Category: Uncategorized

Blizanci Milica i Milan Arsenović (13) kilometrima od civilizacije žive gorštačkim životom u planinskom selu Gornje Košlje kod Ljubovije.

Iako naočigled isti kao i njihovi vršnjaci, život blizanaca u mnogo čemu je drugačiji.

Milica i Milan ustaju u pola osam i sa ocem idu u šumu, pomažu mu da vuče drva. I tako, svakog jutra, čak i kad zaveju snegovi.

Nije im teško, roditeljima pomažu u svemu – hrane stoku, vode volove, a potom odlaze u školu. Žao im je, kažu, što se kasno vraćaju sa časova, jer bi mogli da pomognu i više.

Zbog toga što im niko od drugara nikada nije došao, Milica i Milan ne slave rođendane. U šali govore da im je vuk prvi komšija a medved najbolji prijatelj.

Osim društva i puta, na planini, kažu, imaju sve – hranu i piće, jer na više od toga nisu se navikli. Ali jesu da budu dobra, vredna i poštena deca.

“Pomažu nam u svakom poslu, i od stoke, doteruju ovce i zatvore ih. Milan sa mnom ide i u šumu, Milica je malo više sa majkom oko kuće”, kaže njihov otac Dragić Arsenović i dodaje da je veoma ponosan na decu.

Trošna kuća daleko u brdima, dva vola, 40 ovaca i njih četvoro – bogatstvo su, kažu, koje nema cenu, jer imaju zdravlje, radost i jedni druge.

Na selo je odlučio da se vrati jer je shvatio da to može biti isplativo zanimanje: Na selu može lepo da se živi, samo je potrebno da se razmišlja na ekonomski način

Nepregledna ravnica i obradivo zemljište jasno daju do znanja da je u Stanišiću glavni posao poljoprivreda. Kad meštane upitate s kim se može popričati o poljoprivredi u ovom mestu, svi su rekli – Nikola Đapić.

Njegovo imanje nalazi se na periferiji sela, gde se bavi ratarskom i stočarskom proizvodnjom, ali i otkupom žitarica.

Nikola na preko 200 hektara proizvodi kukuruz, soju, pšenicu i sunocokret. Ono što je karakteristično za njega, jeste da je završio Ekonomski fakultet u Beogradu i odlučio da se vrati u selo i tu gradi svoju karijeru. Na selo je odlučio da se vrati jer je shvatio da to može biti isplativo zanimanje, objavila je Agromedia.

“To mi je oduvek bila želja. Na selu može lepo da se živi, samo je potrebno da se razmišlja na ekonomski način.”, kaže Nikola.

Dodaje da mu znanje ekonomije pomaže pri određivanju pravog trenutka za prodaju robe. Često prate cene kojima su zadovoljni. I vijaju taj prosek godišnje prodaje.

S obzirom na to da se bavi stočarstvom, i da u svom posedu ima oko 700 tovljenika svinja, Nikola nam je otrkio i da li se više isplati prodavati ratarske kulture kao sirovinu ili ih koristiti za stočnu hranu.

“Stočarska i ratarska proizvodnja su u mojoj računici skroz odvojene. Svaka delatnost mora da odbacuje neki profit ukoliko želite dugoročmno da se bavite njom.”

Ovaj mladi i školovani čovek selo vidi kao mesto gde su ljudi prisniji i bliži jedni drugima nego u velikim gradovima.

“Studirao sam u Beogradu gde u zgradi komšija silazi niz stepenice i ne javi ti se. Dok je u selu nezamislivo da se ne javite nekome starijim ko prolazi uliom, čak i da ne znate kako se zove ili preziva.”, kaže Nikola.

Slavnić ne može da veruje šta Ćurčićeva izgovara!

Ana Ćurčić i Zvezdan Slavnić su se našli oči u oči pa su jedno drugom sasuli sve u lice.

