Category: Uncategorized

ZDRAVLJE Amela Ćemana Ćema bilo je veoma ugroženo.

Pevač Amel Ćeman Ćemo prošao je kroz pravi pakao kada mu se pre par godina zdravstveno stanje ozbiljno zakomplikovalo.

Od najobičnijeg problema na gluteusu, koji se pojavio 2020. godine i temperature koja ga je pratila gotovo godinu dana došao je do stravične dijagnoze.

– Imao sam infekciju, apces na gluteusu, koji je izazvao neki virus. To je bio samo bol. Sve je izazvala mononukleoza koju sam ja imao, a nisam ni znao da je imam. To je bilo predseptično stanje. Sve je bilo uredno, međutim kada je doktor uzeo to da sanira, mislio je da sam ja već dobio sepsu – rekao je tada Ćemo u emisiji “Ordinacija” na RTS-u.

– Bolelo me je grlo, odem kod lekara i uzimam terapiju za anginu. Posle toga odem kod lekara i saznam da imam kandidu od antibiotika, međutim ostane mi na krajniku nešto kao karfiol. Onda konstatujem da je to izazvala mononukleoza. Meni je predloženo da to moram da otklonim, i prvobitni nalaz je bio pozitivan, ali već drugi nalaza je bio da su u pitanju maligne ćelije. Kada mi je saopšteno, ja sam to samo čuo. Seo sam u auto i nisam mogao da krenem ni levo, ni desno i samo sam počeo da plačem. Tako sam stajao sat vremena. Prva stvar je bila da pošaljem poruku psihološkinji sa molbom kad ima prvi slobodan termin da dođem. I prvo sam to uradio i onda sam krenuo u akciju. Profesor koji me je operisao već me je prosledio kod svog kolege sa onkologije. Moji roditelji ništa o ovome nisu znali – ispričao je on tada.

Pevač je sada progovorio o zdravstvenom problemu koji je na svu sreću uspeo da reši.

– Bogat sam što se tiče prijatelja, izgradio sam prijateljstva i mnogo mi to znači. Čak sam i od porodice krio zdravstveno stanje jer nisam želeo da ih opterećujem. Nije mi bilo potrebno da me neko žali. Znao sam da ću se izboriti sa problemima. Posle sam otišao u jednu emisiju gde sam sve ispričao, a to sam uradio kako bi podstakao ljude da brinu o zdravlju i na vreme rešavaju probleme – rekao je pevač za Grand.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju jedan od najvećih srpskih praznika – Vidovdan

Narod Vidovdan dovodi u vezu, s jedne strane sa knezom Lazarom i Kosovskim bojem, a s druge, u arhaičnijoj varijanti, sa svetim Vidom.

Vidovdan, kao državni praznik, obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.

Temelj srpskog identiteta

To je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta.

Simbolizuje, prema tom konceptu, slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.

Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra Prvog Karađorđevića, predstavlja simbol Kruševca i delo je srpskog vajara Đorđa Jovanovića.

Posle Kosovske bitke, telo kneza Lazara (1329-1389) sahranjeno je u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.

U Ravanicu su mošti vraćene 1989. godine, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.

Običaji za Vidovdan

Ima sredina, u severozapadnoj Srbiji i Vojvodini, gde se iznosi sve tkanje što žene i devojke rade kako bi se videlo koliko su vredne i pokazalo da je određeno domaćinstvo imućno.

U nekim sredinama, poput Mačve, na taj dan su velike zadušnice. Izlazi se do podneva na groblje i donosi hrana, a riba obavezno, kao vrsta žrtve svetom Vidu.

PRVO ŠTA UGLEDATE OVOG JUTRA UTICAĆE NA VAŠ ŽIVOT

Vidovdan jedan je od najvećih i po svetkovanju izuzetno očuvan srpski praznik. U hrišćanskom kalendaru Sveti Vit ili Vid se praznuje od 1892. godine kao crkveni praznik.

