Čizkejk je več godinama jedan od najpopularnijih kolača širom sveta, a nastao je još u antičkoj Grčkoj, a služio se kao svadbena torta. Pravio se od sastojaka kao što su brašno, med i sir, a kada se oni dobro sjedine kolač se pekao. Danas je popularniji čizkejk koji se ne peče, jer je priprema mnogo jednostavnija. Ali, mi vam predlažemo da isprobate i ovaj japanski recept za čokoladni čizkejk. Jeste da se peče, ali priprema je baš laka i potrebna su vam samo 3 sastojka, a uživaćete u svakom zalogaju.
Sastojci:
100 g čokolade
3 jajeta
120 g krem sira
Priprema:Odvojite žumanca od belanaca, pa umutite belanca u čvrst šne. Čokoladu otopite na pari, pa je dodajte u krem sir i sjedinite mikserom, a zatim dodajte žumanca i sve lepo sjedinite. U dobijenu smesu lagano umešajte šne. Sipajte smesu u nauljenu staklenu posudu koju ćete staviti u drugu šerpu sa vodom. Pecite u rerni zagrejanoj na 170°C oko 15 minuta, zatim smanjite temperaturu na 160°C i pecite još 15 minuta. Isključite rernu i ostavite da se hladi unutra još 15 minuta. Izvadite iz kalupa tek kada se čizkejk ohladi.
Priprema: Razdvojite jaja na žumance i belance.
Umutite žumanca i dodajte im šećer, a onda i rastopljen maslac i mleveni
keks. Sve umutite pa preručite u pleh.
Očistite jagode i iseckajte ih pa ih izmešajte sa grizom. Smesu od jagoda stavite na smesu od jaja i keksa.
U belance dodajte prstohvat soli pa umitite penasto. Dodajte i šećer i
sok od limuna. Kada umutite sve dodajte belancu i brašo i vanilin šećer
pa potom i grčki jogurt. Belu smesu stavite preko jagoda i pecite u
zagrejanoj rerni na 150 stepeni Celzijusa oko pola sata. Potom rastopite
čokoladu i maslac i prelijte preko kolača.
Žena M. I. (73) i njene ćerke A. I. (44) i B. I. (45) iz Smedereva uhapšene su u utorak uveče zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo ubistvo.
– Sumnja se da su one juče svom deveru i stricu V. I. (73), nakon rasprave, zadale više udaraca po glavi i telu i stezale ga u predelu vrata, usled čega je on preminuo – saopštili su iz smederevske policije.
Podela imovine
Prema rečima komšija iz ulice, u kojoj je ova porodica živela,
problem je nastao oko podele imovine zbog čega su se rođaci i ranije
svađali.
– U dvorištu je kuća, koja je dvojna, odnosno ima dva ulaza.
Jedna polovina pripada jednom bratu, suprugu od uhapšene žene, a druga
polovina ubijenom V. I. Znači, koliko mi znamo, svako ima svoj deo –
pričaju komšije i dodaju:
– Ubijeni čovek je inače godinama živeo u Kandi i nedavno se vratio tu u svoj deo kuće, a njegova snaja živi u drugom delu.
Komšije kažu da pretpostavljaju da je problem nastao kada se V. I. vratio u Smederevo iz inostranstva.
– M. I. i njene ćerke su verovatno koristile i njegov deo kuće dok on nije bio tu, jer je on zaista retko dolazio ranije. Međutim,
u poslednje vreme je to bilo sve češće jer je u penziji godinama već, i
sad kad se vratio ostao je duže, a moguće je da se ne bi ni vraćao za
Kanadu.
foto: Kurir/S.U.
Komšija za Kurir kaže da su u kući u poslednje vreme živeli samo M. I. i jedna od njenih uhapšenih ćerki.
– Jedna ćerka je bila u kući sa majkom, a druga sa svojom ćerkom u
drugom stanu. Međutim u utorak su sve bile na okupu. Ne možemo ništa da
tvrdimo, ali mislimo da je problem i povod za prvobitnu raspravu bio
povratak nesrećnog čoveka. Moguće i da su ga pritiskale da im
prepiše svoju polovinu kuće, jer on nema porodicu, pa su možda one htele
da sve pripadne samo njima – pričaju uznemirene komšije.
