Category: Uncategorized

Ipak, ima i tešku muku i to baš zbog svega ovog što bi trebalo da ga raduje

Za Daneta Bijorca, usamljenog gorštaka sa Golije, Srbija je čula zahvaljujući emisiji OKO na RTS, njegov život mnogo se promenio, a ekipa je sada opet otišla kod njega na planinu da proveri u kakvim uslovima sada živi sa ženom Kristinom i sinom Jovanom.

Pored deteta, najveća promena je bila dolazak struje, priča Dane za RTS.

-Sijalicu nisam gasio tri dana, ni noć ni dan – šali se gorštak kome je preduzeće iz Novog Pazara sagradilo novu kuću – potpuno samoinicijativno.

– Ja ne pamtim da sam čuo da se to negde nekad desilo. Znam da se ljudi skupe da pomognu kad nekom izgori kuća ili strada u klizištu, ali ovako da neko preduzeće samo sagradi nekom kuću, to ne znam da postoji – kaže Dane.

Bijorac je presrećan i što se zida nova štala u kojoj će, kad padne sneg, moći da se smesti i do 50 grla stoke. Sada ima 30 i kaže da je to dosta dobar broj za siguran život.

– Najmanje dva teleta su mi preostala prošle godine, jer su mi mnogi ljudi uplatili novac za Jovana. Od njihovih para sam kupovao detetu mleko za prihranu, jer kravlje nije smeo kao prevremeno rođena beba. Biće od ta dva teleta dogodine junice pa eto novih grla za stado – ponosan je gorštak.

Ipak, ima i tešku muku i to baš zbog svega ovog što bi trebalo da ga raduje.

– Prigovaraju mi da živim od milostinje – kaže vredan momak koji se godinama brine o svom „blagu“. To bi ovde bila velika sramota.

– Svi koji su hteli da znaju videli su da nisam tražio ništa sem struje i puta – uzvraća ponosito.

-A pričaju… neko iz neznanja, neko iz pakosti, iz ljubomore, da nekog ponizi. Jes` mi krivo… šta ima ko da me ogovara kad nismo tražili… Pričaju kako nemam drva, nemam sena. A imamo, bogu hvala, imamo brašna i soli, imamo žita, imamo stoke, ne žalimo se – kaže Dane.

Da ih je ljudska zloba duboko dirnula pokazuje i Kristinino ćutanje. Premda je pristala da je snime, nije htela nijednu reč da progovori za televiziju.

Njeni su se roditelji naljutili zbog svega, jer se po Sarajevu, gde oni žive, priča kako su tražili milostinju.

– Svima koji su nam poslali novac i odeću za Jovana hvala i neka im se vrati na život i na zdravlje. Sve što njemu omali odneću u Crveni krst u Novi Pazar pa da opet daju drugoj deci – kaže Dane.

Puta do njihove kuće još nema. Ali mali Jovan će dočekati sa roditeljima krsnu slavu u novoj kući, sa pet lepih prostorija, uz struju i televizor.

– Najvažnije od svega toga nama je frižider. Da se hrana ne ukvari. To je komfor – kaže skromno Dane.

Izvor: rts.rs/espreso.co.rs

Pomesati sve sastojke 200 gr brasna 70 gr secera Pola praska za pecivo 80 gr margarina(ja sam stavila mast) 1 jaje Ako je suvlje pa nemoze da se lepo sjedini dodala sam malo soka od narandze gaziranog. 100 gr seckane cokolade. Praviti kuglice i peci da blago porumene a da se ne prepeku. Po zelji na pecene se moze dodati po malo krema.

Nije problem da napravite ovu super osvežavajuću poslasticu i bez griza. Pravi se kao patišpanj.
8 jaja
8 kašika šećera
8 kašika brašna.
Umutiti belanca pa dodavati žumanca jedno po jedno. Zatim dodati sećer i na kraju brašno. Testo izliti u pleh podmazan i brašnom posut.
Dok se patišpanj peče skuvati
1 litar mleka sa 3 kesice vanilin šećera.
Mleko sipati postepeno na patišpanj. Vruć patišpanj vruće mleko.
Kada se ohladi u frižideru moze se služiti.
Prijatno!!!!

