Category: Uncategorized

Bahati vozač (23) koji je kasno sinoć stisnuo gas do daske i naleteo na ljude na parkingu tržnog centra u Zagrebu nije bio sam u automobilu!

Na snimcima sa mesta saobraćajne nesreće se vidi da sa suvozačevog mesta “mercedesa” kojim je upravljao Jan Erlih izlazi mladić koga policija nije pomenula u svom izveštaju.

Portal 24sata nezvanično navodi da je policija suvozača iz “mercedesa” ispitala odmah nakon nesreće, ali smatra da nije odgovoran te ga zbog toga nisu zadržali u pritvoru. Navodno je izjavio da ne poznaje vozača od ranije i da mu je Erlih ponudio da se provoza.

Naknadno će u istrazi sasvim sigurno biti dodatno ispitan u svojstvu svjedoka.

Elrih, koji je bio za volanom, podsetimo, naglo je povećao brzinu kretanja vozila zbog čega je došlo do proklizavanja pogonskih točkova, a zatim izgubio kontrolu i naleteo na troje pešaka.

Pritom je naleteo i na BMW zagrebačkih tablica u kome su se nalazili mladić i devojka kojoj je pomoć pružena u bolnici Dubrava.

(Kurir.rs/24sata)

Nadica Ademov nedavno je ušla u peti mesec trudnoće, ali je to ne sprečava da radi punom parom.

Nadica Ademov jedna je od omiljenih pevačica na estradi zbog skromnosti i finog ponašanja koji se ni sa godinama nije promenio. Za svoj prvi album spremala se dugo i kvalitetno, a od sreće je i plalaka na svojoj promociji. Nakon poslovnog uspeha usledio je i onaj na privatnom planu kada je našla ljubav svog života a nedavno i zatrudnela, te par čeka devojčicu.

Iako je u drugom stanju, pevačica putuje, nastupa i peva kao u punoj snazi, te je jasno koliko joj trudnoća prija. Iako su je mnogi kritikovali ona radi kako oseća i želi.

– Radiću sve dok budem mogla normalno da se krećem i dok se ne budem umarala. Za sada mi trudnoća prija, čak mi nije teško ni da stojim na štiklama – rekla je kratko pevačica koja se za nastup u Beču spremala u društvu frizera i svoje šminkerke.

Kurir.rs/Informer

Ana Ćurčić, drugoplasirana učesnica šeste sezone rijalitija “Zadruga”, ima veliki povod za slavlje.

Naime, ona je danas na svom profilu na Instagramu pokazala koliko je ponosna na svog sina Luku, obzirom da je završio srednju školu.

“Sve što vredi, bravo sine moj” – napisala je Ana u opisu videa, a na samom početku se čulo: “Naš mister maturske večeri, Luka Kovačević” – a zatim je usledio gromoglasan aplauz podrške.

Nakon što je prozvan, Luka je na ceremoniji dodele diploma prišao profesorima, koji su mu čestitali na uspehu, a potom i uručili diplomu.Podsetimo, sin Ane Ćurčić, se na superfinalu rijalitija “Zadruga krio od kamera i privukao veliku pažnju, a potom voditelju Darku Tanasijeviću dao kratku izjavu.

– Sve ona zna, ne moram ništa da kažem. Ponosan sam uvek i zauvek! – rekao je Luka kratko misleći na svoju majku.

Veliki deo publike pohvalio je Luku i njegovo ponašanje, a bilo je i onih koje je oduševio svojim izgledom i komplimenti nisu prestajali da se nižu.

Kurir.rs/Blic

Državljanin Srbije (41), poginuo je u Hrvatskoj, kada je pao sa visine od osam metara.

Kako prenosi Jutarnji list, nesreća se dogodila tokom izvođenja radova na gradilištu na području Samobora.

– Tragedija se desila juče oko 11 sati. Tokom izgradnje hale jednog preduzeća, tokom izvođenja limarskih radova na krovu radnik, državljanin Srbije, pao je s visine od oko osam metara, pri čemu je smrtno stradao – naveli su iz tamošnje policije.