– Ja sam neko ko je Zvezdana voleo bezuslovno i žena sam koja mu je oprostila najgore stvari. Jako mi sada udara srce. Volela sam ga, kockao je, išla sam sa njim na kocku, ali ga nikada u tome nisam podržala. Ja sam žena koja je sve izgubila što ima. Što znači da moja deca i ja nemamo krov nad glavom. On je u “Zadrugu 6” ušao, da nama obezbedi krov nad glavom. Ja sam mu oprostila sve batine u životu, sva psihička matretiranja i zlostavljanja. Jako sam ga se plašila i jako ga se plašim. Čekala sam ga četiri godine najvernije na svetu. Ništa mi nije bilo teško da uradim za njega.  Izdala ga nikad nisam, prevarila ga nikad nisam. Neću iznosti mnoge stvari, ja sam radila, ja sam zarađivala, borila se, a on je rušio. On se meni i mojoj deci us..ao u život – rekla je Ana.

– Ovo što je izgovorila, neke su gnusne laži i ja sve to isto mogu da izgovorim za nju. Ja sam došao ovde po taj novac, nisam ni razmišljati o tome da ću nešto ovako uraditi. Velika je sramota to što govori. Ne mogu da govorim o tim stvari, njeno dete je istetoviralo moje ime – rekao je Zvezdan.

– Manipulatoru, moja deca su zavolela Zvezdana, jer sam ja pričala koliko on mene voli, koliko ja njega volim. Moju decu nije gajio Zvezdan Slavnić, već ja i moj bivši suprug – rekla je Ana.

– Ja sam se možda sada ogrešio o toj deci, ali ranije ne. Ovo je patetika. Ja sam joj obajšnjavao šta i kako će da se desi, a ja ću biti loš nakon svega. Neka sam sve najgore, a sve što sam rekao se obistinilo u životu – dodao je Zvezdan.

– Ja tebe spašavam za sve, ali neću više – dodao je Filip.

– Mene on više ne zanima i prema njemu nemam dobru nameru. Imao si samo mene, pi..ko jedno – rekla je Ana.

Detaljnije pogledajte u nastavku:

Novi soj virusa korona pod nazivom kraken ili zvanično XBB.1.5 registrovan je i u Srbiji.

Profesor dr Branislav Tiodorović istakao je da za sada nema indikacija da kraken izaziva težu kliničku sliku, ali da sve mere koje smo primenjivali do sada, treba da primenjujemo i nadalje.

Kako je kazao dr Tiodorović, kraken se u SAD pojavio još u septembru prošle godine.

– Ova podvarijanta se veoma lako se širi i lako ga je dobiti, ne moraju se ispoljiti ni simptomi. U SAD, Australiji i Kanadi napravio je velike probleme u smislu veoma brzog širenja. U Zapadnoj Evropi najpre je zahvatio Veliku Britaniju, potom Španiju, Francusku, Nemačku, Holandiju… Imali smo mi kraken u Srbiji i ranije, samo je sada dijagnostikovan. Laboratorijski se to obradilo i objavljeno je zvanično da je reč o krakenu pre sedam ili osam dana. Sve što postoji u Evropi lako će i brzo doći kod nas – rekao je dr Branislav Tiodorović.

Kako je kazao, trenutno je na delu miks infekcija.

– Nije jedan virus u opticaju već više njih. Osim krakena koji je prisutan i mesec i po dana pre nego je potvrđen zvanično, imamo i adenoviroze i enteroviroze koje posebno kod dece prave probleme zbog dijareje, povraćanja, bolova u mišićima i zglobovima. Nažalost, toga ima i kod starijih. Imamo grupu virusa, a ovo je vreme i bakterijskih i respiratornih infekcija – streptokoknih, stafilokoknih, pneumokoknih… Ništa to nije novo i trebalo bi umiriti javnost – kaže dr Tiodorović.

On je dodao da je posebno važno voditi računa o najstarijima i deci.

– Kod dece treba pratiti stanje i pedijatri imaju mnogo posla. Visoka temperatura je prevashodno znak gripa, pa može doći i do komplikacija, jer virusi umeju da razore naš imunitet, a onda bakterije to iskoriste. Ono što je zabrinjavajuće, gledajući najnovije podatke iz kovid bolnica, je da ponovo moramo da obratimo pažnju na najstarije i one sa hroničnim bolestima. Oko 700 do 1.000 potvrđenih slučajeva imamo dnevno. Treba se i dalje oslanjati na PCR testove jer su oni pouzdaniji od antigenskih, i pokazuju i prisustvo ovog novog soja. Testiranje radimo kada je neophodno i kada lekar to preporuči – kazao je dr Tiodorović.

