Category: Uncategorized

Doktor kaže da je bio dežuran i kada se desilo masovno ubistvo u Mladenovcu

Dr Aleksandar Knežević, specijalista neurohirurgije na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, opisao je celu dramu koja je usledila u Tiršovoj kada su počela da pristižu deca povređena u pucnjavi u vračarskoj školi.

On se juče u gostovanju na RTS-u prisetio te srede ujutru, kada se i dogodila stravična pucnjava u OŠ “Vladislav Ribnikar” u kojoj je od ruke dečaka-ubice stradalo osmoro dece i pripadnik obezbeđenja, a teško ranjeno sedmoro.

– To jutro pričao sam o redovnom programu sa prethodnom specijalizantkinjom koja je bila dežurna te noći, pričali smo o tome što treba raditi sa pacijentima na odeljenju. Došao je tada i specijalizant, koji je bio celu noć dežuran. Samo je rekao da ne ide kući, jer dolazi devetoro povređenih iz osnovne škole na Vračaru. U tom momentu, mi ne znamo koja je to osnovna škola. Dug je vremena prošlo do momenta kada sam saznao koja je tačno osnovna škola je u pitanju. A moj sin ide u jednu od tih škola na Vračaru – ispričao je Knežević za RTS.

Stiže troje pacijenata, devojčica odmah zbrinuta

– Nakon tog prvog šoka krećemo dole. Doktor Mrdak, neurohirurg koji radi sa mnom, me je pozvao i rekao da je već stigao pacijent. Znači, njih troje je već stiglo kod nas. Mislim da su prvi pacijenti stigli u Tiršovu, a onda je posle krenula preraspodela, jer mi nemamo dovoljno neurohirurških sala niti neurohirurga – ispričao je Knežević.

Devojčica koja se nalazila u teškom stanju, odmah je zbrinuta od strane anesteziologa.

– Doktorka Simić koja je na čelu anestezije u Tiršovoj i njene kolege odmah su u sobu reanimacije sproveli pacijentkinju, tu su odmah došli dečji hirurzi, ortopedi i mi neurohirurzi. Konstatovali smo da ima ustrelnu povredu glave – rekao je Knežević.

Nakon toga, povređenu devojčicu vode na radiološku dijagnostiku.

Muk u Tiršovoj

– U Tiršovoj je zavladao muk. Radiolog je uradio snimak kad smo ga pogledali, direktno smo otišli u salu. Sve zajedno ne verujem da je trajalo 20 minuta. Bili smo u sali, anesteziolog dr Irina Milojević je vodila anesteziju, njoj i njenom timu je bio teži posao jer je trebala nadoknada krvi sve vreme. Doktor Mrdak i ja smo krenuli sa operacijom sa našom specijalizantkinjom Mašom. Bilo je prisutno masovno krvarenje koje smo nekako uspeli da zaustavimo. Na pola operacije su nam se pridružila još dva profesora i svi zajedno uradili sve što se može iz medicinskog ugla – kaže Knežević.

Ističe da im je u tom trenutku veoma značila podrška drugih profesora koji su im se pridružili. Doktor kaže da je bio dežuran i kada se desilo masovno ubistvo u Mladenovcu. Upitan šta bi kao roditelj poručio drugim roditeljima, odgovara – što više vremena provodite sa svojom decom, pričajte sa njima.

– Kao roditelj se trudite da budete najbolji, uradite sve za svoje dete i da mu objasnite da je socijalizacija bitna. Objasnite detetu da je sem te ocene u školi, jako bitno da bude i drug – rekao je Knežević za RTS.

Devojčica i dalje životno ugrožena

On je sinoć rekao i da je devojčica teško ranjena u pucnjavi u OŠ “Vladislav Ribnikar” i dalje u veoma teškom stanju da je životno ugrožena. Kako je rekao, devojčica se nalazi na intenzivnoj nezi u Tiršovoj i najteži je pacijent koji je životno ugrožen. Anesteziolozi neprekidno brinu o njoj, ističe Knežević, prenosi Blic.