Telo je prevezeno u Zavod za sudsku medicinu i kriminalistiku u Zagrebu.

(Kurir.rs – Jutarnji.hr)

– Uopšte nisam bio svestan da mi preti opasnost ako pokušam da pređem Turiju. A tek nisam ni pomislio da je tolika opasnost. Kada sam upao u reku premro sam od straha, mnogo sam se uplašio – kratko kaže za Kurir dečak J. S. (15) iz Junkovca kod Lazarevca, koji je juče izbavljen iz nabujale Turije.

Kasno popodne seo je na bicikl s namerom da ode kod rođaka koji živi preko potoka. Majka Vesna pojma nije imala da se njen jedinac nameračio na nabujalu Turiju.

– Izašao je iz kuće i rekao mi je da ide da vidi kolika je voda i šta se dešava u selu. Verujte, nisam ni pomislila da mu može pasti na pamet da ide preko mosta ili prilazi blizu vode. Smatrala sam da je veliki i razuman, ipak ima 15 godina, sad će da krene u srednju školu. I nije prošlo mnogo, zove me brat Vladan Starčević, kaže: “Dođi, sve je u redu.” Pomislih šta je bilo, kad je sve sad u redu. Kad sam otišla dole, a to je nekih 500 metara od naše kuće, imala sam šta da vidim. Šok! Sina sam zatekla zamotanog u ćebe – priča za Kurir Vesna, pa nastavlja:

– Bio je suv, izgledalo je da je ipak dobro iako je bio preplašen. U tom je došla i hitna pomoć. Rekao je da se nije mnogo vode nagutao, na licu mesta su mu dali infuziju i stvarno je bio dobro, nije imao nikakvih zdravstvenih problema. Doktorka mi je kazala da su i oni bili u šoku i nisu znali šta da očekuju kada dođu do deteta. Ipak, sve se dobro završilo, to je najvažnije.

Kad su se svi malo sabrali, majka ga je pitala odakle mu ideja da ide preko tolike vode.

– Kazao mi je: “Uopšte ne znam šta mi je bilo. Ne znam kako sam mislio da to izvedem.” Tek posle se osvestio. Eto, to vam je dokaz da je i s 15 godina samo jedno dete, a deca očigledno imaju pogrešne predstave o bujicama i baricama. Nikad ne možete da znate šta da očekujete od deteta – kaže Vesna, koja još ne može da dođe sebi, ali se i smeje:

– U svemu ovome smo se i smejali. On ne samo što je uspeo da se jednom rukom drži za drvo, nego je drugom drža bicikl. Nije hteo da pusti bicikl! Neverovatno o čemu je mislio! I spasao je bicikl.

Celoj drami u kojoj je pravi heroj bio Vladan Stračević, koji je već za Kurir opisao kako je spasao dečaka i kako je zagazio u nabujali potok, prisustvovala je i Slavica Milosavljević, meštanka Junkovca.

– Oko mosta je već bilo okupkljeno nas meštana, a bila je i policija, voda je išla na sve strane, i nosila. Videli smo da dolazi dečak na biciklu. Ali on je za tili čas proleteo pored svih nas i skrenuo ka mostu. Niko nije mogao da veruje šta će da uradi. Svi smo uglas vikali: “Stani, stani! Ne preko mosta!”, ali on to od huka vode nije mogao ni da čuje. Nije ni stigao da dođe do mosta, a voda ga je već povukla – priča za Kurir Slavica.

Nemoćni ljudi su gledali kako voda nosi dete.

– U svoj toj muci, on se snašao i zakačio za neko drvo. I dok se jednom rukom držao za drvo, drugom je držao bicikl. Izgledalo je katastrofalno. Odmah su ljudi doneli debeli kanap, Vladan je skinuo jaknu, vezali su ga kanapom i krenuo je kroz vodu ka dečaku. A ostali su ga vukli i držali na kanapu da se ne udavi. Mi žene smo se naglas molile bogu samo da ostane živ i da ga izvuku. Vladan je došao je do dečaka, zaveza ga, pa su ih obojicu izvukli iz vode. Dete su odmah zavili u ćebe i presvukli ga kod žene čija je kuća tu najbliža, a Vlada je pozvao njegovu majku. Dečak je bio bled ko krpa, rekao je: “Nisam se nagutao vode” – kaže Slavica i dodaje da je potom došla i majka Vesna, koja je bila sva izgubljena i počela da plače kad je videla šta se desilo, a vrlo brzo stigla je i hitna pomoć.

