Category: Uncategorized

Baš na Đurđevdan Bekira Lavrin iz Ljubljane dovela je svog slepog sina Irnesa (9) na izvor Svetinja u Bosni i Hercegovini. Umila ga je vodom sa izvora, i ono je velikim čudom progledalo i prvi put od rođenja ugledalo majku.

Dečak je počeo da plače i postavlja pitanja mami šta će svi ti ljudi oko njega. Majka se od velikog šoka onesvestila.

– Dolazila sam ovde i prošle godine da bih ga umila, jer sam čvrsto verovala da će ga ova voda izlečiti, ali Irnes tada nije hteo da izađe iz auta. Bio je slep, a sad je progledao! Neću reći da se legenda obistinila, ali ću čvrsto verovati da je ovo čudo od Boga, koga sam toliko molila da mi dete progleda. Nemojte ga darivati novcem, novac ću darivati ja onome kome je potreban, u znak zahvalnosti Bogu – govorila je prisutnima kroz suze presrećna majka.

Đurđevdanskom čudu prisustvovalo je više stotina ljudi, koji su Bekiri pomogli da se osvesti i smiri, a dete počeli da ljube i daraju novcem.

– Ovo je Božje delo. Izvor čas poteče, čas presuši, što je za čuđenje. Dečak je progledao milošću Boga, nema dileme za mene – rekao je Emir A. iz Bužima, prenosi Kurir.

I Haris Š. uveren je da je dete progledalo od lekovite izvorske vode, jer su videli da je bio dezorijentisan nakon što ga je majka umila.

– Mali Irnes, neka je živ i zdrav. Prema majčinim rečima, bio je potpuno slep. Videli smo njen šok i čuđenje. Jednoj gospođi koja ga je pitala kakva joj je boja kose na slovenačkom je rekao da joj je kosa bela, što je bila potvrda da dečak zaista vidi – kaže Haris.

Kod izvor Ibret (čudo), gde voda poteče tačno u podne, tradicionalno se svakog Đurđevdana okupi veliki broj znatiželjnika.

“Običnim” danima ta pojava je i dalje fenomen, jer voda sat vremena teče, pa izvor presuši. Ljudi vodu sipaju u flaše, umivaju se i čak obučeni kupaju.

Pisac Dušan Nedeljković, čiji sin ide u sedmi razred osnovne škole “Vladislav Ribnikar”, govorio je o masakru koji je potresao Srbiju.

Kako ćemo se oporaviti od tragedije koja nas je zadesila? Šta ćemo i da li ćemo naučiti? Možemo li postati bolji ljudi i ujediniti se za dobrobit naše dece? To su jutros u jednom jutarnjem programu bila pitanja za pisca Dušana Nedeljkovića koji se u kobnu sredu 3. maja, nedugo nakon pucnjave u OŠ “Vladislav Ribnikar“, prvi uključio u program televizije K1, u emisiju “Uranak” jer je njegov sin učenik sedmog razreda ove škole.

– Sin je tog dana bio u školi. Ja sam, kako se to kaže umetnik, pa ustajem malo kasnije i probudili su me neki čudni ljudi koji me ne zovu tako rano ujutro. Po mobilnom sam provalio da se nešto dešava. I tast me je, recimo, zvao. Onda sam naleteo na ženu koja je trebalo da bude na poslu i koja je u telefon govorila: Gde, šta? Pucnjava u “Ribnikaru“… Skočio sam na električni trotinet i otišao tamo, bilo je malo policajaca i bila je užasna tišina. Ribnikar ima dva ulaza – jedan gde se sve desilo i drugi gde su klinci, i moj sin je bio na tom drugom. Moj sin je odmah znao ko je pucao. Razišla se magla ovih dana i otprilike znam sve šta se desilo, kazao je pisac.

Šta se desilo tog kobnog dana?

Nedeljković je kazao da iz svog ličnog iskustva zna da je dečak koji je napravio masakr imao takozvanu “upucanu“ ruku.

– Ja sam u JAT-u 25 godina bio instruktor za bezbednost, i “upucana“ ruka znači da je on bio žešće uvežban. Ja recimo ne bih mogao tako precizne pogotke da imam. Da izvučem neki rendom pištolj i da to uradim. Moj sin je rekao da je on jedan neprimetan dečak, oni su odeljenje pored odeljenja. On je ušao i pucao na tog jadnog čoveka iz obezbeđenja koga smo mi svi stvarno dobro znali i pogodio ga je s nekih 13 metara što je samo po sebi nenormalno. Devojčice koje su bile peti razred i koje su bile dežurne je ubio, a onda je otišao levo u kabinet istorije, pucao u profesorku, a dok je menjao šaržer neki dečaci poskakali su kroz prozore. Devojčice su se sklonile u ćošak učionice, a neki učenici su protrčali kraj njega. Jedan od dečaka ga je gurnuo i on je ležeći valjda pucao u njega, neki su meci u plafonu, to se saznalo, kazao je pisac.