Zbog toga što se najvažniji događaj u srpskoj istoriji u minulih šest vekova, Kosovski boj, odigrao na Vidovdan 1389. godine, prepliću se istorijska zbilja i narodni običaji i verovanja.

Zato se kosovski mit, kao najrazgovetniji znak srpske narodne svesti, razvijao uporedo s paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida. Samo ime ovog svetitelja, Vid, odredilo je najvećim delom i prirodu rituala koji su izvođeni na njemu posvećen dan.

Bilo je veoma važno šta će se toga dana videti. Ono što bi čovek tada video, u tome bi, po opštem uverenju, kasnije imao uspeha. Postoji i običaj da žene uoči Vidovdana beru travu vidovčicu i stavljaju je pod jastuk da bi usnile svog izabranika.

Izgovorite ove reči i pogledajte u SUNCE

Takođe, postoji verovanje da na Vidovdan treba ustati pre zore, pogledati prema Suncu i reći: “Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!”

Na Vidovdan se svaki član domaćinstva u zoru umije vodom vidovkom, za koju se veruje da može da isceli mnoge rane i bolesti. U selima pod Fruškom gorom, seljaci su se na praznik izjutra umivali rosom i izgovarali:

Ako na Vidovdan bude vedro, svu odeću treba izneti napolje da se provetri i napuni dobrom energijom. Sa druge strane, ako bude oblačno, treba prekrstiti oblake, pa će i kiša koja padne povoljno delovati na useve.

Nina Ninković je devojčica iz Novog Sada koja danima unazad zajedno sa majkom prodaje krofne za lečenje bolesnog oca.

Potrpedsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da će država pomoći lečenje čoveka čija je ćerka započela akciju prikupljanja novca za njegovo izlečenje prodavanjem krofni.

– Novca imamo, pomoći ćemo. Sinoć sam saznao za taj slučaj, čovek nam se nije obraćao za pomoć, već danas će se pregledati njegova dokumentacija. Žao mi je što ranije nije kontaktirao državne institucije. Naravno da ćemo pomoći – rekao je Mali gostujući u Jutarnjem programu TV Pink.

On je istakao da ne postoji osoba ili institucija kome država nije pomogla, što smo, kako je rekao, pokazali kroz poslednje tri godine kroz pomoći koje dajemo.

Mali se osvrnuo i na pomoć oboleloj deci, rečima da se u ovom trenutku izdvaja 40 puta više novca za obolelu decu čije zdravstveno stanje zahteva lečenje u inostranstvu.

Donosimo vam najbolji recept za brauni od limuna kojem niko ne može da odoli, a na internetu vlada opšta pomama za njim.

Sastojci:

100gr brašna

150gr šećera

prstohvat soli

2 jaja

kora jednog limuna

2 kašike limunovog soka

Za preliv:

100gr šećera u prahu

3-4 kašike limunovog sok

Priprema:

Zagrejte rernu na na 180 stepeni. Podmažite mali pleh dimenzija 20 x 20cm. Pomešajte brašno, šećer i so. Posebno umutite žicom jaja, koru i sok limuna. Pomešajte obe mase i sipajte u pleh. Pecite oko 20 minuta. Ostaviti da se ohladi,pa prelijte glazurom.

Glazura:

Pomešejta šećer u prahu i limunov sok.

Koh je sjajan izbor za sva godišnja doba, jer je njegova priprema brza i laka. Možete ga poslužiti sa sezonskim voćem ili bez ičega. Za koju god varijantu da se odlučite, koh je nepogrešiv izbor.