Kad su se svi malo sabrali od šoka i videli da je dečak dobro, krenule su i grdnje.

– A on kaže “Kriv sam, nek me grde” – veli Slavica i dodaje da je čitava drama trajala bezmalo sat vremena.

Kurir.rs

Anita Stanojlović i Jovana Tomić Matora nakon turbulentne veze u šestoj sezoni Zadruge, izašle su srećne i zadovoljne sa imanja.

Matora je nedavno priznala da je oduševljena taštom i kompletnom Anitivnom porodicom, te da je konačno presekla i rešila da se prepusti emocijama kojima je dugo pokušavala da se pobegne.

Tokom učešća u emisiji “Narod pita” priznale su da je Stanojlovićeva već rekla da i da će se za mesec dana venčati negde van Srbije, ali više detalja nisu otkrivale.

Mnogi su sumnjali u njihove tvrdnje, dok je danas na Instagramu isplivala fotografija koju je Jovana i podelila, a koja jasno govori da su više nego ozbiljne.

Slika je iz zlatare, a njih dve u procesu biranja burmi za pomenuto venčanje koje uskoro možemo da očekujemo.

Kurir.rs/J.M.Đ.

Život im preko TV ekrana deluje bajno, ali u privatnom životu javnih ličnosti potpuno je drugačija situacija. Mnogi od njih imali su ili još uvek imaju velika dugovanja. Kocka, lep život, zelenaši i skupe stvari došli su im glave. Neki od njih duguju i preko milion evra.

DARKO LAZIĆ DUGOVAO MILION I PO: „Sve je za ljude, vratiću dug“

U trenutku kad je Darko Lazić doživeo tešku saobraćajnu nesreću 2018. bio je, kako se pisalo, dužan više od 400.000 evra. Novac mu je tada pozajmio jedan menadžer i prijatelj s kojim i sada sarađuje, i pare vraća u ratama. Pevačica Zorica Marković je ranije u intervjuima pominjala da joj je Lazić dužan određenu svotu novca, ali mu je ona to vremenom oprostila, jer nije želela da kvari prijateljstvo sa njim, niti da mu dodatno otežava situaciju. Lazić je jednom prilikom otkrio da se sudi sa svojom bivšom ženom Anom Sević jer, navodno, nije plaćao alimentacije za njihovu ćerku Lorenu.

– Nisam još vratio dugove, porasli su. Bilo je milion, sada je milion i po. Ali dobro, čim počnem da radim, vratićemo. Bitno je da ja glava na ramenima – kazao je tada Darko i dodao:

– Ako neki drugi duguju, zašto i ja ne bih mogao? Milion i po evra nije nimalo malo. Ne šalim se. Šta koga treba da se tiče da li ja dugujem ili ne? Je l’ treba sad neko zbog toga da me ubije? Sve je za ljude, ja sam najnormalniji čovek. I da dugujem, znam da ću vratiti- rekao je Lazić jednom prilikom.

Nije poznato da li je do sada isplatio sva svoja dugovanja.

HALIDU MUSLIMOVIĆU IZVRŠITELJI POKUCALI NA VRATA

Halidu Muslimoviću su izvršitelji pre skoro tri godine pokucali na vrata jer, prema pisanjima, odbijao je da isplati skoro 30 godina iznos od 32.000 evra Erminu Elezoviću. Folker je, navodno, taj novac dobio za album koji nikada nije objavio, a aukcijsku prodaju svoje imovine uspeo je da izbegne dva puta. Muslimović je, prema pisanjima, na isti način dospevao i u dugove prema ženama, do čijeg je novca dolazio udvaranjem i uveravanjem da je bolestan, i da nema da plati rate za kredit banci.

