Category: Uncategorized

Rekla sam im da neću odustati od sina. On nije krivično odgovoran i protivzakonito ga drže zaključanog. Borila sam se svom snagom i uporno sam ponavljala da imam i drugo dete, koje nikome ništa nije krivo, a da me oni sputavaju da joj pomognem. Surovo je da pričaju da planiram da pobegnem i sačuvam se. Samo hoću ćerku da sačuvam. Kamo sreće da parama može šteta da se nadomesti, svakome bismo platili koliko god traži. Sve sam to ponovila više puta. Videla sam razumevanje u njihovim očima iako postupaju suprotno, ispričala je Miljana Kecmanović, docent Biološkog fakulteta u Beogradu, osobi od povjerenja prepričavajući situaciju u kojoj se našla kada je posljednji put potpisala saglasnost za boravak sina Koste Kecmanovića, dječaka-monstruma, u psihijatrijskoj ustanovi.

Miljana je odgurivala papir s navodima koje je trebalo da potpiše, pa ga opet uzimala u ruke i tako više puta, otkriva za Republiku njoj bliska osoba.

VLADIMIR JE SJENKA OD ČOVJEKA

Foto: Printscreen

– Rekla mi je da je o daljem postupanju razgovarala i sa suprugom Vladimirom, koji se nalazi u pritvoru zbog sumnje da je omogućio sinu da iz sefa uzme dva pištolja i municiju, koju je stavio u ranac i krenuo u krvavi pohod u svoju školu na Vračaru, te da ga je obučavao da puca. Kazala mi je i da je Vladimir senka od čoveka koji je bio i da brine za njegovo zdravlje – prepričava izvor.

Majka je pred nadležnima koji zvanično odlučuju o Kostinom daljem tretmanu plakala, opirala se i tražila prava za sina, navodeći da ima samo 13 godina i da nije krivično odgovoran iako su joj objašnjavali da je najbolje rješenje za njega, a i za sve njih, da boravi u ustanovi gdje je okružen izuzetnim stručnjacima, te da se mora posmatrati u dužem vremenskom periodu radi ocjene njegovog psihičkog stanja i liječenja imajući u vidu zločin koji je napravio. Kecmanovićeva je, prema navodima njoj bliske osobe, ali i komšinice iz zgrade u kojoj je živjela do masakra, stalno pod lijekovima za smirenje i komunicira sa svega nekoliko ljudi koji saosjećaju s njom.

– Tražila je i stručnu pomoć, psihološku jer je često skoro paralisana za egzistencijalno funkcionisanje, a tek onda za borbu s problemima koji su je zadesili – otkrila je komšinica.

STAN OBILAZI ROĐAK

Inače, stan ove porodice obilazi njihov rođak, kao i dadilja Koste i njegove sestre. Ta žena, inače povučena po prirodi, vrlo je bitna za istragu masakra jer je više vremena provodila sa zločincem nego njegovi roditelji, koji su prvenstveno bili posvećeni karijerama. Dadilja je primjetila da se Kosta ponašao drugačije u posljednje vrijeme, a istražnim organima je kazala da je mislila da je to sastavni dio odrastanja i njegovo povlačenje i zatvaranje u sobu pripisivala pubertetu, saznaje Srpski telegraf od izvora bliskog istrazi.

Poslije masakra ulazna vrata stana Kecmanovića u centru Beograda, na osam minuta hoda od škole “Vladislav Ribnikar”, u kojoj je dijete-ubica 3. maja, života lišilo devetoro djece i čuvara i teško povrijedilo još petoro učenika i nastavnicu istorije, revoltirani tinejdžeri su ispisali psovkama i prijetnjama.

Nedavno je neko prvo izgrebao te poruke, kao i sličice s psećim šapicama, koje su Kosta i njegova sestra zalijepili ispod špijunke, a poslije i prefarbao vrata skoro u crno, dok su ostala vrata u zgradi svijetlo braon. Na pločici na vratima i dalje piše Kecmanović.

