Category: Uncategorized

Masovna tuča dogodila se 18. marta ispred kafića u Ruzveltovoj ulici, a jedan mladić izboden je nožem.

M. P. (32) je oko dva sata posle ponoći u Urgentni centar zbog povreda koje je zadobio. Naime, NN lice ga je izbolo nožem po rukama.

Njemu su konstatovane teške telesne povrede i zadržn je na odeljenju ortopedije.

Kurir.rs/Telegraf

Ema Heming, supruga Brusa Vilisa, objavila je novi video povodom glumčevog 68. rođendana, u kojem je poslala emotivnu poruku svojim pratiocima. Ona je otkrila kako je plakala čim se probudila i da joj gledanje starih videa na kojima je njen muž slama srce.

“Dakle, danas je mom mužu rođendan. Započela sam dan tako što sam se rasplakala. Kao što možete da vidite, crvene su mi oči i nos. Mislim da je važno da vidite sve strane ovoga. Često dobijam poruke kako sam jaka. Nemam izbora. Volela bih da imam. Ali moram da odgajam dvoje dece u svemu ovome”, ispričala je.

“U životu jednostavno moramo da prihvatimo stvari. Međutim, ponekad sam danima tužna. Tako se osećam i danas, na njegov rođendan. Počela sam da pravim video s njegovim snimcima i, ne znam zašto, ali to mi slama srce. To radim i za vas, znam koliko volite mog supruga. Hvala vam”, zaključila je Heming.

Oglasila se o optužbama da koristi glumčevu demenciju za slavu

Ona je nedavno odgovorila na optužbe da “koristi dijagnozu demencije svog supruga da bi se proslavila”. Podelila je video na Instagramu, u kojem je govorila o tome kako mnogi misle da pokušava da se promoviše objavama o zdravlju glumca. Osim toga, ranije je apelovala da Brusa ostave na miru, pogotovo kada odluči da izađe iz kuće.

Podsetimo, nakon što je porodica Brusa VIlisa u ožujku 2022. objavila da je glumcu dijagnosticirana afazija i da će se povući iz glume, nedavno je otkriveno da mu je postavljena nova dijagnoza i da boluje od demencije.

(Kurir.rs)

Siniša Išljamović (55) je prije 13 godina došao u Keniju na odmor i tu ostao. A kako stvari stoje, ne misli da se seli. Namerava da proda stan u Subotici, da bi se skućio u Najrobiju.

Siniša je frizer, koji je radio u Milanu, Budimpešti, Subotici, pa u Turskoj, Grčkoj… I na kraju odlučio da se skrasi baš u glavnom gradu Kenije.

– Moja kenijska saga je počela u trenutka kada sam bio slomljen tugom. Umrla mi je majka, a pre toga sam izgubio i oca i suprugu. Kako sam jedinac, bez braće i sestara, ostao sam, takoreći, sam na svetu – priča Siniša za Srpskainfo.

I baš u tim teškim danima, kad mu se činilo da više ništa u životu nema smisla, njegova prijateljica ga je pozvala da dođe u Keniju, na svadbu, i da se malo odmori i relaksira.

Salon lepote u šumi

Siniši se dopalo, odlučio je da ostane još malo, pa još malo, pa…

Prvo je radio u frizerskim salonima za platu, a danas ima svoj mali biznis. Sa prijateljima partnerima radi u „Bjuti centru“ u Najrobiju, kultnom mestu za one kojima je njegovan izgled bitan.

„Bjuti centar“ nalazi se – usred šume, ali ne bilo kakve šume. Na lokaciji u elitnom naselju Gigiri, „Bjuti centar“ i još nekoliko kafića, butika i galerija, okruženi su šuštanjem lišća i cvrkutom ptica, kao da nisu usred uzavrele metropole. A jesu.

Prve komšije su im američka i italijanska ambasada i sedište Ujedinjenih nacija za Istočnu Afriku. A odatle, i iz okolnih ambasadorskih rezidencija, dolazi i većina Sinišinih mušterija.

– Ambasadorke i supruge ambasadora iz evropskih zemalja, gospođe zaposlene u UN, službenice u diplomatskim predstavništvima – to je uglavnom moja klijentela – kaže Siniša.

Među njima ima i žena iz naših krajeva, pa se, uz engleski i svahili, ovdje može čuti i „dobar dan“ i „hvala majstore“.