ACA LUKAS ZBOG KOCKE SVE IZGUBIO: „Uzimao sam novac od zelenaša“

Folk pevač Aca Lukas doživeo je veliku neprijatnost u prošlosti, kada su mu izvršitelji došli do stana na Voždovcu kako bi naplatili navodno dugovanje koje imao prema Dejanu Popoviću Tigru. Lukasu je usled stresa koji je doživeo pozlilo, te je reagovala Hitna pomoć.

– Svi znaju da mnogo zarađujem, da sam kockao. Nama pevačima će svako da da jer zna da zarađujemo mnogo i možemo da vratimo. Pričao sam već o zelenaškim pozajmicama. Niko nas nije vukao za uši da uzimamo novac. Tom čoveku je nadimak Tigar, onako pretenciozno. Pozajmio sam tih 40.000 evra, na kamatu. Na deset meseci, toliko. Potpisao sam da sam uzeo 80.000, overili u sudu, jer je protivzakonito ono što smo uradili. Vratio sam mu pare posle izvesnog vremena – rekao je Lukas za medije.

DARA DUGOVALA MARINI 10.000 EVRA ZE PESME: „Pomirile smo se“

Pevačica Dara Bubamara prema priči pokojne Marine Tucaković, dugovala joj je za pesme sa albuma „Delete“ iz 2013. cifru od 10.000 evra. Folkerka je sve to tada demantovala pravdajući se da je Marini finansijski pomagala i poklanjala skupocenu garderobu. Ali okolnosti su sada drugačije, jer su pre Marinine smrti obe rešile da zaborave ružnu prošlost.

– Nas dve se nikada nismo svađale, sve je to malo prenapumpano. Ona mi je uradila fenomenalnu baladu i, svaki put kad je čujemo, obe plačemo. Zaista je jako emotivna i ne mogu da dočekam da je čujete. To je sve što mogu da kažem na ovu temu – izjavila je tada tom prilikom Bubamara.

Kurir.rs/Blic

Zorana Lazarević. Milica Nikolić. Milica Mršulj. Tri imena, jedna osoba, a priča od koje podilazi jeza, topi se srce, i na kraju, padne i suza radosnica. A sve je počelo zime 1994. godine, kada je jedna beba u februaru mesecu pronađena kraj kontejnera ispred muzičke škole u Gnjilanu.

Peti februar 1994. godine, u gnjilansko porodilište stiže tek rođena beba, ostavljena u kartonskoj kutiji u Ulici cara Lazara. Kada je dovedena u porodilište, dobila je sve ono što joj je surovost života oduzela prilikom uzimanja prvog daha, ljubav, pažnju, posvećenost i nadimak – Nera, po grčkoj boginji hrabrosti. Taj nadimak, načinio je od Milice pravu ratnicu, ženu i majku za primer, danas uspešnu spisateljicu, novinarku i talentovanu glumicu.

Od Gnjilana 1994. do Leskovca 2022. godine, put je bio dug, trnovit i na samom početku, težak. Naime, da je usvojena i da nije biološko dete porodice Nikolić, Svetlane i Ljubiše, saznala je na najsuroviji način, od vršnjaka, tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.

– Imala sam pet godina, 1999, kada sam saznala da sam usvojena i to na ružan način, od dece na ulici. Oni su to čuli od roditelja, pa su se malo igrali rata protiv mene. Posle sam saznala da sam usvojena sa tri i po meseca i da sam rođena sam na Kosovu.

Svetlana i Ljubiša, bračni par iz Leskovca koji nije mogao da ima dece, bili su puni ljubavi od prvog trenutka kada su je uzeli u ruke. Kada im je ispričala šta su joj drugari rekli, objasnili su joj da možda nisu njeni biološki roditelji, ali da je ona njihova ćerka.

– Sećam se, majka mi je tada to lepo objasnila i ja sam to, kako kažu, lepo prihvatila. Tad mi je mama objasnila da nije mogla da me rodi, ali da me je nosila u srcu, kao i da me je druga teta rodila. Ona nije mogla da me zadrži, a da su oni silno želeli bebu.