Ne izaziva težu kliničku sliku

Kraken ne izaziva neka teža oboljenja i po pravilu se ne spušta na pluća.

– Zadržava se na tome što simptomi liče na teži oblik prehlade. Može biti blage temperature, curenja iz nosa, bola u grlu, bola u mišićima i zglobovima. Kod starijih i onih sa komorbiditetima imamo povećan broj umrlih. Starije moramo da zaštitimo i da brinemo više o njima.

Postkovid sindrom

Postkovid sindrom, kako je kazao prof. dr Branislav Tiodorović, može trajati nekoliko meseci pa i godinu ili dve.

– Gde je pad imuniteta značajan, tu postkovid duže traje i to bez obzira na godine. Kod dijabetičara, na primer, godine nisu važne i kod njih postkovid dugo traje bilo da je reč o mlađim ili starijim osobama. Zabrinjava i činjenica da imamo više dementnih ljudi nego što smo ih imali ranije. Korona virus pogađa centralni nervni sistem i to je veoma ozbiljno. Povećan broj dementnih beleži se kod starijih ljudi, ali čudi to što su bili dobro i dobro se nosili sa koronom, ali se kasnije pojavio povećan broj demencija. To mora da se prati i neurolozi su tu najvažniji – kaže dr Branislav Tiodorović.

Kraken zaobilazi stečena antitela

Po svemu što je do sada objavljeno, kazao je dr Tidorović, kraken nema posebnih karakteristika i posledica.

– Ali, sva terapija je ostala gotovo ista kao i za ostale podvarijante. Sve mere koje smo primenjivali trebalo bi da primenjujemo i nadalje, naročito kada je reč o osetljivim grupama. Lekovi koje smo koristili su najbolji i sva istraživanja pokazuju da je njihova upotreba bila ispravna. Kraken očigledno zaobilazi antitela koja smo dobili vakcinom ili preboljevanjem. Tako stoji sada u radovima koji su objavljeni. Korona je ostavila velike posledice zbog visoke moći mutiranja, ali siguran sam da je ceo svet reagovao na najbolji mogući način. Uveren sam i u to da će svaka sledeća podvarijanta biti sve slabija. Korona će postati endemska kao grip, i vakcinisaćemo se protiv nje kao i protiv gripa, i tu pre svega mislim na starije osobe i hronične bolesnike – rekao je dr Tiodorović u emisiji „Kec na jedanaest“ na televiziji K1.

Do detalja opisala “prikazanje” u snu – dve devojčice, a potom i Bogorodicu koja joj je, kako veli, uputila ove reči

BAJINA BAŠTA – Uprkos mnogim proučavanjima ljudski snovi su još uvek veoma često obavijeni velom misterije. Nekada mogu biti romantični, nekad uznemirujući ali ono što je sanjala Snežana Pavlović iz Bajine Bašte je nesvakidašnje.

Neobičan san ovoj ženi, kako tvrdi, ukazao je mesto na kom se tačno nalaze temelji crkve koja je nestala pre pet vekova i ne samo nje, već i grobovi velikih junaka.

– Tada sam sanjala malenu devojčicu u bordo maramici zatim je nestala i pojavila se druga, koja je na sebi imala krunu od belog zlata u svim bojama. Međutim, tu nije bio kraj, kada je ona nestala pojavila se Presveta Bogorodica u zlatnoj kruni gde joj od sjaja nisi mogao videti lik. Govorila mi je na desno uvo “ti ćeš progovoriti, nećeš slušati ko šta priča. Moraš ići napred i pričati da se na ovom mestu napravi moj dom” – priča Snežana za agenciju RINA.

Tada joj je u snu jasno rečeno da upravo u Bajinoj Bašti leže temelji ogromne svetinje i kosti junaka koji su se borili za pravoslavnu veru, a hram je sravnjen sa zemljom. O tome se i danas priča među Bajnobaštancima, a legenda se prenosi sa kolena na koleno.

