Category: Uncategorized

GLUMAC Tanasije Uzunović preminuo je u 81. godini na Klinici za urgentnu medicinu VMA.

 U svom bogatom glumačkom opusu, pored brojnih angažmana u pozorištu, zabeležio je više od 50 uloga u filmovima i serijama, a možda najveću naklonost publike donela mu je rola Rajka Maleševića u seriji “Moj rođak sa sela”.

“Počivaj u miru, moj Rajko”

Od glumca se oprostio i Dragan Gagi Jovanović, koji u seriji “Moj rođak sa sela” igra njegovog sina Dragorada Drakčeta Maleševića.

– Javili ste mi tužnu vest. Ne znam šta da kažem. Otišao je veliki glumac. Počivaj u miru, moj Rajko – rekao je kratko Gagi za Kurir.

Upravnik ove dramske kuće Svetislav Bule Goncić kaže da je otišao sjajan glumac, čije su uloge bile utkane u živote generacija koje su ga cenile.

Snežna oluja “ledeni armagedon” koja je prethodnih meseci paralisala SAD i Kanadu sada stiže i u Evropu.

Prva je na udaru Velika Britanija, gde su temperature poslednjih dana u znatnom padu, a procenjuje se da će u sledeća dva dana da padnu rekordne količine snega.

Meteorolog Nedeljko Todorović rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je još rano za pakovanje kaputa, čizama i šalova, biće kratkih zahlađenja od dan-dva sa niskim temperaturama, koje će biti ispod prosečne, čak bi moglo da padne malo snega i u nižim predelima 15. na 16 mart.

“Još nije kraj pravoj zimi. Gledajući po temperaturama, kada podelimo godinu na godišnja doba, dobijamo da je mart prolećni mesec, s tim da je ovo rano proleće kada pored visokih temperatura bude i kratkotrajnih zahlađenja sa snegom“, istakao je Todorović.

Uticaj ciklona na Balkan

Hidrometeorološki zavod Velike Britanije objavio je da se očekuje oko 40 centimetara snega, zatvorene su škole, otkazani su letovi.

Odgovarajući na pitanje da li može nešto tako da se dogodi na Balkanu ovih dana, Todorović kaže da bi se kod nas samo periferno osetio uticaj tog ciklona sa padavinama, a to bi bilo 15. i 16. marta, kaže meteorolog.

Za nekoliko dana, kako kaže, dolazi samo deo toga događaja, tada bi kod nas moglo da bude snega u nižim predelima, a bilo bi više padavina nego ovih dana, biće i više snega u planinskim predelima.

Veća je šansa da bude snega, 20 do 30 centimetara novog snega, napominje Todorović.

Todorović dodaje da se to dešavalo u ovo doba godine, pogotovo kada je reč o Britaniji, obično cikloni, odnosno vrtlozi hladnog vazduha koji dolaze sa Atlantika više donose prvenstveno kišu ali taj ciklon sa padavinama dolazi pravo sa severa, tako da je veća šansa da bude snega do polovine Velike Britanije i moguće je da u nekim mestima padne dosta snega što bi, kao i kod nas, uticalo na dalekovode, nestanak struje.

Nešto je hladnije u Nemačkoj i Poljskoj – danas dolazi i do nas perifernim delom pad temperature što bi se osetilo sutra. To će biti jedan od hladnijih dana sa temeraturom oko desetak stepeni, ali bi bilo mraza nedelju ujutru i u ponedeljak ujutru.

Prema njegovim rečima, onda bi opet došlo toplo vreme, u utorak bi bio topao dan sa maksimalnom temperaturom blizu 20 stepeni, što je uvod u zahlađenje 15. i 16. marta.

Otopljenje krajem marta

Todorović kaže da u svakom slučaju otopljenje, sa temperaturama od preko 20 stepeni, možemo da očekujemo krajm marta.

“Biće čestih naoblačenja, svaki peti ili šesti dan s kišom, u planinskim predelima sa snegom, na mesečnom nivou prosečna količina”, zaključio je Todorović.

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas dan Svetog Porfirija, episkopa gaskog.

