Category: Uncategorized

FRANKFURT- Pripadnici njemačke Savezne policije, stacionirani na frankfurtskom aerodromu, ovih dana imaju s obzirom na veliki broj putnika tokom uskršnjih praznika.

Kako prenose njemački mediji, u roku od 13 sati uspjeli su izvršiti čak 20 naloga za hapšenje, što je vjerovatno i rekordan broj.

Među onima koji nisu imali sreće, našao se i 53-godišnji Hrvat za kojeg se tokom rutinske kontrole ispostavilo da duguje čak 6.831,50 evra kazne i troškova postupka nakon što je 2020. i 2021. osuđen za vožnju bez vozaček dozvole. Štaviše, za njim bila aspisana  dva naloga za hapšenje.

Kako prenose mediji, umjesto novca mogao je izabrati i zamjensku kaznu od četiri mjeseca zatvora. Međutim, uspio je izbjeći zatvor tako što je na licu mjesta platio cijeli iznos.

Novinarka “Duge” 8. aprila 1994. pronađena mrtva u porodičnom stanu u Beogradu

Na današnji dan pre 29 godina novinarka “Duge” Dada Vujasinović pronađena je mrtva u svom stanu. Slučaj do danas nije razrešen.

Ubistvo, samoubistvo ili nesrećan slučaj – mogući su uzroci smrti Dade Vujasinović o kojima se govori i 29 godina kasnije, dok novih informacija o ubistvu nema, piše RTS.

Na platformi Human rights channel Saveta Evrope slučaj smrti Dade Vujasinović svrstan je u one u kojima možda nije sprovedena efikasna istraga o napadima na novinare.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić rekao je za sajt Udruženja novinara Srbije (UNS) da nije obavešten o novim aktivnostima tužilaštva.

“Mislim da tužilaštvo drži ovaj slučaj otvorenim, ali da nema proaktivnosti”, rekao je Matić.

Dodao je da ni Komisija za istraživanje ubistava novinara nema novih saznanja koja bi pomogla napretku u rešavanju slučaja smrti Dade Vujasinović. Da je neophodno načiniti pomak podsećaju i partnerske organizacije Platforme Saveta Evrope u novom izveštaju “Rat u Evropi i borba za pravo na prijavu”, u kome je ime novinarke “Duge” svrstano u spisak 26 nekažnjenih zločina nad novinarima.

O važnosti podsećanja na njeno stradanje govori i Veran Matić koji ističe da je bitno da novinari istražuju i izveštavaju o ovoj temi.

“Zainteresovanost novinara i istraživački rad su izuzetno važni. Verujem da je ova tema značajna za svaku generaciju novinarki i novinara, da se pozabave različitim aspektima, istražuju i stalno aktuelizuju temu”, rekao je Matić za UNS.

Ko je bila Dada Vujasinović?

Radislava Dada Vujasinović je 8. aprila 1994. pronađena mrtva u porodičnom stanu u Beogradu. Ponovljenim veštačenjima, početkom 2008. godine, odbačena je verzija o samoubistvu, a Okružno tužilaštvo januara 2009. pokrenulo je pretkrivični postupak za ubistvo.

Dada Vujasinović rođena je 10. februara 1964. u Čapljini. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Posle završenog fakulteta radila je kao novinar Privrednog pregleda, a potom u magazinu “Duga”.

Godine 1993. postala je članica uređivačkog kolegijuma Duge. Za reportaže sa slavonskog ratišta te godine je dobila nagradu “Svetozar Marković” Udruženja novinara Srbije.

Zbog svojih istraživačkih tekstova o sprezi kriminala i politike, dobijala je pretnje, ucene i sudske tužbe.

Knjiga “Svedočenja iz obeščašćene zemlje”, kompilacija njenih tekstova, intervjua i privatnih pisama objavljena je 1995. u Torontu.

Pre šest godina Udruženje novinara Vojvodine i druga novinarska udruženja podržala su inicijativu da jedna ulica u Zrenjaninu dobije njeno ime.

Osumnjičeni su ga tukli i naneli mu povrede, sve vreme preteći da će ga ubiti i iseckati na komade ako im ne preda novac

U toku istrage Više javno tužilaštvo u Beogradu ispitaće i dve devojke, za koje S.B. (33) tvrdi, da su bile u stanu dok su ga tukli i mučili Milan D. (42) i Petar P. (43), saznaje “Telegraf.rs”.

Nesrećni muškarac primljen je u bolnicu gde su mu konstatovane lake telesne povrede.