Foto: ST/Nikola Mutić

Stanari zgrade u kojoj žive Kecmanovići kažu da na vrata njihovog stana gledaju sa strahom.

– Kad bi se Kosta našao na slobodi jednog dana, plašio bih se da budem u njegovoj blizini, a verovatno isto osećanje imaju i druge komšije, pa čak i toj porodici bliski prijatelji i rodbina – kazao je komšija sa sprata ispod Kecmanovića.

Sagovornik tvrdi da je vrlo upitno šta se dešavalo iza zatvorenih vrata ove porodice i da im sada poslije svega što je isplivalo nije jasno mnogo toga, te da bi najbolje bilo da se Kecmanovići isele iz zgrade koja je zbog njih na lošem glasu i nosi lošu energiju.

Imaju milione u zarobljenim nekretninama

Viši sud u Beogradu popisao je imovinu koja je u vlasništvu porodice dječaka-ubice i privremeno im je zabranio da je prodaju ili poklone. Sud je, prema saznanju beogradskih medija, utvrdio da porodica ima u vlasništvu ukupno četiri stana, garažno mjesto, dio poslovnog prostora i jedan automobil. U vlasništvu doktora radiologije Vladimira Kecmanovića, oca dječaka-ubice, jesu jedan stan, dio poslovnog prostora i jedan automobil, dok su na ime njegove majke registrovana tri stana i garažno mjesto, s tim da majka dio imovine dijeli s rođenim bratom.

Da podsjetimo, Kostina majka je, u dogovoru s mužem, pokušala da imovinu prebaci na rođake da bi je prodali i na taj način obezbijedili novac za život van Srbije, koju je Miljana nedavno pokušala da napusti s kćerkom.

Porodice žrtava očajne

Roditelji ubijene i ranjene djece traže od Kecmanovića naknadu nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica, što je za Srpski telegraf potvrdio izvor blizak roditeljima jedne od ubijenih sedmakinja.

– Ljudi su očajni potezima majke i oca dečaka-ubice jer se nisu udostojili da dođu kod škole i kažu: “Pucajte u nas, nemamo kud”, nego pokušavaju da spasu svoju decu i pare, dok su stradala izvrsna deca u svakom smislu, nepovratno izgubljena i čitave porodice razorene – istakla je majka jednog učenika OŠ “Vladislav Ribnikar”.

Anastasija Ražnatović otputovala je u San Trope, sa svojim partnerom Nemanjom Gudeljom, a svoje pratioce oduševila je kada je podelila snimak iz provoda.

Anastasija Ražnatović je bila toliko vesela i raspoložena, da ju je atmosfera ponela, pa je krenula da razbija tanjire.

Naime, Anastasija je sedela na stolici, a onda je uzela dva tanjira i krenula da udara jedan o drugi, dok ih nije skroz polomila.

Anastasija ni jednog trenutka nije skinula osmeh sa lica, a ovim je svima pokazala koliko dobro zna da se provodi kad je u elementu.

Podsetimo, Anastasija Ražnatović i njen dečko, fudbaler Nemanja Gudelj su nedavno izgubili bebu, a tužnu vest on je saopštio na društvenim mrežama. Anastasija je tada bila u petom mesecu trudnoće i rešila je da se potpuno povuče iz javnosti, pa je deaktivirala svoj profil na Instagramu.

Međutim Anastasija je nedavno sve prijatno iznenadila, kada je odlučila da vrati svoj profil i odmah se javno obratila Gudelju. Ona je objavila niz slika, čestitala mu na osvojenom trofeju i uputila tada najemotivnije reči.

– Čestitam ljubavi moja! Danas se desio jedan od mnogih lepih trenutaka našeg zajedničkog života. Još mnogi tek dolaze. Ako neko ovo zaslužuje, to ste definitivno vi! Volim te bubo – napisala je Anastasija i raznežila mnoge.

Kurir.rs/Blic

Dečaka ubicu koji je 3. maja ubio devet svojih vršnjaka i čuvara Osnovne škole “Vladislav Ribnikar” 24 sata dnevno u psihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa obezbeđuje policija kako ne bi naškodio sebi ili drugima i kako neko njega ne bi napao.

