Dečak (14) iz sela Vlase kod Leskovca prijavljen je policiji jer je obesio uličnog psa, potvrdio je dugogodišnji zaštitar životinja iz Lebana Goran Momčilović.
Odmah je alarmirano udruženja za zaštitu životinja “Dobrobit” iz Lebana i “Pit” iz Niša, koji su slučaj prijavili policiji.
Kako saznajemo dečak je na saslušanju u policiji priznao da je ubio psa, kao i još četiri životinje u proteklih godinu dana.
– Upitan zašto je to uradio, kazao je zato što pas ima šugu. Zapravo, nesrećnoj životinji je sa kože opalo malo dlake jer imao demodeks. Stravično je to da je dečak priznao da je ubio još četiri psa u proteklih godinu dana. Za prethodnog mu je izgovor bio da mu je jurio kokoške, pa da je to morao da uradi – tvrdi Momčilović.
Nezvanično saznajemo da je slučaj prosleđen Višem javnom tužilaštvu Leskovac na dalje postupanje.
“Deca vam rastu u ubice”
Na društvenim mrežama osvanuo je i snimak obešenog psa u dvorištu, te je Udruženje “PIT” iz Niša prokomentarisalo stravičnu objavu
– Nije bitno da li je dete romske, srpske ili druge nacionalnosti bitno je da prepoznamo tu psihopatsku crtu kod deteta što kasnije dovodi do ubistava. Ovaj dečak sa svojih 14 godina obesio je pet pasa ove godine. Protiv maloletnika biće podneta krivična prijava, drugog psa je dobrovoljno predao, pas će biti veterinarski zbrinut i na sigurnom a telo obešenog psa predato veterinarskom institutu. Zaista jeziv prizor. Roditelji, bavite se decom a ne da vam deca rastu u ubice!!! – jedan je od komentara na društvenim mrežama.
M. B. (51), poznati beogradski ginekolog, uhapšen je danas zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti.
Кako se sumnja, on se sinoć oko 20.30 časova, na raskrsnici Ulice Milentija Popovića i Bulevara Zorana Đinđića, oglušio o naređenje saobraćajnih policajaca, koji su preusmeravali saobraćaj zbog održavanja javnog okupljanja, a potom automobilom marke „mercedes“ kojim je upravljao krenuo na policijskog službenika i odgurivao ga.
Poznati Bogradski ginekolog krenuo mercedesom na policajca
Kako se može bideti i čuti na snimku koji je objavljen, policajci su mu vikali “Stani, stani”, dok su okupljeni građani govorili da ga samo puste.
Protiv osumnjičenog će biti podnete i odgovarajuće prekršajne prijave jer je odbio alkotestiranje, dok je droga testom utvrđeno da je pozitivan na kokain.
Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Nemački mediji su pre nekoliko dana preneli kako je 26-godišnjak u Ofenbahu na Majni nožem ubio svoju 54-godišnju majku. Ubistvo se dogodilo u ponedeljak, 8. maja, u stanu stambene zgrade u ulici Esenštrase u kojem su oboje živeli.
Feniks-magazin saznaje kako je reč o hrvatskoj državljanki Snježani S. koja je rođena 1969. godine, a koja je s 26-godišnjim sinom stanovala u zgradi u Ofenbahu na Majni. Mladić je navodno imao psihičke probleme. Prema policijskom saopštenju 26-godišnjak je sam pozvao Hitnu pomoć.
– Rekao je da je nožem izbo 54-godišnju majku. Policija je stigla u stan, a 26-godišnjak nije pružao otpor prilikom hapšenja – rekao je portparol policije.
Policija je pre toga saopštila kako je u ponedjeljak (8. maja) oko 21. 30 sati pozvana hitna pomoć u stambenu zgradu u ulici Esenštrase, u četvrti Lauterborn u Ofenbahu na Majni. Ženu su zatekli s ubodnim ranama te je svaka pomoć bila prekasno.