Kako se ispostavilo, Svetlana je našla pravi način da u njoj umiri ono neumirivo i bolno što nastaje kada vas neko gađa u najslabiju tačku bića. Međutim, rane koje su se napravile ipak su ostavile ožiljke sa kojima je morala da nauči da živi.

– Mnogo mi je to pomoglo da prebolim zadirkivanje dece. Mada, i dan danas, ostalo mi je u podsvesti da sam na taj način saznala. Možda bi bilo bolje da je to bilo drugačije, kasnije, u starijem životnom dobu. To zadirkivanje se nastavilo i kroz osnovnu školu, gde sam već bila veća i znala sam, ako me neko pita “znaš li da su tebe uzeli iz doma”, kratko odgovarala “znam”. Na taj način, oni su bili zaustavljeni, nisam im davala prostora da idu dalje. Sad kao odrasla osoba, majka i žena, shvatam da je to bila greška i krivica roditelja te dece, koja su pričala to pred njima i dozvoilili im da se tako ponašaju, deca u tom trenutku za to nisu bila kriva.

Ko su joj pravi roditelji, odakle je, čija je, počelo je da je kopka u pubertetu. Prvi pokušaj da sazna sve detalje, nije urodio plodom, ali je slagalica polako počela da se sklapa.

– Nikad me nije zanimalo do 16. godine da saznam. Sve do 16. godine bila sam ubeđena da sam bila u domu za nezbrinutu decu u Beogradu. Kad sam ušla u pubertet, kad je krenulo prvo zaljubljivanje, druženje, razmišljala sam, šta ako slučajno na taj način upoznam nekog ko mi je brat ili sestra, da mi je rod, da sretnem majku ili oca na ulici, a da ne znam ko su? Plašilo me je sve. Tad se otvorila ta tema, pitala sam roditelje, rekla sam “volela bih da znam ko sam, šta sam, odakle sam”. Tad su mi rekli da ni oni ne znaju sve, idemo u centar za socijalni rad i pokušaćemo da saznamo. Tamo sam saznala da sam sa Kosova.

Klupko je krenulo da se odmotava. Do informacija je bilo teško doći, a i kada bi došla do novog saznanja, neki ožiljci su postajali veći.

– Do tih papira sam mnogo teško došla, sva vrata su mi bila zatvorena. Sve je bilo nekako baš sumnjivo, kasnije sam saznala da mi je otac bio uticajan čovek na Kosovu, kao i da je on sve to, navodno, zataškivao. Pokojni tata mi je rekao da sam usvojena u Gnjilanu, i da me je biološka majka napustila jer je to morala. Kad sam saznala gde, nije mi bilo svejedno. Oni su znali informaciju da sam pronađena pored neke škole, mislim da je bila muzička u pitanju, kao i da se ulica zvala Cara Lazara. Zato što je bila Ulica cara Lazara, u bolnici su mi dali ime Zorana Lazarević, pošto sam pronađena u zoru u toj Ulici cara Lazara.

Sa tim činjenicama, počela je da se budi u njoj i teskoba. Kako je neko mogao da ostavi dete na ulici, kakva je to osoba? Do bioloških roditelja još uvek nije uspela da dođe.

– Saznanje da sam ostavljena na ulici me je prilično prodrmalo i poremetilo. Anksioznost, napadi panike, shvatila sam da stvarno nisam bila željena. Sa roditeljima sam to nekako prevazišla. I ništa nisam našla u papirima. U papirima je pisalo, NN lice, 5. februar 1994. godine. Bilo mi je lakše, mislila sam, ko zna gde su otišli sa Kosova. To me je držalo par godina, i onda sam ponovo počela da tražim.

Jednog dana, odlučila je da potragu raširi preko društvenih mreža. Na Fejsbuk grupi posvećenoj Gnjilanu, ostavila je status koji se raširio kao požar. Uskoro su počela da pristižu prva saznanja.

– Imala sam 18 godina kada sam preko jedne fejsbuk grupe “Gnjilane” gde sam anonimno objavila svoju priču. Počeli su da se javljaju svi koji se sećaju tog događaja. Tražila sam po medijima i ništa nisam našla. Samo mi je jedan stariji novinar rekao da se seća informacije da su “Večernje Novosti” objavile da je neka beba pronađena. Međutim, ja to nisam našla.