Prema informacijama, policajci iz različitih jedinica na 12 sati se smenjuju na zadatku obezbeđivanja dečaka ubice koji je izvršio nezapamćeni masakr u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.

– Na taj način sprečava se mogućnost da se dečak-ubica zbliži za nekim policajcem i eventualno ga izmanipuliše na bilo koji način, ako bi stupili u komunikaciju – kaže izvor upoznat sa slučajem.

Prema informacijama, dečak sam provodi vreme u zasebnoj, izdvojenoj prostoriji, bez telefona, televizije, laptopa…

– Ne postoji apsolutno nikakva mogućnost da ga neko vidi ili da on komunicira sa nekim izuzev lekara i medicinskog osoblja koji službeno razgovaraju sa njim – kaže izvor.

Dečak ubica veštačen

Podsetimo, kako u trenutku kada je počinio zločin nije imao napunjenih 14 godina, dečak koji je ušao u istoriju kao najmlađi masovni ubica na svetu, nije mogao da bude pritvoren, već je jedini način da bude izolovan, odnosno odsečen od sveta, bilo njegovo smeštanje u neku zdravstvenu ustanovu zatvorenog tipa.

Na klinici, u prethodna dva meseca vršena su razna psihološka veštačenja kako bi stručnjaci pokušali da proniknu u um dečaka-ubice, da pokušaju, između ostalog, da shvate šta ga je podstaklo na stravičan zločin, ali i da li je davao znake koje su ljudi iz njegove najbliže okoline trebali da primete.

Pre nekoliko dana, Viši sud u Beogradu popisao je imovinu koja je u vlasništvu porodice dečaka ubice i privremeno im je zabranio da je prodaju ili poklone. Kako se saznaje, sud je utvrdio da porodica ima u vlasništvu ukupno 4 stana, garažno mesto, deo poslovnog prostora i jedan automobil.

Podsetimo, majka i otac 13-godišnjeg dečaka ubice, na sve načine pokušavaju da zaštite svoju imovinu obilazeći notare kako bi je preneli, odnosno poklonili nekom od rođaka.

Prethodno je advokat porodica ubijene dece podneo zahtev Višem sudu da se ocu dečaka ubice zabrani da raspolaže, otuđi i optereti nepokretnosti i pokretne stvari čiji je vlasnik, a u koje spadaju stan u Beogradu, delovi poslovnog prostora u Beogradu i automobil.

Majka dečaka ubice pokušala da napusti Srbiju

Majka dečaka ubice iz OŠ “Vladislav Ribnikar”, zaustavljena je u subotu kada je pokušala da sa ćerkom napusti Srbiju.

Ona je pokušala da ode iz zemlje preko graničnog prelaza Prohor Pčinjski, ali ju je policija zadržala.

Podsetimo, protiv majke je krajem prošlog meseca pokrenuta istraga zbog osnovane sumnje da je zanemarila i zlostavljala dečaka ubicu pre zločina. Ukoliko se dokaže da je izvršila ovo krivično delo preti joj kazna zatvora do tri godine.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu 23. maja saopštilo je da je policiji naloženo da prikupi obaveštenja u vezi sa majkom dečaka ubice.

Gradskom centru za socijalni rad tada je naloženo da izvrši dijagnostičku procenu funkcionisanja porodice dečaka i o tome dostavi izveštaj tužilaštvu, kao i da utvrdi da li se navedena porodica od ranije nalazila u evidenciji tog organa.

