Category: Uncategorized

Zlokobna tišina se nadvila nad selima između Mladenovca i Smedereva, gde je pre dve nedelje U. B. (20) izvršio jezivi masakr i ubio osam, a ranio još 14 osoba.

Dubona i Malo Orašje nisu ista sela kao pre 14 dana. Gde god pogledaš, koga god da sretneš, samo zamišljena, tužna i sumorna lica. Ovde nikom ni osmeh da se otme, sve je obavila nepojmljiva patnja. I da čovek ne zna da su se ovde desila strašna ubistva mogao bi da nasluti da nešto nije kako treba.

– Neopisiva tragedija. Ne možemo da se oporavimo od gubitka. Ljudi ni ne izlaze na ulice, deca na igrališta. Kao da je onog dana sve stalo – pričaju neutešni meštani sela.

“Ispalio je više od 50 metaka na petoricu mladića”

U. B. zauvek je obeležio ovaj kraj koji će umesto po svojoj lepoti i prirodi ostati upamćen po masovnom ubistvu.

– Šta da vam kažem. Niko moj nije stradao, ali kao da jeste. Gledao sam ih kako tu odrastaju, dok idu u školu, dok su bili deca, igrali se na ulici i po dvorištima, a onda izgiboše – kaže stariji čovek čija je kuća na početku Malog Orašja.

On nije lično video šta se dešavalo kobne noći, ali je čuo već sto puta ispričanu priču. U. B. je ispalio više od 50 metaka na petoricu mladića koji su bili na igralištu i slavili to što je jedan od njih postao ujak, tako je započeo svoj krvavi pir, pa otišao u Dubonu, ostavljajući celo Malo Orašje u čudu i užasu šta je snašlo njihove komšije.

“Fleke od krvi prekrivene belim ružama”

– Kakav je to nečovek, šta je u njegovoj glavi bilo da uradi tako nešto. Bezumnik jedan, neću ni da čujem za njegovo ime – priča žena koja nije htela ni da odgovori na pitanje da li je ubicu poznavala.

Teško je opisati atmosferu u Malom Orašju, ali i u Duboni, gde je sve gotovo preslikano. Kao da je sve progutala tišina i zavila u crno svaki kutak.

Na zidu koji se nalazi usred polja, a gde su se svi okupljali kako bi se družili, sada su buketi belih ruža. I fleke. Fleke od krvi. Meštani, prijatelji, porodice ubijenih tu donose sve što ih na njih seća, omiljena pića, cveće… Miris izgorelih sveća se širi stvarajući posebnu atmosferu poštovanja prema onima koji su prerano otišli.

– Prerano ste nas napustili, anđeli Malog Orašja – piše na jednom buketu.

Kad se kroči u Dubonu, ista knedla stoji u grlu jer je sve preslikano, svuda samo tuga. Na putu ka dvorištu osnovne škole gde se sve odigralo ne može čovek, a da mu se srce ne stegne.

“Brat, sestra i drug stradali zajedno”

Klupa koja je pretrpana cvećem i porukama, postala je glavno mesto sećanja na tragične događaje koji su se odigrali pre 13 dana. Baš na tom mestu, jedan hrabri policajac je žrtvovao svoj život kako bi zaštitio svoju sestru. Isto tu stradao je njihov drug, ceo život su proveli zajedno…

– Poznavala sam N, išle smo zajedno u školu. Uvek je bila nasmejana. Zbog ljubavi koju je imala prema svom bratu, svi smo bili zavidni. Stalno su provodili vreme zajedno. Uvek ju je štitio. Imala je velike snove – kaže drhtavim glasom drugarica ubijene devojke.

M. hrabrost nije mogla da spase ni njega, ni njegovu sestru, niti bilo koga ko se ubici našao na putu. Jedna majka, sa srcem slomljenim na hiljadu delova, ostala je bez dva deteta koji su bila njena duša. Njena bol je neizmerna, a pitanje kako će ona nastaviti dalje ostaje bez odgovora.

