Category: Uncategorized

Vatrogasci su brzom intervencijim uspeli da lokalizuju požar

Tokom ranih jutarnjih sati u Ulici Devet Jugovića u širem četri Čačka došlo je do požara u stambenoj zgradi.

– Odmah ispred našeg ulaza pojavili su se vatrogasci i rekli da je neko prijavio požar u ulazu broj 19. Miris paljevine oseća se celom ulicom, kazali su vlasnici okolnih objekta za agenciju RINA.

Vatrogasci su brzom intervencijom uspeli da lokalizuju požar, kako se vatra ne bi proširila na susedne stanove.

U ovom požaru nije bilo povređenih lica.

Niz zemljotresa potresa srpsko tlo u poslednje vreme.

U Sjenici noćas je registrovan zemljotres jačine 2 stepena po Rihteru, objavio je Seizmološki zavod Srbije.

Potres je zabeležen 3.34 sata posle ponoći, a zemljotresi ovakvog intenziteta ne mogu izazvati oštećenja na objektima u epicentralnoj oblasti.

Foto: Printscreen/Republički seizmološki zavodFoto: Printscreen/Republički seizmološki zavod

Inače, i noć ranije u Sjenici su zabeležena dva potresa, jedan jačine 2 stepena po Rihteru, dok je drugi bio nešto jači i iznosio je 2,1.

Slabiji potresi su tokom jučerašnjeg dana zabeleženi i u Kruševcu, Boru, kao i u Žagubici.

U. B. koji je uhapšen zbog sumnje da je prošle nedelje ubio osmoro i ranio 14 ljudi na saslušanju rekao da dečak (13) koji je ubio devetoro i ranio sedmoro, i on nisu uradili ništa dobro, ali nije zvučao kao da zaista oseća i trunku kajanja”, tvrdi izvor

Mladić U. B. (21), koji je osumnjičen da je između 4. i 5. maja u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca ubio osmoro i ranio 14 ljudi izjavio je, kako Kurir saznaje, da razume trinaestogodišnjeg ubicu iz Osnovne škole “Vladislav Ribnikar”, koji je samo dan pre njega ubio osam vršnjaka i čuvara u školi! Izvor Kurira otkriva i da je U. B. “pokušao da pokaže ljudskost, i svest o tome da on i dečak nisu uradili ništa dobro, ali nije zvučao kao da zaista oseća i trunku kajanja”.

Priznao zločin

– Nije me inspirisao zločin koji se dan ranije dogodio u Beogradu, niti mi je to bio motiv da pucam u ljude u Mladenovcu. Pratio sam šta se dan pre dogodilo u Beogradu, to što je taj dečak uradio je loše, ali mogu da ga razumem jer je bio omalovažavan kao i ja – dao je šokantnu izjavu posle hapšenja osumnjičeni za masakr u dva sela.

Ministar Miloš Vučević

U.B. nije prošao za Vojnu akademiju

Ministar odbrane Miloš Vučević rekao je da uhapšeni mladić iz Mladenovca nije prošao provere Vojnobezbednosne agencije za upis na Vojnu akademiju. – Osumnjičeni za ubistva u Mladenovcu nije prošao vojnobezbednosnu proveru prilikom upisa na Vojnu akademiju prošle godine. Prošao je sve testove, ali nije prošao vojnobezbednosnu proveru. Jer je i ranije imao prekršajne postupke zbog nasilničkog ponašanja. Negativnom ocenom je vojnobezbednosna agencija stavila negativnu ocenu prilikom upisa na Vojnu akademiju. Gde god je sistem mogao da funkcioniše u smislu i kontakta i analize reagovano je – kaže Vučević.

Na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, kako je Kurir ranije pisao, on je priznao zločin i detaljno opisao svoj krvavi pohod, posle čega mu je određen pritvor do 30 dana.