Šta znamo do sada

• U jezivom zločinu koji je počinjen 3. maja ove godine, dečak-ubica je usmrtio 10 osoba, od kojih devetoro učenika i školskog čuvara
• Istraga je utvrdila da je dečak-ubica zločin do detalja planirao mesec dana, da je imao skice škole i spisak potencijalnih žrtava
• Pošto nema napunjenih 14 godina, ubica ne može krivično da odgovara, ali može na duže vreme da bude smešten u ustanovu zatvorenog tipa
• Trinaestogodišnji dečak-ubica nalazi se u izolaciji na klinici
• Otac dečaka ubice, priveden je nakon masakra i njemu je na zahtev tužilaštva određen pritvor do 30 dana, koji je posle produžen
• Ubica je odlično baratao oružjem pošto ga je otac od 12. godine vodio u streljanu, a vežbao je i na poligonima ersoft
• Dečak-ubica je bio pod pritiskom roditelja koji su ga upisali u muzičku školu, na časove glume, jezika, ali i razne sportove
• Kada ga je 2021. udario drugi dečak, urađena je psihološka evaluacija i ocenjen je kao izuzetno pametan, vaspitan, moralno i etički orijentisan, ambiciozan
• Protiv majke dečaka-ubice je pokrenut postupak zbog sumnje na zanemarivanje deteta
• I ocu i majci dečaka-ubice je privremeno zabranjeno raspolaganje privatnom imovinom
• Majka i sestra dečaka-ubice prošlog vikenda su vraćeni sa graničnog prelaza Prohor Pčinjski

Uveliko teku pripreme za rijaliti!

Vlasnik televizije Pink, Željko Mitrović, najavio je da uskoro kreće novi projekat pod nazivom “Zadruga 7 – Elita”. Svi s nestrpljenjem čekaju novu sezonu rijalitiju. Ovaj TV format će se razlikovati u odnosu na prethodne sezone, a nagrada za prvo mesto je nikad veća, čak 100.000 evra.

Voditelji prethodnih sezona su otkrili kakva očekivanja imaju od Zadruge u narednim mesecima. Prva je svoj sud dala Dušica Jakovljević. Voditeljka je otkrila da i ove sezone rijaliti kreće u septembru, što do sada nije bilo javno objavljeno. 

– Moja očekivanja kada je reč o televiziji Pink i kada je reč o mom ličnom angažmanju su maksimalna. Znam da televizija Pink ništa ne prepušta slučaju i kada objavi da priprema novi projekat i kada objavi promene u svom produkcionom radu, ja znam da će to biti onako kako su rekli, i da su na to ozbiljno spremni jer smo televizija koja ne radi ništa na pola, niti objavljujemo nespremni nove stvari, tako da očekujem da publika bude prezadovoljna i da kažu: “Ovo smo čekali sve vreme” i da smo nadmašli sve moguće Zadruge – započela je Dušica pa dodala:

– O kastingu ne bih, uvek sam sva moja očekivanja za kasting prepuštala produkciji koja to radi najbolje. Vidim da su svi jako zadovoljni, vidim da je fantastična energija na televiziji Pink, vidim da svi jedva čekaju taj septembar da to krene i da na tome itekako svakodnevno rade bez prestanka, tako da znam da je pred nama vrhunski projekat koji će ponovo oboriti sve rekorde gledanosti i da ćemo svi mi dati sve od sebe da to tako i bude. Mi smo nekako na Pinku navikli da postavljamo standarde i da rušimo sopstvene rekorde i da nadmašimo sami sebe, a rejtinizi pokazuju da niko u tome ne može da nas prati i da nam niko nije čak ni blizu i ja znam da ćemo napravati najbolji projekat do sada, svaka karika u tom lancu funkcioniše besprekorno i apsolutno predano i posvećeno. Iako jako malo znam o tom projektu, osećam tu energiju, pokretačku i tu energiju uspeha, energiju onoga što nas zajedno sve vodi ka tome, da televizija Pink, kao jedna velika porodica koja funkcioniše pogledom, pa čak i mislima, čak i dok radimo i realizijemo svaku emisiju, tako da sam sigurna da nas čeka najbolja i najjača emisija do sada – zaključila je Dušica za “Pink.rs”.

Pevač Sergej Ćetković i njegova supruga Kristina ponosni su roditelji Lole i Mile.Pop pevač Sergej Ćetković već 23 godine uživa u skladnom braku sa suprugom Kristinom.

Onu su jedan od najskladnijih parova na domaćoj sceni, a nakon 11 godina braka su odlučili da prošire porodicu.