Ovaj veliki arhipastir rodio se u Solunu od bogatih roditelja. Svoju mladost do dvadesetpete godine proveo je u rodnome gradu, potom napusti dom roditeljski i svetski život i udalji se u Misirsku pustinju.

Pod rukovodstvom opitnoga duhovnika mladi Porfirije se tu zamonaši i provede pet godina. Onda poseti Svetu Zemlju u društvu sa svojim vernim drugom, inokom Markom. Blizu Jerusalima podvizavaše se u nekoj pešteri opet pet godina. No tada se raslabi u nogama te ne mogaše ići. Ipak, puzeći na kolenima, on je stalno posećivao službe Božje. Jedne noći u viziji javi mu se sam Gospod i isceli ga od neduga u nogama, te posta potpuno zdrav. Kada bi izabran za episkopa u Gazi, Porfirije se s teškim srcem primi te dužnosti.

U Gazi on zateče samo dvestoosamdeset hrišćana; svi ostali žitelji behu idolopoklonici, i to vrlo fanatični. Samo svojom velikom verom i strpljenjem Porfirije uspe da Gazane prevede u veru Hristovu. Morao je lično putovati u Carigrad caru Arkadiju i patrijarhu Jovanu Zlatoustu, da ište potporu u neravnoj borbi s idolopoklonicima.

Željenu potporu on i dobija. Idolski se hramovi zatvore, kumiri poruše i sazida krasna crkva sa trideset mermernih stubova. Zidanje ovoga hrama pomogla je naročito carica Evdoksija. Porfirije je poživeo dovoljno dugo da vidi ceo grad Gazu obraćenu u veru hrišćansku, no to tek posle mnogih svojih napora, stradanja i suznih molitava Bogu.

Upokojio se mirno 421. godine. Čudotvorac bio za života i posle smrti. Mošti mu počivaju i sada u Gazi. Narodna verovanja kažu da se danas ne valja ništa raditi iglom i koncem.

Ovo je bolno za gledati!

Sukob Ane Ćurčić i Zvezdana Slavnića se dodatno rasplamsao tokom emisije “Pitanja novinara”, a nakon svađe za crnim stolom Ana je otišla u spavaću sobu, ali je za njom krenuo i Slavnić.

On nije želeo da je pusti na miru, pa je ubrzo usledio još jedan sukob. Zvezdan nije mogao da se zaustavi sa najstrašnijim uvredama i psovkama, a onda je počeo i da joj preti. 

– Klošarko jedna idi tamo malo da slušaš – rekao je Zvezdan.

– Skloni se bre, ne unosi mi se u facu – rekla je Ana.

– Koja si ti klošarka, na šta se ti smeješ – rekao je Zvezdan.

– Nisi Slavnić, nego si gla**ć. Gla**ću pali, mr* u pi**u materinu – rekla je Ana.

– Debilu, što si se sklonila? Ajde ponosno da slušaš ono, klošarko prljava. Napu**š se ku**ca, ne ti ne pu**š. Pošto pričaš o gutalici, ti si gutala kao vodu – rekao je Zvezdan.

– Sram te bilo! Kako te nije sramota da potvrđuješ ovo. Ja sam rekla za gutalicu, odgovorila sam na pitanje Darku. O čemu ti pričaš bre. Ovo slušaju moja deca, šta pričaš to – rekla je Ana.

– Gutala si kao vodu. Znaš, kad nekog prozivaš da je gutalica, onda ti to ne radiš – ponavljao je Zvezdan. 

– Idi brini o svom detetu o kom nisi brinuo do sada. Ma*š bre tamo glavi*u jedan, nema ko da ti šalje stvari – rekla je Ana.

– Dete nemoj u usta da mi uzimaš ti. Naravno kad si uzela pare sve, ja znam sve tvoje laži, pa ću tada da te ka**m u tvoj mozak – rekao je Zvezdan.

– Jedva čekam – rekla je Ana.

– Je**na si klošarkice, jer znaš šta si slagala. Džabe ti, znam da si se dobro spremila – rekao je Slavnić.

– Bolesniku jedan bolesni, da ne vidim svoju decu…Ti si taj što se kune. Što si nervozan. Toliko si odvratan, gadan i bedan – pitala je Ana.

– Što si pu..ila taj glav..ć sa tolikim uživanjem, klošarko – pitao je Zvezdan.