Komšije veče pre incidenta čuli buku
Komšije koji su večer pre čuli buku u stanu majke i sina, navode kako su videli 26-godišnjaka u krvavoj odeći. Sin je već od ranije bio poznat policiji. Porodica je živela 13 godina u zgradi u Ofenbahu na Majni
Zgrada u kojoj su živeli majka i sin je, pišu nemački mediji, dosta neugledna. Kod ulaza u zgradu nalazi se gomila smeća. U hodniku se nalaze kolica za kupovinu, stari nameštaj, fasadu bi trebalo okrečiti. U zgradi je 66 stanova.
Dve komšinice su kazale kako se porodica doselila u zgradu prie 13 godina, i da su bili gotovo “neupadljivi”.
Austrijski glumac Helmut Berger preminuo je u 79. godini.
Glumac je preminuo danas u Salcburgu, a tužnu vest saopštio je njegov agent, prenosi “ABC njuz”.
Helmut je imao zavidnu karijeru, međutim 2019. godine, objavio je da se povlači sa javne scene zbog teške bolesti.
Ostaće upamćen po brojnim ostvarenjima kao što su: “Sumrak bogova”, “Ludvig”, “Zatvoreni porodični krug”, kao i u filmovima Vitorija de Sike “Vrt Finci-Kontinijevih”, Masima Dalamana “Dorijan Grej” i kasnije u “Kumu III” Fransisa Forda Kopole.
Berger je rođen u Bad Išlu u Austriji 29. maja 1944. godine. Prvobitno je radio kao statista u Rimu, a onda je njegov talenat otkrio Viskonti, te je kasnije postao njegov partner. Upravo Viskonti mu je dao i prvu ulogu u filmu 1966. godine.
Nedavno smo u domaćim medijima nekoliko puta mogli čitati o porodiciRažnatović koja u posljednje vrijeme doživljava jako lijepe stvari te se, kao što znate, nedavno obogatila još jednim članom, a kao što znate porodila se Cecina snajka, koja je rodila dječaka kojeg su nazvali Krstan. Maleni Željko postao je veliki brat. Ali to nisu bile jedine lijepe vijesti koje smo mogli da čujemo, a koje se odnose na ovu porodicu, jer samo nekoliko dana nakon što se Bogdana porodila, došli smo do saznanja da je i Anastasija trudna, te da će za samo par mjeseci ova porodica dobiti i jednu malu djevojčicu.
Znamo da od kada se Bogdana porodila prvi put, kada je rodila Željka, da je to u velikoj mjeri uticalo na to da Veljko donosene neke drastične odluke i promjene u svom životu, a jedna od njih bila je i ta da se on sa svojom porodicom preseli u Titel, odakle je inače Bogdana a gdje su oni od njenih roditelja dobili zemljište i kuću. Veljko je u više navrata govorio o tome da mu seoski život mnogo bolje prija u odnosu na život u Beogradu. Tako je sada i rođenje drugog sina Krstana uticalo da on pri toj svojoj odluci ostane.
Tamo je on napravio imanje na kojem je stvorio svoj dom iz snova, tamo on prosto uživa u slobodi gdje mu paparaci ne vise nad vratom, odlučio je da je za njega najbolje da se on okrene svojoj porodici, dok su veliki planovi tek pred njim. Inače, on planira da u Titelu otvori bokserski kamp za djecu, u koji će moći da dolaze svi, jer odavno je shvatio koliko je sport zapravo bitan za djecu, pa je sebi kao prioritet stavio da se taj kamp otvori i osnuje što prije, tačnije to će da uradi kada njegov sin Krstan malo ojača…
Većina povređenih koji su i dalje na bolničkom lečenju posle dve smrtonosne pucnjave u Srbiji značajno se oporavlja, a dvoje pacijenata – dečak povređen u pucnjavi u školi “Vladislav Ribnikar” i mladić ranjen kod Mladenovca, i dalje su u teškom stanju, izjavila je jutros ministarka zdravlja Danica Grujičić.
