred zakonom je mlađi punoletnik koji ne može da dobije najstrožu kaznu doživotne robije ili 40 godina zatvora. Ni dečak koji je očevim oružjem počinio masakr u OŠ “Vladislav Ribnikar” i ubio osmoro dece iz svog razreda, kao i čuvara i uz to ranio još sedam osoba nije krivično odgovoran. Njegov otac negirao je krivicu pred tužiocem.
Kakve kazne ih očekuju za dva višestruka ubistva u Beogradu i Mladenovcu? Prema rečima advokata Viktora Gostiljca, u slučaju oca dečaka će biti izrazito teško dokazati krivicu delo ugrožavanja opšte sigurnosti koje mu se stavlja na teret.
– S obzirom na to da je saslušavan na okolnosti da je vodio sina u streljanu, to nisu apsolutno elementi ovog krivičnog dela. Potpuno je jasno da ne može biti govora o ovom krivičnom delu. Krivično delo ugoržavanja opšte sigurnosti čini onaj ko poplavom, požarom, eksplozijom ili nekom drugom opšte opasnom radnjom dovede u pitanje život i telo neke osobe. To što je ovaj čovek uradio nije to. Ovde samo može biti govora o tome da li je on na propisan način držao oružje. Ukoliko se ustanovi da nije, on za to može da odgovara prekršajno – objasnio je Gostiljac na televiziji K1.
Foto: Printscreen
Podsetimo, advokatica oca dečaka rekla je da je njen klijent držao oružje prema propisima.
Advokat Gostiljac kazao je i da smatra da je mera određivanja pritvora od 30 dana “alibi potez tužilaštva“.
– Pritvor mu je određen po tački 2 i 3 što znači da ne utiče na svedoke, što je u redu, a tačka 3 odnosi se na to da ne ponovi delo u kratkom vremenskom periodu. Ne postoji način da se ta okolnost u ovom slučaju ponovi. Određen mu je pritvor, jer javnost ne može da shvati i prihvati da baš niko nije u zatvoru posle jedne ovakve tragedije. Ja apsolutno mogu da prihvatim da niko nije u zatvoru, jer je u jednoj državi najvažniji zakon. To je ono što i mi kao advokati imamo kao svoje jedino oružje. Ako zakon tako kaže, tako je”.
Pravda i pravo
Prema rečima Viktora Gostiljca, ovde nije stvar u tome da li neko treba da odgovara, već u jednoj zakonskoj smetnji u odnosu na određene kategorije lica.
– Ovde govorimo o detetu i zakon u takvim slučajevima kaže da se na njega ne primenjuje Krivični zakon. Da li je to pravedno? Kroz stotine i stotine godina razvoja krivičnog prava ljudi koji se time bave došli su do zaključka da dete u tom slučaju ne može biti krivično odgovorno. U Americi imate krivično delo doprinos maloletničkoj delikvenciji, roditelja recimo, pa može odgovarati, ali tu se traži kriminalna namera roditelja. Ili imate u pojedinim zemljama zakon o odgovornosti roditelja za krivična dela koja počine njihova deca. Mi takve zakone nemamo. Jedan od osnovnih postulata našeg Krivičnog zakona i krivičnog prava uopšte je individualna odgovornost – u granicama svog umišljaja za svoja dela i ne može se odgovarati za drugoga. Pravda je jedan filozofski pojam i možda ga najmanje ima u sudnicima, ali ako se pravda poklopi sa zakonitošću, onda smo mi pravnici završili svoj posao. Ali to nije uvek nužno tako – kazao je Gostiljac na televiziji K1.
Foto: Youtube K1 Televizija
Krivični zakon je jasan i precizan
Advokat Veljko Delibašić kazao je da je zakon vrlo jasan i vrlo precizan.