– Oštećeni je rekao da je u stanu bio Petar sa još dve devojke. Da one nisu učestvovale u njegovom mučenju već da su ga samo posmatrale. S.B. je tvrdio da su mu otmičari tražili 5.000 evra i da im on taj novac ne duguje. Nakon pet sati pobegao je kroz prozor i uspeo da pozove policiju. Inspektori su za svega nekoliko minuta uhapsili osumnjičene za otmicu – kaže naš sagovornik.

Policija

Policija u Beogradu, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u sredu je uhapsila P. P.  i M. D.  zbog otmice.

Oni su, kako se sumnja, 5. aprila, namamili tridesettrogodišnjeg muškarca u iznajmljeni stan na Vračaru gde su ga tukli, zahtevajući da im isplati 5.000 evra kako bi ga pustili na slobodu.

Muškarac je uspeo da pobegne iz stana i događaj prijavi policiji koja je efikasnom akcijom pronašla i uhapsila osumnjičene.

Tužilaštvo

U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu u petak su saslušani Milan D.  i Petar P. zbog sumnje da su 5. aprila oko 8 časova obmanom odveli i u stanu zadržali oštećenog S. B., u nameri da od njega iznude novac.

Osumnjičeni su iskoristili svoje zakonsko pravo da ne iznose odbranu u ovoj fazi postupka.

Nakon saslušanja tužilaštvo je predložilo sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu da osumnjičenima odredi pritvor da ne bi uticali na svedoke i da ne bi ponovili krivično delo u kratkom vremenskom periodu.

Osumnjičenima se na teret stavlja krivično delo otmica za koje je zaprećena kazna zatvora od 3 do 12 godina. Sumnja se da su Milan D. i Petar P, 5. aprila oko 8 časova namamili S.B. u iznajmlјeni stan na Vračaru, zahtevajući da im isplati 5.000 evra na ime navodnog duga.

Pošto oštećeni kod sebe nije imao novac, osumnjičeni su ga tukli i naneli mu povrede, sve vreme preteći da će ga ubiti i iseckati na komade ako im ne preda novac.

Oko 14 časova oštećeni je otišao u kupatilo, odakle je uspeo da izađe na terasu preko koje je preskočio na terasu susednog stana i događaj prijavio policiji koja je efikasnom akcijom pronašla i uhapsila osumnjičene.

Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave Lazarevu subotu ili Vrbicu, praznik posvećen vaskrsenju pravednog Lazara iz Vitinije koga je Isus Hristos, prema predanju, vaskrsao iz mrtvih.

To je videlo mnogo ljudi, pa se vest o čudu Hristovom proširila na sve strane. Lazar je potom živeo još trideset godina kao episkop na Kipru, gde je i sahranjen.

Njegove mošti počivaju danas u Carigradu, gde su prenete 890. godine sa Kipra, odnosno iz Kitona kod Larnake, gde je stajala nadgrobna ploča sa natpisom “Hristov prijatelj”. 

Na Lazarevu subotu beru se mlade vrbove grane koje se osveštavaju u crkvi i dele narodu. Zato se današnji praznik zove i Vrbica. Vrbicu obično u crkvu nose deca u subotu po podne da bi je ostavili u crkvi da se na Cveti, na jutrenju, okadi i očita molitva, a grančice se posle dele narodu.

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vrbica je dečji praznik, jer je Hristos, prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim rekao: “Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko”.

Narodni običaji i verovanja

Danas se bere i cveće koje se ne unosi u kuću, već potopi u vodu da prenoći, a sutra ujutru se, na Cveti, ukućani njome umivaju.

I dalje se, i posle godinu dana od tragedije, apsolutno ničega se ne sećam. Kako prvog dana, tako i sad. To je prosto neverovatno. Nadao sam se, govorili su mi da se neki delovi sećanja posle izvesnog vremena vraćaju… Meni se, međutim, ništa nije vratilo. Pokušavao sam, išao sam da vidim tog čoveka što me je našao… Možda, rekoh, da to bude okidač da mi se neki deo sećanja vrati… Ali ne vredi. Znam da Branka ništa ne može da vrati i da to ništa ne bi promenilo, ali eto, hteo sam da znam kako je do nesreće došlo – ovim rečima Rasim Ljajić, lider SDPS, započinje svoju potresnu ispovest na dan godišnjeg pomena pokojnom Branku Gogiću, njegovom nekadašnjem najbližem saradniku i prijatelju, koji je 10. aprila prošle godine poginuo u stravičnoj nesreći na auto-putu kod Ražnja.