“Izgubili smo našu decu, pobi ih manijak sa kalašnjikovom”

Na tom mestu, troje ljudi je izgubilo živote, a sada na kapiji škole stoje njihove slike, sa datumima rođenja i smrti, podsećajući na prerano ugašene mlade duše.

– Nema ovde više ni šta da se vidi, ni da se priča. Izgubili smo našu decu, pobi ih manijak sa kalašnjikovom i još kaže kako nisu hteli da mu se izvine. Gde je ovde pravda? – priča vidno ljut meštanin.

Kako će selo nastaviti dalje? Da li će ikada biti isto kao nekada ranije, kada su se ulice kiptele životom i radosti? Samo su neka od pitanja bez odgovora.

Snovi mladih ljudi su prekinuti u trenu, ostavljajući iza sebe samo gomilu uspomena.

(Kurir.rs/Blic)

Psihičko zlostavljanje može da ostavi posledice teže od fizičkog. Da ono može da ostavi duboke ožiljke na duši, govori priča Sanje Kanazir (22) koja je prošla mnoge teške životne situacije, zbog čega je čak tri puta završavala na psihijatriji. Kako nam je rekla, njena priča počela je kada je usvojena sa godinu i 11 meseci.

– Majka me je ostavila posle rođenja. Usvojili su me kada sam bila mala moj tata i njegova prva žena, koja nas je ostavila posle kad sam ja imala šest godina. Na njeno mesto posle je došla nova žena, moja maćeha koja je i danas tu, i sada kada mog tate više nema… Otac se 2016. godine razboleo, dobio je rak mozga, u nekim trenucima bio je čak i kao biljka i tada su počeli problemi sa babom. On je preminuo kada sam imala 17 godina – priča Sanja.

Kaže, baba je bila veoma “jaka” i teška osoba, sve je moralo da bude po njenom.

– Mene je krivila što se tata razboleo, govorila mi je da je on bolestan jer sam ja počela da pušim, jer sam bezobrazna, jer ga ne viđam često… A ja nisam dolazila kod njega jer mi je to bilo mnogo bolno, jer je sa 130 kilograma spao na 30, jer sam znala da će me i on napustiti na neki način. A mama me je ionako napustila kada sam bila mala, i to me je mnogo bolelo… Svaki razgovor sa babom završavao se njenim rečima “Daće Bog da ti umru sva deca'”. Psihički me je maltretirala, a kasnije je i ona preminula od korone. I kad nje više nije bilo, meni su ostale posledice svega što mi je uradila. A trag su na meni ostavili i svi koji su me napuštali, mnogo sam zbog toga patila… – priča ona.

Nakon svega, kaže, ustanovljeno je da ima granični poremećaj ličnosti, depresiju i anksioznost.

Mislila je da će sve nedaće moći da pobedi sama, ali je shvatila da joj ipak treba pomoć.

– Ranije sam bila na terapijama jer sam bila depresivna i anksiozna, ali nisam htela da pijem lekove. Mislila sam da ću sve pobediti nekom čašicom alkohola. I tako je to nekad bilo jedno vino, dva, nekad više.. Sve dok nisam došla do trenutka kada sam popila alkohol i lekove. Sama sam pozvala pomoć jer sam u sekundama postala svesna toga da sam u svesci napisala “znajte da sam bila dobar čovek…” – priča ona, sećajući se tih dana, početkom ove godine, kada je odlučila da tako više ne može živeti, da mora preuzeti svoj život natrag u svoje ruke…

– Tada me je odvela Hitna pomoć, koju sam pozvala sama. Završila sam na psihijatriji. Oni su ustanovili da nisam alkoholičar, ali i koje probleme imam. Pustili su me kući, a ja sam se već sledećom prilikom kada sam se osećala kao da sam u bezizlaznoj situaciji opet obratila njima – lekarima. Danas mnogo radim na sebi. Nisam popila ni kap alkohola od 13. januara. Idem na razgovore kod psihoterapeuta – dva, tri puta nedeljno. Na psihijatriji sam bila tri puta. Mislim da je bitno da svako ko ima problem uradi što sam i ja – da o tome priča. Mogu se naći lekari i privatno i državno, dobri, koji su spremni da pomognu. O problemima se mora pričati – apeluje Sanja.