– Ja sam pucao iz automata! Nisam poznavao te ljude, pucao sam jer sam hteo da zaplašim meštane – izjavio je navodno on. Meštani sela u okolini Mladenovca, ispričali su za Kurir da je navodno ubica čuo da njega i porodicu ogovaraju i da je to bio razlog da krene i nasumice puca na svakoga koga je zatekao. Kako kažu, prava je sreća da više ljudi nije nastradalo kažu i da je cela porodica U. B. važila za “komšije preke naravi” i da su se pre nekoliko godina vratili u Mladenovac.

Problematičan na poslu

Montrumov otac izbačen iz jedinice

Prema rečima izvora Kurira, upoznatog sa R.B. i njegovim radom u vojsci, on je za vreme svoje karijere bio i izabačen iz jedinice u kojoj je bio starešina. – Komandir te jedinice nije mogao da se nosi sa ponašanjem R.B. i stavom koji je narušavao ugled čitave jedinice pa ga je izbacio.. R.B. je nastavio da radi u vojsci, ali se u tu jedinicu nikada nije vraćao – kaže naš izvor.

Streljana i podrum

– Živeli su u nekom stanu u Beogradu, iz kog su iseljeni kada je U. B. imao 15 godina. On je to smatrao za veliku nepravdu koje je društvo počinilo njegovoj porodici. Kobnog dana, navodno je čuo da komšije o njima loše pričaju i zbog toga je želeo da se obračuna sa njima. Inače, on je živeo u kući u mestu Šepšin i nije tajna da je tamo imao oružje – ispričao je jedan sagovornik Kurira. Navodno, redovno je išao u streljanu na stadionu Partizana, ali je pucanje vežbao i u podrumu svoje kuće.

– U podrumu je imao džak napunjen peskom, sa metom, u koji je pucao iz pištolja i automatske puške. Iako tvrdi da nije planirao zločin, šta će njemu oružje i da vežba čak i kod kuće da gađa mete? – pita se naš sagovornik. Podsetimo, i trinaestogodišnji dečak koji je iz čak dva pištolja pucao u svoje drugare iz školske klupe, vežbao je pucanje u istoj streljani.

Nekoliko stotina metaka

Inače, policija je juče u saradnji Uprave kriminalističke policije sa Višem tužilaštvom u Smederevu uhapsila oca U. B., R. B. zbog sumnje da je počinio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

– Policija je pretresom stana i drugih prostorija koje osumnjičeni koristi u okolini Mladenovca pronašla i oduzela dve vojne dozvole za pušku karabin sa optikom i za revolver, pištolj sa dva okvira, dve optike za lovačku pušku, revolver, nekoliko stotina komada municije različitog kalibra, kao i jednu ručno pravljenu napravu sa mogućnošću okidanja – navedeno je u saopštenju. R. B. danas bi trebalo da bude saslušan u tužilaštvu.

Komšije posle hapšenja

Laknulo nam je, imali su mnogo oružja

Prema rečima komšija, jedan od povoda za masakr, mogla bi da bude priča koja je kružila o njegovom ocu i njemu. – Otac je oficir, uvek je bio strog i namrgođen. Stalno su se svađali sa komšijama i zavodili red, sad nam je laknulo kad znamo da nisu u toj kući. Znam da je otac imao mnogo pušaka, da je voleo da skuplja retka izdanja. Potpuni je zaljubljenik u oružje – kaže jedna od komšinica porodice masovnog ubice i dodaje: – Znamo da mu je jedan od sinova problematičan, ali nismo očekivali da je u stanju da pobije sve te mlade ljude. Nekoliko puta je pravio incidente i uvek mu je za sve neko drugi kriv i svi su protiv njega. Divljao je ovde motorom okolo i pravio buku kao iz inata. U.B. je inače od ranije poznat policiji, od kada je pre dve godine priveden zbog napada na prišadnika MUP. Prilikom tog incidenta, on je motorom nasrnuo na policajca! – U.B. i R.B. su slične naravi, dok su ostala braća i majka mirni. Ne bih rekao da je ovo moglo da se očekuje od njih, ali to dete je odrastalo u porodici gde je otac kolekcionar pušaka i to je u pitanju velika, brojna kolekcija. I on je prek čovek- kaže drugi komšija za Kurir.