– Ti sve zaslužuješ i to je istina, klošaru. Ti se boriš za decu i prava – rekla je Ana.

– Što ne kažeš svojoj drugarici da ti voliš da pu..š palac? Ne sećaš se, hoćeš da te podsetim – rekao je Zvezdan.

Maltretiranje je trajalo i kraj se nije nazirao, a kada je Slavnić otvoreno počeo da preti Ani, ona mu je poručila da će istog trenutka zvati policiju, ukoliko joj se bude približio u spoljnom svetu, nakon rijalitija.

“Selo gori, a baba se češlja” spada u omiljenije srpske serije. Poslednja epizoda je emitovana pre 6 godina, ali interesovanje za junake malog sela kraj zapadne Morave i dalje ne jenjava.

Radoš Bajić kao majstor svog zanata je uspeo da “naslika” srpske seljake onakve kavi jesu sa svojim potresnim i manje potresnim sudbinama, pa nije ni čudo što se toliko ljudi pronašlo u seriji.

Inače, Petlovac je zapravo izmišljeno selo koje se nalazi između Kruševca i Trstenika i to baš na zapadnoj Moravi. Serija je snimana u selima Kukljin (opština Kruševac), Bogdanje (opština Trstenik), okolini Kragujevca i Trsteniku.

Upravo Kukljin glumi selo Petlovac gde se nalazi Radašinova kuća i kafana Džame i Jakoja, dok se u selu Bogdanje nalazi kuća Smiljane, Dragojla i prijatelja Mitra.

Radašinova kuća je zapravo baka Canina kuća. Ona je ispričala svoja iskustva sa filmskom ekipom i kako je bilo na snimanju.

Ispričala je baka Cana kako su dolazili neki ljudi i raspitivali se dok su oni radili u polju, da hoće nešto da snimaju tu.

– Moj muž ih je pitao kako su došli na ideju da snimaju baš tu? Pa kaže išli smo tu, niz Moravu i najbolje nam se tu sviđalo, zbog skele, odaljeno od druma, onda starinska kuća nekadašnja i štala velika, puna stoke bila, cvetalo nekad – rekla je baka Cana, a onda ispričala i koliko dugo je trajalo snimanje:

– Šest godina je trajalo snimanje. Družili smo se sa njima i svi su bili ljubazni, srodili smo se kao rod rođeni.. Svi su dobri. Radašina niste mogli da čujete, neki ton da povisi, sve je to lepo, lepo pričao, ja ne umem da vam kažem – priča ona za Balkan trip.

Turisti dolaze i danas da vide kuću, ali mnogi u selu pričaju da niko ne živi u toj kući, a to baka Canu veoma boli jer je ona uvek tu, kao i sin i snaja.

Petlovac je inače brdo u Medveđi i baka kaže da je Radoš zato tako nazvao selo u seriji.

– O Radašinu nemam šta da kažem loše, to je čovek dobre duše i karakteran. Svaka mu se stopa pozlatila gde gazi – rekla je Cana, što dovoljno govori o utisku koji je Radoš Bajić i ekipa ostavila na nju i njenu porodicu.

(Kurir.rs)

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pandemiju Covid-19 pre tri godine. Od marta 2020. godine, prema podacima SZO, oko 760 miliona ljudi je potvrđeno da je zaraženo novim koronavirusom, a oko 6,8 miliona je umrlo.

Prvi slučajevi ovoga otkriveni su u Kini u decembru 2019. godine, nakon čega se brzo proširio svetom. Zbog toga je SZO 30. januara 2020. godine prvi put proglasila bolest, koja je nazvana covid-19, globalnom pretnjom po javno zdravlje, a zatim je 11. marta usledila proglašenje pandemije.

Nakon trogodišnjeg perioda, koji su obeležile mere za sprečavanje širenja novog korona virusa, posebno u prve dve godine, SZO ističe da pandemija još nije završena – kaže se da je u prelaznoj fazi – i održava povezano vanredno stanje. Ističu da je broj umrlih od kovida i dalje visok, a da su zdravstvene ustanove na mnogim mestima preopterećene.

Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus priznao je krajem januara da je svet u mnogo boljoj poziciji nego pre godinu dana, kada je, na primer, talas mikronske verzije bio na vrhuncu i SZO je prijavila više od 70.000 smrtnih slučajeva nedeljno. Krajem februara, organizacija je izbrojala nešto više od 6.000 smrtnih slučajeva od kovida za nedelju dana, a čak više od 100.000 na vrhuncu pandemije u januaru 2021.

Proglašeno vanredno stanje ne utiče na mere u pojedinim zemljama, jer o njima odlučuju same zemlje. Za razliku od prethodne dve godine, prošlu godinu je uglavnom obeležilo ukidanje preostalih ograničenja javnog života.

Maske se polako opraštaju

Među najnovijim merama koje polako nestaju je, na primer, nošenje maski u pojedinim javnim prostorima, posebno u bolnicama i javnom prevozu. Neke zemlje već ukidaju obaveznu izolaciju za zaražene, iako SZO i dalje zvanično preporučuje deset dana izolacije za zaražene sa simptomima i pet dana ako ne osete nikakve znake bolesti. U Austriji, na primer, sve mere protiv korona virusa biće ukinute 30. juna, a u SAD 11. maja.

Posle tri godine najstrožih ograničenja u svetu u okviru politike nulte tolerancije, Kina je takođe iznenada ukinula ogromnu većinu mera prošlog decembra. Nakon toga je usledio nagli porast infekcija, izveštaji o preopterećenim bolnicama i mnogim smrtnim slučajevima, a Kina je računala samo one koji su umrli direktno od respiratorne insuficijencije povezane sa Covidom. Sredinom februara, Peking je proglasio pobedu nad kovidom.

I pored sveukupnog smirivanja situacije, SZO i dalje upozorava na značaj vakcinacije i nedovoljno vakcinisanosti, rekavši da će novi korona virus, koji se pojavljuje u sve novim varijantama i podvarijantama, sigurno ostati patogen kod ljudi i životinja u Bliska budućnost. Do sada je, prema podacima organizacije, distribuirano više od 13 milijardi doza vakcine.

SZO poziva zemlje da pripreme dugoročne akcione planove za prevenciju, praćenje i kontrolu infekcija i da ostanu na oprezu čak i nakon završetka vanredne situacije.

Sa više strana stižu i upozorenja da, uprkos iskustvu sa kovidom, svet nije adekvatno pripremljen za moguću novu pandemiju. Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (IFRC) nedavno je upozorila da priprema za buduće pandemije treba da uključi izgradnju poverenja javnosti u vakcinaciju i zdravstvene mere. Svet bi takođe trebalo da eliminiše nejednakosti u oblasti zdravlja.

Rečeno je da je znanje o poreklu kovida od ključnog značaja za nastavak borbe protiv kovida, odnosno za izbegavanje moguće nove pandemije. Ali nakon tri godine kontroverze, nastavlja se postavljati pitanje da li je virus na ljude prenela životinja ili je možda pobegao iz laboratorije u Vuhanu.

Ovo poslednje je nedavno identifikovano kao verovatni izvor širenja bolesti od strane nekoliko američkih vlasti, ali je u Pekingu, kao i ranije, ova teorija oštro demantovana. SZO naglašava da za sada “sve hipoteze o poreklu ostaju na stolu”.

Ovih dana je prošlo 20 godina otkako je SZO prepoznala kao pretnju novi koronavirus, srodan, manje zarazan, ali smrtonosniji virus SARS-CoV, takođe poznat kao sars.

Prvi put je zvanično priznata krajem februara 2003. tokom epidemije u Kini koja se proširila na još četiri zemlje. Tokom naredna četiri meseca, virus se proširio na više od 20 zemalja u Severnoj Americi, Južnoj Americi, Evropi i Aziji. Prema podacima SZO, obolelo je ukupno 8.098 ljudi, od kojih je 774 umrlo.