– Dugo godina kod mene je na frizuru dolazila Aida Filipović, Sarajka zaposlena u Svetskom programu hrane UN, koja je danas u misiji u Avganistanu. Moja redovna mušterija je i Selma Šilter, Bosanka sa švedskim pasošem, takođe iz UN misije, pa Jelena Jovanović iz UNUCEF-a – priča Siniša.

Dolaze mu, kaže i Indijke, ali sa njima teško nalazi „zajednički jezik“. Ne zbog jezičke barijere, nego iz sasvim praktičnih razloga.

-Odmah s vrata me pitaju za popust. A ja, pravo da vam kažem, ne radim džaba – priča Siniša.

U to smo se uverili iz prve ruke. Nećemo otkrivati sve poslovne tajne, ali, uglavnom, bez 50 evra ne ulazite u Sinišin salon.

Ipak, nije štos u novcu. Siniša uživa u svom poslu, koji je, uprkos protivljenju patrijarhalne sredine, izabrao još kao dečak, dok je živeo u rodnom Gnjilanu na Kosovu.

Od Gnjilana do Milana

Porodica je na njega vršila pritisak da izabere neki „ozbiljan muški zanat“, ali Siniša se nije dao zbuniti.

Kad se porodica preselila u Leskovac, često je dolazio kod majstora Dace Parižanina, čuvenog lokalnog frizera, da „krade zanat“.

-Govorio bi mi: šta ti tu radiš, mali. Ja velim: gledam. Šta mi se ovde motaš oko nogu, vidi koliki je izlog, izađi napolje, pa gledaj, koliko te volja – govorio bi majstor – prisjeća se Siniša.

Kasnije, kad je shvatio da „mali misli ozbiljno“ i da će biti nešto od njega, majstor ga je očinski posavetovao: Idi ti, dete, u svijet, nemaš više ovde šta da naučiš.

I Siniša ga je poslušao. Sa 15 godina je otišao u Milano, evropsku prestolnicu stila, da uči zanat. Tu je i započeo karijeru, a onda je prošpartao raznim gradovima i državama i zaustavio se u Najrobiju.

– Kenija je čarobna zemlja, klima je fantastična, takoreći večito proljeće. Najrobi je prava metropola, a opet, nema te frke i trke kao u Evropi, sve je u stilu „hakuna matata“, što bi se reklo: opusti se i uživaj. I ja stvarno uživam – kaže Siniša.

(Kurir.rs/Srpska.info)

U hrvatskom izdanju popularnog rijaliti kviza “Trenutak istine” dogodio se trenutak neprijatnosti, kada je učesniku postavljeno pitanje o svojoj partnerki, koja je bila u studiju kao podrška.

Isečak iz emisije objavljen je na TikToku, gde ga je pregledalo nekoliko stotina hiljada ljudi.

Koncept emisije podrazumeva odgovore “da” ili “ne” na pitanja koja su poligrafskog tipa i tiču se života takmičara, te je tako ovom učesniku postavljeno pitanje:

– Smatrate li svoju devojku zgodnom ženom?

Takmičar se nasmejao, a onda je kratko izustio:

– Ne – dok je kamera zumirala facu njegove devojke, koja je na licu imala grč u vidu osmeha.

Poligraf je pokazao da je učesnik rekao istinu, a osuđujući komentari ispod snimka ne prestaju da se nižu.

“Al’ zato je on zgodan za oboje”, “Užas”, “A on je baš zgodan”, “Jadna”, “Gotov je”, “A ti si maneken”, “Ovo je dno”, samo su neki od niza negativnih komentara na njegov račun koji su mogli da se pročitaju ispod snimka koji je postao viralan.

(Kurir.rs)

Doktore, ako imate sina, vi njemu amputirajte i nogu i ruku, meni nećete!, rekao je Aleksandar Aco Radulović u čačanskoj bolnici sav pokidan posle pada s motora, dok mu je ruka visila na malo kože, a i s nje i s noge zjapilo prljavo meso, od čijih slika se povraća. I izašao na svoj zahtev.

Nakon 23 operacije na VMA, od kojih je ona poslednja ravna čudu, od doktora danas, bezmalo četiri godine kasnije, u šali traži samo jedno – da smisle način i pokrenu mu desnu šaku kako bi njome stiskao gas na motoru! Levom je teže.

Ovaj auto-mehaničar je te 2019, sa 28 godina, živeo za adrenalin – skokovi, skijanje, bandži i, naravno – motor! A onda ga je 26. juna vožnja auto-putem Miloš Veliki umalo koštala života. Nepažnjom je na izlasku, u Preljini, udario u bankinu.