– Rekli su mi da se na ovom mestu nalazi četvrta pravoslavna kapija, i dok se ona ne otkije neće ni srpskom narodu biti bolje. Na moje pitanje gde se nalaze ostale tri jasno su mi rekli da se prva nalazi u Jerusalimu gde je Bog dao sina Isusa Hrista, druga je na u mestu Stobi, gde žena po imenu Lidija, koja je prva primila da širi pravoslavlje, treća je Herakleja kod Bitlolja i četvrta je ovde u Bajinoj Bašti a gde je po planu bila Plaošnih na Ohridu – govori Snežana.

Da njeni snovi i te kako imaju utemeljenje u stvarnosti pokazalo se pre 13 godina kada su se pojavili arheolozi iz Narodnog muzeja u Užicu na parceli u Bajinoj Bašti i ostali zatečeni na tek uzoranoj njivi. Na njoj su pronašli ostatke verskog objekta.

– Samih pisanih izvora nemamo o ovom lokalitetu, ali ono što nas čvrsto drži jeste ubeđenje da se radi o srednjevekovnom objektu iz IV veka, gde smo pronašli fragmente počulice od segmenata srebrnog lima i dve srebrne naušnice sa tri jagode, nalaze koji nas upućuju na vreme iz 14. veka, u vreme Tvrtka Nemanjića i Lazara Hrebeljanovića – pričali su tada arheolozi koji su radili na iskopavanju.

To je bio prvi dokaz Snežaninog sna, da na tlu Bajine Bašte postoji nešto. Pedesetih godina, sam taj prostor bio je devastiran i svi ti spomenici odneti su u tamponiranje puteva, a oni koji su to radili, navodno su nesrećno završili.

Zanatlija Zoran Nikolić, vlasnik je parcele u čijoj utrobi leži za sada 27 otrkivenih grobova i velika svetinja. On kaže da je spreman da razgovara sa crkvenim vlastima, jer i sam želi da se viševekovna nepravda konačno ispravi i da se tom objektu odredi značaj koji zaslužuje.

– Moja majka je bila jedini naslednik parcele i bio sam svedok kada su vršena iskopavanja. Pronašli su 27 grobova, skeleti koji su bili veći od današnjih ljudi.

Pronađeni su i temelji koji su podilazili pod moje objekte i ja sam želeo da se dogovorim sa crkvenim vlastima da postavimo neko obeležje da se za to zna, ali sve je to stalo. Neke čudne stvari su se dešavale, da su kuće u krugu ostale puste a mlad narod umro, priča Nikolić.

Među Bajnobaštancima ostaje nada da će se pojaviti čovek koji će smoći snage i sagraditi svetinju kakvu ovaj kraj zaslužuje.

Kremisimo torta je delikatesna, kremasta i ukusna, ali je i prava kalorijska bomba. Ako pazite na liniju, ne treba je pripremati baš svaki vikend, ali za rođendane i druge svečanosti može biti odličan izbor.

Sastojci:

Za jednu od dvije crne kore: ● 4 jaja,
● 4 žlice šećera,
● 1,5 žlica griza,
● 3 žlice kakaa,
● pola žličice praška za peciv Za bijelu koru: ● 6 bjelanjaka,
● 300 g šećera,
● 1 žlica griza,
● 1 žlica octa Za fil: ● 6 žumanjaka,
● 250 g šećera u prahu,
● 200 g bijele čokolade za kuhanje,
● 1 vrećica šlag kreme od vanilije,
● 50 ml mlijeka Za bijelu kremu:

● 3 vrećice šlag pjene,
● 200 ml mlijeka,
● 4 žlice šećera

Za posipanje:
● malo mljevenih lješnjaka
● mrvice čokolade

Priprema:

Crne kore:
Napomena: peku se dvije iste kore, navedeni sastojci su za jednu koru.
Mutiti jaja sa šećerom. Izmiješati prašak za pecivo s grizom, pa dodati u smjesu jaja i šećera. Zatim dodati kakao i sve dobro izmiješati.

Kalup za pečenje promjera 25-30 cm namastiti uljem i posuti brašnom.
Staviti u zagrijanu pećnicu i peći oko 10 minuta na 180°C.