Sastojci za koru – Dragica torta:

• 1 šolja vode
• 1 šolja šećera
• 1 šolja pekmeza od šljiva
• 2,5 šolje brašna
• pola šolje ulja
• 1 prašak za pecivo

Sastojci za fil – Dragica torta:

• 1,5 l posnog sojinog mleka
• 6 pudinga od vanile
• 15 kašika šećera
• 1,5 margarina

Priprema kore – Dragica torta:

1. korak: Celokupan materijal za pripremu kore dobro umešati i peći 20 minuta na 200 °C, dok kora ne porumeni (nožem proveriti da li je pečena).
2. korak: Treba ispeći dve ovakve kore.
3. korak: Kada se kore ohlade treba ih preseći na pola tako da se dobiju četiri kore.

Priprema fila – Dragica torta:

1. korak: Celokupan materijal za pripremu fila dobro umešati, i kuvati dok se ne zgusne.
2. korak: Kad se fil ohladi dodati 1,5 margarina.
3. korak: Deo fila ostaviti za ukrašavanje.
4. korak: U preostali fil umešati sitno seckano medeno srce.
5. korak: Filovati i ukrasiti na kraju. Posuti rendanom posnom čokoladom.

Ovaj kolač sam pravila juče i poslužila suprugu i svekrvi. Muž ko puž je rekao “Šano Dušo, zbogom pameti”, a svekrva je samo uzvratila “Vala baš, ovo odmah u dušu ide”. Ovo je i bio povod za ime kolača. Jedan fantastičan spoj čokolade i lešnika. Uvek možete da ih sameljete, ali sam ja želela baš akcenat da stavim na krupnijim komadićima lešnika, koji će se grickati pod zubima. U samom videu kolač je odstajao samo pola sata u frižideru i nije se baš stegao, a ni kore otpustile. Nisam imala vremena više da čekam, morala sam da završim, tako da, što se tiče korica ništa ne brinite, meke su baš.

Kora:

• 9 belanaca
• 200 gr šećera
• 1 žumance
• 1 puna kašika brašna
• 1 puna kašika kakaa
• 150 gr blendiranog lešnika

Fil:

• 8 žumanaca
• 13 kašika šećera
• 500 ml mleka
• 30 gr kakaa
• 60 gr gustina / skroba
• 250 gr maslaca
• 100 gr čokolade
• 100 gr blendiranog ili seckanog lešnika

Dekoracija po želji – kod nas meka glazura od čokolade:

• 100 gr čokolade
• 3 kašike ulja
• 3 kašike mleka

Uključiti rernu da se zagreje na 180 stepeni.

Mutiti belanca sa prstohvatom soli, pa kada zapene dodavati šećer i nastaviti mućenje dok se ne dobije čvrsta pena.

Dodati žumance i opet umutiti.

Na kraju dodati lešnik, brašno i kakao i sve sjediniti.

Veliki pleh od rerne obložiti papirom za pečenje i istresti celu smesu za koru.

Poravnati i staviti da se peče 20 minuta.

Papir za pečenje skinuti sa mlake kore, pa koru preseći po široj strani na pola, kako bi se dobile dve korice.

Za fil ulupati žumanca sa 8 kašika šećera i staviti na paru da se kuvaju.

Kuvati 10ak minuta, skloniti sa vatre i ostaviti da se hladi uz povremeno mešanje.

Na vatru staviti 300 ml mleka. Posebno izmešati 5 kašika šećera, gustin, kakao i 200 ml mleka da nema grudvica.

Zakuvati masu sa kakaom kada mleko na vatri provri i mešati dok se ne zgusne.

Pred kraj kuvanja umutiti mikserom i skloniti sa vatre.

Prebaciti u drugu posudu, prekriti folijom ili kesom i ostaviti da se ohladi.

Kada su se filovi ohladitli otopiti čokoladu, pa penasto umutiti omekšali maslac. Dodati zatim puding od kakaa koji ste malo mikserom izmutili.

Sjediniti sve zajedno. Zatim dodati fil od žumanaca i sve umutiti.

Dodati čokoladu, izmiksirati pa dodati lešnike i sve izmešati.

Na tacnu staviti prvu koru, pola fila, drugu koru i ostatak fila.

Dekoracija je po želji, ja sam sam otopila čokoladu sa uljem i mlekom kako bih dobila meku glazuru koja će se lako seći, a vi možete da primenite isto ovo ili nešto svoje.

Dobro ohladiti i poslužiti.