Sveti Vasilije Ostroški (Jovanović) rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u Republici Srpskoj. Rodio se 28. decembra 1610. godine, od pobožnih i blagočestivih pravoslavnih roditelja Petra i Anastasije Jovanović.

Srpska pravoslavna crkva sutra će proslaviti Svetog Vasilija Ostroškog, čije se mošti kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori i mesto su hodočašća za vernike svih religija.

Na krštenju su mu roditelji dali ime Stojan. Sveti Vasilije Ostroški zamonašio se u trebinjskom manastiru Uspenija Presvete Bogorodice i kao monah ubrzo se pročuo zbog svog podvižničkog života, a kasnije je izabran i posvećen za episkopa zahumskog i skenderijskog.

Kao arhijerej živeo je u manastiru Tvrdoš odakle je utvrđivao u pravoslavlju vernike. Kada su Turci razorili Tvrdoš, svetitelj se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio svoj opasni podvižnički život.

Upokojio se u Gospodu 1671. godine, a njegove čudotvorne mošti i njegov grob čuvaju se do današnjeg dana. Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama. U narodu je Sveti Vasilije poznat po svom podvižništvu i mnogobrojim čudotvornim isceljenjima.

Poklonička putovanja naroda u Ostrog počela su još za zemaljskog života Svetog Vasilija, nastavljena su po proslavljenju njegovih svetih moštiju i traju i danas.

Osim ovog praznika, dani sabora u Ostrogu su Trojičindan, Petrovdan, Ilindan i dan Uspenja Presvete Bogarodice. U te dane u Ostrogu se okuplja i po deset, dvadeset hiljada pobožnih poklonika.

Praznik bez običaja

Na ovaj veliki praznik i crveno slovo u crkvenom kalendaru ne obavljaju se nikakvi paganski običaji niti rituali. Na praznik Svetog Vasilija jedino što bi trebalo da uradite jeste da se iskreno pomolite čudotvorcu – veruje se da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti ispunjena.

Ne mogu se izbrojati razna čudesa, koja je Gospod preko Svetog Vasilija učinio i koje svakim danom čini i pokazuje nad svakim onim koji dolazi i traži pomoć od Gospoda posredstvom ovog velikog svetitelja.

U februaru 1942. godine, za vreme bombardovanja manastira Ostrog, jedna granata iz nemačkog brdskog topa udarila je u kameni zid iznad Gornjeg manastira, razbila vrata na crkvici Časnog Krsta, ali nije eksplodirala.

Granata se od pada razbila na dvoje. Stručnim ispitivanjem kasnije je utvrđeno da je granata bila sasvim ispravna. Veruje se da Svetitelj to nije dopustio. Ova granata se i danas čuva u Gornjem manastiru.

Brza voćna torta je savršena za prve dane proleća:

Potrebno je:

• 1kilogram keksa
• 10 kašika šećera u prahu
• 3 banane
• 800 gr jagoda
• 350gr krem bananica
• 1l jogurta
• 2 kisele pavlake od 180gr
• 200grama čokolade
• 150ml slatke pavlake

Priprema: Izlomite keks i podelite ga ravnomerno u dve činije. U jednu činiju stavite preko keksa 4 do 5 kašika šećera u prahu. Tako isto uradite i sa drugom činijom. 3 banane iseckajte na sitno pa ih rasporedite ravnomerno u dve činije. Iseckajte jagode pa ih dodajte u jednu činiju. Iseckajte krem bananice pa ih dodajte u činiju bez jagoda. Izmešajte jogurt i kiselu pavlaku pa to dodajte u činije preko keksa sa voćem i krem bananicama. Sve izmešajte. Prvo stavite fil bez jagoda, a potom i fil sa jagodama i ostavite u frižider oko 3 sata da keks upije sve i da se torta ohladi. Rastopite čokoladu i slatku pavlaku pa prelijte preko torte koja je bila u frižideru. Ukrasite jagodama i poslužite.

Ukoliko nemate ideja šta biste spremili za ručak, piletina i krompir su uvek pun pogodak, a ovaj recept se veoma brzo i lako sprema. Obradujte porodicu ručkom u kome će svi uživati.

