U posudu staviti brašno, pa dodati margarin isečen na kocke i sir.
Ukoliko sir nije slan, možete dodati malo soli po ukusu. Zatim rukom
sjediniti sastojke i lepo umesiti. Testo izvaditi na radnu površenu pa
mesiti, do sjedinjenja. Nakon što je testo umešeno, uvaljati ga u loptu,
pa ostaviti u fružider oko pola sata, da odmori.
Testo razvući oklagijom, da bude malo deblje od jednog prsta. Zatim
pomoću čaše vaditi krugove i ređati na pleh. Pogačice premazati jajetom i
posuti susamom, a zatim staviti na pečenje, na 200 stepeni oko 25
minuta.
Neverovatno jednostavna priprema gibanice i rezanaca sa makom. Spremite ih po našem receptu i uživajte ostatak dana u izobilju hrane
Potrebno za gibanicu:
3 jaja
Sitan sir 150g
Jogurt šolja
1 kisela pavlaka
1 prašak za pecivo
1 kore za pitu
Potrebno za rezance sa makom:
Pakovanje taljatela
Mak 150g
Šećer 150g
Mleko šolja
1 vanil šećer
Kockica putera
foto: Tripod productionPriprema:
Gibanica: Umutit jaja I posoliti. U umućena jaja
izdrobiti sitan sir, dodati jogurt i kiselu pavlaku. Sve dobro
sjediniti. Dodati prašak za pecivo i malo ulja. Podmazati pleh uljem i
staviti dve kore. Preliti ih sa malo fila, a zatim dodati drugu koru, pa
opet fil. Postupak ponoviti dva puta. Rernu zagrejati na 220 stepeni,
ubaciti gibanicu, a zatim smanjiti rernu na 180 stepeni i peći 30-40
minuta.
Rezanci sa makom: Skuvati taljatele. U šerpici
prokuvati mleko, mak, šećer i vanil šećer. Skuvane i proceđene taljatele
staviti u tiganj sa malo putera da se proprže, a zatim dodati i
prethodno pripremljeni mak da se sve sjedini.
Gibanica je jedan od omiljenih obroka našeg naroda, a može da posluži kao idealna večera ili doručak. Iako se pravi na razne načine, mi vam donosimo stari recept po kojem ispadne uvek najukusnija. Probajte i uverite se koliko je neodoljiivo hrskava.
Sastojci:
500 gr gotovih kora
500 gr sitnog sira
3-5 jaja
1 šolja jogurta
1 šolja kisele vode (obična voda sa dve kašičice praška za pecivo)
1/2 šolja ulja
1 kašičica soli
Kako se priprema?
Promešajte jaja, jogurt, vodu, ulja i so u jednoličnu masu. Prvo malo
izmutite jaja, pa onda dodajte ostalo. Raširi se jedna kora na radni
sto i poprska se ravnomerno sa malo sitnog sira. Preko ove se stavi
druga kora i opet se poprska sa malo sitnog sira, pa treća i sve tako
dok se kore i sir ne potroše. Znači, sve kore jedna preko druge.
Onda se uviju u rolat i podele sa malim zasecima na deset jednakih
delova. Onda se oštrim nožem iseku parčići. Kako isečete parče, tako ga
stavite u pleh, sa sirom stranom prema dole. Podgrejte sve parčiće jedan
do drugoga u dva reda, ako je pleh dugačak. Ako je okrugli, onda
ređajte naokolo i završavate u sredini.
Dobro prelijte rolate sa prelivom, tako da svaki istu količinu
preliva. Pecite oko 40 minuta u prethodno zagrejanoj rerni na 200
stepeni.
Donosimo vam jednostavan za domaći margarin koji ćete obožavati.
Margarin je namirnica koja se u sve meša i koja svako jelo čini
ukusnijim i lepšim. Međutim, možete i sami da ga napravite na veoma
jednostavan način.
Sastojci:
Pola šoljice mleka / vode
Jedna šoljica ulja (suncokretovo ili mešavina maslinovog i
suncokretovog) ili pola šoljice suncokretovog ulja i pola šoljice
kokosovog ulja
Jedno žumance
Jedna čajna kašika limunovog soka
Pola čajne kašike soli
Kako se pravi margarin?