Brz, jednostavan i jeftin mramorni kolač od sastojaka koje već svi imate kod kuće. Juče sam ga pravila, a danas ga već nema. Odličan uz čašu mleka i  popodnevnu kaficu. Kolač može da se zalije i sirupom od šećera i vode ili premaže pekmezom. Odaberite sami, kod nas se pojeo ovako klot!

Sastojci – mera na čaše od 200 ml:

• 4 čaše brašna
• 2 čaše šećera
• 1 čaša ulja
• 10 g praška za pecivo
• 2,5 čaše ( 500 ml ) gazirane vode
• 2 kašike kakaa
• 2 vanilin šećera ( 20 gr )

Priprema:

Uključiti rernu da se zagreva na 170 stepeni jer sve ide jako brzo i dok vi sve umutite rerna ja spremna.

Prosejati brašno i prašak za pecivo. Dodati šećer, ulje i gaziranu vodu i sve dobro izraditi. Slični recepti

Podeliti smesu na dva dela pa u jedan deo dodati kakao, a u drugi vanilin šećer.

Podmazati pleh uljem i posuti brašnom, pa rastresti ga svuda po plehu, a višak odstraniti.

Umesto ulja i brašna može se staviti papir za pečenje.

Sipati malo svetle, pa malo tamne smese, šarajući, da se dobije na kraju onaj mramorni izgled.

Staviti pleh u rernu da se peče 40 – 45 minuta zavisi od vaše rerne.

Nemojte peći duže jer će se kolač osušiti.

Prohladiti, posuti šećerom u prahu i poslužiti!

Kod nas se već jeo tako topao, nisu mogli da sačekaju.

Ukoliko vam ostane, preko noći pokrijte kesom i krpom, kako se ne bi sušio i uživajte i sutradan.

Improvizacija Šeherezada torte u posnoj varijanti. Umesto turskog keksa koristila sam petit keks i čokoladu kako bih dobila taj neki ukus, a za krem sam dodatno karamelizovala šećer kako bi ukus karamele bio jači. Zaokruženo sve šlagom, zbog laganijeg ukusa.

Krem:

• 750 ml sojinog ili bademovog mleka
• 4 + 2 kašike šećera
• 80 gr ili 2 kesice pudinga sa ukusom karamele
• 150 gr nargarina
• 100 gr šećera u prahu

Preliv:

• 100 gr čokolade
• 3 kašike ulja
• 3 kašike sojinog ili bademovog mleka

Premaz:

• 165 gr ili 3 kesice posnog šlaga
• 300 ml gazirane vode

Još: 45 ili 60 komada petit keksa i šlag za dekoraciju

Priprema:

Prvo kuvamo puding.

U šerpu na vatru stavimo 4 kašike šećera da se karamelizuje.

Posebno umutimo puding i preostale 2 kašike šećera sa 200 ml mleka.

Ostatak mleka ( 500 ml ) sipamo preko karamelizovanog šećera i sačelamo da se šećer otopi.

Kada provri zakuvamo puding i mešamo dok se ne zgusne.

Sklonimo sa vatre, stavimo preko kesu ili foliju i ostavimo da se hladi.

Kada se puding ohladi otopimo čokoladu sa uljem i bademovim ili sojinim mlekom.

Mleko koje je preostalo od pudinga i premaza koristimo da umakanje keksa.

Na tacnu slažemo 3 x 5 komada petit keksa umočenih u mleko.

Premazujemo veoma tanak sloj čokolade i  nosimo u frižider. Da se taman čokolada stegne dok napravimo fil.

Posebno mutimo margarin i šećer u prahu kojem dodajemo ohladjen puding i mutimo sve zajedno.

Fil je gotov.

Mutimo šlag sa gaziranom vodom do željene gustine. Potrebno je malo duže da se muti.

Vadimo keks iz frižidera i premazujemo karamel kremom, a zatim i šlagom.

Izaberite da li ćete imati tri ili četiri reda keksa, tako rasporedite i čokoladu i krem.

Filovanje: Keks, čokolada, karamel, šlag i tako do kraja.

Na kraju premažite sve tankim baš slojem krema i ostavite malo da se sve stegne pa dekorišite posnim šlagom.

Posna Šeherezada torta je gotova, ostaje samo da se posluži.

Prijatno!