Nijedan fakultet, nijedna knjiga, nijedna vežba vas ne spremaju za najgori scenario. A najgori je zadesio Srbiju 3. maja kada je trinaestogodišnji dečak ubio osam svojih školskih drugova i čuvara škole.

Tog 3. maja dr Ivanu Stefanović, lekara Hitne pomoći ćerka je pozvala iz škole „Vladislav Ribnikar“ i rekla: Mama, šalji ekipu Hitne pomoći.

Kako je kazala dr Stefanović, ona ne radi na terenu, već u Centru za edukaciju.

– Te najgore scene ja smišljam i zadajem ekipi koja dolazi da vežba, jer mi moramo da se uvežbamo. Mi ne možemo da vežbamo na terenu, Ali, moj najcrnji scenario je smešan u odnosu na ono što smo zatekli. Kako sam ja saznala? Zvalo me je dete. I šta prvo pomislite kada vas zove dete u 8.47 – zašto koristi telefon za vreme škole? Jutarnji je sastanak i ja se tada obično ne javljam, ali vidite da nešto nije uobičajeno. I ona mi kaže: Mama molim te nemoj da prekineš, hitna je situacija. Kaže mi to tako smirenim glasom. Ona je šesti razred, odeljenje 6/4, nažalost one koje je bilo na spisku. Rekla mi je: Neka pucnjava je bila u školi, neka devojčica je povređena, jel možeš da pošalješ Hitnu pomoć? U tom trenutku čujem glas nastavnice koja joj nešto govori, a ćerka onda kaže: Mama ne brini, poziv je primljen. Ja to prepričavam kolegama ali smo mi ubeđeni da je u pitanju lažna dojava o bombi. Međutim, onda vam se slažu informacije i pomislite zašo bi nastavnica rekla da se zove mama ako postoji regularan put. I tako mi odlazimo premacall-centru – kazala je dr Ivana Stefanović.

Na sastanku su tog jutra bili načelnik pedijatrije, načelnik call-centra, direktor, pomoćnik direktora…

– Bio je to redovan smenski sastanak sa svim službama i to dugo traje, jer je trebalo referisati četiri dana praznika. Mi krećemo prema call-centru da vidimo šta se zapravo dešava i oni kažu da su dobili poziv i da su već poslali tri ekipe. U tom trenutku preko radio veze čujemo glas doktora Stijačića da pošaljemo sve što imamo i ja krećem sa prvom ekipom tamo. Pre svega kao majka – kazala je dr Stefanović. – Naše ekipe su tu, kompletne su, i ja im dodatno ne trebam. Ali do tamo se moje dete javlja i kaže: Mama, bezbedni smo i nastavnica nas je izvela na Cvetni trg. U tom trenutku kada je vaše dete bezbedno, a ne znam da li bih drugačije reagovala da je situacija bila drugačija, meni je bilo najlogičnije da pođem sa svojim kolegama i ako je neko lakše povređen da im pripomognem. Bez ikakve ideje šta tamo možemo da zateknemo.

Morate da zaledite emocije

Dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći kazala je da nikada u Centru za edukaciju nisu na vežbama imali te scenarije pucnjave.

– Uvek su nam, međutim, kolege govorile da sve što ja napravim kao vežbu se nikada ne desi u životu i ja sam im govorila: Odlično, onda ćemo biti spremni za sve što je manje i lakše od toga što vežbamo. Kad taj sistem funkcioniše, kada vi vežbate, onda vi zaledite emocije i to je jedini način da funkcionišete. Da zaboravite sve što vidite i ono gde vidite da ne možete ništa da uradite.

Zlatni sat

Dr Stefanović ispričala je sve što se dešavalo od trenutka kada je sa svojim kolegama stigla i ušla u OŠ „Vladislav Ribnikar“.