Bivše zadrugarke, a sada već verenice, Jovana Tomić Matora i Anita Stanojlović se ne razdvajaju od napuštanja Bele kuće.

Kako je Anita i istakla, razmišlja o preseljenju kod Matore u Beograd, s obzirom da je iz Kruševca, te svakako dokle god je Anita u Beogradu, ona je uz nju.

Bivše zadrugarke sada su progovorile o famoznom venčanju koje spremaju uskoro, ali su se dotakle i reakcije njihovih porodica.

– Ne mogu puno da otkrivam, ali venčanje će da bude 11.og. Biće slike svuda i sve, biće intimno. Posebno ću da napravim žurku za prijatelje iz Beograda i rijaliti učesnike – rekla je Matora, te je na konstataciju da nije bila spremna da prizna emocije i da je govorila da ne veruje Aniti, dodala:

– Jeste. Nisam i kada sam došla da je podržim, bila je mama i bila je tenzija. Kada je izašla i stala, nisam znala kako da reagujem, ali ko bi stao tako ispred majke, tetke i rodbine?! Bilo je sebično. Uverila sam se, zaljubljena sam, prepustila sam se. Zašto ne svadba?! Biće najlepša mlada – objasnila je Matora.

Kada je reč o mišljenju i podršci roditelja za njihov odnos, istakle su da su negde između.

– Moja mama je rekla da joj je bitno da sam ja srećna – rekla je Anita, a Matora se nadovezala:

– Nije ni da ne podržavaju, samo znate kako to funkcioniše – rekla je Tomićeva, a na pitanje kako reaguje na to što MC Aleks pokušava da dođe do Matore kako bi porazgovarale, žustro je reagovala:

– Samo neka pokušava, ne znam da li će ga dobiti – rekla je Anita.

Redovno čujemo ili vidimo primer gde svekrva i snaja nisu baš u idiličnim odnosima, te nije čudno da često čitamo o tome u ispovestima na društvenim mrežama ili znamo primere iz našeg neposrednog okruženja.

Jedna objava u kojoj se jedna majka žali da joj je rođeni sin zabranio da vidi tek rođenu unuku podelila je internet, a mnogi su isprva osudili ovaj njegov potez, ne znajući šta se zapravo krije iza svega.
Baka se požalila da ne može da viđa unuku

Naime, jedna novopečena baka požalila se na Redditu da još uvek nije videla svoju unuku i da joj nije jasno gde je pogrešila i čime je to zaslužila.

• Sin mi je zabranio da vidim tek rođenu unuku. Ostala sam zapanjena ovakvom njegovom odlukom, jer zaista ne znam čime sam to zaslužila. Duša me boli i ne znam šta da radim od tuge, glasila je ispovest ove žene.

Nedugo zatim na sve to se oglasio njen sin i objasnio o čemu se radi.
Žena je svoju muku podelila na mrežama
Žena je svoju muku podelila na mrežama foto: Shutterstock

Tata je rekao da je njegova žena počela da se porađa u četvrtak uveče i da se nije porodila do petka u ranim jutarnjim satima, a on je sve vreme bio uz nju. Posle neprospavane noći u petak, u subotu je bio iscrpljen, pa je potpuno zaboravio da mami pošalje rođendansku poruku.

Čim je shvatio da joj nije poslao poruku, muškarac je pozvao svoju majku da se izvini, ali žena je bila besna – čak je optužila njegovu ženu da je planirala porođaj da se nekako poklopi sa njenim rođendanom kako bi mogla da ukrade svu pažnju. Kao odgovor na njene oštre komentare, muškarac joj je zabranio da viđa tek rođenu unuku.
Sin je majci zabranio da vidi unuku
Sin je majci zabranio da vidi unuku foto: Shutterstock

• Iznervirao sam se i spustio slušalicu, ali sam joj rekao i da nije dobrodošla da vidi moje dete nekoliko dana. Cela porodica mi stalno šalje poruke i govori da grešim i da sam užasan sin što joj nisam dao da vidi svoju unuku, ali me je jako razbesnela – dodao je on.