Devojčicu Lolu su usvojili 2010. godine, a dve godine kasnije i Milu.

Sergej je jednom prilikom gostujući u emisiji “Goca show” govorio o svojoj porodici i kako je devojčicama rekao da su usvojene.

Kako je istakao, mnogo ljudi se stidi da priči o usvajanju.

– Nisam puno pričao o usvajanju. U poslednjih deset godina sam upoznao mnogo ljudi, koji se srame da pričaju u tome. Da li je bitno da li ste biološki roditelji ili ste usvojili dete.? Koja je poenta biti roditelj? Toliko je nebitno, najvažnije je šta mu pružaš. Roditeljstvo je biti njegova sigurnost, anđeo čuvar, vodič i biti njegov operativni sistem za dalje u životu, biti tu, šta je drugo bitno? – ispričao je pevač.

Sergej ističe da neki roditelji godinama kriju od dece da su usvojena iz straha da ne požele da se vrati biološkim roditeljima.

– Ima toliko slučajeva, gde ljudi kriju od svoje dece do punoletstva da su usvojena i onda ono u 17. godini, koje je već odrastao i formiran čovek, doživi razočarenje. Srušiš mu čitav svet saznanjem da mu oni nisu pravi roditelji. Strah uvek postoji, mi smo se samo prepustili tome. Ljudi, ukoliko želite da budete roditelji, nemojte da birate sredstva. Usvojite decu, učinite sebe i tu decu srećnim. Bez ikakve premisli o tome, to je dobro delo. Uvek mojoj deci ponavljam, ja sam vas rodio iz srca – ispričao je Sergej.

On se u pomenutoj emisiji prisetio i trenutka u kojem je svojim ćerkama rekao da su usvojene.  

– Ja sam im to objašnjavao kroz priče, kako postoji jedna škola za decu gde ona žive i da smo mi čuli da nas ona čeka, a da nam je ona odgovorila kada nas je videla na vratima: “što sam vas čekala ovoliko”. Moraš da nađeš načina, gde ćeš najslikovitije i najblaže preneti da to ne bude traumatično, jer ljudi uglavnom od toga prave da je to nešto bauk. To nema potrebe. Mili smo ispričali da smo došli Lola, mama i ja, da smo je tražili, a da je ona digla ruku i rekla “Evo me” – ispričao je pevač. 

O svojim ćerkicama kaže da su veoma različite.

–  Mila je sada Lolin satelit, stalno ide za njom i samo je špijunira, a onda nama govori šta radi. Lola ima Kristinine osobine, dok je Mila kao ja. Štreber, disciplinovana i kreativna je jako. Sve što uzme u ruke od toga napravi nešto i crta strašno dobro. Kada sam je pitao šta bi htela da bude, rekla bi mi da bi volela da bude režiser – ispričao je Sergej.

Pevač priznaje da ume da bude strog i da se naljuti na Lolu i Milu, ali da uvek pronađu rešenje.

– Umem da viknem, ali me niko ne sluša i onda ja znam koga će da slušaju. Nekada se stvarno naljutim na njih i kažem im, da naredna tri dana ne pričam sa njima. Mislim, to nema šanse da izdržim, onda shvate da sam stvarno ljut, pa krene proces izvinjavanja, uz čuvenu rečenicu, neće se ponoviti ili „ne mogu da zaspim, dok me ne poljubiš pred spavanje“ – ispričao je Sergej.

Veljko Stojković je rođen kao zdrava beba, ali sa tri meseca krenule su prve tegobe

Dvogodišnji Veljko Stojković boluje od atrofije mozga, retke neurodegerativne bolesti, a tačnu dijagnozu još nema. Nakon što lekari iz Srbije, ali i Evrope, nisu uspeli da je postave, Veljko krajem meseca putuje na kliniku Mejo u Sjedinjenim Državama. Po svemu sudeći, izgleda da će se po njemu bolest zvati: Veljko.

Veljko Stojković je rođen kao zdrava beba, ali sa tri meseca krenule su prve tegobe.