– Prve tri ekipe su poslate odmah, a sukcesivno je stiglo još sedam ekipa Hitne pomoći. Prvo pitate da li je mesto nesreće bezbedno. Već je bilo bezbedno, i kada sam ja stigla videla sam nastavnika geografije kako prolazi i policija je već bila tu. Mesto je bilo obezbeđeno i samo su nam rekli zbog uviđaja da pazimo da ne zgazimo na čaure i da gledamo kuda idemo. I tu se radi ono za šta ste istrenirani – prilazite i vidite po izgledu tela – odmah vam je jasno kome ne možete da pomognete. Tu se isključujete ali ulazite potom u odeljenje gde je već moja koleginica pedijatar napravila trijažu. U početku gledate jel osoba diše ili ne diše. Kako smo mi svi stigli, svako dete je imalo jednu ekipu i to jeste koncept urgentne medicine – da svaki teško povređeni mora da ima jednu ekipu – objasnila je dr Stefanović i dodaje:

– Kako sam ušla, prilazim detetu koje daje znake života i tu krećete s procenom koja mora uvek da bude: da li je svesna, da li reaguje na dozivanje ili bolne draži, da li reaguje na disajni pit, kako diše i kakva je cirkulacija. To mora biti protokol koliko god da ste zapanjeni celom situacijom. I onda kažete koji pacijent ide s kojim ekipom, i onda idete dalje. Tu je ranjena nastavnica. Stavljamo je na spinalnu dasku, uključujemo infuziju i ekipe kreću s povređenima, jedna za drugom. Deca su sva izneta u 30 sekundi, jer to ne sme dugo da traje. Brzi trauma pregled sa sve pakovanjem na spinalnu dasku traje 10 minuta. U tom trenutku nismo imali vremena da pregled traje 8 minuta, već je trajao 30 sekundi. Dete ima najveću šansu da preživi ako u zlatnom satu bude na operacionom stolu.

Šta je zlatni sat?

– To nije trenutak kada sam ja stigla. To je trenutak kada se to desilo. Vreme neumitno teče koliko god smo mi bili brzi, a mi smo baš bili brzi jer smo pozicionirani u centru grada. Stigle su i ekipe sa Zvezdare. Stvarno je bilo kao u vežbi i dobro je što imamo takav koncept urgentne medicine i jedna smo od retkih zemalja koja ima lekare na terenu.

Strašno nam je što nismo mogli više

Strašno mi je što nisam mogla još više da pomognem, svima nama, kazala je dr Stefanović.

– Urgentni centar tog dana nije dežuran, a nas je čekalo 50 ljudi. Tog dana bila je dežurna VMA i za nekoliko minuta su se restrukturirali tako da svako dete bude odmah zbrinuto. Svako je proverio bar još jednom da li su deca živa, jer valjda mozak ne može da prihvati da ste toliko nemoćni. Naš posao koliko god bio strašan je istovremeno i fenomenalan, jer imamo tu moć da pomognemo. Teško se mirite s tim da ništa ne možete da uradite. Moje dete je u tom trenutku na Cvetnom trgu, potpuno bezbedna sa svojom nastavnicom. Znaju nešto, već deca plaču, oni imaju 12 i po godina, i vi ne možete od njih da sakrijete mnogo. Ja sam ostala sama u školi, proverila još jednom da li smo svi u pravu da više ne možemo da pomognemo i krenula sam s milicijom, sa interventnom ekipom u drugi kraj zgrade. Pitali su me gde sam pošla, a ja pitam gde je još povređenih, jer sam bila ubeđena da ima negde lakše povređenih. Nakon toga sam došla do svog deteta i ne znam šta mi je bilo gore: ono što sam zatekla u školi i dok sam radila sve ono za šta sam istrenirana, ili suočavanje sa ljudima koje poznajem i njihovo pitanje: Šta se desilo? Ja ne mislim da ikoga treba lagati ali isto tako ne možete servirati te informacije odjednom, već dozirano, onoliko koliko mogu da prihvate. I taj deo mi je najteži. Jednoj mami sam dala dete i rekla ćerki: Ti sad ideš kod drugara. Trebalo je pomoći roditeljima.