Ponovo je počela da zove telefonom centar za socijalni rad. U jednom takvom razgovoru, sasvim slučajno je otkrila kako je i gde je zaista pronađena. To saznanje, pomerilo joj je tlo pod nogama.

– Kad sam komunicirala sa radnicima iz centra u Gnjilanu, ništa nisu hteli da mi kažu. Ma kraju mi se javila krajnje neljubazna radnica centra, koja mi je drsko rekla “Ma, zašto ti tražiš to đubre koje te je ostavilo pored kontejnera?”. Tada sam prvi put čula za tu informaciju. Kad sam se sabrala, pitala sam je da li je to istina. Rekla mi je “Da, da, mi to znamo, bila si u kutiji ostavljena, nepokrivena, da umreš. I ti tražiš tu osobu.” Ne mogu da tvrdim da je to bilo tako, jer mi je to rečeno preko telefona, ali da jesam bila kod škole i na ulici, jeste istina.

Uskoro je došla prvo do rođaka biološke majke, pa i samog razgovora sa njom. A, da bi došla do toga ko joj je majka, morala je da razgovara sa čak sedam žena koje su napustile svoju decu te godine na Kosovu. U prvi mah, žena za koju je saznala da je njena majka, odbijala je to da prizna. A onda…

– Htela sam da je pitam zašto. To sam i u knjizi zapisala “I tikva ima korene”. Prvo, ja sam tad bila devojka, znala sam da ću jednog dana biti majka i nečija žena. Zanimalo me je da znam, da ne daj bože, naletim na nekoga ko mi je rođak. Do susreta je došlo preko ljudi, na kraju mi se javio njen brat od strica, koji mi je rekao ko je ona. Zanimljivo je da sam morala da pričam sa sedam žena, jer je 1993. na 1994. čak njih sedam napustilo svoju decu. U razgovoru sa svakom od njih pričala sam o tome kada je koja napustila svoje dete i zašto. Onda sam došla do nje, pozvala je. Znala sam da ima porodicu, sve i nisam želela da joj kvarim tu idilu. Prvo nije htela da prizna, pa je onda rekla da je to neka njena rođaka, i na kraju je ipak priznala sve, došla je u Leksovac. Zagrlila me je, počela je da plače… Ne mogu da kažem da sam bila ravnodušna u tom trenutku…

Na pitanje “Zašto” dobila je odgovor da je morala to da učini jer nije imala podršku partnera koji je bio oženjen, ali ni svojih najbližih.

– Nije bila maloletna, ali mi je rekla da je to morala da uradi zbog biološkog oca. On je bio oženjen, bio je na funkciji tada na Kosovu, a da ona nije imala podršku svojih roditelja. Prosto je, kako je rekla, morala to da uradi. Trenutno živi u jednom gradu u Srbiji. Nisam sigurna da njen današnji muž i deca znaju šta je uradila.

Sve što je prošla u životu do danas, učinilo je Milicu jakom ženom, svu svoju tugu i strahove pretočila je u reči. Kroz svoje romane, ispoljila je neverovatan dar za pisanje, koji nije prošao nezapaženo. Ono što je istakla kao “glavnog krivca” za to, bila je upravo njena životna priča.

– U filmu “Toma” ima jedna rečenica “Srećni ljudi ne pišu pesme”. Stojim iza toga, neko ko je zaista ispunjen i srećan, ne može tako lako da napiše nijednu srećnu rečenicu. Ta potreba za pisanjem je nastala iz tuge, iz emotivne praznine. Dve knjige sam napisala do sada, i od kako sam postala majka, od kako sam ispunjena ljubavlju, ne mogu da spojim dve rečenice.

Kada je postala majka, i prvi put uzela svog sina u ruke, shvatila je šta je njena biološka majka ustvari učinila. Tada je odlučila da preseče svaki kontakt sa njom.