“Izgubio je bitne funkcije, poput naučenih reči do tog trenutka – ishrane, ravnoteže. Stao je ne samo sa razvojem, nego se i vratio na niže stupnjeve”, priča Darko Stojković, Veljkov tata.

Dragana Stojković, Veljkova mama, kaže da je vrlo naporno i teško održati Veljka u životu, poput trenutka kada je prestao da čuje, da jede, izgubio akt gutanj i sluh. “Bio je poput biljke”, priča Dragana.

Trpi bolove, ima napade, ne spava

Da bi platili troškove analiza i odlaske u evropske klinike, Stojkovići su prodali stan u Žablju, a žive u kući u Čurugu koju im je dao na korišćenje jedan human čovek.

Morali su da daju otkaze na poslu, jer briga o Veljku zahteva oba roditelja, a brinu i o njegovom starijem bratu. Veljko sve vreme trpi velike bolove i ne spava po 30 sati. Rešenje za pomoć i negu drugog lica, na koje imaju pravo, Stojkovići još čekaju.

“To je nama najteže padalo. Deset meseci se borimo sa detetom koje ne spava, ima napade, a nisu epileptični. Ne znamo ni kakvi su. Ne možemo da ga umirimo i na kraju završavamo na klinici da bi venski dobio lek koji će ga uspavati”, objašnjava Veljkova majka.

Da bi stigao do dijagnoze možemo pomoći svi

Mejo klinika već je napravila pilot-projekat, a zajedno sa Univerzitetom Harvard, pokušaće da postave dijagnozu, jer se pretpostavlja da Veljko boluje od potpuno nepoznate retke bolesti.

“Na novou RNK rade se sva ispitivanja. Detaljno i podrobno, ne samo medicinski, već i naučno-istraživački, ispitaće celu pozadinu njegovog stanja da bi dobili dijagnozu, za početak“, kaže Veljkov tata.

Državi su se obratili da Veljku obezbedi medicinsku pratnju do Amerike, a odgovor čekaju. Da bi Veljko stigao do Amerike i dijagnoze, možemo pomoći svi, slanjem SMS poruke sa tekstom 1465 na broj telefona 3030.

Pomolite se

Sveti Manuil, Savel i Ismail su pravoslavni svetitelji i mučenici iz 4. veka. Bili su rođena braća. Rođeni su u Persiji. Vaspitani u hrišćanskom duhu i kršteni. Bili su visoki činovnici kod persijskog cara Alamundara.

Car ih je poslao na pregovore sa rimskim carem Julijanom Otpadnikom. Car Julijan je tada priredio svetkovinu gde su njegovi podanici prinosili žrtve idolima. Persijska braća su odbili da učestvuju u tome objašnjavajući da su došli kao izaslanici persijskog cara radi uspostavljanja mira među dva carstva, a ne zbog čega drugog; da su hrišćani, i da smatraju nedostojnim klanjati se mrtvim idolima i prinositi im žrtve.

Car Julijan ih je nakon toga bacio u tamnicu. Nakon dugih mučenja naredio je da ih ubiju. Persijski car Alamundar je zbog toga napao rimske snage Julijana Otstupnika i žestoko ga porazio. Sveta braća Manuil, Savel i Ismail postradali su mučenički 362. godine.

– Kako čovek može sakriti istinu kod tolikih svedoka istine! Ništa lažnije nema od laži. Ništa neuspešnije. Ništa drskije. Ništa luđe. Ono što biva unutra u čoveku to vidi Bog sve i sve vojske nebeske. Jer ko god laže, Duhu Božjem laže, i Duh Božji ostavlja lažljivca u tami i smrti.

Pevačica Madona (64) i dalje se bori sa bakterijskom infekcijom zbog koje je pre nekoliko dana završila u bolnici.

Kako prenosi TMZ, izvori bliski pevačici otkrili su da je Madona ‘vezana za krevet’ i da stalno povraća. Kako tvrde, pevačica je u subotu počela da povraća, a u jednom trenutku se onesvestila.