Sastojci:

• 4 bataka bez kostiju
• 1 kg krompira
• 150 g pečuraka iz marinade

Za marinadu:

200 ml pavlake za kuvanje
2 kašike senfa
4 čena belog luka
so
začinkska paprika
biber

I još:

200 g kačkavalja

Priprema:

Batake stavite u dublju činiju, dodajte sve začine, senf, sitno naseckan beli luk i sve zalijte pavlakom za kuvanje. Dobro promešajte i ostavite da odstoji. Krompir oljuštite, zatim ga isecite na kolutove, posolite i pobiberite, pa dodajte pečurke. Na dno vatrostalne posude stavite meso, a odozgo poređajte krompir. Pokrijte i pecite u rerni na 200 stepeni oko 45 minuta. Pred kralj pečenja pospite narendanim sirom i vratite u rernu da se zapeče.

Loara torta je poslastica jedinstvenog recepta, a pravi se od mekanih kora sa lešnicima i najkremastijim filom opojnog vanila mirisa, a preko ide slatka glazura od bele čokolade. Najkvalitetniji sastojci i fantastičan ukus čine Loara tortu jednom od najraskošnijih, a možete da je služite u svim prilikama. Obavezno isprobajte ovaj recept, jer nije kompilovana za pripremu, samo vam treba malo vremena, a svi će vam tražiti parče više. 

• Sastojci:
• Za kore (za četiri kore): 
• 16 belanca
• 800 g šećera
• 24 kašika mlevenih lešnika
• 1 limun
• Za fil: 
• 16 žumanaca
• 2 kašike brašna
• 5 kašike šećera
• 1 kesica vanilin šećera
• 750 ml mleka
• 200 g bele čokolade 
• 1 margarin
• 250 g prah šećera
• Za glazuru: 
• 100 ml slatke pavlake
• 200 g bele čokolade 
  

Priprema:

Kako se prave kore?

Belanaca (4 komada) kratko mutite, pa postepeno dodajte šećer (200 g) i mikserom sjedinite dok ne dobijete čvrst šne. Limun iscedite, pa u šne dodajte nekoliko kapi soka. U istu smesu dodajte mlevene lešnike (6 kašika) i lagano umešajte. Smesu sipajte u tepsiju obloženu pek papirom i poravnajte. Pecite u rerni na 150°C oko 45 minuta. Izvadite i ostavite da se ohladi, pa skinite pek papir. Od preostalih sastojaka napravite još 3 kore. 

Ovako se pravi fil:

Žumanca umutite penasto sa brašnom, šećerom i vanilin šećerom. U šerpu sipajte mleko, pa kada se zagreje dodajte umućena žumanca i kuvajte dok se ne zgusne, uz neprestano mešanje. Sklonite sa šporeta, pa dodajte izlomljenu belu čokoladu i mešajte dok se ne otopi. Umutite margarin sobne temeprature sa šećerom u prahu, pa pomešajte obe smese i sjedinite mikserom. 

Slaganje torte:

Koru premažite filom, pa preko stavite drugu koru i opet premažite filom. Tako ređajte dok ne utrošite sve sastojke, a kada stavite poslednju koru, celu tortu premažite filom. Stavite u frižider da se stegne dok napavite glazuru. Istopite belu čokoladu sa slatkom pavlakom, a zatim prelijte preko vrha torta. Ostavite u frižideru još 10 minuta da se glazura stegne. 

Ispeci tri kore od po: 3belanca Prstovet soli 3 kasike secera 1,5 kasika brasna 60gr mlevenih lesnika. Fil: 9 zumanca 9kasika secera 3 kasike brasna 450 ml mleka. Sve skuvati kao puding. Kad se ohladi dodati 100 gr cokolade i 170 gr margarina. Drugi fil je slag. Redosled je:kora, fil, slag……

Milan Topalović Topalko proslavio se učešćem u muzičkom takmičenju „Zvezde Granda“ i danas živi lagodnim životom punim plućima, a nekada je živeo na rubu egziztencije. On je ispričao da ga je majka rodila na podu trošne kuće.