– Mi kao društvo nismo bili pripremljeni na to da može da se dogodi ovakav monstruozni zločin. U tom kontekstu očekuje se da monstruma koji je izvršio takav zločin možemo da odstranimo iz našeg društva što bi bilo jedino i pravedno i normalno. Međutim, Krivični zakonik je vrlo precizan i zna se na koga se odnosi. Ove mere koje sada predlažemo i zagovaramo mislim da nije dobro donositi u ovakvom trenutku, jer postupamo pod emocijama i emotivno smo spremni da donesemo rešenja koja će se vrlo brzo pokazati kao pogrešna. Spuštanje granice sa 14 na 12 godina ništa neće doneti – smatra Delibašić.
– U tom slučaju i kada bi se dogodio ovakav zločin ponovo, primenjivale bi se vaspitne mere, dakle to ne bi bila kazna za ovakvog monstruma. Primenjivale bi se krivične sankcije za maloletnike, dakle – vaspitna mera. Ne kažnjava se nego dobija vaspitnu meru, a najgora bi bila vaspitno-popravni dom u trajanju od šest meseci do 4 godine. Postoje socijalne ustanove za smeštaj dece koja su se neadekvatno ponašala, ustanove za vaspitanje, vrlo slične popravno-vaspitnom domu, ali je za popravno – vaspitni dom potrebno da je izvršeno neko delo, a s obzirom na uzrast učinilaca.
– Zakonodavac je imao u vidu lakša krivična dela za popravno-vaspitni dom, niko nije imao u vidu ovako monstruozne zločine. Da je imao, verovatno bi predvideo neke strože sankcije – kazao je Delibašić u “Uranku”.
Na pitanje šta bi se dogodilo da Delibašića na ulici opljačka desetogodišnje dete, advokat je kazao:
– Da me opljačka na ulici ne bi snosio krivičnu odgovornost, već bi se obavestio centar za socijalni rad koji bi primenjivao odgovarajuće mere u cilju prevaspitanja i poboljšanja ponašanja. Bila bi to zaštita u odnosu na to dete, jer bi se smatralo da njegovo ponašanje nije adekvatno. 14 do 16 godina je granica za vaspitno-popravni dom, a za decu od 16 do 18 godina, u najekstremnijim slučajevima može biti izrečen i maloletnički zatvor. Za decu mlađu od 14 godina ne postoji vođenje bilo kakvog krivičnog postupka, a nema ni prekršajnog postupka. Takav nam je zakon i državni organi moraju da se pridržavaju zakona.
Gostiljac je na ovu temu kazao da su do 14 godina to deca pod nadzorom svojih roditelja.
– Eventualno centar za socijalni rad ima svoje mere koje može preduzeti: razgovor, nadzor nad porodicom, edukacija. Desetogodišnjak može drugu da ukrade pernicu i za to ne možete pokretati krivični postupak i zvati policiju, već pokušati da detetu objasnite štetnost toga i edukacijom da od njega napravite ispravnog građanina. Policija je organ reda i poziva se da bi se neki događaj među maloletnicima registrovao, na primer u slučaju vršnjačkog nasilja koje je pod posebnom prismotrom. Policija sastavi zapisnik i predaje ga nadležnima na dalje postupanje, a nadležan je centar za socijalni rad.
Koji zakon se odnosi na dečaka?
Veljko Delibašić kazao je da se u ovom trenutku na njega primenjuje Zakon o zaštiti lica sa duševnim smetnjama.
Foto: Privatna arhiva
– Otišao je u psihijatrijsku ustanovu, izvršen je pregled, i njegova majka je dala saglasnost da tamo bude smešten. I bez te saglasnosti možda bi mogao da i prinudno bude tamo smešten. Nakon prvog zadržavanja sud u vanparničnom postupku produžava tu meru tri do šest meseci uz saglasnost, ali u ovim ekstremnim slučajevima kao što je ovaj, moglo bi i bez saglasnosti majke da produži meru, s tim što sud na svaka tri meseca preispituje svoju odluku da li može da bude zadržan. Psihijatar će izvršiti pregled – kaže Delibašić.