Ova devojka na TikToku stalno priča o svojim problemima.

Snima kratke snimke, priča o graničnom poremećaju ličnosti, o depresiji, o svim fazama kroz koje je prošla. Neki mladi ljudi joj se, posebno od kada se desio masakr u osnovnoj školi u Beogradu, javljaju sa nekim svojim brigama.

– Pišu mi mladi, i neki koji imaju 15,16 godina, koji se osećaju loše, i roditelji čija su deca u problemu. Pitaju me kako sam uspela sve da prebrodim, kome sam se obraćala za pomoć. Uvek im kažem, posvetim im se. Znam da je neke sramota, da zato nađu nekoga kome će pisati na mrežama. Ljudima treba neko ih razume, ko ih sluša. Svima kažem da potraže pomoć ako im je loše, može im pomoći bilo ko, psiholog, psihoterapeut, neuropsihijatar…. Spas se traži i u roditeljima, i u široj porodici, i u prijateljima – ističe ona.

– Ne želim da iko ikada udari u zid kao ja. Ja sam došla do situacije za koju sam mislila da iz nje nema izlaza. A uspela sam ipak da se izvučem, sada sam dobro. Radim na sebi, prevazilazim neke male obične stvari, kao da ponovo počinjem da hodam. Svako ko ikada odluči da se osami, da ne ode sa društvom napolje, makar na dan dva, mora da zna da to može da bude samo početak nekog dubljeg problema, nečega što možda dugo skupljamo, a da toga nismo svesni, i što će uskoro izaći na površinu… – zaključuje ona.

Kurir.rs / S. Trajković

Snježanu S. (54) poreklom iz Hrvatske ubio je sin (26) sa kojim je živela u stanu u nemačkom Ofenbahu na Majni.

Mladić je navodno imao psihičke probleme.

Prema policijskom saopštenju nakon zločina je pozvao hitnu pomoć.

• Rekao je da je nožem izbo majku. Policija je stigla u stan, a mladić nije pružao otpor prilikom hapšenja – rekao je portparol policije.

Ubistvo se dogodilo 8. maja.

Policija je navela da je hitna pomoć dobila poziv u 21.30 sati nakon čega su zatekli ženu sa ubodnim ranama u stanu. Komšije su izjavile da su čule buku u stanu i da su videli mladića u krvavoj odeći. Imaju samo reči hvale za ubijenu ženu za koju su rekli da je bila “vrlo tiha” i “fina”.

Osumnjičeni mladić, međutim, poznat je odranije po problematičnom ponašanju, a već je ranije bio zaveden u policijsku evidenciju.

PORODICA ŽIVELA 13 GODINA U ZGRADI

Zgrada u kojoj su živeli majka i sin je, kako pišu nemački mediji, dosta neugledna. Kod ulaza u zgradu nalazi se gomila smeća. U hodniku se nalaze kolica za kupovinu, stari nameštaj, fasadu nije okrečena… U zgradi je 66 stanova.

Dve komšinice za nemačke medije navode da se hrvatska porodica doselila pre 13 godina i da su majka i sin bili gotovo “neupadljivi”. Čule su i za psihičku bolest mladića.

Često su viđale ženu kako dolazi i odlazi iz zgrade. Bila je zatvorena u sebe i nije puno razgovarala sa susedima. Imala je i ćerku koja više ne živi u stanu sa njima.