Ljajić je tada zadobio teže povrede, ali se posle nekoliko meseci rehabilitacije oporavio. Sada je, kaže, potpuno drugi čovek, koji na život gleda drugačije. Često mu se, priča nam dok s vremena na vreme baca pogled na fotografiju pokojnog prijatelja Branka, koja od prvog dana stoji u njegovoj kancelariji, vraćaju stihovi pesme koju je napisao pre dve-tri godine. Kao da je, kaže nam, autobiografska. Kao da je njome naslutio tragediju.

– Išao sam na rehabilitaciju oko šest-sedam meseci, nemam zasad nikakve posledice, da kucnem u drvo. A mnogo sam se ovako promenio. Mnogo! Potpuno drugačije gledam na život od tada, drugi sam čovek. Vidi, ja sam napisao još ranije jednu pesmu, a sad mi ona dolazi često, posle ovog što se desilo… Topalko (Milan Topalović, pevač narodne muzike, prim. aut.) otpevao ju je na festivalu Ilidža u Sarajevu pre dve-tri godine i refren kaže: „Naš je život more tuge, s talasima kratke sreće, zato živi kako možeš, što je bilo, biti neće.“

Milena Kačavenda, kuma zadrugarke Ane Ćurčić, podnela je tužbu protiv Zvezdana Slavnića i Moke Slavnića. Naime, Milena je za uvredu časti od Slavnića tražila za odštetu čak dva miliona dinara, a kako navodi, bila je prinuđena da Moku i Zvezdana tuži kako bi sprala ljagu sa svog imena.

.

– Moka i Zvezdan su me prijavili da sam ugrozila njihovu bezbednost. Moka me je prijavio, a Zvezdan dao izjavu, izveli su ga iz Zadruge, da bi išao na saslušanje. Ja sam Moku tužila za uvredu časti, i Zvezdana isto, jer su mi rekli da sam bila sa svim Aninim momcima – priča kuma Kačavenda za Svet.

– Tražila sam odštetu od dva miliona dinara. Čeka se tužilac koji treba da kaže da li će biti suđenja po njihovoj tužbi.

kurir.rs/svet

U “Štark areni” večeras Jelena Rozga sprema spektakl svojoj najvernijoj beogradskoj publici.

Nije samo publika ona koja će uživati u njenom pevanju, već i mnogobrojne kolege sa estrade, kao što su Nataša Bekvalac ali i Jelena Karleuša.

JK je stigla ispred arene u besnom belom automobilu, a u prvom mahu samo su crne naočare zapale za oko, sve dok nije izašla.

Kada je stala i pokazala ceo autfit svi su gledali u njen stajling koji je više otkrivao nego pokrivao.

Jelena je ponosno pozirala ispred objektiva fotografa, a njeno bujno poprsje bilo je u prvom planu.

Kurir.rs

Rast inflacije i cena uticao je i na povećanje plata u većini sektora, a da su poslodavci podigli plate dokazuje i oglas jednog salona u Beogradu koji za posao frizera nudi fiksnu platu od 160.000 dinara mesečno plus procenat.

Ipak, zbog toga su se neki i pobunili. Začuđeno su komentarisali kako to da “frizer ima veću platu od lekara”. Taj lekar je napisao:

“160.000 dinara ni ja kao lekar nemam osim kad dežuram. Jadno”, napisao je jedan mladi doktor, a ispod ove objave nizali su se komentari.

I dok su jedni stali u odbranu frizera, drugi su zbijali šale sa njim, te se sa tom temom nastavilo na mrežama.

Jedna devojka objavila je plate u jednom poznatom restoranu na Novom Beogradu.

Napisala je:

“jao ako vidi onaj što mu smetaju koloristi biće drame”:

Tamo se vidi da pica majstori mogu da zarade i do 110.000 dinara, a kuvari do 130.000.

A ljudi komentarišu da ni to nisu neke plate…

– Ovo stvarno nisu visoke plate, ko nema svoj stan u Beogradu, životari sa ovakvom platom

– Mislim da su ovo male plate koliko neki zarađuju

– Pa ovo su realne, da ne kažem ok plate.

– Kuvar da radi ispod 150k????

– Mene zanima da li će ovi naci kuvara sa ovako mizernom platom koju nude. Znam u jednom drugom restoranu da je plata kuvara bila 3.000e i to baš davno – pisali su ljudi.

Kurir.rs

Zahvaljujući naučnom projektu koji je sproveden u Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica” očekuje se da banataski magarac do kraja godine bude registrovan kao nova rasa u Srbiji.