Jedna komšinica ispričala nam je i da su čuli buku koja je dopirala iz kuće.
Čuli se jauci
– Bilo je vike, više kao jauka. Niko nije znao šta se dešava. Moj muž
je onda istrčao ispred kuće, a tamo je kod njih bila policija i pričala
sa njima i nekim komšijama – kaže ona i dodaje:
– Znali smo mi sve, da se oni oko imovine svađaju, jer bi komšija V.
I. to možda ostavio nekom drugom, a ne njima, ali nisu nikada
objašnjavali šta se zaista kod njih dešava.
Kako smo saznali, trima osumnjičenim ženama je određeno zadržavanje
do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedene u Više
javno tužilaštvo u Smederevu na saslušanje.
Majka stradale devojčice je upitala da li su roditelji dečaka-ubice svesni činjenice da preživeli i ranjeni dobijaju životne pretnje iz celog sveta, jer će “neko završiti ono što je započeto”, u bolesnom ubeđenju o zadovoljenju pravde za “maltretiranog dečaka”.
Ni posle 20 dana od nezapamćene tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, ne prestaju da se nižu brojna pitanja u javnosti da li je stravičan masakr, u kojem je maloletni dečak ubio devetoro svojih vršnjaka i čuvara škole, mogao da bude sprečen.
Roditelji nastradale dece tragaju za odgovorima kako bi iole ublažili svoj nepojmljiv bol i tugu i shvatili kako je uopšte došlo do toga da trinaestogodišnji dečak počini tako gnusan zločin, kako se nikada više nigde ne bi ponovio.
Nina Borović Kobiljski, majka stradale devojčice, obratila se roditeljima dečaka-ubice, optuživši ih da su u prvom redu bili odgovorni za ponašanje svog deteta.
U otvorenoj objavi na društvenim mrežama, ona je roditeljima dečaka koji je počinio masakr poručila da više u ovozemaljsku pravdu ne veruje, ali se trudi da nastavi da veruje u ljudskost i u istinu.
– Verujem da vam je dobro poznata činjenica da je naše odeljenje VII/2 bilo jedno izuzetno odeljenje, ne zato što je bilo sastavljeno od odličnih đaka, već zato sto su to bila dobra deca i dobri prijatelji jedni drugima. Oni su u školu odlazili nasmejani i vraćali se zadovoljni – započela je svoje obraćanje Nina Borović Kobiljski.
na je podsetila roditelje maloletnog dečaka da su im deca išla zajedno na jezički kamp u Francusku, te da su dobijali njihove video snimke kako pevaju pored kamina, igraju se na tematskim večerima i idu na izlete.
– Znate i da su se svi zajedno kartali i smejali u sobama do kasno u noć. Kako ne biste znali, kada ste puni zahvalnosti zvali razrednog starešinu i zahvaljivali se što vam je sin tako lepo prihvaćen od strane drugara u novom odeljenju u koje ste izabrali da ga prebacite – istakla je.
Međutim, kako je obelodanila, već tada su mogli da budu primećeni prvi znaci čudnog ponašanja dečaka-ubice.
– Bilo im je prelepo, ali im je istovremeno bilo čudno zašto jedno dete svih sedam dana spava sklupčano na fotelji, umesto u krevetu, iako mu je na raspolaganju cela dvokrevetna soba – napisala je majka stradale devojčice.
Podsetimo, kako je utvrđeno, dečak je planirao masovno ubistvo mesec dana, a ono što je pregledom njegovog telefona utvrđeno ledi krv u žilama – svesno je počinio ubistvo svojih vršnjaka i čuvara škole jer je neposredno pred zločin na internetu pretraživao Krivični zakonik Srbije kako bi istražio da li deca mogu krivično da odgovaraju.
Nakon počinjenog masakra, dečak se nalazi na posebnom odeljenju psihijatrijske ustanove, po odobrenju majke.
“Činilo mi se da je gotovo sa nama. Želeo sam mnogo da to dete živi”…
Devojčica (15) obučena u belu haljinu, koju je spremila za udaju skočila je sa mosta, u ledeni Lim. Te zime, 14. decembra 1986. petnaestogodišnjakinja bila je rešena da sebi oduzme život zbog ljubavi koju njena majka nije odobravala.