Nisam rekla sve

Dr Ivana Stefanović kazala je da nije roditeljima okupljenim u blizini škole rekla sve, jer nije bio trenutak.

– Znali su već nešto, i uglavnom su me pitali za razrednu, jer je nastavnica istorije razredna mojoj ćerki. U toj situaciji se držite za ono što je pozitivno. Kazala sam im da smo svi stigli, da je razredna živa, da me je prepoznala, da je sve vreme davala informacije mojim kolegama koji su je vozili do Urgentnog centra i to je njima bilo dovoljno u tom trenutku. Uhvatite se za nešto dobro i nadate se. Roditeljima niste mogli strašne vesti saopštiti telefonom niti ih uvesti u školu da im kažete šta se desilo. Nađeno je korektno rešenje gde da se svi jave, da sve naše ekipe budu tamo i zahvalni su nam i nastavnici i ti ljudi što smo kao služba brinuli o svima njima. Koliko se moglo kada im saopštite tako strašne stvari. Znao se red. Nije da ja želim da sakrijem informaciju ali u tom trenutku ja ne znam kako se koje dete zove niti me interesuje, samo gledam da pomognem kome mogu.

Jedan učenik iz Beča pretio je, preko Instagrama, da će da ubije više đaka i nastavnika u jednoj školi u 5. bečkom okrugu, prenosi dnevnik „Hojte“.

List navodi da je korisnik instagrama, najverovatnije đak srednje škole, kolegama, uz pretnju poslao sliku pištolja i municije.

Takođe je poslao jednoj osobi i sveobhvatni plan kako planira da sprovede masakr u više razreda škole.

Takođe je poslao jednoj osobi i sveobhvatni plan kako planira da sprovede masakr u više razreda škole. Bečka policija informisana je o pretnji i sprovela pretres škole, a takođe naložila i nadzor te obrazovne ustanove. „Mi takve pretnje shvatamo veoma ozbiljno“, saopšteno je iz policije koja radi na utvrđivanju identiteta osumnjičenog.

Građani Srbije i dalje su skrhani bolom nakon dva stravična masakra koja su pogodila našu zemlju prošle nedelje i to u roku od 48 osam sati.

Na ulicama glavnog grada, gde su se i desila dva masakra, retko se može videti nasmejano lice, ljudi koračaju tužni, a cveće, sveće i venci i dalje se nose na mesto tragičnih ubistava.

Lepa Brena takođe ne može da sakrije tugu bol, a oglasila se i na društvenoj mreži Instagram.

Dani žalosti su prošli, a folk zvezda je poslala jaku poruku svima i istakla da teško nastavlja novi dan nakon stravičnih zločina koji su pogodili našu zemlju.

– Teško nastavljamo novi dan. Tuga i saosećanje se nastavlja. Treba vratiti moral i etiku, stid i sram. Treba vratiti pamet, mudrost i poštovanje, rezultate rada, kredibilitet, dostojanstvo – napisala je Brena uz tri emotikona ruku koje se mole.

Stefanu Kariću određen je pritvor od 30 dana zbog sumnje da je brutalno pretukao starletu Natašu Šaviju. Tim povodom se sada oglasio njegov otac Osman Karić, koji je otkrio da je posetio sina u zatvoru i priznao je kako se oseća.

– Osećam se jako poniženo i emotivno skrhano. Iskren da budem, bio sam u tim zatvorskim uslovima i znam kako mu je. Rekao sam jednom davno sebi da me te zatvorske zidine vise nikada neće videti, a desilo mi se još gore od toga da sina koga sam vaspitavao u totalno drugom smeru sad posećujem. Jako mi je teško – rekao je Osman na početku za “Blic”, pa nastavio. – Jednostavno znam da Stefan nije rođen za takve uslove, nije niko, ali eto dešavaju se sudbinske stvari od kojih nekada ne možemo pobeći. O slučaju koji se desio nismo pričali, jer smo pričali preko slušalica sa staklenim delom ispred sebe – rekao je on. – Ja se nisam čuo sa Natašom, dobio sam broj telefona ali jednostavno to može da se kasnije odrazi na dalji tok suđenja pa ne bih baš da napravim i sebi i Stefanu medveđu uslugu, istraga je još uvek u toku. Svakako želim joj sto brzi oporavak. Poseta je trajala 30 minuta, po završetku video sam sjaj u njegovim očima, što je on mogao da vidi i u mojima – zaključio je Osman za “Blic”.