– Više ne želim da se čujem i viđam sa njom. Kad sam je pozvala prvi put, rekla mi je “Ako hoćeš, možeš da me udariš, možeš da me pljuneš, možeš da mi radiš šta hoćeš”. Onda sam joj rekla “Neću ništa. Ti si me rodila, hvala ti. Da me nisi rodila, ne bih bila ovde gde jesam”. Međutim, kada sam rodila sina 18. septembra prošle godine, kada sam ga uzela u ruke, tada sam shvatila koliko je lošu stvar ona učinila, da je time što me je ostavila na ulici htela da ubije ono što je rodila. Tog trenutka sam spoznala da ne mogu da joj oprostim i da zaboravim dok je živa. Nisam joj to rekla.

Danas je novinarka, glumica i spisateljica koja iza sebe ima nekoliko knjiga. Uspešna, reklo bi se, u inat svemu što ju je snašlo na rođenju. I dok je u glumu i spisateljistvo ušla iz ljubavi, u novinarstvo ju je gurnula korona.

– Do sada sam napisala ljubavni roman iz dva dela, prvi 2015. godine, i on pratio ljubav starije i mlađe osobe. Dala sam tad profesorima da ga pročitaju. Među njima, bio je i Nikola Pejaković. Kad mi je rekao, zašto ja ovaj roman ne mogu da kupim, shvatila sam da on treba da izađe iz štampe. Bio je pravi bum na tlu bivše Jugoslavije. Novinar sam postala slučajno, kada je korona stopirala glumu. Suprug je video oglas na lokalnoj televiziji da se traži novinar, otišla sam na probni rad i dobila sam posao. Planiram da se vratim i glumi, trenutno pišem monodramu.

Ipak, sin Ilija i suprug Miloš, danas su prioriteti, uz porodicu koja joj pruža pažnju i ljubav. Sve ono što joj je na početku života, nepravdno zamalo oduzeto.

– Dete ima dve bake, jednog deku, odgovornog oca i puno ljubavi, u svakom trenutku znam da imam njihovu pažnju.

Kurir.rs/Blic

Otac Andrej Tkačev podelio je svoje savete o tome kako žene treba da se ponašaju u braku kako bi održale svoju bračnu zajednicu. U današnjem svetu, očuvanje braka postaje sve teže jer je prag tolerancije i razumevanja sve manji, a pritisak na žene da sve rade kako treba – postaje sve veći.

Otac Andrej Tkačev otkrio je tajnu uspešnog braka i kako se treba nositi s problemima iz korena. Jedan od najčešćih problema, prema ocu Andreju, jeste taj što mlade devojke s 18 godina obraćaju pažnju samo na fizički izgled muškarca, sa 25 ih zanima koliko novca zarađuje i kakve stvari poseduje, a kada dođu do 35. godine, teže pronalaze normalnog muškarca s kojim bi se udale i osnovale porodicu.

Ove kvalitete žene treba da traže u muškarcu

Ovaj problem, po ocu Andreju, nastaje jer se prioriteti menjaju tokom vremena. Kako bi pronašle dobrog supruga, devojke bi trebalo da traže sledeće kvalitete u muškarcu. Prvo, važno je da muškarac želi da ima decu. Ako muškarac ne želi decu i veza s vama postoji samo zbog vas, trebalo bi da pobegnete od takve osobe.

Fizički i mentalno zdrav muškarac želi da osnuje porodicu i da ima decu. Takođe je važno da muškarac bude vredan, sposoban da zaradi novac i da osigura svoju porodicu. Ako muškarac može da priušti osnovne potrepštine i materijalnu sigurnost, onda je odgovarajući suprug.

Još jedan važan aspekt je odsutnost loših navika. Ako muškarac radi, može preuzeti odgovornost za porodicu, želi decu i nema štetne navike, onda je on idealan kandidat za brak. Verska pripadnost je manje važna stvar koju treba razmotriti. Ako muškarac želi decu, voli vas, cijeni vas i spreman je da preuzme odgovornost, tada ga treba zadržati pre nego ga neko drugi osvoji. Ne treba previše razmišljati i čekati bolju priliku.