– Dečak pokazuje znake oporavka – rekla je ministarka.
Danica Grujičić
Grujičić je napomenula da niko od njih više ne želi medijsku pažnju, zbog čega je zamolila medije da puste vreme da se oni oporave.
Prema rečima ministarke zdravlja psihijatri i psiholozi posetili su i razgovarali s povređenima kako bi im dali podršku u oporavku, jer je važan i oporavak duše posle ovakvih događaja.
Današnji dan posvećen je pojavi Časnog Krsta u Jerusalimu. U vreme cara Konstansa, sina svetog Konstantina, i patrijarha jerusalimskog Kirila, pojavi se izjutra u devet sati Časni Krst nad Golgotom prostirući se do iznad Gore Maslinske. Beše taj Krst svetliji od sunca i krasniji od najlepše duge.
Sav narod, i verni i neverni, ostaviše svoje poslove i u strahu i divljenju posmatrahu to nebesko znamenje. Mnogi nevernici obratiše se veri Hristovoj, a tako isto i mnogi jeretici ostaviše svoju zlobnu jeres i vratiše se Pravoslavlju.
Prema narodnim običajima, u kasnim večernjim satima valja gledati u nebo i ako vidite četiri zvezde, postavljene tako da obrazuju krst, ispuniće vam se želja. Takođe, danas treba da se uzdržavate od bilo kakvih ženskih poslova, popt šivenja, heklanja, veza…
Pošto se o pesmi koju je Ana Ćurčić napisala Zvezdanu Slavniću dosta pričalo, odlučila je da je pročita pred svima. Ovaj lirski izražaj nosi naziv “Zbogom Ćelavi”.
Zadrugari su je pomno slušali i reklo bi se u istoj uživali. A da li će se vama dopasti, te da li je Ćurčićeva uspešno dočarala njihovu veliku ljubav, prosudite sami.
– Zbogom Ćelavi. Zapamtiću sve suze koje sam ikada zbog tebe pustila i svaku noć koju nisam spavala. Sve osmehe koje sam zaslužila, a nisam tako često dobijala. Šta ti uopšte znaš o ljubavi? Kad sam ja bila tvoja noćna straža godinama… I kada si padao i kad se sve rušilo i nisi imao kuda, pravila sam ti put. Znaš koliko sam sunca nudila, a toliko je mraka bilo. Bedeme sam oko tebe poravila da ti niko ništa ne može. Otkupljivala loše dane i nevreme, šta sve nisam nudila za tvoju sreću i da bi te od nesreće sačuvala. Mislila sam da smo tvrđava koju niko nikad neće srušiti i u toj tvrđavi čekala sam te godinama. Između njih sagradila sam najizdržljiviji put ljubavi, gradeći ga od sreće verovanja, suza i osmeha, boli i boljeg sutra, a najviše zbog nadanja. Zapamti taj put sazidan od nas, a srušen zbgo drugih. Zapamtiću da me nisi voleo, da sam ja bila tvoja, a ti svačiji. I lomljenje duše i srce na pola, zagrljaje bez ruku i ponižavanja i da ti u stvari nisam bila posebna. Ostavljam ti uspomenu na najboljeg druga. Ostavljam ti Džibonija, Deltu, Baz i Ušće i ne zaboravi da sam te ja naučila kako se kupuje onlajn. Za sebe ću ostaviti samo iluziju. Zapamtiću sve ružno što si mi ikada uradio, u meni te nema i ne postojiš. Zbogom, Ćelavi – pročitala je Ana.
Fotografija muškarca koji je zapalio roštilj u poplavljenom dvorištu postala je viralna na društveniim mrežama.