– Motor me je sa zaglavljenom desnom nogom vukao 80 metara po bankini, a kad sam uspeo da je izvučem svu pokidanu, desna ruka je udarila u držač bankine, pa sam i nju pokidao – počinje za Kurir Aleksandar.

Potom sledi rečenica s početka, ali i hitno prebacivanje na VMA, gde ga je odmah operisao vaskularni hirurg, pukovnik prof. dr Ivan Marjanović.

– Šest meseci na VMA, 22 operacije, sačuvali mi i nogu i ruku, ali sam imao i sepsu, 50 puta išao u hiperbaričnu komoru da bi se rane očistile. Jedno veče i kritično, uveden u komu, u tri ujutru je dolazio dr Marjanović. Koleno su morali da mi izvade i kost na kost stave kako bi rana zarasla. Noga je ostala četiri centimetra kraća – seća se Aleksandar.

Pred novu 2020. puštaju ga kući. Stao je na noge, ali i seo na motor na zgražavanje svih! Međutim, desna ruka bila je nepokretna.

– Dr Marjanović je pozvao neurohirurga prof. dr Lukasa Rasulića iz KCS da me zajedno operišu. Bio sam s njima, dr Rasulić je govorio da je komplikovano, a dr Marjanović ponudio da mi ceo nerv o kom su pričali presade u ruku i tako je pokrenu. Dr Rasulić bio je frapiran, to još nije bilo u nas, ali su se dogovorili da to učine. Do tada je to urađeno samo u Kini, ispada da sam drugi na svetu – priča Aleksandar, koji je 15. marta 2020. legao na sto i, samo što ga nisu uspavali, čuo je: “Vraćajte ga, nema operacije” – uvedeno je vanredno stanje zbog kovida.

Pukovnik prof. dr Ivan Marjanović, načelnik Centra za dnevnu hirurgiju VMA, seća se da su prve noći operisali najurgentnije – prišili krvne sudove ruke, a sutradan nogu. Imao je i nekrozu, tri meseca bio u sepsi, još 20 operacija… i čitav tim za sve to – i plastični hirurzi, ortopedi, anesteziolozi…

– Kada smo na kraju januara 2020. dobili funkcionalnu nogu i kompletno zaraslu ruku, pozabavili smo se time zašto ne mrda ruku i ustanovili da je prilikom pada iz vratne kičme pokidao kompletan nerv pleksus brahijalis, koji služi za inervaciju ruke. Tad smo napravili veliku saradnju s prof. Rasulićem, koji je predložio rekonstrukciju dela pleksusa brahijalisa tako što ćemo s vrata uzeti deo freničnog nerva, koji ide od moždine preko vrata i grudnog koša do dijafragme, za čije mišićne kontrakcije služi. Dijafragma bez njega može. A ja sam pitao da li nešto znači da ceo nerv izvučem iz grudnog koša, na šta se prof. Rasulić oduševio, jer su do tada uzimali samo deo iz vrata – kaže za Kurir prof. Marjanović.

Čim je ukinuto vanredno stanje u maju, Aleksandar je bio na operacionom stolu VMA.

– Isticalo nam je vreme, te se operacije rade do godinu dana od povređivanja. Došli su prof. Rasulić i doc. dr Andrej Savić iz KCS, a grudni hirurg s VMA doc. dr Nebojša Marić i ja smo endoskopski, kroz dve rupice u grudnom košu, izvadili ceo frenetični nerv od 30 centimetara. Bitno je da nerv bude što duži kako bi se spustio što više niz ruku i što više joj vratio funkciju. Operacija je trajala 12 sati, osposobili smo mu ruku iz ramena, ali je od lakta do kraja šake i dalje nepomična, nažalost, niti može toliko da se pruži – ističe prof. Marjanović.

POPRAVLJAM AUTOMOBILE LEVOM RUKOM

Nakon 23 operacije na VMA, Aleksandar na svoju ruku odlazi i na 24, onu smanjenja želuca, malo je reći tešku i zahtevnu.

– Kako sam bio krupan, rešio sam se i na to da bih za stalno smanjio kilažu i time rasteretio nogu, pošto nemam koleno. I prošao sam dobro – sa osmehom kaže, pa dodaje:

– Kost u ruci mi je i dalje slomljena, nije vraćena u ležište jer nisu hteli da je seku da ne bi još više oštetili tkivo. Nadali su se da će još neku operaciju raditi u pokušaju da mi povrate funkciju cele ruke. Svima s VMA neizmerno zahvaljujem, ali pored dr Marjanovića, moram da pomenem i dr Nikolu Cimbaljevića i dr Rašu Zoranovića.