Bijela kora:
Umutiti bjelanjke sa šećerom, dodati griz i ocat, sve dobro izmiješati.
Prilikom pečenja bijela kora bi trebala ispucati i narasti, ali neka vas to ne zabrinjava.

Fil:
Umutiti šlag kremu s mlijekom. Kad je dobro umućeno, šlag kremi dodati smjesu jaja i šećera u prahu,
Zatim dodati rastopljenu bijelu čokoladu i sve dobro izmiješati.

Bijela krema:
Sastaviti sve sastojke, pa sve dugo miješati da se dobije snijeg.

Na kraju preostaje složiti tortu, i to ovim redoslijedom: crna kora – fil – bijela kora – fil- crna kora.
Nakon toga ravnomjerno izvana premazati tortu bijelom kremom, a zatim posuti s malo mljevenih lješnjaka i mrvicama čokolade.

Sastojci: Za tijesto: ● 300 g brašna
● 1 prašak za pecivo
● 150 g maslaca
● 100 g šećera
● 4 žumanca
● limunova kora Za fil: ● 4 bjelanca
● 150 g šećera
● 150 g mljevenih oraha
● 3 kašike marmelade od kajsije
● 4 velike jabuke

Priprema:

Zamijesiti tijesto, i to tako da najprije umutite šećer i žumanca, pa onda dodajete ostale sastojke (maslac mora biti na sobnoj temperaturi), pa ga podijeliti na dva dijela.
Jedan dio razvući u podmazan lim za pečenje dimenzija (otprilike) 20×30 cm, a drugi dio staviti u zamrzivač.

Za fil, umutiti bjelanca sa šećerom, dodati orahe i marmeladu, pa sve lagano promiješati.
Na prvi dio tijesta staviti naribane jabuke, zatim fil, a preko fila naribati drugi dio tijesta iz zamrzivača.
Peći na 200 °C dok ne porumeni.

Ako volite starinske, sočne i jako slatke kolače, topljenik je savršen izbor za vas!

5 jaja

5 kašika šećera

2,5 kašike griza

2,5 kašike brašna

70 gr rendane čokolade

200 gr mlevenih oraha

2. testo:

5 jaja
5 kašike šećera
2,5 kašike griza
2,5 kašike brašna

Sirup (agda):
750 gr šećera
8 dcl vode
1 limun

Priprema:

1. Za prvo testo, dobro umutiti jaja i šećer.

2. Dodati redom i ostale sastojke i sve promešati da se sjedini.

3. Podmazati i posuti brašnom pleh(moj je 22×37),pa sipati testo i peći ga na 200C 10-tak minuta, tek da se malo zapeče.

4. Za to vreme, umutiti jaja sa šećerom za drugi deo testa, dodati brašno i griz i sve sjediniti.

5. Sipati na polupečeno testo i ispeći kolač.

6. Skuvati sirup od šećera, vode i limuna sečenog na kolutove(ne dugo, nekoliko minuta).

7. Vrućim sirupom preliti vruć kolač.

8. Posuti mlevenim orasima.

Pravoslavni vernici ove godine Vaskrs obeležavaju 16. aprila. Ovom prazniku prethodi sedmonedeljni post koji je počeo juče, 27. februara, 2023. godine.

Po kanonu srpske pravoslavne crkve ovo je takozvani pokretni post i najvažniji je posni period u toku godine.

Njegov osnovni zadatak je da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog, te se u vreme ovoga posta uzdržavamo od mesa, jaja, sira, mleka, i ostale hrane sa životinjskim masnoćama.

Mnogo je pitanja koja vernici postavljaju pred početak bilo kog posta, a na neka od njih danas ćemo pokušati da odgovorimo.

Gosti u emisiji Puls Srbije bili su Draško Đenović, verski analitičar i svestenik Vladimir Pekic, paroh pri crkvi Svetog Marka, koji su razgovarali o telesnom, ali i o bitnosti duhovnog pročišćenja i suzdržavanja tokom ovog posta.

Post je, započeo je razgovor Pekić, imperativ Božjih zapovesti, a to je ljubav prema njemu celim svojim bićem.