Milutin Mićo Praščević, nastavnik biologije i hemije ugledao je jezivu scenu, kao i još desetak ljudi, ali niko se nije usudio da skoči u zaleđeni Lim. Niko osim nastavnika Mića.
On je uleteo u hladnu reku, lomeći led i boreći se lavovski sa talasima, ali je uspeo i spasio devojčicu. Milutin je proglašen za najplemenitijeg Jugoslovena te 1986. godine. Milutina su novinari pronašli u pitomim Brezojevicama, nadomak Plava gde živi.
– Naravno da pamtim. Doživeo sam i preturio preko glave mnogo toga, počev od školskih učionica, preko nebrojenih događaja na fudbalskim terenima na kojima sam igrao do mnogobrojnih uspona na Prokletije i druge planine i dramatičnih zbivanja koja znaju da ih isprate, ali, taj dan, taj 14. decembar 1986, pun snega i leda, tu borbu za život, koja je mogla odneti jedan tek započeti, ali i moj, nikada neću zaboraviti. To “stanuje” u meni… – ispričao je Milutin.
Nazdravljajući sa “glogovačom” za koju je uz osmeh garantovao da prija srcu, a raduje dušu, nastavio je:
– Odlično se sećam, što bi se reklo “kao da je bilo juče”, i uručenja plakete u Beogradu, te lepe, uzvišene svečanosti…. Ali ne mogu ni da zaboravim da su tadašnja država i vlast čitav događaj pokušale da gurnu pod tepih iz samo njima poznatih razloga. Bude čoveku nekada neprijatno da zbori o tome, ali, eto, da ništa nisam u životu ostvario, nego da sam samo taj život spasao, otišao bih sa ovog sveta presrećan.
– Bila je u beloj haljini, koju je, kako sam kasnije čuo, bila pripremila za udaju. Čuo sam ciku i komešanje, pa stravičan prizor njenog skoka u Lim. Sleteo sam na obalu i lomeći led ugledao preplašenu devojčicu, koju je hladnoća reke izgleda bila otreznila, tako da je molećivim pogledom tražila spasenje. Usporovao me je led… Nekako sam se dokopao drvenog stuba starog mosta za koji se ona grčevito držala. Uhvatio sam je za odeću, prisećao se tog dana Milutin i dodao:
– Pokušavao sam da je odvojim od stuba nekadašnje ćuprije. Znao sam da ako ostanemo predugo u vodi da je sa nama gotovo. Čvrsto sam je zgrabio ispod pazuha i odgurnuo se nogama o stub… Ali, ponela nas je plahovita voda… Počela je borba. Lim nas je nosio. Činilo mi se da je gotovo sa nama. Želeo sam mnogo da to dete živi – priča Milutin, čiju je strahovitu borbu protiv ledene reke za život devojčice, tada posmatralo desetek ljudi.
Kada je nekako uspeo da se posle silne borbe dokopa plićaka, ruku mu je pružio prijatelj Bato Radenović.
Odjeknuo je aplauz za Milutina, kao u vreme kada su ga kao legendarnog fudbalera Jezera, Berana i Mornara nagrađivali za srčanost i bravure i na terenima diljem tadašnje Jugoslavije.
Milutin je prestravljenu devojčicu dao u ruke tadašnjem fudbaleru Zvezdanu Drakuloviću, koji ju je smestio u kola i odjurio prema Domu zdravlja.
– I kako to obično biva u malim sredinama iz tog vakta, vest o tom događaju bila je zabranjena za javnost. Devojčica i njen momak bili su različitih vera, a “čuvari morala” iz policije i komiteta, stavili su “embargo” na izveštavanje. O svemu se ćutalo… – veli Milutin.
Nakon što sam je spasao, ona je ubrzo otišla iz Plava. Sa njenim roditeljima sam se posećivao. Više nisu među živima. Sa njom nisam u kontaktu, ali znam da se udala za momka koga je volela u vreme kada se sve desilo. Živeli su u Americi. Potom su se preselili u Švajcarsku. Imaju četvoro dece, dva sina i dve kćeri. Eto, Bog ih je pogledao – ozari se lice Milutinu dok priča o devojci koju je spasao.