Sastojci:

• 8 jaja
• 8 kašika šećera
• 9 kašika griza

Za preliv:

• 1 l mleka
• 4 kašike šećera
• 2 kesice vanilin šećera

Priprema:

Pre nego što počnete da spremate kolač, potrebno je rernu uključiti na 200C. U jednoj činiji razbijte jaja i odvojite belanca od žumanaca. Belanca umutite penasto mikserom. Kad je sneg čvrst, bez gašenja miksera dodajte peni od belanaca kašiku po kašiku šećera. Kad se šećer dobro sjedini sa belancima, dodajte jedno po jedno žumance. Mikser možete da odložite, jer pšenični griz dodajete polako i lagano ga umešavate špatulom. Kad ste sjedinili sve sastojke, prespite masu u podmazan i brašnom posut pleh. Ubacite koh u rernu, smanjite temperaturu na 180C i pecite ga oko 15 min (ili dok ne dobije zlatnu boju).

Preliv se kuva dok se kolač peče. Mleko, vanil- šećer i šećer sipajte u šerpu i uz povremeno mešanje, sačekajte da provri. Kad se ispeče, kolač vadite iz rerne i izbockate ga viljuškom. Vruće mleko sipajte preko koha, ali polako, zalivajući ga ravnomerno. Možda će vam se učiniti da je ova količina mleka previše, međutim nema potrebe. Ukoliko ga ravnomerno zalivate i svi delovi kore upiju mleko, užitak je zagarantovan. Kolač služite kada se u potpunosti ohladi.

U živopisnom selu Ojkovica, samo je jedna parcela zabranjena za ispašu stoke i tamošnji narod veruje da to zauvek treba da bude tako, evo zašto

NOVA VAROŠ – Na padanima planine Murtenice ušuškalo se živopsino selo Ojkovica, njegovi meštani bave se poljoprivredom, ali samo jedna parcela zabranjena je za pašu stoke.

U pitanju je prostrano imanje za koje narod veruje da se na njemu nekad nalazila velika svetinja.

“Mom ocu su umirala sva muška deca, a jedna žena mu je tada rekla kako da mu bude dobro kada mu krave pasu po svetinji. Od tog trenutka je tu praksu prekinuo, njegova prva žena je preminula, ponovo se oženio i dobio mene. Od kad sam stasao, ovde dođem da se pomolim Bogu i pročitam molitvu, svi meštani jako poštuju ovo mesto“, rekao je za RINU meštanin Ojkovice Marjan Rogović.

Na ovom lokalitetu nalaze se ruševine koje već decenijama sa razlogom bude sumnju kod meštana. Pretpostavlja se da su u pitanju ostaci manastira Ojkovica. Pre nekoliko godina mesto je posetio i Vladika Žički Hrizostom koji je dao blagoslov za areheološka istraživanja.

„Smatra da je u doba Rimljana postojao čitav grad, pa je samim tim i ovo mesto dobilo ime Gradina, a meni su stari pričali da se na našem imanju nalazio manastir. Ono što je specifično i kao neki Božiji znak, jeste da ovde skoro ništa ne niče, samo jedna biljka čiji su plodovi u obliku krstića“, kaže Marjan.

Misteriozno imanje u Ojkovci obilazili su istoričari koji su nakon svojih istraživanja mogli samo da pretpostave, ali ne i sa sigurnošću da kažu, da se nekada davno ovde nalazila Božija kuća kao i rimsko naselje. Njihove pretpostvake tek treba da se dokažu istraživanjima u praksi. Dok se to ne desi Marjan kaže da je na svom imanju našao izuzetan areheološki primerak.

“Dok sam orao parcelu pod heljdom ugledao sam čudan predmet, kad sam ga bolje zagledao i uzeo u ruke video sam da je u pitanju metalni nož. Moj sin je kasnije guglao na internetu da veoma liči na koplje iz doba Ilira staro čak nekoliko hiljada godina. Komšija i ja smo ga stavili na sigurno mesto i čeka istoričare“, rekao je ovaj meštanin Ojkovice.

U Ojkovici žele da obnove ovu svetinju i nadaju se dobroj volji nadležnih i donatora, da bi tu svoju nameru i sproveli u delo.