Specijalni rezervat prirode „Zasavica“, Naučni institut za veterinarstvo „Novi Sad“ i Centar za očuvanje autohtonih rasa su organizovali početkom marta seminar na kom su stručnjaci govorili o rezultatima istraživanja koji su objavljeni u monografiji „Prikaz uzgoja i pokazatelja genetskog i zdravstvenog stanja i dobrobiti banatskog magarca koji se uzgaja u specijalnom rezervatu prirode Zasavica”, a kako je objasnio upravnik Specijalnog rezervata Slobodan Simić kod nas do sada nije sprovedeno toliko opsežno istraživanje o toj životinji, javlja Dnevnik.rs.

– U našoj zemlji je do sada bila registrovana jedna rasa – balkanski magarac koji dostiže težinu do 50 ili 60 kilograma. Međutim, primetili smo da u Banatu žive jedinke koje su duplo veće, a koje mogu da teže do čak 150 i 200 kilograma i daju mnogo više mleka, što je i jedina fizička razlika – kazao je Simić.

– Uspeli smo da nabavimo četrdesetak tih krupnih magaraca iz Bačke i Banata. Kako bismo dokazali da se radi o novoj rasi pokrenut je projekat u saradnji s Ministrastvom poljoprivrede, dok su nosioci projekta bili Naučni institut za veterinu iz Novog Sada i Centar za očuvanje starih rasa iz Beograda.

Prema Simićevim rečima potrebno je da se više polularizuje upotreba magarećeg mleka u ishrani ljudi, jer ima revitalizujuće dejstvo na organizam, sadrži pregršt vitamina i minerala, te se koristi za jačanje imuniteta, efikasno otklanja osećaj hroničnog umora, a kako je nalik majčinom mleku lako se vari i ne izaziva alergijske reakcije.

Sa oko 300 muznih magarca farma u okviru „Zasavice” je najveća u jugoistočnoj Evropi. Na sajtu Rezervata se litar magarećeg mleka može pazariti za 5.000 dinara, dok 50 grama sira košta čak 6.000 dinara. Razlog za toliko visoku cenu proizvoda je što magarci daju relatnovno malu količinu, ali kvalitetnog mleka.

Stručnjaci su premeravili jedinke i urađena je DNK analiza koja je pokazala da se krupni primerci genetski razlikuju od poznatog, balkanskog magarca, odnosno da pripadaju drugoj rasi.

– Time smo sa sigurnošću dokazali da 30 magaraca u našem rezervatu pripadaju banatskoj rasi. Sledeći zadatak je da u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede sprovedemo postupak registracije nove rase na prostoru Srbije, što bi trebalo da se okonča do kraja godine.

Prema Simićevim rečima banatski magarac je najverovatnije na ove prostore dospeo u 18. veku, kada ih je carica Marija Terezija uvozila iz Španije kako bi špartali po vinogradima. Кako su manji od konja, a imaju jednaku snagu, bili su idealni za rad među čokotima vinove loze. Prvobitno su bili nastanjeni na samom severu Vojvodine, a vremenom su se proširili i u Banatu. Te podatke potkrepljuje i činjenica da se decenijama održava tradicionalna sportska manifestacija trka magaraca u Bačkim Vinogradima nadomak Palića.

Kurir.rs/Telegraf.rs

U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu danas su saslušani Milan D. (42) i Petar P. (43) zbog sumnje da su 5. aprila oko 8 časova obmanom odveli i u stanu zadržali oštećenog S.B. (31), u nameri da od njega iznude novac.

Osumnjičeni su iskoristirli svoje zakonsko pravo da ne iznose odbranu u ovoj fazi postupka.

Nakon saslušanja tužilaštvo je predložilo sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu da osumnjičenima odredi pritvor da ne bi uticali na svedoke i da ne bi ponovili krivično delo u kratkom vremenskom periodu.

Osumnjičenima se na teret stavlja krivično delo Otmica za koje je zaprećena kazna zatvora od 3 do 12 godina.

Sumnja se da su Milan D. i Petar P, 5. aprila oko 8 časova namamili S.B. u iznajmlјeni stan na Vračaru, zahtevajući da im isplati 5.000 evra na ime navodnog duga.

Pošto oštećeni kod sebe nije imao novac, osumnjičeni su ga tukli i naneli mu povrede, sve vreme preteći da će ga ubiti i iseckati na komade ako im ne preda novac.

Oko 14 časova oštećeni je otišao u kupatilo, odakle je uspeo da izađe na terasu preko koje je preskočio na terasu susednog stana i događaj prijavio policiji koja je efikasnom akcijom pronašla i uhapsila osumnjičene.

Kurir.rs – D.A.