Na Fejsbuk stranici Radio Mrežnice u petak je objavljena fotografija muškarca koji loži vatru na zidanom roštilju u dvorištu, dok mu je voda do kolena.
Da bi se zaštitio, muškarac je navukao duboke gumene čizme za pecanje sa navlakama.
Fotografija je nastala u jednoj od delova Karlovca u Hrvatskoj. U opisu navode: “Fotografija dana iz Gradca. I bore se sa pozitivom. Guglajte situaciju nizvodno iz Karlovca“.
Ova objava je naišla na brojne komentare, a ljudi su oduševljeni što ovaj žitelj Karlovca nije pao u očajanje zbog nesreće koja ga je zadesila.
Kada je reč o poplavama, Karlovac je trenutno jedno od najugroženijih područja u Hrvatskoj.
Podsećamo, poslednjih dana poplave su zahvatile brojna područja u Hrvatskoj i BiH.
Kad smo ga videli u kapeli, prema njegovom izrazu lica i stisnutim pesnicama sigurna sam da je izleteo pred dečaka-ubicu, kroz suze priča Vlahovićeva sestra.
Belu jednospratnu kuću u naselju Višnjička Banja koju je Dragan Vlahović (53), prva žrtva krvavog pira pomahnitalog dečaka, a koju je sagradio s porodicom, zaposela je velika tuga.
Njegova majka i sestra neprestano plaču, a otac netremice gleda u sliku jedinog sina, koji je, kaže, stradao na mestu koje je smatrao drugim domom, u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, gde je radio kao obezbeđenje.
– Skuvala sam kafu da odem da popijem s bratom na Lešću. Sreća, pa je sahranjen na nekoliko minuta hoda od naše kuće, te možemo da odemo kad god poželimo – govori neutešna sestra, dok njena majka leži pored u postelji i vida rane od operacije, ali i one na duši, koje sigurno nikada neće zarasti.
Ponosna na brata
Ponosna na brata, sestra kaže da može da ga zamisli kako se isprečio pred ubicu da bi zaštitio decu.
– Nismo spremni da saznamo detalje, ali tačno znam kako je moj brat reagovao. Kad smo ga videli u kapeli, kad smo videli njegov izraz lica i po stisnutim pesnicama sigurna sam da je izleteo pred njega i rekao: “Pucaj u mene, ne dam decu!” Znam da je prvi poginuo i u svoj muci je dobro što nije video tih devet palih anđela, ranjene – kazala je.
Da nije samo Dragan voleo decu nego i ona njega, porodica je znala oduvek, a zbog te njegove osobine rukovodstvo škole u kojoj je 3. maja posle Dragana ubijeno devetoro dece, ranjeno petoro i nastavnica istorije tražilo je od agencije za obezbeđenje čiji je bio radnik da ga vrate kad su ga rasporedili na drugo mesto.
– Radio je u Prištini u obezbeđenju, tamo smo rođeni. Kad je prešao u Beograd, rasporedili su ga u školu i posle pet godina je otišao na drugo mesto, ali je škola tražila samo njega i tako se vratio – prepričava Draganova starija sestra.
Draganova majka neprekidno kuka za rano i iznenada ugašenim životom sina, čije slike stoje na policama po čitavoj sobi, kao i portreti i crteži koje su mu u znak zahvalnosti posvetili učenici.
– Nema mojih očiju, moje duše, mog sina, sve mi je nestalo, nada naša, joj meni, kuku nama, nema našeg Mikija, Mileta. Prazna kuća nam ostala – uz jauke priča neutešna žena.
Ovo boli do kosti
Pored porodice i prijatelja, rodbina i čitav komšiluk žale za Draganom. Za njim plaču u pošti u kojoj je plaćao račune, u farbari i prodavnicama jer su ga znali kao nasmejanog, vedrog i dobrog čoveka. Porodici se javljaju i nepoznati ljudi da pokušaju da im olakšaju muku.