Novopečeni tata je rekao da je njegova mama oduvek bila pomalo gruba prema njegovoj ženi i da je nakon njenog poslednjeg ispada odlučio da prekine svaki kontakt sa njom „na neko vreme“ kako bi on i njegova supruga mogli da se prilagode novom životu roditelja.

Korisnici Reddita bili su čvrsto na njegovoj strani, a mnogi su ga ohrabrivali da „ostane jak“ i učini ono što je dobro za njegovu ženu i ćerku.

• Radiš pravu stvar, ona je ta koja greši – napisao je jedan korisnik. – Ne mogu da verujem da tvoja mama misli da je tvoja žena namerno rodila u to vreme. Ne ide to tako. Verovatno joj dugo ne bih dozvolio da upozna bebu – prokomentarisao je drugi korisnik.

Koliko život može biti nepravedan i težak svedoči ispovest žene koja se napatila od ranog detinjstva, a danas je se kako kaže stide rođena deca.

Već smo pisali o Jovani (13) kojoj je cela porodica umrla za kratko vreme, ali je imala tu sreću da u su je usvojili divni ljudi koji su joj pružili toplinu porodičnog doma. Međutim, nemaju svi ovakvu sreću, a u to nas je upravo uverila teška ispovest žene koje se kroz život napatila.

Kako, kako je uopšte moguće da jedna žena do svoje 77. godine života može da podnese toliko strahota koje se jedna za drugom nižu otkako se rodila? Žena po imenu Maja imala je težak život do samog detinjstva, a nadala se da će kada budu imala svoju porodicu stvari biti bolje, međutim…

MOGLO BI VAS ZANIMATI

“Pored živih roditelja, ja sam u samostalan život kročila iz ustanove za nezbrinutu decu. Ne znam ko je prema meni bio veći monstrum – roditelji, maćeha ili rodbina koja me nije prihvatala. Bila sam im služavka i pre sedme godine života. Znala sam samo za batine, ponižavanje, glad i pocepanu odeću. To je trajalo jako, jako dugo. Sama sam se javljala u razne ustanove, plakala tamo, ali me nisu doživljavali, vraćali su me kući”, započela je svoju tužnu ispovest Maja za Moje Vrijeme.

Bila je, kaže, toliko gladna da nije mogla da spava. “Tiho i polako ustala bih i pokušala da uzmem malo hleba koji je drugima ostao, i kako sam ga dohvatila, jedan roditelj me čuo. Šta mi je napravio, nije za pričanje. To je trajalo do moje desete godine, kad me nastavnica pitala zašto ne radim fizičko – bilo me sramota jer (nikad!) nisam imala gaćice, nego sam si ih sama pravila od marame koju sam našla na ulici”, priseća se Maja svog teškog detinjstva.

Odlazak u dom za nezbrinutu decu

Srećom je imala razumnu nastavnicu, koja joj je zasigurno spasila život. “Nakon što sam joj rekla da nemam ni gaćice, otišla je sa mnom do mojih roditelja. Saznala je da me tuku, vezuju za sto i da me teraju da ležim na podu kao pas. Kad sam drugi dan došla u školu i kad je videla da sam sva crna od batina, a da nisu zarasle ni stare rane, odmah se pobrinula da odem u dom”, ispričala je.

Tamo je napokon prodisala. Bila je marljiva, pomagala je u kuhinji, prala podove i time zaradila sitne nagrade, koje su njoj bile velike kao kuća.

“Svi su me voleli, toliko da su mi neki i zavideli. U domu sam zaradila i prvu haljinicu i cipele! Ali, sreća nije potrajala – deca koja su imala žive roditelje oni su trebali da im plaćaju dom, a moji su pred kraj moje srednje škole otišli u inostranstvo – jedan u Mađarsku, drugi u Austriju. Nisam mogla da dođem do njih, a rodbina je odbila da mi pomogne”, sa tugom u glasu priča Maja pda dodaje:

“Tada su me slali od jedne do druge porodice dok nisam završila srednju, s odličnim uspehom! Ali, bez igde ikoga i ičega, nisam znala kuda. Prvo sam živela kod nekoliko prijateljica, i nakon mesec dana zadnji put sam se obratila rodbini u rodnom mestu da me primi, ali odbili su me”, priseća se gospođa Maja.