Aleksandar, i mimo svega, neumorno radi:

– Živim na relaciji Srbija-Švajcarska i lako popravljam automobile – levom rukom!

Kurir.rs/J. S. Spasić

Monika Seleš u javnosti ne pojavljuje se previše često

Budući da se jedna od najboljih teniserki sveta Monika Seleš u javnosti ne eksponira previše prava je senzacija za sedmu silu bila kada se pre dva dana ona pojavila na turniru u Indijan Velsu.

Naime, devetostruka grend slem šampionka kao specijalni gost svojim prisustvom uveličala je četvrtfinalni meč između Karlosa Alkaraza i Feliksa Ože-Alijasima koji je održan u četvrtak i privukla veliku pažnju kako svih prisutnih na stadionu 1 tako i fotoreportera koji su je ovom prilikom i uslikali. Imajući u vidu da život živi distancirano i povučeno, malo je reći da su sve oči bile su uprte u “Malu Mo” koja tenis i dalje igra egzibiciono, a važnim teniskim svečanostima povremeno prisustvuje, što je slučaj bio i sada.

Monika Seleš u javnosti, tačnije na ovom bitnom meču uslikana je u društvu biznismena i vlasnika turnira u Indijan Velsu, milionera Lerija Elisona, sa kojim je iz lože pomno pratila uzbudljivu igru momaka.

Pevač je zabrinuo fanove na društvenim mrežama…

Pevač Nikola Rokvić danas je doživeo neprijatnost, a sada se oglasio na svom Instagramu, gde je javno zatražio pomoć.

Pevač je u okolini Iriga izgubio novčanik, a da situacija bude još gora, u njemu su ostala sva Nikolina lična dokumenta.

Rokvić je u saopštenju istakao da mu novac nije bitan, pa uputio javni apel pronalazaču novčanika da mu vrati sva dokumenta, a novac zadrži.

– Danas sam u okolini Iriga izgubio novčanik sa svim dokumentima… Molim ako neko nađe, novac da zadrži, samo dokumenta da mi se vrate! Hvala mnogo – napisao je Rokvić i dodao emotikon srca.

Foto: Instagram printscreen

Inače, Rokvić se nedavno na društvenim mrežama pohvalio da je sa 110 kilograma, spao na 93, smršavši neverovatnih 17 kilograma.

Tada je pokazao i rezultate, a komentari na račun njegovog novog izgleda su se samo nizali.

Radoslav Graić, pevač i kompozitor, rođen je 1932. godine u Mrkonjić Gradu, u Bosni i Hercegovini. Nasledivši muzički talenat od oca, često je pevao na školskim priredbama. Školovao se u Travniku, a gimnaziju je 1950. završio u Banjaluci, gde je uporedo pohađao i muzičku školu, prenosi RTS.

U Beogradu je živeo od Drugog svetskog rata gde je i diplomirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu, ali i solo pevanje na Muzičkoj akademiji. Na predlog Dubravke Nešović, počeo je da peva u Horu Radio Beograda, a ubrzo je polagao i audiciju kod Vlastimira Pavlovića Carevca, i tako postao vokalni solista narodne muzike u toj radio stanici.

Kada je Graić završio Muzičku akademiju, ponuđeno mu je da nastupa u operi. I pored nekoliko uspešnih proba, odlučio je da se ipak tada – posveti zabavnoj muzici.

Za Mitu Bekriju, svi misle da je izvorna pesma. Iako je najviše stvarao za vokalne soliste narodne muzike, bio je veoma uspešan i kao kompozitor zabavnih pesama koje je često i sam interpretirao.

Njegov angažman obeležio je rad na brojnim pesmama za TV, pozorište, film, među kojima su najpoznatije špice za popularne igrane serije Kamiondzije, Pozorište u kući i dr.