Za sebe kaže da je ispunjen čovek, koji uživa u kućnoj atmosferi, u svojoj Botaničkoj bašti, planinama.
– Imam četiri kćeri. Nedavno sam dobio i sedmo unuče. Nadam se da će ih još biti – priča nam i pokazuje uramljene portrete unučadi.
Roditelji, suočeni sa širokim spektrom izazova današnjice, neumorno tragaju za dubljim razumevanjem ključnih faktora koji će unaprediti vaspitanje njihovih najmlađih članova.
U današnjem svetu, roditelji su suočeni s mnogim izazovima u procesu vaspitanja svoje dece. Kako bi smo saznali više o zdravom i odgovornom roditeljstvu, razgovarali smo s diplomiranim defektologom i terapeutom-reedukatorom psihomotorike, Anom Vignjević.
Ono što je bitno naglasiti jeste da je ona dugogodišnji član tima prof. dr Svetomira Bojanina, renomiranog stručnjaka u oblasti mentalnog zdravlja dece i omladine.
U ovom intervjuu, Ana će nam podeliti svoje stručno znanje o ključnim elementima pružanja odgovarajuće nege u najranijem dobu, prepoznavanju simptoma neusklađenog ranog razvoja, preventivnim metodama, uticaju digitalnih uređaja na razvoj deta, saradnji s defektologom i principima vaspitavanja dece.
Kako roditelji mogu najbolje negovati svoje dete u najranijem dobu razvoja? Koji su ključni elementi u pružanju odgovarajuće nege?
– Osnovna uloga roditelja, prvenstveno majke, u najranijem dobu razvoja je da neguje svoje dete. To podrazumeva razumevanje potreba i razmena osećanja kroz pokret, dodir, reč. Tako dete doživljava sebe i svet oko sebe – rekla je.
– Nega deteta probuđuje najdublja osećanja i stimuliše kompletan psihomotorni razvoj. Zato je važno da u tom periodu života majka bude srećna i spokojna. Tada majka treba da izbegava promenu boje kose, parfema, česta i duga odsustvovanja od kuće, jer to sve može da ostavi posledice po emocionalni razvoj deteta – dodala je.
– U prve tri godine života se postavljaju emocionalne osnove deteta i jako je važno da oba roditelja budu emocionalno stabilna i prisutna, srećna i radosna, da njihov odnos bude bez burnih reakcija. Poželjno bi bilo ne planirati novu trudnoću u periodu od dve godine nakon rođenja deteta – naglasila je.Koji su najčešći simptomi koji ukazuju na probleme u razvoju deteta? Kako roditelji mogu prepoznati ove simptome i da li postoji nešto što mogu učiniti kako bi adekvatno stimulisali razvoj svog deteta?
– Najčešći simptomi koji ukazuju na neusklađen rani razvoj deteta su usporen razvoj govora,odsustvo neverbalne komunikacije i kontakta očima,nezainteresovanost za nove sadržaje i ineraktivnu igru,izostajanje imitacije pokreta telom ,glasom i predmetom,bezrazložni strahovi,burne i intenzivne reakcije plača,suzdržan odnos sa najbližim osobama,loš san,jednolična ishrana ne odazivanje na ime,kratkotrajna i neusmerena pažnja, stereotipni pokreti
Koje su preventivne metode koje mogu pomoći u sprečavanju razvojnih poremećaja kod dece? Kako roditelji mogu primeniti ove metode u svakodnevnom životu?
– Preventivne metode razvoja poremećaja kod dece su istovremeno i osnovni principi zdravog i odgovornog roditeljstva – rekla je i navela koji su sve indikatori. razumevanje potreba deteta i razmena osećanja jasno strukturisanje vremana i postavljanje granic sloboda igre i biranja aktivnosti motoričke i manipulativne igre radno angažovanje roditelja sa decom skladan partnerski odnos
Kakav uticaj digitalni uređaji i nove tehnologije imaju na ranom razvoj deteta? Koji su preporučeni pristupi i ograničenja u vezi sa upotrebom digitalnih uređaja kod dece?