Popularnom pevaču materijalne stvari nikad nisu bile bitne, zato sa ponosom priča o svojoj trošnoj kući u Trudovu u okolini Nove Varoši i govori o svom selu.

– To je planinsko selo planine Zlatar. Kad kažem selo onda stvarno mislim na ona prava sela kao moje. Ova sela u Šumadiji, Vojvodini su zapravo varošica naspram mog, moje selo je pravo selo, što znači da čovek i dalje koristi konje za prevozno sredstvo i zimi kad padne sneg ide peške na skijama, jer nemaju druge uslove – rekao je Topalko i otkrio da su i on i njegov stariji brat rođeni u trošnoj kući.

Njegova majka je umesto bolnice odabrala da se porodi na podu kuće, što on danas smatra lavovskim potezom, jako joj je zahvalan na svemu što je učinila za njega.

– Rođeni smo u staroj kući, to inače nije bila neka praksa u to vreme da se žene porađaju u kući, već su se bebe rađale u bolnicama, međutim moje selo je bilo izuzetak. Tu još uvek nije zavažilo to pravilo da se bebe rađaju u bolnicama. Mi smo poslednja generacija koja se tamo rađala, jer tako više nema omladine.

Topalko je otkrio da je njegova majka do samog kraja trudnoće radila na njivi i muzla krave

– Majka je muzla krave u podne, pa je osetila da će da se porodi i vratila se u kuću i rodila mene. Moj otac je skupljao seno na livadi, čak nije ni znao da će da se porodi, nije ga čak ni pozvala. Otišla je i obavila svoje kao pravi junak, to su žene neverovatne.

Pevač je takođe otkrio da ga je majka lečila alternativnom medicinom iz prirode.

– Moji roditelji su živeli kao seljaci, ljudi stočari, kao i svi ljudi. Trenuci dodira sa gradom bili su jako retki, čak nisu odlazili u bolnicu ni kad su bolesni. Majka mi je kasnje pričala kako me je lečila kad me zaboli grlo, kad me zabole pluća itd – ispričao je Topalko.

Amadeus bend postoji od 1997, a u to vreme važili su za najbolji pop bend, bez kojeg nije mogao da se zamisli dobar provod. Svirali su svadbe, rođendane, po klubovima, držali su velike koncerte.

Poslednjih godina više ih ima na terenu nego u medijima, a pevač Bojan Tasić Džaja u intervjuu za Kurir priča o trenutnim aktivnostima benda, preminulom članu Tokanu, tragediji koja je zadesila Srbiju prošle nedelje, a otkrio je da je čak tri puta izbegao smrt.

– Pre dvadesetak dana objavili smo pesmu “Kad se laste kući vrate”, ušli smo u studio da spremamo još jednu pesmu, koja će izaći na leto. Nažalost, desile su se mnogo loše stvari i mi smo zaustavili promociju. Ove dve tragedije su nas pogodile kao i sve, imamo decu kod kuće, traumatično je.

Da li si razgovarao sa sinovima o svemu što se dogodilo?

– Svakog dana razgovaramo. Ovo je katastrofa. Treba razgovarati otvoreno o svim temama. Moj stariji sin ima 12 godina, dok mlađi još ide u vrtić. Pred njim izbegavamo da pričamo na tu temu, mali je i još to ne shvata, ali i s njim razgovaramo o stvarima koje nisu dobre. Sve što treba da shvati približavamo njegovom uzrastu.

Da li se sada više plašiš za njihovu bezbednost?

– Ne plašim se za bezbednost svog deteta zato što ide u školu, plašim se vremena u kom živimo. Danas se svuda dešavaju pucnjave, nasilje, dostupnost je svega, internet, igrice koje igraju da ih nazovem pucačke… Ne mogu da ga izolujem od svega toga, prosto je nemoguće.

Ti si preživeo ubadanje nožem.

– To se dogodilo 1994. u Leskovcu. Bio sam s devojkom, sedeo sam na klupi, napadač mi je prišao s leđa i ubo me. Probušio mi je plućnu maramicu. Bio sam na intenzivnoj nezi sedam dana, bio sam životno ugrožen. Doktor mi je rekao da sam se izvukao zato što sam mlad, jak i nepušač.