• Mladić je bio i na psihijatriji i često je pričao sam sa sobom. Prošlog leta iznenada je vikao na decu koja su se igrala ispred kuće – ispričala je jedna od komšinica.

Snježanu S. (54) poreklom iz Hrvatske ubio je sin (26) sa kojim je živela u stanu u nemačkom Ofenbahu na Majni.

Mladić je navodno imao psihičke probleme.

Prema policijskom saopštenju nakon zločina je pozvao hitnu pomoć.

– Rekao je da je nožem izbo majku. Policija je stigla u stan, a mladić nije pružao otpor prilikom hapšenja – rekao je portparol policije.

Ubistvo se dogodilo 8. maja.

Policija je navela da je hitna pomoć dobila poziv u 21.30 sati nakon čega su zatekli ženu sa ubodnim ranama u stanu. Komšije su izjavile da su čule buku u stanu i da su videli mladića u krvavoj odeći. Imaju samo reči hvale za ubijenu ženu za koju su rekli da je bila “vrlo tiha” i “fina”.

Osumnjičeni mladić, međutim, poznat je odranije po problematičnom ponašanju, a već je ranije bio zaveden u policijsku evidenciju.

PORODICA ŽIVELA 13 GODINA U ZGRADI

Zgrada u kojoj su živeli majka i sin je, kako pišu nemački mediji, dosta neugledna. Kod ulaza u zgradu nalazi se gomila smeća. U hodniku se nalaze kolica za kupovinu, stari nameštaj, fasadu nije okrečena… U zgradi je 66 stanova.

Dve komšinice za nemačke medije navode da se hrvatska porodica doselila pre 13 godina i da su majka i sin bili gotovo “neupadljivi”. Čule su i za psihičku bolest mladića.

Često su viđale ženu kako dolazi i odlazi iz zgrade. Bila je zatvorena u sebe i nije puno razgovarala sa susedima. Imala je i ćerku koja više ne živi u stanu sa njima.

– Mladić je bio i na psihijatriji i često je pričao sam sa sobom. Prošlog leta iznenada je vikao na decu koja su se igrala ispred kuće – ispričala je jedna od komšinica.

(Kurir.rs/Feniks magazin/Foto:Ilustracija)

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Pećincima, intenzivnim operativnim radom, rasvetlili su razbojništvo izvršeno pre desetak dana i uhapsili N. M. (34), koji se tereti za ovo krivično delo.

Sumnja se da je iz kladionice na području Pećinaca otuđio veliku svotu novca, a prilikom pretresa njegove porodične kuće, policija je pronašla gasni pištolj kojim je, kako se sumnja, pretio zaposlenima.

Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova u kom roku će, uz krivičnu prijavu, biti priveden tužilaštvu.

(Kurir.rs)

Šokantan prizor rastužio je danas stanovnike malog hrvatskog sela kod Velike Gorice.

Nepoznati počinilac je raskrsnici Tratinske i Dolenjske ulice oštetio i ukrao kip Isusa Hrista s drvenog krsta. Na krstu su ostale samo Isusove ruke dok je ostatak ukraden, a počinitelji još nisu pronađeni.

Oštećenje kipa Isusa Hrista je za VG danas prokomentarisao Josip Žagar iz župe Majke Božje Fatimske iz Lukavca.

– To se dogodilo noćas… Reč je o drvenom korpusu koji je već dugo u župi. Nekada je bio kod crkvenog tornja, a kasnije prebačen u Tratinsku ulicu kod društvenog doma. Čekamo policiju koja će obići lokaciju, ali eto… Žalosno je to što se dogodilo – rekao je župnik.

Oglasila se i zagrebačka policija.

– Između 16. i 17. maja u mestu Lukavec u Tratinskoj ulici nepoznati počinilac je iz verske ustanove otuđio verski predmet. Materijalna šteta iznosi nekoliko hiljada evra – saopštila je policija.