– Digitalni uređaji i nove tehnologije imaju vrlo nepovoljan uticaj po rani razvoj deteta. Opažaj deteta se menja ukoliko od najranijeg razvoja dete ima ispred sebe neku vrstu ekrana što za posledicu ima opštu nezainteresovanost, izažen negativizam i poteškoće u organizaciji pažnje, učenja, anksioznost i burne reakcije, dosadu, a i probleme u postulaciji tela i motoričke aktivnosti – rekla je Ana, i dodala:
– Mišljenja sam da do 3.razreda osnovne škole dete ne treba da ima svoj mobilni telefon, a da se do tada period korišćenja televizije, tableta … svede na minimum, ne više od 30 minuta dnevno – savetuje naša sagovornica.Kada se roditelji mogu obratiti defektologu –reedukatoru psihomotorike? Koji su koraci i ciljevi takve saradnje?
– Defektologu se treba javiti u cilju podsticaja psihomotornog razvoja u celini( ukoliko su problemi iz ranog razvoja) i radi harmonizacije odnosa unutar porodice – kazala je.
– Ukoliko je dete školskog uzrasta, a pokazuje poteškoće u savladavanju gradiva i ponašanju, prvo se treba obtatitidefektololgu reedukatoru radi ustostavljanja adekvatne saradnje na relaciji dete-roditelj-nastavnik I podsticaja razvojnih sposposbnosti deteta- dodala je.
– Znači, ako dete pokazuje simptome, o kojima sam vam malopre govorila, treba se odmah javiti defektologu-reedukatoru kako bi rana intervencija terapeuta bila što uspešnija – naglasila je.Kako biste opisali pristup vaspitavanju dece? Koje su ključne smernice i načela kojima se treba voditi u vaspitnom procesu?
– Prvo, najvažnije pravilo vaspitnog procesa je da se prema deci treba ophoditi kao prema sebi ravnima, tj.kao prema odraslima na nivou onih sposobnosti koja su deca to tog trenutka razvila. To je jedini način da ne izgubimo odnos sa decom – rekla je Ana.
– Sa decom treba živeti , a to znači radovati se što smo sa njima. ne možemo ih vaspitavati ako ih odvedemo u šetnju i gledamo u svoj telefon, ili napeti i nervozni. Jedino ima smisla ako zajedno uživamo u toj šetnji – savetovala je, i dodala:
– Nije bitan kvantitet vremena ako ga nismo kvalitetno proveli na uzajamno zadovoljstvo. Roditelj mora biti dobar oslonac svom detetu da odraste u dobrog čoveka – dodala je dr. Vignjević.Kako škola može uticati na socio-emocionalni razvoj deteta? Koje su ključne uloge škole u podršci celokupnog razvoja deteta?
– Uticaj škole je jako veliki. Ali i odgovornost za mnoge aktuelne stvari koje nam se dešavaju. Ona je od sudbinske važnosti za svako dete i njegov život – rekla je.
Koliki je značaj vannastavnih aktivnosti koje bi trebalo da budu prisutne u školskom okruženju i kako one doprinose socijalnom i emocionalnom razvoju učenika?
– Istakla bi da su vannastavne aktivnosti od vitalnog značaja jer time ovu instituciju vraćaju u središte društvenog života učenika koji je pohađaju – naglasila je.
– One čine da se kod svakog učenika podstiču njegove individualne sposponosti što bi trebalo da bude primarna uloga škole – istakla je.
Dr Ana, pored uloge roditelja i kliničkog defektologa, svakodvnevno odgovara i specifičnim zahtevima svojih učenika u osnovnoj školi za decu sa poremećajem u društvenom ponašanju. Ovo je posebno izazovna i odgovorna pozicija u kojoj je potrebno pružiti podršku i adekvatno se prilagoditi individualnim potrebama svakog deteta.
Njeno znanje i stručnost u oblasti zdravog roditeljstva i podrške psihomotornom razvoju deteta pružaju dragocen uvid i savete za sve roditelje koji žele da pruže najbolju moguću negu i podršku svom detetu.
Gošća emisije Puls Srbije na Kurir televiziji i voditelja Ivana Gajića bila je glumica Eva Ras.
U razgovoru su se dotakli priče o devojčici romske nacionalnosti kojoj su vršnjaci pred malu maturu priredili neumesni poklon, bakarnu žicu kao ukras za matursko veče.