Za izradu su potrebni: mikser, dve činije (različitih veličina, kako bi mogle stati jedna u drugu ) i led.
U većoj činiji izdrobite led i dodajte malo vode kako bi se održavala
temperatura oko 0 stepeni C. U manju posudu, uronjenu u veću sa ledom,
dodajte sastojke na sledeći način:
foto: Shutterstock
Zagrejte vodu i ulje na otprilike 40 stepeni. U manju posudu ulijte
ulje u koje ste ranije umešali žumance i na najjačoj brzini mutite.
Dodajite pomalo mleka/vode i mutite još oko dva minuta dok se voda i
ulje ne povežu. Dodajte limunov sok i so pa lagano mutite dok se
margarin ne zgusne. Po želji na kraju možete da dodate i neki začin po
želji.
Margarin prebacite u neku posudu i čuvajte u frižideru. Najbolje je koristiti ga u roku dva-tri dana,
Ispovest Marije koja je imala loše iskustvo na porođaju u Kragujevcu ledi krv u žilama, a ona je tek posle 2 godine progovorila o tome.
Iskustva porodilja su raznolika i svako je posebno na svoj način. Međutim, dosta je žena koje su imale negativno iskustvo, te svoj porođaj pamte po tome. Uglavnom su nezadovoljne načinom na koji ih u bolnici tretiraju, a treba naglasiti da postoje i zadovoljne žene koje nisu imale nikakv problem.
Jedna od onih žena koje nisu baš najbolje prošle na porođaju, jeste
Marija, koja je tek nakon dve godine rešila da progovori o svom
negativnom iskustvu kroz koje je prošla dok se porađala u kragujevačkoj
bolnici.
S obzirom da je i sama doktor medicine bila je smirena i dosta je znala u odnosu na mnoge druge žene koje se prvi put porađaju. Međutim, nije mogla ni da zamisli kroz šta će sve da prođe u bolnici tokom i nakon porođaja.
“13.09. mi je pukao vodenjak, znala sam da se neću brzo
poroditi jer sam prvorotka, zato sam se na miru istuširala i krenula u
bolnicu. U toku trudnoće išla sam i na pripreme za porođaj kako bih pre
svega naučila da dišem pravilno kada kontrakcije krenu. Oko 20 časova
stižem u bolnicu, nasmejana. Oko 22 časa smeštaju me na odeljenje, još
uvek ne osećam nikakve bolove. Stavljaju me na CTG i ostavljaju me samu u
sobi.”, počela je svoju priču Marija.
Ujutru je pregleda doktorka koja joj je inače bila profesorka i znala
je da je koleginica. Na pregledu ističe da voda još curi i da je četiri
prsta otvorena. Ubrzo je dobila tabletu za otvaranje, nakon čega je
dobila bolne kontrakcije.
“Bolovi su bili toliko jaki da nisam mogla na krevet da se
popnem. Vičem, a niko ne dolazi. Posle sat vremena u sobu dovode ženu,
ali i pored moje kuknjave od bolova, sestra se okreće i odlazi iz sobe,
da me nije ni pogledala. Ja vičem, menjam boje, a ženica do mene koja
vidi da ću se srušiti, trči da nađe sestru kako bi mi neko pomogao.
Konačno dolazi sestra i dere se na mene: ’Što toliko vičeš, tek si
došla!’, ja joj objašnjavam da sam tu od sinoć. Rekla mi je da pođem na
pregled i počela je da me vuče za ruku, jer nisam mogla sama. Stavljaju
me na CTG, kontrakcije kreću na dva minuta i posle sat vremena doktorka
dolazi i konačno me vode u salu.”
U strašnim bolovima koje je trpela, sve je morala da uradi sama.