Neverovatan sled događaja

Ono što je usledilo zvuči kao scenarijo za film. “Hodam po ulici i plačem. Tada sretnem zgodnog dečka koji me pita šta mi je – ja sam mu ukratko sve ispričala i on me pozvao u bioskop. Pristala sam i putem se predomislila, rekavši da nemam gde da spavam i da kasnije više neću imati prevoz do grada iz kojeg sam došla.

Rekao mi je da ne brinem i obećao da će me odvesti svojim roditeljima. Kad smo im došli pred vrata, ja plačem i ne želim da uđem, sve dok njegovi nisu izašli i pitali ga šta mi je napravio. On se kleo da nije ništa. Sećam se da je napolju bila zima, počeo je da pada sneg, a meni se pokvasio karton na đonu baletanki”, opisuje prvi susret sa budućom svekrvom.

Uvela ju je u kuću, kadu napunila toplom vodom i dala joj svoju spavaćicu. “Rekla mi je: Ne boj se dušo, spava ćeš sa mnom. Ostala sam kod njih, silno su me zavoleli, a ja sam bila srećna što imam mamu i tatu. Nakon dve nedelje predložili su nam da se venčamo. Oboje smo bili srećni i nakon pristanka su nas ostavili same na dva dana. Nagovorio me nekako da zajedno spavamo, a potom smo se zaista i venčali”, opisuje gospođa Maja.

Malo mira i blagoslova

Svi su živeli u jednosobnom stanu. Njegovi su, napominje, bili pošteni i vredni. Skromno se jelo i oblačilo, ali mira i blagoslova bilo je na pretek. Nakon godinu dana je rodila prvo dete i potom se zaposlila, pa su otišli u podstanare, a tri godine kasnije stiglo je i drugo dete.

“Nedugo zatim umro jedan roditelj mog supruga, a ubrzo i drugi. Preselili smo u njihov mali stan. Radila sam kao lavica, ali mom mužu je postalo dosadno. Započeo je vezu sa svojom kolegicom s posla. Kad sam saznala krenuli su problemi, ali sve sam trpela samo da sačuvam decu od zla koje sam ja prošla. Vreme je prolazilo, a onda sam se jednog dana vratila s posla i muža našla – mrtvog. Moždani. O moj Bože! Nikoga svog nemam, deca mala, porodica se skupila, svi se nudili pomoći, pa na kraju od toga ništa. Opet je sve bilo na meni”, nastavlja svoju strašnu priču.

Tada je počela da čisti tuđe stanove, stepeništa, po noći je kuvala i peglala. Ubrzo je našla još jedan dodatni posao. Kupila je auto, položila vozački, bez auta nije mogla sve to da postigne. Kad su deca došla u pubertet, opet problemi.

Ko se koga treba stideti?

“Decu sam terala samo na učenje, bilo je teško – hoće, pa neće, pa momci, pa devojke. Jurila sam za njima, pratila sve, oni se odupirali, svađali se sa mnom, ali nisam popuštala! Vređali su me i terali od sebe, ali sve sam izdržala. Htela sam da budem dobar roditelj i svojim primerom im pokažem kakvi bi trebali da budu.”

“Cenili su me svi koji su me poznavali. Gde god sam tražila pomoć bilo koje vrste, dobila sam je. A moja deca, oni su danas odrasli, školovani i zaposleni ljudi i imaju svoje prekrasne porodice. Nažalost, mene se stide i u njihove kuće nisam dobrodošla. Ali, evo, prođe život, prođe pola veka brige za decu, ja nekako živim puna staračkih tegoba. Naučila sam da svako vreme nosi svoje breme, pa guram dalje”, završila je svoju ispovest Maja.

Dečak (13) koji je 3. maja počinio masakr u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru u Beogradu kada je iz očevog pištolja ubio devet svojih drugara i radnika obezbeđenja, koristi čudne i stručne izraze i reči, koji ne priliče detetu njiegvih godina, kaže za Kurir dobro obavešten izvor.

Prema njegovim rečima, izgovara termine, koje čak ne poznaju ni pojedini odrasli ljudi, a kamoli deca.