Izvori su otkrili za “Page Six” da je pevačica tokom boravka u bolnici nije reagovala na okolinu i morala je da bude intubirana najmanje jednu noć. Uzrok njene infekcije su navodno bile pripreme za turneju, koja je na kraju odložena zbog njene bolesti.

Madona je radila 12 sati dnevno na pripremama. TMZ je ranije objavio da je Madonino zdravstveno stanje već neko vreme ugroženo i da se skoro mesec dana bori sa temperaturom. Pevačica je ignorisala sve znake bolesti i nije otišla kod lekara kako bi se u potpunosti usredsredila na turneju koja je trebalo da počne 15. jula.

Da je Madonino stanje ozbiljno, govori i činjenica da je ubrzo nakon njenog odlaska u bolnicu njen menadžerski tim imao krizni sastanak. Tada su pristali da odlože turneju zbog straha da pevačica možda neće preživeti infekciju.

Treći je dan Božića. Prohladno, osunčano nedjeljno jutro, koje se bori sa mrazom i pretvara se u dan, obasjan, kako narod kaže – ”zubatim suncem”.

Pa i pored toga, mogu reći – ugodno je!

A kako i ne bi bilo.
Konačno, i za ove blagdane idem do Novog Sela. Obići ću starije prijatelje, svratit ću do groblja, popaliti svijeće, a obići ću i svoj grunt u Tataru.
Mislim se, tim ću redom, možda nekoga i sretnem u selu. Misa je…

Vozeći se od Ukrine prema crkvi, sretoh NJU (tako ću je oslovljavati na njen zahtjev), staricu, stalnu žiteljku Novog Sela od 2002. godine, koja ne dozvoljava da je oslovljavaju sa ”bako” ili ne daj Bože ”povratnicom”.
Pozivajući me da konačno, jednom svratim i k njoj u kuću, a ne samo da pričamo na ”cesti i u avliji”, pozdravismo se, a ona mi simpatično zaprijeti kažiprstom koji, onako suh i izboran, odaje njene godine, životne muke i radosti:
– ”produži kasnije i do mene, znaš gdje ćeš me naći”, reče mi kroz ipak starački, mudri ali iskreni, veseli osmjeh, koji dugo nisam čuo!
Dok se privremeno opraštam s njom, obećah da ćemo se vidjeti već danas i malo popričati.

Gledam za njom i znam da je ispod te debele marame i tople jakne, jaka i energična, skoro osamdesetogodišnjakinja, koja cijeli život sa svojim suprugom provede u slozi i vjeri u ljude i Boga, ne skrivajući se nikada niti od koga! Danas, tu u Novom Selu živi sama, jer supruga je sahranila u izbjeglištvu prije skoro dvadeset godina, ali principijelna kakva je, ona ga je prenijela u naše groblje uz riječi: – ”tu mu i jeste mjesto”!…

Kada poslije navratih, veselo me pozva da uđem u kuću.
Uvede me u prostranu toplu sobu, gdje centralno mjesto zauzima lijepi stolić na kojem se nalazi okićena božićna jelka. Sve nadopunjuje, udoban ležaj, televizor, peć, stol i stolice postavljene ispod ovećeg prozora kroz koji puca pogled niz uski sokak. Gledam i na brzinu shvaćam ukus u opremanju interijera, ali i funkcionalnost, tako da ONA ima sve na ”oku i na dohvat ruke”.
I drva su uredno složena vani na terasi, tik uz vrata, da zimi ne ide u dvorište do šupe.

Pitam je kako je provela Božić i jeli joj dolazila rodbina…
Gleda zamišljeno u mene, kao da ”gleda kroz mene”, obori pogled i tiho reče:
– ”znaš da sam sama, i iskreno nisam ih niti očekivala da sada dođu. Bili su jesenas, za Dan mrtvih. A i daleko je brate ta Švedska! Imaju oni briga oko djece, posla, a ja sam im tek samo rod.
Pa ni roditelje ne stignu uvijek posjetiti! Što ćeš moj Jozo – grijem se i molim, i s veseljem čekam lijepo vrijeme”