“Sestra mi govori da odem u sobu po stvari, a ja joj objašnjavam da ne mogu i da ću se srušiti, na šta mi odgovara: ’Baš si razmažena, ajde sedi u kolica’. Terala me je da sama guram kofer, jer ona ne može i mene i stvari da nosi. Stavlja mi masku na lice, a ja ne mogu da dišem ni bez nje. Vodi me u sobu za pripremu, rade mi klistir i odlaze. Sestra mi kaže da odem da se ispraznim i istuširam, ja jedva hodam, molim Boga da se ne razbijem negde u onom wc-u, voda na tušu žuta i ledena. Završim sve i izlazim kad nema nikoga, bolovi sve jači, ja se hvatam za nogare od stola za pregled, jer nemam gde ni da sednem, uvijam se i derem, nema nikoga. Posle sat i po vremena dolaze moje koleginice sa faksa koje su tu na specijalizaciji, šokirane u kakvom me stanju zatiču i viču da se brzo prebacim u salu jer sam gotova i da ću da se srušim. Dok sam bila sama u pripremnoj sobi, čula sam kako svi panično trče u salu tri jer se u tom trenutku porađala dekanova rođaka, a ja u agoniji ležim bez ikakve pomoći.”
Posle dva sata porođaj kreće dolaze babica i doktor, deru se da se ne napinje jer neće još da je porode.
“Babica mi govori da podignem noge, a ja na ravnom stolu od bolova i
stomaka ne mogu nikako da se savijem i da ih dohvatim. Ona počinje da me
grebe i štipa i baca mi noge da ih držim. U jednom momentu uzima neki
dugačak instrument i počinje da gura u mene, ja se derem vičem sta je to
(jer ne želim vakuum nikako), babica se dere i kaže da mora da prokine
vodenjak (što znači da ona nema pojma da je meni vodenjak već pukao).
Doktor isto viče i štipa me sve vreme govoreći kako ne znam da guram, a
ja ne čujem ni sebe niti znam kada su kontrakcije od njenog dranja, od
bolova i štipanja ne mogu ni da se koncentrišem, zuji mi u ušima. Dok se
ona okrenula leđima, mladi specijalizant jako fin momak, šapuće mi na
uvo kada da guram, a kada da čekam, u tom trenutku čujem babicu koja
kaže: ’ Hajde da je rasečemo greota da se pocepa’ , seče me, ja guram i
beba izlazi“, nastavila je svoju priču Marija.
Iscrpljena posle svega, Marija je uspela samo na trenutak da vidi
bebu, nisu je čak stavili ni na grudi. I dalje u strahu zbog svega što
joj se desilo dobija telefon i ostaje sama naredna dva sata, nakon čega
je konačno odvoze u sobu.
“Posle dva sata dolaze i odvoze me u sobu u kojoj je bila ta
devojka (dekanova rođaka), kada me je ugledala počinje da plače i moli
me da joj kažem šta se desilo i da li su me tukli. Ja zapanjena kao ma
nisu, to je tako trebalo, sve je okej, na šta mi ona govori da me je
čula iz druge sale i da je mogla da ustane došla bi do mene da vidi šta
mi rade. Ja još uvek u šoku, zašto se ona nasekirala zbog mene. Dolazi
čistačica iz sale, staje na vrata i tihim glasom me pita sa očima punih
suza, da li sam dobro i da ne pričam nikome da je bila. Ja tada shvatam
kroz šta sam prošla i da ništa nije bilo normalno, da ja nisam kriva i
da sam bila maltretirana.”
Ubrzo ulazi sestra i traži joj da ustane i ode da se istušira, Marija
nema snage da ustane sama, međutim sestra je gura u kupatilo i kaže: “Ajde kupaj se, gledam te ako se srušiš.” Smogla je snage da se istušira sa sve otvorenim vratima, dok su je druge žene gledale.
“Vraćam se u krevet i pitam kada mogu videti bebu, ona mi kaže posle.