Policija u Obrenovcu uhapsila D. M. (21) i odredila mu zadržavanje do 48 sati zbog sumnje da je svoju maloletnu devojku (17) na ulici tukao rukama i nogama, a zatim oborio na pod i pokušao da udavi.

Na teret mu se stavlja krivično delo ugrožavanje sigurnosti.

D.M. joj je, navodno, pretio i ubistvom. Zatim, je rekao da će i sebi da presudi.

Istragu vodi Osnovno javno tužilaštvo u Obrenovcu. Žrtva je primljena u bolnicu i konstatovane su joj lake telesne povrede.

Opraštamo se od tri devojčice i dečaka, đaka beogradske osnovne škole

Potresne reči drugarice na Novom groblju: Dok sam živa, bićeš i ti, srešćemo se, a dotad me čuvaj odozgo

Lešće u suzama, reka ljudi došla da isprati dečaka (14)

BEOGRAD – Građani Srbije i Beograda danas se opraštaju od četvoro dece, đaka OŠ Vladislav Ribnikar, koji su ubijeni u nezapamćenoj tragediji u istoriji Srbije i našeg školstva i prosvete, kada je u činu bezumnog nasilja njihov školski drug (13) izveo napad u kojem je uzeo živote osmoro đaka-osnovaca i radnika obezbeđenja D.V., čuvara škole kog su deca iskreno volela

Tužne povorke s neutešnim roditeljima, braćom, sestrama, rodbinom i brojnim prijateljima, na večni počinak ispratiće danas još tri devojčice i dečaka.

Danas je poslednji ispraćaj dečaka A.Č, zatim, A.B, devojčice koja bi da nije ubijena, u subotu slavila rođendan, devojčice S.N., koju će svi pamtiti po loknama, i devojčice B.A. od koje se opraštaju i njeni Nikšićani.

Lešće u suzama, reka ljudi došla da isprati dečaka (14) ubijenog u beogradskoj školi: Beskrajan talenat i dobrota

14.07 – Sahranjen dečak. Drugari A.Č. krenuli su prvi u koloni sa cvećem, na čelu tužne povorke, da se poslednji put oproste od druga.

14.09 – Oprostile se i nastavnice. Reći ne, neću, ne mogu, kod njega nisu postojale, uvek je imao poštovanje za svoje nastavnike. Nikada mu nije bilo dosta, uvek je želeo više i bolje. Ostvario je želju da svira sa orkestrom, bio je đak generacije. Podrška drugara i roditelja dovela ga je tu gde je bio. Beskrajan talenat i dobrota. Uspeo si svojom muzikom da dopreš do mnogih, uživali smo u tvom osmehu i svemu što si stvorio, rekla je nastavnica muzičke škole.

00:11

Drugari A.Č. krenuli su prvi u koloni sa cvećem da se poslednji put oproste od druga

– Ti si bio klasa i dasa, jer takvi ne pričaju o svojim već se raduju tuđim uspesima. Pomagao, sa drugarima si plakao i smejao se. Pauza za picu između dve škole sa drugarima bila je tradicija. Govorio si da je muzika laka, samo sedneš i prsti sami krenu. Blago nebesima kakvu će muziku slušati – rekla je druga nastavnica.