„Ukoliko sve to izostane, ja ću na tom mestu da postavim krst, da bi se bar na neki način znalo kako je ovde nekad bila velika svetinja“, zaključio je Marjan.

600 gr mlevene plazme 1 margarin 200-300gr.soka od narandze. Sve dobro zamesiti i napraviti koru. Umutiti dobro 1lit.slatke pavlake. 1 casa 200 gr kisele pavlake 600 gr secera u prahu 500 gr feta sira 2 razmucena zelatina. Dobro umutiti pa sjediniti sa slatkom pavlakom i opet dobro umutiti. Preliti preko kore. Skuvati voce po zelji i u to dodati 2 zelatinarazmucena. Ostaviti da se prohladi pa preliti kolac. Sve ostaviti da se doibro stegne. Sluziti sutra dan.

Istraga je utvrdila da je Biljana nožem u kući presudila suprugu. Međutim, još nije poznato da li joj je neko pomagao u zločinu

Mešani Velikog Trnjanja kod Leskovca i godinu dana kasnije prepričavaju zločin koji se dogodio u njihovom mestu.

Na Vidovdan su na večni počinak ispratili Biljanu Stojanović (38) koja je sebi presudila vešanjem. Istog dana, njen dever Nenad u dvorištu je našao bure u kome je bio leš njegovog brata Ivana. Nije ga video tri godine.

Biljana je uspela da ubedi njegovu porodicu da je on u Rusiji. Ni dan danas nije poznato kako niko od Ivanovih najmiliji nije tražio da se čuje i vidi sa njim. Biljana je uspela i decu da laže.

Nenad Stojanović, Ivanov brat, koji je pronašao njegovo telo zazidano u buretu za Telegraf kaže da “nema ko drugi da ubije Ivana, nego Biljana”, ali da odgovor na jedno pitanje – nema.

– Nema ko drugi da mi ubije brata nego ona. Meni samo nije jasan njen motiv, ne znam zašto je to uradila, ne znam motiv – rekao nam je i dodao da “gura kako mora”.

Istraga je utvrdila da je Biljana nožem u kući presudila suprugu. Međutim, još nije poznato da li joj je neko pomagao u zločinu.

Klupko zločina počelo je da se odmotava 28. juna ove godine na dan Biljanine sahrane koja je izvršila samoubistvo. Tada je njena ćerka u kući našla očev pasoš i o tome obavestila strica.

Ivanovo telo našao je brat Nenad koji je, kako je izjavio, krenuo da traži oružje, ali je video betonsku izbočinu. Kada ju je razbio, ugledao je lobanju svog brata i telo koje je bilo u čučećem položaju.

Ivanovi roditelji su tokom istrage rekli su da ih je Biljana ubedila da je u Rusiji, ali da ne može da se javi. Tako je govorila i deci, a tvrdila je da otac dolazi uskoro i da će kupiti stan u Beogradu.

Na poligrafu je ispitano “celo selo”, ali niko nije imao informacije od značaja.

Kurir.rs/Telegraf

Kolač sa malinama 3 jaja 1 čaša od jogurta (200 gr) šećera 1 vanilin šećer 1 čaša jogurta 1 čaša brašna 1 čaša griza 1 praška za pecivo 1/2 čaše ulja 300 gr malina Šećer u prahu za posipanje kolača. Masu sjediniti. U podmazan i brasnom posut pleh naredjati maline pa preko njih masu. Peći dok lepo ne porumeni. Ohladjen kolac okrenuti na tacni. Što je bilo dole sad je gore. Posuti šećerom, seći na kocke i služiti. Prijatno!!!!!!

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju jedan od najvećih srpskih praznika – Vidovdan.

Narod Vidovdan dovodi u vezu, s jedne strane sa knezom Lazarom i Kosovskim bojem, a s druge, u arhaičnijoj varijanti, sa svetim Vidom.

Vidovdan, kao državni praznik, obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.