Vreme prolazi nema nikoga, sestra ulazi i ja je opet pitam, a ona kaže:
’Odmaraj, sutra ćeš’ . Zovem muža i kažem mu, on mi govori idi sama da
je vidiš, ima da nam ukradu dete. Ja u panici bukvalno trčim niz hodnik,
ne znam ni gde da idem, krvarim svuda, ulazim u boks sa bebama. Nema
nikoga, zovem sestru da mi pokaže bebu, ona šokirana što sam tu i što se
tresem i krvarim, uzima moju bebu, ali mi ne dozvoljava da je držim da
se ne bih srušila sa njom. Ja je ljubim u rukicu i plačem jer moram
nazad u sobu. Nisam oka sklopila, ujutru u pet donose mi bebu i
ostavljaju. Niti mi kažu gde mogu da uzmem mleko, kako da je dojim,
ništa.”
Međutim i pored trenutka radosti što je konačno videla bebu, sutradan ponovo kreće nova tura maltretiranja:
“Oko 10 dolazi sestra i pita da li sam dojila, zašto nisam,
beba povuče četiri puta i neće da krene mleko. Sestra besno izgovara: ’
Daj da vidim, pa šta ti nemaš bradavice’ uzima špric i vakuumom mi
izvlači bradavicu i govori kako to moram non stop sama da radim. Kreće
da izvlači, a meni kao noževima da me neko ubada od bola, a ona mi
govori da to tako mora i da ne kukam. Beba naravno neće da sisa, srećom
bila je tu mama koja je rodila treće dete i kaže mi gde da idem po
dohranu. Trčim po mleko na drugi kraj jer mi beba plače, krvarim za
sobom, dajem bebi mleko na špric ono izlazi na sve strane, beba se davi
jer je špric prevelik. Prođe i to nekako, kako koja sestra dolazi,
govori mi nemam mleko, druga da nemam bradavice, treća ti nećeš da dojiš.”
Ponovo odvode bebu i vraćaju je sa zavijenom rukom i ramenom, uz objašnjenje da nije ništa strašno.
“Moj majčinski osećaj mi ne govori da je nešto strašno, ali me
nervira zašto mi to niko nije rekao. Učila sam i znam da takav prelom
nije opasan i da samo sraste brzo. Zbog bandažera ja ne mogu da je sama
presvučem. 12 časova prolazi, niko ne dolazi da uzme bebu, ona vrišti ja
trčim po mleko, ona opet vrišti, ja zovem da je presvuku, nema nikoga i
sama je skidam, presvlačim, a ona ukakena do leđa, guza se ojela. Ja
uspevam koliko toliko da je presvučem i vratim bandažer. Srećom, posle
dva dana došao je red da idemo kući.”
Na otpustu iz bolnice, upitala je dežurnu pedijatricu kada će da se povuku popucali kapilari u oba oka i od čega bi to moglo da bude, dobila je odgovor koji nije očekivala:
“Pupčanik joj je bio oko vrata, ja šokirana, ona me gleda
kaže ček da vidimo da li su napisali to, kaže da nisu! Kako je to
moguće, vidi moju zgranutu facu jer ja nemam pojma o tome. Rekla sam
samo da napiše da mogu kući sa bebom, jer ne mogu više da budem u
bolnici i krećem opet da plačem. Odlazim u sobu i čekam da krenemo kući,
grudi me bole ubijaju, sve se upalilo. Odlazimo kući, ne mogu da dojim
jer sam dobila mastitis. Narednih 15 dana pijem antibiotike i borim se
sa temperaturom, zapadam u depresiju. Sve te slike su mi i dan danas
pred očima.”
Kada je danas pitaju druge žene da li je bolan porođaj, ona odgovara: “Ne, ali bolelo me je sve drugo, način na koji su se ophodili prema meni i to nikada neću zaboraviti.”
Otkako je kročila na javnu scenu Lepa Brena osvojila je srca mnogobrojne publike koja se godinama uz njene hitove radovala, veselila, tugovala.. Poznata kao žena koja je hrabro koračala kroz život i hvatala se u koštac sa velikim problemima, pevačica nije ni slutila da će zbog zdravstvenih problema biti prinuđena da promeni život iz korena.
Naime, kada joj je pre dvanaest godina otkrivena cista na jajniku Brena je bila operisana po hitnom postupku, ali ni tu nije kraj njenim mukama.