Nakon što je čula za ovaj slučaj, pevačica Seka Aleksić obećala je devojčici da će joj biti pratnja na svečanosti, da bi joj potom podršku pružile i još neke ličnosti iz javnog života.
Komentarišući ovaj događaj Eva Ras prisetila se da je bila u sličnoj situaciji pre skoro sedam decenija na svojoj maloj maturi.
– Seka je divna majka i uradila je plemenitu stvar pomogavši ovoj devojčici. I u moje vreme su se rugali siromašnijoj deci. Meni je mama na kolenu šila haljinu za malu maturu od čaršava. Iako je meni ta haljina bila najlepša, drugari su provalili i počeli da me zadirkuju i svašta govore. Tad sam rešila da ću uspeti u životu iz inata .Rekla sam im, videćete da ću ja biti slavna iz ove haljine, a vi nikada. Tad nije bilo Seke ni druptvenih mreža, ali sam uspela – ispričala je Eva Ras.
Vest o psu koji je pronađen u teškom stanju u naselju Ratkovu sa obe isečene prednje noge, repom koji se držao na malo kože i sa puno rana po čitavom telu užasnula je čitavu domaću javnost. Osumnjičeni vlasnik poriče bilo kakvo učešće u zverstvu.
Veterinar iz Odžaka ga je spasao, kao i organizacija “Ruka šapi”, a pevačica Jelena Karleuša je platila kompletno lečenje nesrećnoj životinji.
Kako je istaknuto na Instagram stranici pomenutog udruženja JK je odlučila da pokrije sve troškove kako bi ovaj pas dobio novu šansu za život, a zbog požrtvovanja su se zahvalili popularnoj pevačici:
– Evo drugari, najnovije vesti u vezi našeg Alfe. Nismo do sada spominjali, ali od početka cele ove priče bili smo u kontaktu sa Jelenom Karleušom koja nas je po objavljivanju Alfine priče odmah kontaktirala i ponudila svu pomoć koja je potrebna. Naravno da smo bili pomalo zatečeni, bili smo u kontaktu sa njom, svakodnevno je pitala kako je pas i da li nam treba pomoć, ali smo mi ovih desetak dana pokušavali sami da uradimo najbolje za psa, ovde, u Odžacima. Juče smo, posle konsultacija sa našim veterinarom, Alfu ipak poslali u Beograd na dalje lečenje koje će Jelena u potpunosti preuzeti. Ona je organizovala prevoz, obezbedila veterinara i mesto na klinici, obezbediće (kad dođe vreme) proteze ili kolica za njega… Alfu čeka, najverovatnije, potpuna amputacija jedne noge, što se ovde nije moglo uraditi, a dodatna komplikacija je i to što je pozitivan na srčanog crva (juče su urađeni testovi na sve infektivne bolesti i na srčanog crva) pa je za njega ponovno uvođenje u anesteziju rizik i mora biti pod kontrolom. Eto, to je najnovije u vezi sa ovom milom dušom, sa psom koji sve ovo vreme ni glas nije pustio od sebe uprkos svemu što je preživeo. Pas heroj. Želimo sad, kad smo prošli sve one šokove i vratili se u svakodnevnu rutinu, da zahvalimo svima koji su nam pomogli. Sve donacije koje su upućene ovom dragom i napaćenom psu iskoristili smo za sve što je njemu trebalo a ostatak novca za veterinarske račune i veterinarski dug koji smo imali, što nam, nadamo se, nećete zameriti. Svi znate da brinemo o još 200 duša i da grcamo u dugovima i problemima,ali nikad ne okrećemo glavu od onih koji su životno ugroženi i kojima je potrebno lečenje i veterinarska pomoć. Mi smo u međuvremenu, za ovih desetak dana, sklonili sa ulice još nekoliko pasa kojima je pružena veterinarska pomoć i tome nema kraja, nažalost. Još jednom hvala Jeleni Karleuši. Neizmerno smo zahvalni za svu ljubav i podršku koju daješ Alfi, ovaj pas je to i zaslužio kroz svoju patnju i bol. A kad sve prođe i on prohoda uz pomoć proteze tražićemo najbolji dom za njega – istaknuto je na Instagram stranici “Ruka šapi”.