Gledam, štap joj je prislonjen uz onaj ležaj, a kada ona spazi iznenađenje na mom licu, požuri da objasni:
– ”Ma mogu ja sama i bez štapa, ali neka ga za svaki slučaj. Odem ja po penziju u Slavonski Brod, vratim se busom ili taksijem, hvala Bogu imam ja još snage, a niti para mi ne manjka. Penzija mi je dovoljna!”
Nudeći me rakijom, nastavlja:
– ”Eto, sama sam ispekla meso, napravila kolače, okitila jelku, pribavila i nešto pića,,, ali, tužna sam malo, jer ti si prvi koji mi je ovog Božića ušao u kuću”!
Smijući se, skoro trijumfalno dodaje: – ”eto i župnik će skoro u blagoslov kuća, ako prizdravi”.

Uzimajući čašu rakije u ruku mislim kako je cijeli taj dio sela sada pust. Svega nekoliko povratnika, ali priličan broj obnovljenih kuća. Pred očima mi se vrte slike iz prijeratnog vremena, prepun likova bivših NJENIH komšija, koji su bili posebno veseli i bučni baš u ovo, blagdansko vrijeme. O njihovim ”pečenkama i i predbožićnim” veselicama pričalo se u cijelom selu.
Pitam je za njih – za Antu, Jozu, Štefu, Dragu, Josipa…dolaze li i jesu li bili za polnoćku?
A ona, kao da ih sve prebrojava, zamišljeno i sjetno gleda u isprepletene prste, i dok nervozno navlači rukav veste preko šake, govori:

– ” SVI SU OTIŠLI NEGDJE, AL’ NIKO SE NE VRAĆA.

Neznam kako im nije žao sela i rodnih kućišta, ma ovih borova što se suše, zatrpanih bunara, urušenih kuća, grobova roditelja i pradjedova. Svijeću, barem onu od 5 kuna da zapale, ali ovdje u Novom Selu, a ne tamo negdje, ako se uopće ikada i sjete. Čast pojedincima koji češće svrate do sela!
Eh, mislila sam ja prije nego ću se vratiti: obnavlja se crkva, dom, groblje i kapelica je obnovljeno,
ima i dosta kuća, pa i prilično svijeta, a ”napravili su nam i struju” i osposobili vodu…narod će se vratiti!
Al’ ništa! Ti bar znaš o čemu pričam i kakvo je stanje ovdje. Sve nas je manje i sve smo stariji!”

Dok ona tako glasno reda svoje misli, pune tuge i razočaranja, ja šutim, pratim njene pokrete koji i unatoč poodmaklim godinama, na momente izgledaju kao da pripadaju mlađoj, energičnoj četrdesetogodišnjakinji – a ne starici.
Iz toga stanja trgnu me zvono mobitela. I dok sam nespretno pretraživao svoje džepove, ona veselo uzviknu: – ”evo mojih, grli ih tetka”. Ali, dok je drhtavom rukom prinosila telefon uhu, – veza puče, a ONA sva razočarana, utučena i klonula, spusti se na stolicu, stavi mi ruku na rame i kroz jedva primjetne suze reče:
– ”Ovo mi je najteže. Onda kada veza pukne. J..em im odašiljače”!

Nakon toga više joj nije bilo do priče, ustade, ubaci drvo u peć, pogleda me u oči i reče:
– ”obećaj da ćeš navratiti poslije nove godine, valjda me neće nitko zvati, da popričamo”!

Pozdravio sam je, obećavši joj posjetu uz napomenu da ćemo isključiti mobitele!
Čuvši to, mahnula mi je s praga i ušla u svoju toplu sobu.

Živjela ti meni uporna i jaka ”bako-povratnice”… pardon – novoseljanska ženo!

Stravičan udes.

Teška saobraćajna nesreća dogodila se iza ponoći u Kruševcu.

Prema prvim informacijama poginule su tri mlade osobe u direktnom sudaru dva automobila.

Na terenu su vatrogasci, hitna pomoć i policija.

Snimke sa mesta nesreće pogledajte klikom OVDE.