– Godine 2010. imala sam ozbiljnu operaciju ciste na jajniku. Doktor Saša Ljubić rekao mi je da uradim taj zloglasni BRCA test, gde se pokazalo da imam mutiran gen i velike šanse da dobijem rak dojke. Tumor marker mi je bio veoma povećan i hitno sam operisana – otkrila je tada Lepa Brena.
Da nesreća nikada ne dolazi sama potvrdili su i novi zdravstveni problemi sa kojima se pevačica suočila. Prema pisanju domaćih medija, Brena se godinama bori i sa reumatoidnim artritisom, hroničnim oboljenjem koje pre svega zahvata zglobove ali ne retko i unutrašnje organe, nervni sistem i kožu. A da je bolest Lepe Brene uzela maha može se zaključiti i po rukama folk dive.
Reumatoidni artritis je zapaljensko oboljenje koje napada zglobove, a mnogo je češći kod žena, nego kod muškaraca. Nažalost, za bolest Lepe Brene lek još uvek ne postoji, a uzroci njenog nastanka su brojni, od naslednog faktora, do toga da su krivci za nju virusi i bakterije.
Jelena Karleuša često na Instagramu direktno i bez uvijanja iznosi stavove na različite teme. Ovog puta u njenom fokusu našao se razvod fudbalera Maroka Ašrafa Hakimija, koji je optužen da je prošlog meseca u svojoj kući u Parizu silovao dvadesetčestvorogodišnju devojku dok su mu supruga i deca bili na odmoru u Dubaiju.
Nakon što je podnela zahtev za razvod, žena je tražila polovinu Hakimijeve imovine, ne sluteći da on, pravno gledano, ne poseduje ništa. Naime, fudbaler je poslednjih godina svo svoje bogatstvo prepisao majci Sadiji, pa će njegova supruga nakon razvoda ostati bez ičega.
“Šta se desilo sa našim nesrećnim muškarcima? Vidim, toliko oduševljenje ovim Hakijimijem, što je, kako kažu mediji, sva primanja od kluba prepisao majci, pa njegova supruga neće dobiti ni cent pri razvodu… Da usput dodamo da je njegova supruga (i majka njihove dece) podnela zahtev za razvod zbog tužbe za silovanje, koju je protiv njenog muža podnela devojka od 24 godine.
Čak i da devojku nije silovao, svakako je bio sa njom i to niko ne spori. Supruga podnosi zahtev za razvod, što bi mnoge žene učinile, i? Šta se dešava? Kreće najveća laž i budalaština svetskih medija, ujedno i naših, da je Hakini svu imovinu i platu davao svojoj mami. Gospodo, (a i dame, da vas naučim), plata ne može da se daje nikom drugom sem onom koji je zarađuje. Po zakonu. Po zakonu, on na to plaća porez. Na zaradu. Ne njegova mama. Da li je on posle pare prebacivao mami, Bogu ili nekom trećem, potpuno je nebitno. Po zakonu, to se vodi kao njegova zarada i za svaku transakciju postoji trag i plaća se porez. Razumete?!”, oštro počinje Karleuša u svom saoštenju i nastavlja.
“Dalje, po zakonu, kad si u braku, sem ako postoji predbračni ugovor, supružnici sve stečeno u braku dele na dva jednaka dela. To vam je, braćo, zakon. Džaba se veselite i njegovu suprugu i majku njegove dece nazivate ku*vom i sponzorušeom (?!). Njegova supruga će dobiti sve po zakonu, a on će verovatno ići u zatvor zbog silovanja.
E sad, lik je toliko ružan, da verujem da je morao da siluje. Dalje, lik je takav da treba sve pare da da svojoj ženi i deci, jer ih on, kao takav bednik, ne zaslužuje. Neko ko siluje, vara i ne voli svoju porodicu, neko ko od svoje dece sakriva pare, umesto da im ponosno da sve, po meni je bednik, a bednici ste i vi, braćo muškarci, koji takvom klošaru tapšete”, dodala je Karleuša, a potom poentirala.