– Postom čovek osposobljava sebe da se priveže za Boga, ali da produbi i zajednicu koju gradi sa svojim bližnjima i sa onima sa kojima se neposredno sreće, a čak i sa onima sa kojima možda nije u najboljim odnosima – rekao je Pekić.

Čega još treba da se suzdržavamo ispričao je i Đenović.

– Post nije dijeta. Čovek 21. veka, najčešće doživljava post kao dijetu. Post je neodvojiv od molitve i onog duhovnog dela. Ako mi samo ne jedemo namirnice životinjskog porekla, a ne propratimo ga molitvom i čitanjem Svetog pisma i izmirenjem sa onima sa kojima smo možda u konfliktu, onda je to ono “džaba ste krečili”. Veliki broj naših sugrađana počinje i završava post na onom telesnom nivou – kaže Đenović.

Okrenimo se Bogu, naglasio je on, i ostavimo svoja mala božanstva.

– Moramo se okrenuti Bogu. Moramo se okrenuti drugim ljudima, ostavivši sve što nas odvaja od Njega. Ostavivši mala božanstva. Nekom su to serije, nekom je to mobilni telefon, i tako dalje, a onda kažemo da nemamo vremena za crkvu, za čitanje Svetog pisma, za molitvu… Koliko je čovek spreman da ostavi kafu, ili cigarete, od kojih je zavisnik? Jedno je popiti kafu, drugo je kada ste zavisni. Treba da se odreknemo svega o čemu jesmo zavisni i što nas odvaja od Boga – rekao je Đenović.

01:11

Duhovni i telesni pristup Vaskršnjem postu

Poenta posta je da uskratimo sebi ugađanje, kaže Pekić.

– Nama je suštinski za život neophodan Bog, pa onda bližnji. Zavisnosti od najsitnijih do najkrupnijih – koje zovemo i bolesti zavisnosti su prve za ostavljanje. Umerenost je majka svih vrlina, kaže Aristotel. Najbolji savet bio bi to da obratimo pažnju na ono što nas sprečava da naš život bude prepreka našoj sreći. Najlakše je da se odreknemo nečeg na par nedelja, a šta kad se završi post? Cilj je da iz korena menjamo sebe deo po deo. Samokontrola, nad svojim prohtevima, i nastavak istog i nakon posta – kazao je on.

Da li se prva i poslednja nedelja posta razlikuju?- upitala je voditeljka Anastasija Čanović.

– Ne razlikuju se mnogo. Čitav post je strog po sebi. Podrazumeva da se od ponedeljka do petka posti na vodi, a u subotu i nedelju da se priprema hrana na ulju. Na dva praznika se preporučuje riba. Što se tiče prve nedelje ona je intenzivnija u smislu služenja liturgije, a poslednja nedelja je nedelja Hristovog stradanja. Mi se kroz molitvu prisećamo svih tih događaja koji počinju Hristovim ulaskom u Jerusalim i svoj vrhunac imaju u golgotskoj Hristovoj žrtvi i na kraju u njegovom vaskrsenju – pojasnio je sveštenik Pekić i dopunio:

– Smisao posta nije u zameni namirnica, nego je u smanjenju namirnica. To je duboko socijalna dimenzija. Nekada je to značilo smanjujući hranu, višak hrane delilo se onima koji ne mogu da je priušte, ili novac. Smisao jeste, ne da se lišimo nečeg, nego da prepoznamo da smo suštinsko stvoreni kada u doborti, praštanju delimo ljubav sa bližnjima. Bilo bi dobro da vernici dođu u hramove i najbolje da se posavetuje sa svojim parohijskim sveštenicima kako da poste i da spram svojih mogućnosti poste da taj post ne bude još dodatni teret. Vreme je lako, a jaram blag, kaže Hristos i on želi da se mi oslobodimo svoje muke i napetosti u životu, a ne da još više otežamo sebi – rekao je on.

Kurir.rs

Aparati Seizmološkog zavoda Srbije registrovali su zemljotres na području Čačka.

Zemljotres je zabeležen rano jutros, u 3.28 sati i bio je jačine 2,1 stepen po Rihteru.

Potres se dogodio u mestu Vrnčani.

Zemljotres ove jačine ne može da izazove veliku materijalnu štetu.

(Kurir.rs)