On je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta.

Simbolizuje, prema tom konceptu, slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.

Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra Prvog Karađorđevića, predstavlja simbol Kruševca i delo je srpskog vajara Đorđa Jovanovića.

Posle Kosovske bitke, telo kneza Lazara (1329-1389) sahranjeno je u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.

U Ravanicu su mošti vraćene 1989. godine, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.

Običaji za Vidovdan

Veliki deo običaja je vezan za samo ime starog slovenskog božanstva i čulo vida.

Kada se ustane prilikom umivanja treba izgovoriti ove reči: “Oj, Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio”, kao što su radili naši stari da bi imali sreće u radu. Takođe se veruje da je sve što vidite na današnji dan veoma važno i da ćete upravo u stvarima koje vam upadnu u oči imati uspeha.

Ima sredina, u severozapadnoj Srbiji i Vojvodini, gde se iznosi sve tkanje što žene i devojke rade kako bi se videlo koliko su vredne i pokazalo da je određeno domaćinstvo imućno.

U nekim sredinama, poput Mačve, danas su velike zadušnice. Izlazi se do podneva na groblje i donosi hrana, a riba obavezno, kao vrsta žrtve svetom Vidu.

U Šumadiji se veruje da bi trebalo izneti stvari iz kuće da se provetre i napune dobrom energijom, ako vremenski uslovi to dozvoljavaju. Navodno treba izneti i novac, provetriti ga i izbrojiti, kako bi i ostatak godine bio unosan.

“Sveti Vide i vidova travo…”

Zbog svevideće moći starog slovenskog božanstva, Vidovdan važi i za dan proricanja i gatanja. Ovom danu se posebno raduju devojke, jer se dosta običaja vezuje za brzu i srećnu udaju.

Prema starom narodnom verovanju karakterističnom za Vlasenicu, devojke treba da sipaju vode u lonac, da uzmu malo soli, hleba, detelinu sa četiri lista i komad tkanine koja se prebaci preko lonca, pa pred spavanje izgovore reči koje će dovesti voljenog do njih:

“Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko, evo mu detelina od četiri krila da meni doleti, ako je gladan, evo mu hleba i soli da se najede, ako je žedan, evo mu vode neka se napije, a ako ne može preko vode preći, evo mu ćuprije da preko nje pređe.”

Narod, takođe, veruje da se danas treba ubrati biljku koja je poznata kao vidac, vidić, vidovka ili vidovčica. Negde se to radi ujutru, a negde uveče, a tu biljku devojke i momci stavljaju pod jastuk, jer se veruje da će sanjati onog kome su suđeni.

Navodno devojke mogu i da prizovu svog budućeg muža ako na današnji dan uberu vidovčicu, jarkocrvenog malenog cveta i modru vidu, sličnog cveta, i stave ih pod jastuk pred spavanje. Tada kažu “Sveti Vide neviđeni, dođi dragi suđeni, dođi noćas u moj san, dođi na moj prvi sastanak” i u narednih nekoliko dana će upoznati budućeg muža.

Ne radi se, a ne valja ni da se peva i igra

Stari savetuju da danas obavezno pojedete i neku zrelu voćku.

Na Vidovdan se ne radi, a ne valja se ni igrati i pevati, u znak poštovanja prema mrtvima. Često su stariji na današnji dan oživljavali sećanja na kneza Lazara i junake poginule na Kosovu.

Verovalo se i da reke u ponoć postanu crvene u znak sećanja na mnoge srpske borce koji su pali u borbi za otadžbinu. Zbog toga ispoštujte bar jedan običaj na današnji dan – zapalite sveću za sve njih.

Ako na Vidovdan bude vedro, svu odeću treba izneti napolje da se provetri i napuni dobrom energijom. Sa druge strane, ako bude oblačno, treba prekrstiti oblake, pa će i kiša koja padne povoljno delovati na useve.

(Kurir.rs)