“Kad je reč o majci tog Hakimija, zamislite, ona je svog sina vaspitala tako. Kako? Pa da siluje, vara i hoće da ostavi decu bez ičega. Divna baka svojim unucima, zar ne? Ali nije ni bitan ovde ružan Hakimi, odraće ga ćena kao mačku, i treba. Meni ste ovde poenta vi, dragi muškarci. E, zbog vas takvih, jadnih, nečasnih, sebičnih, samoživih, žene danas nisu srećne, brakovi ne opstaju, žene se tuku i žene ubijaju. Vi ste svi postali ženomrsci! I zato, marš kod mame koja vas je tako vaspitala. A vi, žene, pamet u glavu, ako muško ne pruža sve vama i vašoj deci bez pogovora, ako se majka meša u finansije i brak – šutnite ga odmah! I onako dolazi vreme kada će se muškarci koristiti samo kao donatori sperme u budućem svetu svesnih jakih žena”, zaključila je Karleuša.
Voditelj Osman Karić je u današnjoj “Amneziji” pročitao nekoliko šaljivih stihova koje je osmislio ove nedjelje, a pjevačicu i rijaliti učesnicu Zoricu Marković je pogodilo to što joj je kroz pjesmu prokomentarisao njene česte boravke u toaletu, gdje često vodi razgovore sa Anom Ćurčić.
Pjevačica je pobjesnila i upala u studio kako bi se obračunala sa Osmanom
– Da li si rekao da je meni mjesto u WC-u?Nije me sramota, jer ne možemo da sjedimo u pušionici sa 20 ljudi. Nije mi mjesto u klozetu. Mjesto mi nije tamo da dam svima do znanja. Osmane, imam visoko mišljenje o tebi, razočarao si me i to je to, hvala – poručila je bijesna Zorica.
– Nema na čemu i drugi put. Vidite kako se ponaša žena koja ne može da prihvati poraz… Da li bi drugi trebalo da me linčuju? Nije trebalo da se kači sa mnom, ona je žena, a ja sam ludak – prokomentarisao je Osman nakon Zoričinog odlaska iz studija.
Pevač Dragiša Mitić Gile, koji se proslavio u produkcijskoj kući “Grand”, izvršio je samoubistvo 2020. godine, u rodnom mestu Knićanin, kod Titela, a njegova smrt potresla je brojne kolege, ali i meštani.
FOTO: PRINTSKRIN / YOU TUBE
Gile je iza sebe ostavio suprugu i dva sina, a kako su tada mediji navodili, on je pre više od dve godine digao ruku na sebe zbog dugova.
Pevač se obesio u napuštenom domu njegovih roditelja, a telo je pronašao njegov rođeni brat.
FOTO: PRINTSCREEN
– Niko ne može da veruje da Gileta više nema. Celo selo plače za njim. I ne samo ovo naše, već i sva susedna. Da krenete redom od kuće do kuće, nećete naići ni na jednog domaćina koji ga nije poznavao i voleo. Čuli smo da ga je brat pronašao obešenog u kući njihovih roditelja koji više nisu živi – rekao je tada jedan od meštana sela u kojem je Gile živeo i dodao:
FOTO: PRINTSCREEN
– Bio je omiljeni pevač na svim seoskim veseljima. Bukvalno, nijedno slavlje nije moglo da se zamisli bez njegove pesme. Pevao je na gotovo svim svadbama koje su se odvijale u ovim krajevima – rekao je on.
Mitića će, kako kaže, svi pamtiti kao veselog i poštenog čoveka. Sebi je rešio da presudi zbog velikih dugova i kamata.
– Gile se ubio zbog dugova. Dugovao je zelenašima. Kamata je rasla iz dana u dan, a on prihoda nije imao. Zbog korona virusa nigde nije nastupao, a i žena mu je ostala bez posla iz istih razloga – ispričao je tada naš izvor.
Gile se navodno kod zelenaša zadušio jer u banci, kao nezaposlen, nije mogao da digne kredit.
SOS telefon za pomoć
SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.
Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.
Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra “Srce” od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org, kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org.
Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.