Sanja Marinković nije uspela da zadrži suze govoreći jednom prilikom o svojoj porodici, konkretno bratu Bojanu te pokojnom ocu, čija je smrt i dalje boli.

– Moj rođeni brat je engleski državljanin, odnedavno je i srpski državljanin. On se nikada nije vratio u Srbiju zauvek. Sad ću da se rasplačem, mnogo je uspešniji od mene i izuzetno mi je drago što njega imam – počela je bila voditeljka s knedlom u grlu, prenose mediji, a onda je nastavila rečima:

„Nije lako kada iznenada ostaneš bez roditelja…”

– Moj tata je iznenada umro i onda je moj brat, nekako, sad za mene sve. Nije on jedini, pored njega imam još jednog brata i sestru koji mi mnogo pomažu. Nije lako kada iznenada ostaneš bez tate u nekim zrelim godinama. On je nestao za tri meseca.

Sanja je, podsetimo, na privatnom planu doživela i još jedan veliki krah kada je okončala brak s Aleksandrom Uhrinom. Tek kasnije, za „Story” je objasnila iz kog je tačno razloga došlo do rastanka, iako je to dugo izbegavala da uradi javno.

Nakon što se pevač Darko Lazić našao u središtu interesovanja javnosti zbog poslednje objave na društvenim mrežama, potrebu da se oglasi osetila je njegova koleginica Vesna Đogani.

Podsećanja radi, Darko je, zarad promocije jednog brenda, stao pred kamere zajedno sa sadašnjom suprugom Katarinom Lazić i bivšom verenicom Marinom Gagić, sa kojom ima sina Alekseja.

Kako je ova objava izazvala lavinu reakcija, Vesna je ukazala na to da su isto mnogo godina pre Lazića uradili ona, njen suprug Đole Đogani i njegova bivša supruga Slađa Delibašić.

– Ali, ipak mora da se zna ko je bio prvi – poručila je gospođa Đogani putem Instagrama.

Bivša učesnica takmičenja „Nikad nije kasno“ Mirsada Mekić osvojila je čitav region već svojim prvim pojavljivanjem.

Ona je u izjavama svojevremeno isticala da je još kao mlada devojka spoznala talenat za muziku, ali je njena porodica bila protiv toga da se bavi muzikom, pre svega majka koja nije htela da čuje da ona krene muzičkim putem.

Takođe, nije imala hrabrosti da se sama prijavi za ovo takmičenje, pa je to uradila njena prijateljica kojoj je zahvalna zbog toga. Pevačica je ranije priznala da je kao mlada devojka počela da peva, imala je jednu malu turneju, ali nije uspela da napravi veliku karijeru jer se porodica protivila njenom odabiru zanimanja.

– Majka se protivila sto posto da ja ne idem dalje, nekako odgoj u to vreme kad sam ja rasla u devojku od 15. godina bio je drugačiji. Tada mi se ukazala prilika da krenem malo dalje, to je bila neka probna turneja, da tako nažem probno pevanje. Međutim, čim sam majci rekla, ona nije bila za to. Ja se ne bavim muzikom, nigde pre nisam pevala ni u restoranu, ni u kafani – rekla je ona nedavno.

Mirsada je tada imala poruku za sve mlade pevače, a savetovala im je da se ne predaju i da se bore za svoje mesto u muzici, a imala je i važnu poruku za roditelje.

– Neka idu za svojim snovima, to je sada malo drugačije. Ja svojoj deci ništa nisam branila, za šta god da su imali talenat. Svim majkama i svim roditeljima kažem da puste decu da rade ono što vole – kazala je ona svojevremeno.

Roditelji dece iz VII/2 odeljenja OŠ “Vladislav Ribnikar” koja su preživela masakr, uputili su dopis Ministrastvu prosvete u kojem zahtevaju hitnu suspenziju direktorke ove škole, saznaje Kurir.