Zna sve o oružju

– Maloletni masovni ubica se nalazi na jednoj psihijatrijskoj klinici u Beogradu, gde je pod nadzorom lekara, ali i policiji, koja čuva kliniku. Tokom razgovora sa stručnjacima, on izgovara reči koje su čudne za jednog dečaka. Recimo, on ne kaže hapšenje, već lišavanje slobode, a umesto ubiti kaže “eliminisati žrtvu”. Kada govori o oružju, on upotrebljava reči kalibar, zna gotovo sve marke pištolja i pušaka i kog su kalibra, koja municija ide za koje vatreno oružje – objašnjavaju izvor upoznati sa slučajem i dodaju:

– Takođe, on kaže da se “razoružao”, a ne “spustio sam pištolj” ili “ostavio sam pištolj”, što bi bilo primereno detetu ili čak čoveku koji nije u struci. Umesto da kaže “pucao sam”, on kaže “otvorio sam vatru”. To je prilično atipično za dete.

Prema rečima našeg izvora, kada je čuo da mu je otac uhapšen, dečak je rekao “da se nada da će prema njemu dobro postupati”.

– Izgovorio je reč “postupati”, što uglavnom koriste ljudi koji rade u zatvoru, inspektori ili policajci. Retko koja osoba u svakodnevnom govori koristi ovu terminilogiju, a deca praktično ni ne znaju šta to znači – navodi izvor i napominje da su se psiholozi i ljudi koji su u kontaktu sa ovim učenikom sedmog razreda OŠ “Vladislav Ribnikar”, šokirali i kada je on rekao “da želi da njegovi roditelji ulože novac u indeksne fondove”.

– Pitanje je koliko dece uopšte zna šta su to indeksni fondovi i čemu služe i koliko se dece, pa i odraslih ljudi, bavi tom tematikom – kaže naš sagovornik. Podsetimo, stručnjaci su ranije za Kurir govorili da učenik osumnjičen za masakr u vračarskoj školi, ima ponašanje odrasle osobe.

Kao odrasla osoba

– On poseduje sve segmente i parametre odrasle osobe. Na osnovu svih dostupnih informacija, dečak sa Vračara deluje kao odrasla osoba, što dokazuje i njegov spisak za odstrel, precizan plan, ucrtane prioritetne mete i pravljenje strategije za masakr – rekao je ranije Ratomir Antonović, stručnjak za bezbednost.

Kako nam je rekao, zbog svega toga, ovog dečaka i po pitanju krivice, kazne i pravnog gonjena treba tretirati kao odraslu osobu.

– Ako je on počinio zločin kao odrasla osoba, onda mu treba suditi kao odraaslome. Založio bih se da se zakonom odredi da se i za decu rade psihijatrijska veštačenja, kako bi se utvrdilo da li su bili uračunljivi prilikom počinjenog krivičnog dela. Smatram da to treba da bude redovna procena i veštačenje, jer ako je to isto dete spremno da uradio ovako nešto, onda treba i da se kazni – rekao je ranije Antonović.

U drugom po redu duelu polufinalne večeri u „Zvezdama Granda“ snage su odmerili Maja Jevtić iz tima Marije Šerifović i Josip Nedić iz tima Viki Miljković.

Oba takmičara bila su obučena u belo od glave do pete, a Maja je prva zapevala pesmu „Čiji ono svatovi“ od Vesne Zmijanac. Dok je izvodila pesmu na stejdžu, voditelj Voja Nedeljković je prokomentarisao:

• Zvezde Granda postavljaju mnoge rekorde, a čini mi se da je upravo postavljen još jedan. Nikada niko nije nastupao u ovako kasnoj trudnoći. Niko nije bilo ovako visoko trudan dok je pevao u Grandu.

Ovaj odličan duel završen je rezultatom pet glasova za Josipa naprema šest za Maju, a odlukom Saše Popovića trudnica se plasirala direktno u finale takmičenja.

• Za dvedeset godina u Zvezdama Granda nismo imali trudnicu u finalu – rekao je Saša.
  Maja Jevtić
  foto: Printscreen Pink Tv

Inače, pored Maje, Martina Jozinović, koja je takođe u timu Marije Šerifovič, direktno je prošla u finale kao prvi finalistikinja šesnaeste sezone muzičkog takmičenja „Zvezde Granda“.