14.05 – Potresne reči drugarice: Mnogo mi nedostaješ i da znaš, svi smo te mnogo voleli. Bio si meni i svim našim prijateljima drug za primer, svi smo te voleli i to kako si svirao. Tvoju muziku ćemo uvek pamtiti, ponosili smo se tobom i svemu sto si uradio za nas. Oprostimo se od tebe sa velikom tugom, ostavio si dubok trag u našim životima, želimo da takav budeš i na onom svetu. Mnogo mi nedostaješ i hoću da znaš da smo te svi mnogo voleli, rekla je najbolja drugarica.1 / 5 FOTO: ZORANA JEVTIĆ

14.00 – Beseda sveštenika. Iza sebe je ostavio note, kao natprosečan dečak koji je je u svemu bio poseban. To bi svima nama trebalo da znači, da će ga pamtiti svi, Srbija, region i ceo svet, nešto što će nam svima dati znak da za sobom sejemo dobrotu, uspeh i svoja dela po kojima će nas pamtiti. Ovde smo došli da budemo uz njegovu porodicu, rekao je sveštenik okupljenima.

13.25 – Sahrana dečaka A.Č. na groblju Lešće. Opelo je upravo počelo i drže ga dva sveštenika. U kapeli i ispred nje na groblju Lešće više od 500 ljudi došlo je da isprati dečaka A.Č. (14).

On je ubijen na času istorije u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru kad je njegov drug iz razreda ubio osmoro svojih vršnjaka i radnika obezbeđenja.

00:15

Sahrana A.Č na groblju Lešće

Sahrana na Novom groblju: Otac i majka zagrljeni plakali nad grobom uz omiljenu pesmu svoje devojčice

12.10 – Zaista ćemo se videti u raju kao što kaže ova pesma. Čovek nije stvoren za smrt kao nestajanje i bića u celosti jer ako je smrt kraj onda je uzaludan život naš na zemlji. Čovek je onda u tom slučaju biće tragedije. Njegoš u svoj svojoj mudrosti kaže: Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi. Blagodareći Bogu, eto nama ponovnog viđenja. Ona je svojom nevinom žrtvom, dobrotom, iskrenošću ispovedila svoga Gospoda. Niko ne zna kad će otići sa zemlje ali se molimo Bogu i verujemo da je Bog o svakome dobro promislio kad će ko doći na svet a kada otići. Zaista, blaženopočivši patrijarh Pavle govorio je da ne biramo kad ćemo doći i otići ali biramo da li ćemo živeti kao ljudi ili neljudi. Sila kojom ljudi pokazuju da nema kraja pokazuje da su stvoreni za večni život. Tom silom prevazilaze i samu smrt. Sila kojom čovek živi sa svojim voljenima dok god smo mi živi i naši voljeni će biti s nama. Ona danas današnji dan staje pred lice Božje. Uđi u radost Gospoda svoga. Neka joj je večan pomen”, besedio je sveštenik na grobu devojčice.

Nezapamćena tragedija zavila je Srbiju u crno. I dok se danima pričaju detalji krvavog pira u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, svi se pitaju samo jedno – šta je zaustavilo dečaka ubicu?

Mali dečak Kosta K. (13), učenik sedmog razreda osnovne škole “Vladislav Ribnikar” na Vračaru 3. maja ubio je osmoro svojih drugara (sedam devojčica i jednog dečaka) i čuvara škole Dragana Vlahovića. To nije ukupan broj, ranio je još šest učenika i nastavnicu istorije.

Početni šok i nevericu da je tako nešto moglo da se dogodi kod nas vrlo brzo je smenilo pitanje – kako je tako nešto uopšte moglo da se dogodi? Onda je klupko počelo da se odmotava.

Načelnik beogradske policije Veselin Milić je otkrio detalje koji su zgrozili Srbiju: mališan je sve pažljivo pripremao. Policija je u stanu na njegovom radnom stolu pronašla skicu škole, ali i spisak za odstrel – imena “prioritetnih meta”, 15 učenika iz različitih odeljenja, uključujući i Kostino 7/2, koje je dečak nameravao da likvidira.

Dečak je u školu došao sa dva pištolja i četiri Molotovljeva koktela. Čuvara u školi je pogodio sa razdaljine od 14 metara. Iz pištolja CZ99 za dva minuta upucao je 16 osoba. Od toga je troje učenika sa spiska ubio i još troje ranio. 