Oni su u dopisu naveli da zahtevaju “hitnu i bez daljeg odlaganja suspenziju direktorke OŠ ‘Vladislav Ribnikar’ Snežane Knežević do okončanja istrage i utvrđivanje njene lične odgovornosti za nastali tragični događaj i kasnije postupanje prema učenicima i roditeljima VII/2 odeljenja”.

Takođe, zahtevaju i hitnu suspenziju školskog psihologa Lidije Maksić i školskog pedagoga Jelene Vujičić, i to do okončanja istrage i utvrđivanje njihove lične odgovornosti za nastali tragični događaj.

Ponovili su i ranije iznete zahteve:

“• Da se u potpunosti i do kraja izvrši rekonstrukcija tragičnog događaja i status istrage povodom toga i o tome obaveste zainteresovane strane u skladu sa zakonom,

• šta će biti sa dečakom i u kom su statusu njegovi roditelji jer postoji veliki strah da će on biti na slobodi,

• šta će se i kako, osim obezbeđenja sredstava, konkretno preduzeti povodom predloženog renoviranja prostorija škole,

• šta je konkretno preduzeto ili će biti preduzeto povodom našeg zahteva za utvrđivanje odgovornosti ljudi koji su izneli u javnost spisak sa imenima dece iz odeljenja, a koji je obišao ceo svet, kao i fotografije roditelja i dece te da se, zbog takvog postupka, odgovorni sankcionišu u skladu sa zakonom”, stoji u dopisu u koji je Kurir imao uvid.

Oni su zatražili i:

“• Određivanje jednog ili manje grupe lica od strane nadležnih organa za neposrednu komunikaciju i koordinaciju aktivnosti sa roditeljima VII/2 odeljenja zbog svojih specifičnosti;

• Izradu i usvajanje posebnog nastavnog plana i programa završetka sedmog i pohađanja osmog razreda za VII/2 odeljenje, uključujuhi i polaganje male mature.

• Formiranje zdravstvene dokumentacije učenika i roditelja koji se nalaze na psihoterapiji, a po posebnom zahtevu svakog od roditelja;

• Na koji god način da se reguliše integracija preživelih učenika mi, roditelji i deca VII/2 odeljenja, zahtevamo da se svi preživeli učenici našeg odeljenja intaktno vrate u svom sastavu, bez obzira koliko bude učenika i bez popunjavanja učenicima iz drugih odeljenja;

• Preduzimanje mera na otkrivanju, eventualnom krivičnom gonjenju i suđenju počiniocima koji putem društvenih mreža upućuju pretnje deci, radi suzbijanja i dalje prevencije ovakvog vida delovanja”, navodi se u dopisu.

Takođe, oni su se ogradili od javnog istupanja i drugog delovanja predsednika Saveta roditelja Igora Đorđevića.

Roditelji su u dopisu naveli da su prisiljeni da ukažu na velike propuste i nekooperativnost Uprave škole, a pre svega direktorke Snežane Knežević, a delom i predsednika Saveta roditelja Igora Đorđevića, kako su naveli, to se ogleda u sledećem:

“• Gotovo konstantno izbegavanje da se roditelji VII/2 odeljenja neposredno blagovremeno i tačno informišu šta škola i nadležni organi preduzimaju po ovim i drugim pitanjima već se te informacije dobijaju iz medija;

• Izbegavanje pisane komunikacije sa roditeljima od strane direktorke škole iako su roditelji postavljali pisanim putem – elektronskom poštom određjena pitanja i predloge;

• Nepostojanje jasnog plana i programa rada sa učenicima i roditeljima, bar u vremenskom periodu od narednih dva do tri dana, ali zašto ne i na nedeljnom nivou;

• Neodgovorno javno nastupanje u sredstvima javnog informisanja predsednika Saveta roditelja Igora Đorđevića bez odobrenja Saveta roditelja i saglasnosti roditelja VII/2 odeljenja”.