Nevjerojatno je koliko se dobro slažu okusi koje pružaju ove dvije namirnice ujedno i najzastupljenije u pripremi raznih slastica. Neka torta od kokosa bude vaša sljedeća avantura kojom ćete oduševiti ukućane. Provjerite imate li sve potrebno i prionite na posao.

sastojci:

1 l mlijeka
1 puding sa okusom slatkog vrhnja
60 gr gustina
8 jušnih žlica šećera
100 gr mljevenog kokosa (ako volite- može i više kokosa)
10 gr mljevene želatine
cca 3 dcl tučenog slatkog vrhnja
Od 1 l mlijeka odvojiti 1 dcl u koji potopite želatinu da nabubri i ostavite sa strane.
Odvojite i cca 2 dcl za pomješati puding i gustin
Ostatak mlijeka zakuhajte skupa sa šećerom i kokosom. Kad zakuha- dodajte mješavinu pudinga i gustina i kuhajte dok se smjesa ne zgusne. U vruću umiksajte otopljenu želatinu i prekrijte prozirnom folijom tik uz kremu te ostavite da se ohladi na sobnu temperaturu.U ohlađenu kremu (na sobnu temperaturu) lagano umješajte tučeno slatko vrhnje.

150 ml slatkog vrhnja
100 gr tamne čokolade
Zagrijte vrhnje i dodajte mu čokoladu. Mješajte dok se čokolada skroz ne otopi. Ostavite da se lagano hladi na sobnu temperaturu.
Kore (radite ovu smjesu x3- za svaku koru posebno):
70 gr bjelanjaka (cca 2 bjelanjka)
60 gr šećera
10 gr brašna
10 gr gustina
10 gr kakaa
1 kavena žlica praška za pecivo
1 jušna žlica ulja
1 jušna žlica mlijeka
1 jušna žlica ruma
Miksajte bjelanjca i postepeno dadajite šećer da se dobije čvrsti snijeg. Ostavite mikser i dalje mješajte ručno- lagano umješajte preostale tekuće sastojke pa praškaste. Izlijte u kalup za tortu promjera 24 cm. Pecite cca 15 min na 160 °C.
U kalup u kojem pečete- obavezno stavite pek papir- koru ostavljate da se hladi na njemu i tek kad se ohladi skidate papir. (vidi napomenu na dnu teksta!)
Pečete 3 kore- svaku posebno i svaku pečenu prelijete sa 1/3 ganachea i ostavite da se hladi.
E sad se vraćamo na kremu.. kore su ohlađene i stavljamo ih na podložak za tortu, a oko njih je rastezljivi obruč za torte obložen prozirnom folijom. Slažemo kora sa ganacheom, 1/3 kreme, kora itd. Završavamo sa kremom.
Tortu je najbolje ostaviti da prenoći u kalupu i da se lijepo stegne.
Za premaz oko torte i dekoraciju – ja sam rastopila 100 gr čokolade u 1 dcl slatkog vrhnja.
Napomena!!

Kore su prilično lagane i osjetljive- pazite da ih ne prepečete jer će vam postati gumaste i pazite kad ih prenosite u kalup da ne puknu. Ja svaku koru stavim u zamrzivač nekih 5 min i tek tada ih skidam sa pek papira i stavljam u obruč.

Sastojci

kora
12 belanaca
12 kasika secera
250 gr pecnih mlevenih lesnika
15 gr kakao

1 fil
6 zumanca
6 kasika secera
2 kasike brasna
2 kasike gustina
2 vanil secera
500 ml mleko

2 fil
6 zumanaca
6 kasika secera
4 stangle cokolade
200 gr maslaca

glazura
3 stangle cokolade
3 kasike secera
1 kasika maslaca

Priprema

1.Belanca i secer umutiti u cvrst sneg, dodati mlevene lesnike i kakao,
kasikom lagano sve sjediniti, staviti u najvecu tepsiju i peci oko 30 min na
180 – 200 C. Pecenu koru iseci na 3 dela.

2.Prvi fil: Zumanca, secer, gustin, brasno i vanil secer pomesati sa malo mleka
od onih 500 ml, ostalo mleko staviti da kuva, pa skuvati fil kao za puding.
Ohladiti.

3.Drugi fil: zumanca i secer penasto umutiti pa ih skuvati na pari, pred kraj
dodati cokoladu kad se istopi skloniti sa pare fil, ohladiti, i u ohladjen dodati
penasto umucen maslac.

4.Filovati kora – zuti fil – crni fil – kora – zuti – crni fil – kora – glazura

Posluživanje
Ja sam ovaj put pravila 3 odvojene kore, 4 belanca, 4 kasike secera, 80 gr
lesnika i 5 gr kakao, a za glazuru napravila ganache od 200 ml slatke pavlake
i 150 gr cokolade. Torta je divna, nema kome se ne svidja…