Uradio je plan ulaza i izlaza u školu. Nacrtao ga je kao u igricama. Kako je sam rekao, odredio je prioritetne mete. 

Foto: Tanjug

A onda nešto što niko nije očekivao – Prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica, Kosta je krivično neodgovoran jer nema navršenih 14 godina života, saopštilo je Više javno tužilaštvo.

Prvo je s vrata ubio čuvara Dragana Vlahovića, dve učenice koje su bile dežurne i još jednu koja se u tom trenutku našla na njegovom putu. Zatim je ciljano otišao u kabinet istorije, gde je usmrtio još pet učenika, a nastavnicu i još šestoro njih ranio. U 8.42 prekinuo je svoj krvavi pir, izašao u dvorište, izvadio šaržer i pozvao policiju i rekao im: “Dođite u školu, pobio sam drugare!”

Možda najveća misterija slučaja jeste – zašto je Kosta prestao da puca?

Da se sve dogodilo kako je opisano, potvrdio je i načelnik beogradske policije Milić. On je javnosti objasnio da je Kostu uhvatio napad panike i da je sam nazvao policiju rekavši da je “psihopata koji treba da se smiri”. Možemo samo da zamislimo šta bi bilo da je nastavio svoj plan… Usledilo je hapšenje – prvo dečaka, a onda i njegovog oca, inače čuvenog radiologa.

U javnosti se pojavila informacija kako je veštačenje njegovog telefona dokazalo da je sedmak pretraživao Krivični zakonik Srbije na internetu i to kako bi istražio da li deca mogu krivično da odgovaraju. Budući da u julu puni 14. godina, ubrzao je svoj monstruozni plan.

Na društvenoj mreži Kosta je okačio sliku svog lika u ljubičastoj boji, sa krstovima preko očiju i zašivenim ustima. Ova fotografija je napravljena po motivima horor filma “Pročišćenje”, kažu izvori Kurira.

– Tematika je bazirana na tome da u jednom gradu u Americi svi građani izađu na ulice i imaju rok od 12 sati da ubijaju koga god žele, koliko god ljudi žele i da ne mogu da odgovaraju za to delo – naveo je njihov sagovornik. 

Možda upravo ovo objašnjava potez koji je čudan za dete tog uzrasta. Možda je najmanje pažnje javnost obratila na detalj da je Kosta izvadio šaržer pre nego što su po njega došli pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova.

On je to uradio kako bi osigurao da neće biti likvidiran nakon krvavog pira!

Kosta je očigledno proučavao i Zakon o policiji u kome piše kada policajac sme da upotrebi vatreno oružje. 

– Pri obavljanju policijskih poslova, policijski službenik može upotrebiti vatreno oružje samo ako upotrebom drugih sredstava prinude ne može postići zakoniti cilj u izvršenju zadatka i kad je apsolutno nužno da od sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad kojim se ugrožava njegov ili život drugog lica – rekli su još ranije u MUP-u.

Bitno je naglasiti da se kao napad vatrenim oružjem računa i samo potezanje oružja ili pokušaj da se ono potegne.

Zakon o policiji kaže da, ako okolnosti to dopuštaju, odnosno ne dovodi se u pitanje bezbednost ljudi i izvršenje zadatka, pre upotrebe oružja policajac povikom: “Stoj, policija, pucaću!”, upozorava napadača. Posle toga, opet policajac ne sme da puca. Takođe, zakon kaže da policajac ne sme da puca ni na maloletnika, osim u slučaju kada je to jedini način za odbranu od neposrednog napada ili opasnosti.

To nam ukazuje da je Kosta na sve načine želeo da sačuva svoj život!

Foto: Srbija danas/Instagram printscreen moj_beo_grad_

Jeziv je podatak da nakon zločina nije pokazao trunku kajanja. Prilikom hapšenja bio je hladan.