– Mnogo boli… mnogo… Dragan je bio jedinstven sin, brat, ujak, stric, human, odmeren, blag, plemenit do srži, nepogrešiv i neponovljiv… zato i boli ovoliko. Znate kad tražite grešku, znajući da svi grešimo, svesno ili nesvesno, ali on je nije imao. Moj brat je imao mnogo duha i umeo je da se bori s osmehom i kad mu je bilo najteže. A nije uvek bilo lako. Imali smo tragedije i s mamine i s tatine strane, ali ovo… ovo boli do kosti i još dublje – ispoveda se bratovljeva Dada.
Ona se s mukom prisetila kobnog dana i kako je saznala da joj je brat ubijen.
– Idu vesti i čujem dešava se nešto na Vračaru, ali ništa više nisam čula ni da su pucnji u pitanju, šila sam kostim za unuku. Prvo me je pozvala ćerka i pitala me je da li ujko radi jer joj nešto treba, a ne javlja se. Zatim sam ga pozvala jednom, drugi put. Nije se javio. Zove ga i druga sestra. Uključujem vesti i čujem za pucnjavu i da je to njegova škola. Dok telefoniram, na TV najednom ugledam Draganov lik, ali sebe ubeđujem da to nije to. Sestra zove i kažem joj: “Ne, ne, Caki, nije to on, mislim da je prošao ispred kamere.” Tražimo dalje informacije. Zovem školu, niko se ne javlja. Onda zovem njegovu koleginicu, a ni ona se nije javila. Zovem policiju… Rekli su da ne daju informacije preko telefona i da bi bilo dobro da dođem. Oni su me pitali: “Jeste li sami? Sve mi je bilo jasno” – prepričava sestra nastradalog čuvara.
Posle toga su došle komšije. A onda su usledili glasna kuknjava i jauci, pa je sve utihnulo. Ostala je tuga da govori o jednom dobrom čika Draganu.
Đake znao i po jaknama i rančevima
Čika Dragan, kako su ga zvali učenici škole u kojoj je radio, dobijao je redovno od njih čestitke za Novu godinu.
– Mi smo znali kakav je Dragan, ali on se nije hvalio time niti bio nadmen zbog toga. Pokazao bi nam ih usput neke crteže. Njegova ljubav prema učenicima te škole i kolektivu bila je iskrena i oni su to prepoznavali i uzvraćali mu najlepšim emocijama. On je to, međutim, doživljavao kao normalnu situaciju i, kada je imao slobodan dan, dešavalo se da ga zovu i po tim pozivima sam videla da je on školu doživljavao kao drugu kuću i bio kao član porodice svima jer je prepoznavao po izgledu koji je čiji ranac, poimence bi rekao koje dete nosi takav i takav ranac ili jaknu. Zvali bi ga da traže stvari koje su zaboravili, izgubili, a on je znao sve. Ljubav prema deci mu je bila urođena, a i s profesorima je bio u divnoj komunikaciji – prepričava sestra.
U smrt otišao presrećan
Dragan je dan pred tragediju bio neopisivo srećan.
– Mama nam se povredila, slomila je potkolenicu i iza nas je mnogo teških šest meseci, njene i naše borbe i stresa da stane na noge, bolnice, operacije… Bio je sedam dana na bolovanju, a inače nije koristio bolovanja da bi brinuo o mami, pored negovateljice koju imaju naši roditelji. On je želeo da bude s mamom. Uspeli smo. Mama je posle Vaskrsa ponovo prohodala s hodalicom i on je bio tih zadnjih deset dana neopisivo srećan. Ma bio je toliko srećan da poleti od zadovoljstva. Nikada neću zaboraviti, 2. maja mi je rekao: “Dado, ići ću sestriću da čestitam rođendan, pa posle do grada,” a ja sam ostala da ofarbam mamu i šijem unuci kostim za maskenbal – priseća se Draganova sestra.