Da li si poznavao napadača, jeste li bili u sukobu?

– Ne. Sve se desilo bez povoda. Nije imao ni punih 14 godina. Bio je iz razorene porodice, naduvan lepkom, prosto mi je prišao i ubo me.

Sećaš li se svih detalja?

– Sećam se. Devojka je ustala i počela da vrišti. On je pobegao, ljudi su se okupili, doneli su me do nekog auta i odvezli u bolnicu. Strašno sam krvario i nije bilo vremena da se čaka Hitna pomoć. Odveli su me na rendgen, pa u operacionu salu. Sedam dana je trajala borba.

Kad si se oporavio?

– Psihički mi je bilo teško. Imao sam traumu, trebalo mi je vremena da ponovo izađem u grad, da odem na neku žurku, da uđem u masu ljudi. Sigurno pet-šest meseci nisam išao nigde.

Imao si još dve nezgode, davio si se u reci Jablanica?

– Bio sam mali, išao sam u školu, ali se ne sećam koliko sam tačno godina imao. Šetao sam sam pored reke i upao u vodu. Tu su bageri kopali, vadili su pesak iz reke, bili su duboki virovi. Nikoga nije bilo oko mene, spasavao sam se, čupao da dođem do obale, sve sam prste i kožicu između prstiju rasekao. Borio sam se, oko mene je bilo korenje od drveća, jedva sam se izvukao. Drugi put me je brat od strica ubacio u vodu, a kad je video da mi se manta u glavi, da se davim, skočio je i izvukao me. Tada sam dobio fobiju od vode.

Zapravo tri puta si izbegao smrt?

– Da.

Da li ti se na nastupima dešavalo da moraš da spasavaš živu glavu?

– Mnogi jesu dolazili na naše nastupe, ali nismo imali takve situacije. Nije bilo maltretiranja, znali smo koja ekipa dolazi i kako treba da se ponašamo. Jednom mi se desilo da mi se odseku noge. Svirali smo proslavu titule košarkaša Partizana. Jedna poznanica me je pozvala za njen sto da me nešto pita. Kad je rekla Džajo, momak koji je sedeo prekoputa nje je skočio i pitao: “Kako te zovu?” Prebledeo sam. Rekao sam da mi je tata dao nadimak jer navija za Zvezdu, na to je rekao da je sve okej, da vidi da sam dobar momak, inače bi bilo svašta.

Jesu li žestoki momci bili galantni prema vama?

– Svi su bili galantni. Ranije je bilo više bakšiša nego sada, mada smo mi ranije radili drugačiju vrstu svirke nego sada.

Koji je prvi veliki bakšiš koji si dobio?

– Svirali smo u tadašnjem “Kabareu rouz”, bila je subota, pun klub, strašna atmosfera. U separeu sede neki momci, dolazi nam konobar i kaže da su strašni potrošači i da traže da im otpevam “Zajdi, zajdi”. Rekoh gde sad to, ubićemo atmosferu, neko će nas gađati flašom, ali konobar kaže da će dati ogromnu lovu. Dva puta sam odlagao da je otpevam, ali sam onda pristao. Krenemo da sviramo, a konobar dolazi i kaže, evo, momci su zadovoljni. Ja pogledam, vidim braon novčanicu i kažem: “Jao, dali 200 dinara, a gnjave nas celo veče.” Oni se zahvaljuju iz separea, ja im dižem ruku, nešto mi čudno. Onda se krišom okrenem ka bendu, izvadim novčanicu iz džepa i vidim da je 1.000 maraka. Kažem momcima: “Opa bato, plaćamo kiriju naredna tri meseca”, a mi tada bili podstanari, plaćaj kiriju, plaćaj menadžera, plaćaj kombi… Završava se veče, pakujemo instrumente, kad vidim konobar viče na njih: “Šta ste ovoliko naručivali kad nemate da platite, još čašćavate muziku?”, ja kažem bendu: “Momci, pakujte se i bežanija, da ne traže pare nazad, ode kirija za tri meseca.”