Aleksandar Stijačić je doktor koji je prvi posle pucnjave ušao u školu “Vladislav Ribnikar” je u Uranku na K1 televiziji ispričao kako je sve to izgledalo.

– U holu sam zatekao tri ubijene osobe, muškaraca i dve devojčice. U učionici sam zatekao dosta povređenih, mrtvih osoba, dece. Ja sam bio sam u tom trenutku. Tad sam zvao dispečere i rekao: “Hitno, crveno, najhitnije, ovde se desilo nešto što ne znam šta je uzrok. Ima mnogo pobijene dece, ima mnogo ranjene dece, svi neka dođu hitno i odmah.”

Šta je sa Kostom sada?

Dečak ubica se nalazi u psihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa i pod konstatnim je nadzorom policije. Iako ne podleže krivičnoj odgovornosti, on sigurno neće izaći na slobodu što je naglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kako otkrivaju zadrugari, Lepi Mića saopštio je da se pakuju i da idu kućama u roku od dva sata!

Nakon što je Srbiju i ceo region pogodio stravičan splet tragičnih okolnosti, kada je Kosta Kecmanović, učenik OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu usmrtio osmoro dece i čuvara te obrazovne ustanove, a samo dan kasnije, monstrum Uroš Blažić je u okolini Mladenovca posejao smrt rafalnom paljbom, Vlada Srbije uvela je dan žalosti u počast preminulima.

Ova odluka uticala je i na to da televizija Pink privremeno prekine emitovanje rijalitija “Zadruga”, međutim, danas je u zvaničnom saopštenju rečeno da se šeste sezona odlaže do daljeg.

 prilog tome se sada pojavio snimak, u kojem zadrugari međusobno pričaju o ovoj odluci, dok se Ana Spaspojević u jednom momentu izlanula kako je dobila informaciju od Lepog Miće da svi idu kući u roku od dva sata.

VIDEO POGLEDAJTE OVDE

– Rečeno je da idemo kući za dva sata, Lepi Mića mi rekao – istakla je šokirano zadrugarka.

Kosta Kecmanović (13) dečak koji je pre dva dana u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” ubio osam svojih vršnjaka i čuvara škole Dragana Vlahovića, a ranio sedam osoba do detalja je isplanirao stravično ubistvo, ali i kako da izbegne zatvor, pokazalo je veštačenje njegovog telefona

Kako je utvrđeno, dečak-ubica planirao je masovno ubistvo mesec dana.Kako je utvrđeno, dečak-ubica planirao je masovno ubistvo mesec dana, a ono što je pregledom njegovog telefona utvrđeno ledi krv u žilama – Kosta Kecmanović svesno je počinio ubistvo svojih vršnjaka i čuvara škole, jer je neposredno pred zločin na internetu pretraživao Krivični zakonik Srbije kako bi istražio da li deca mogu krivično da odgovaraju.

– Na osnovu njegove pretrage se zaključuje da je organizovao napad u školi sada jer je znao da mu je ostalo malo više od 2 meseca do 14. rođendana i da mu je toliko vremena ostalo od krivične neodgovornosti ukoliko počini zločin – navodi izvor upoznat sa slučajem.

Takođe, kako je utvrđeno, Kosta Kecmanović veče pred masovno ubistvo gledao je američki blokbaster o masakru u jednoj školi u Americi. Nekoliko sati kasnije on je izvršio stravični zločin.Kako je nakon tragedije izjavio Veselin Milić, načelnik Policijske uprave Grada Beograda poručio je da je ovo ogromna ljudska tragedija. On je naglasio da ceo zločin pripreman mesec dana.Pucao je Kosta Kecmanović. Nastradalo je osam učenika škole, sedam devojčica i jedan dečak. Ovo je mesec dana planirano za izvršenje. K.K. je u dužem vremenu to planirao, motiv nije saopštio. Vatreno oružje uzeo je iz očevog stana i doneo sa četiri molotovljeva koktela – rekao je Milić,pise Srbijadanas