– Ako psihijatar smatra da postoji neka duševna smetnja koja opravdava zadržavanje – odrediće zadržavanje bez obzira na saglasnost roditelja. Onda će se skupiti konzilijum od najmanje dva psihijatra i još jednog lekara i onda će oni odlučiti da li treba da ga zadrže ili ne. Ako oni to odluče, onda u nastavku priče odlučuje sud koji na bazi tih mišljenja odlučuje da li ga zadržava ili ne. U redovnoj proceduri je potrebna ili saglasnost tog pacijenta ili njegovog zakonskog zastupnika. U ekstremnim situacijama, kada ugrožava sopstveni ili život i zdravlje drugih ljudi, može i bez te saglasnosti biti zadržan bez obzira na godine. Sada se primenjuje ta procedura. Šta je tu najveći problem? Šta ako on nema nikakve duševne smetnje, ako nije bolestan? A najverovatnije da nije s obzirom na način na koji se ponašao. Verovatno i nije bolestan. Ako nije bolestan, onda ni taj Zakon ne možete da primenite na njega. U tom slučaju, nažalost, dečak ide kući. Naše društvo nije bilo spremno na ovakav zločin i nije predvidelo mehanizam kako da takvog monstruma izopštimo iz našeg društva – kazao je advokat Veljko Delibašić.
Viktor Gostiljac kazao je da je to odluka lekarske struke.
– Nije dobro da se javnosti šalju nedorečene i nejasne poruke i da se tako dodatno uvodi zbunjenost. Čuli smo od predsednika da on neće izaći nikada. Nama koji se time bavimo je odmah jasno da to niko ne može u ovom trenutku znati. Ako se sada pokušava pronaći neki model da se on smesti u neku ustanovu jer defakto postoji opasnost da on i dalje predstavlja opasnost po druge, on treba da bude izopšten iz zajednice na jedno određeno vreme. Opet, zakon je takav da se vrši revizija tih mera, ali u ovom trenutku niko ne može to da vam kaže. Treba biti oprezan. Ja imam utisak da će on biti lud neko vreme – kazao je ironično advokat na televiziji K1 u razgovoru sa Jovanom Joksimović.
– Mi branimo zakon, a ako postoje loša i nepravična rešenja, zakonodavac će to registrovati, pokrenuti određene procedure i to se može promeniti. To će onda važiti za sve buduće slučajeve ali ne i za ovaj sada. Država i u najtežim trenucima mora da zadrži sve svoje odlike, a jedna od najvažnijih je zakonitost. Ako nema zakona onda je sve ad hoc i možemo da damo i adresu tog dečaka pošto vidim da jedino to još nije objavljeno i da ljudi idu tamo da ga čereče. Ali to je onda zakon linča i onda država prestaje da bude država. Ljutnja i stanje šoka je rezervisano za građane, mi smo ti koji smo ljuti. To osećanje nije rezervisano za nadležne organe. Od njih mora da stigne poruka da znamo kuda idemo i šta se radi dalje.
Gostiljac je podsetio i na činjenicu da je Gavrilu Principu falilo 20 dana do punoletstva i da zato nije dobio smrtnu kaznu. “U onakvom trenutku. Tada je policija tvrdila da je napunio 18, a sud im nije verovao i to je proverio. Našao je spise iz Srpske pravoslavne crkve i zato što nije imao 18 godina nije dobio smrtnu kaznu. To je pravna država”.
Doživotna “ludnica” za dečaka?
Delibašić je kazao da bi najbolje bilo da on ostane doživotno u ludnici i narodu treba objasniti šta je to.
– To je zatvorena psihijatrijska ustanova koju narod zove ludnica i neka to bude poruka koja se šalje. Jer ovako šaljemo poruku monstrumima tog uzrasta da mogu da rade šta hoće i da neće imati posledica. Želja svih nas jeste da on ostane u ludnici zauvek ali ako se budemo striktno pridržavali zakona, a mislim da to moramo da radimo, onda postoji velika verovatnoća da se to neće desiti ako nije lud. Mora postojati neko duševno oboljenje koje opravdava zadržavanje u duševnoj ustanovi, a to će reći lekari, ne možemo mi da kažemo. Reč je nesporno o monstrumu ali prema njemu krivično pravo ne može da reaguje – istakao je advokat Veljko Delibašić.