O ponašanju žene u braku

Kada je reč o ponašanju žene u braku, otac Andrej je rekao da bi muškarac trebalo da bude vođa. To je Božja naredba. Muškarac bi trebalo da preuzme teret spoljašnjeg života, dok žena snosi teret unutrašnjeg, porodičnog života. Muškarac je odgovoran za osiguravanje egzistencije porodice, dok je briga o kući na ženi.

Osim toga, žena ima važnu ulogu u odgoju budućih muškaraca. Ona treba da neguje vođstvo, odgovornost i strpljenje u mužu, sinu i bratu. Nažalost, ova osnovna istina se retko kada dobro razume, a duša pati zbog toga. Žena ne bi trebalo da pokušava da uči muškarca kako da živi. Može da nauči svoju decu ili druge žene, ali ne i svog supruga.

Svi muškarci primećuju druge žene, ali žena treba da ponaša na način koji će njenog supruga zadržati samo za sebe. Žena treba da bude verna, brinuti se o kući, voleti i odgajati decu, pa voleti i svog muža.

Treba da bude tiha, a ne glasna, jer samo tako može zadržati svog muža pored sebe i sprečiti ga da poželi druge žene. Mnoge žene danas postaju vulgarne, psuju i odgovaraju svom suprugu s deset puta većom dozom negativnosti.

Pored takvih žena, muškarci ne napreduju, već padaju. Pored mudre i tihe žene, muž postaje pametniji, a pored vulgarne žene, muž postaje propalica. Zato bi žene trebalo da budu malo pametnije. Nemojte vređati svoje muževe i izgovarati ružne stvari. Trebalo bi da se trudite da održite porodicu zajedno, budete dobra, pametna, mudra i tiha.

(Kurir.rs/ŽenaBlic)

Dve grupe migranata, najverovatnije Avganistanaca, sukobile su se pre oko dva sata u Makovoj šumi nedaleko od granice sa Mađarskom.

Tokom sukoba korišćeno je vatreno oružje, i dve osobe su povređene.

Povređeni nisu građani Srbije.00:14

Pucnjava u Subotici 1

Policijske snage su na terenu i preduzimaju sve mere da privedu počinioce.

Situacija je sada pod kontrolom.

Ranije su se na društvenim mrežama pojavili snimci policijskih vozila, kao i ambulantnih kola, koja jure kroz ulice nedaleko od mesta pucnjave.

Oglasio se načelnik severnobačkog okruga

Bojan Šoralov, načelnik Severnobačkog okruga, se oglasio na svom Fejsbuk profilu povodom vatrenog obračuna migranata u Subotici i saopštio kako su dvojica muškaraca u bolnici, ali i da još uvek nema potvrđenih informacija o broju ranjenih.

– U prethodnih nekoliko dana intenzivirane su aktivnosti pripadnika MUP, vezanih za pojačanu kontrolu boravka iregularnih migranata van Prihvatnog centra, na teritoriji PU Subotica (u graničnom pojasu naročito na potezu od Hajdukova do MZ Kelebija). Što je očigledno, pored smanjenja migranata na navedenom prostoru izazvalo veliki revolt krijumčara i krijumčarskih grupa na istom području a koji se ogleda u sve intezivnijem obračunu istih uz upotrebu i vatrenog oružja. Tako je i danas u šumskom pojasu između Radanovca i Tresetišta, u vremenu od 12:45h do 13:30h došlo do upotrebe vatrenog oružja od strane iregularnih migranata, kojom prilikom je došlo i do ranjavanja, za sada ne potvrđenog broja lica – migranata (za sada u OB Subotica zbrinuta su dva lica – jedan sa lakšim i jedan sa težim povredama). U toku je opsežna akcija MUP u cilju utvrđivanja svih činjenica vezanih za okolnosti navedenog događaja i zvaničnog saopštenja u vezi istog. Očigledna je prevelika nervoza iregularnih migranata kojima nećemo dozvoliti da borave na prostoru Subotičke šume i svakodnevno ćemo sprovoditi akcije humanog preseljenja – dislokacija u Prihvatne centra na prostoru RS – napisao je Šoralov.

Kurir.rs/Novosti