Stokton Raš, izvršni direktor kompanije “Oušngejt”, koji je izgubio život na podmornici “Titan”, uporno je ignorisao upozorenje o sigurnosti podmornice, a to otkrivaju mejlovi koje je razmenio Raš sa stručnjakom za dubinska istraživanja.

Prema porukama koje je pregledao BBC, Raš je kritike o “Titanovim” sigurnosnim merama opisao kao “neosnovane laži aktera industrije” koji su “nastojali da onemoguće novopridošlice na njihovo malo tržište”.

Prekinuta komunikacija zbog pretnje tužbom

Komunikacija putem e-pošte između Raša i Roba Mekalama, priznatog stručnjaka za dubinska istraživanja, prekinuta je nakon što su advokati “Oušngejta” zapretili pravnim tužbom, rekao je Mekalam.

– Imam utisak da sebe i svoje klijente dovodite u opasnu situaciju. U svojoj trci do Titanika ponavljate onu čuvenu izreku – “Ona je nepotopiva” – glasio je jedan od mejlova koje je Mekalum poslao Rašu u martu 2018. godine kako bi ga upozorio na opasnost.

“Naš pristup je protiv uobičajenih pravila podmornica”

Mekalum je za BBC rekao da je “Oušngejt” više puta pozivao da se “Titan” sertifikuje pre nego što se može koristiti za komercijalne ture. Podmornica nije registrovana kod međunarodnih agencija, niti je klasifikovana od strane industrijske grupe koja postavlja osnovne inženjerske standarde.

Mekalum je među više od trideset lidera industrije koji su 2018. potpisali pismo upozorenja Rašu o mogućim “katastrofalnim” problemima sa razvojem Titana.

– Molim Vas da budete izuzetno oprezni tokom testiranja i ispitivanja broda na moru – napisao je Mekalum u jednom od mejlova koji je poslao Rašu.

Međutim, Raš mu je odgovorio sa frustracijom, napisavši mu u jednom mejlu: “Prečesto smo čuli neosnovane optužbe o tome kako će neko poginuti. Ja to shvatam kao ozbiljnu ličnu uvredu”.

Suosnivač “Oušngejta” branio je “inovativni pristup orijentisan na inženjering” svoje kompanije, za koji je rekao da je “protiv normalnih pravila istraživanja podmorja”, i napomenuo da je i sam “dobro kvalifikovan da razume rizike i probleme u vezi sa podvodnim istraživanjem novih vozila”.

Putnici “Titana” poginuli u “katastrofalnoj imploziji”

Podsećamo, u četvrtak je Američka obalska straža saopštila da je petoro putnika “Titana” poginulo u “katastrofalnoj imploziji”, čime je okončana velika potraga za podmornicom izgubljenom tokom ekspedicije do slavne olupine “Titanika”.

Uzrok implozije još je nepoznat, ali stručnjaci kažu da je malo slabljenje spoljnog trupa podmornice dovoljno da se dogodi katastrofa. Naime, što dublje zaranjate, to više vode imate iznad sebe koja onda vrši pritisak na vas.

Brojni snimci na internetu prikazuju kako izgleda implozija podmornice. Na jednoj simulaciji vidi se podvodno vozilo nalik “Titanu” koje se spušta ka morskom dnu i iznenada se zgužva kao limena konzerva, a potom rasparča u delove.

Mladić P.M., koji je ranjen u masovnoj pucnjavi 4. maja u Malom Orašju preminuo je danas.

On je deveta žrtva masovnog ubistva koje se dogodilo u noći između 4. i 5. maja u Malom Orašju i Duboni.

Nakon skoro dva meseca od masakra u Mladenovcu, jedna od žrtava je podlegla zadobijenim povredama.

Mladić Petar M., koji je ranjen u masovnoj pucnjavi 4. maja u Malom Orašju preminuo je danas. 

On je deveta žrtva masovnog ubistva koje se dogodilo u noći između 4. i 5. maja u Malom Orašju i Duboni, prenosi RTS.

Podsećamo, Uroš B. (21) je iz vatrenog oružja u noći između 4. i 5. maja u Malom Orašju i Duboni, u blizini Mladenovca, usmrtio osmoro, a ranio 14 ljudi.