Nedeljković kaže da se na sme raditi po knjizi

Treba slušati roditelje i decu, i ne insistirati na tome da krenu u školu. Predlog nas roditelja je da se taj ulaz gde se sve desilo zatvori i da sva deca ulaze na drugi ulaz. Jedna žena je juče rekla najpametniju stvar – da se više ne uključuje zvono jer zvono će ih asocirati na pucnjavu.

– Zvonilo je dok je pucao. Ajmo da pravimo pozorišne predstave, bendove, da ne govorimo o kontrolnim. Pet nedelja je do kraja godine i ja bih završio sa školskom godinom, bar za sedmake, jer osmaci ove nedelje idu na pripreme za srednju školu. Plašim se da i pored dobronamernosti svih tih ljudi da će doći neko ko će da se drži skripti i da će izazvati kontarefekat kod dece koja su ionako naježena. Trebalo bi mladi ljudi da rade s njima, koji su tek završili studije, da dođu muzičari, glumci, sportisti… Kad vidiš nekog idola, to je super. Ne smeš da pokažeš emocije pred tom decom. Zagrle me i meni se noge odseku, umesto ja njih da tešim, oni teše mene.

Kurir.rs/MONDO

Ispred škole “Vladislav Ribnikar” na Vračaru građani iz cele Srbije su masovno dolazili da se oproste od nevinih žrtava monstruoznog čina dečaka- ubice (13). Zaprepašćeni građani i slomljeni roditelji ne mogu da se oporave od šoka pokušavajući da nađu razlog svirepog zločina.

Ipak, na društvenim mrežama pojavili su se i snimci na kojima se veliča dečak-ubica.

Tiktokerka upisana na ovoj društvenoj mreži kao “Vukpablo” uznemirila je javnost šokantnim video snimkom u kom pruža podršku masovnom ubici.

– Ne mogu ovo više da slušam, Kosta gore, Kosta dole, Srbija, mobing, iživljavanje… a sad na kraju vi od ovih klošara, što su pocrkli, pravite žrtvu, da vas nije sramota. Njegovi roditelji su krivi, kakvo je to vaspitanje, kakvo je to vaspitanje kada ga gađaju sa kamenjem i ponižavaju… dobro je uradio, nije trebao sve da upuca, trebao je da sve razreže, da stavi na kose pa da stavi u frižider, to je trebalo da uradi, prokleti ljudi pokvareni, samo da se nešto priča, sami su krivi, šta ima da ga zezaju i bacaju u vodu i ne znam šta – govorila je, zgrozivši javnost:

– Bravo Kosta, ja sam na tvojoj strani, on će da izađe kad tad, oni hvala bogu nikad, al on kad izađe imaće respekt i strah tako treba u ovom svetu. Mrš, proklete klošarčine cele Eks Jugoslavije i celog sveta. I sad još jedna kokoška kaže – I nada mnom su se iživljavali, ja ih nisam ubila, nisi pošto si p pošto ćutiš – šokirala je.

Podsetimo, devojčica koja je na TikToku snimala sebe, ismevala masakr koji se dogodio u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” na Vračaru privedena je na informativni razgovor.

Budući da je reč o maloletnom licu, protiv roditelja će biti podnesene odgovarajuće prijave, rečeno je u MUP-u Srbije.

Podsetimo, jedan od najužasnijih komentara je izgovorila tinejdžerka u lajvu, kada je devojčice koje je ubio Kosta Kecmanović u školi na Vračaru stravično vređala.

Deca su bila sama u kupatilu i snimala video u ogledalu pre nego što se dogodila pucnjava.

Dvoje mladih rođaka puštali su snimak uživo iz stana u Sent Luisu kad je jedno dete fatalno upucalo drugo, nakon čega je pucalo u sebe.

Policija i dalje istražuje, kako je rekla porodica “tragičan incident”, koji se dogodio u petak kad je 12-godišnja Paris Harvi upucala 14-godišnjeg Kurona Harvija i nakon toga pucala u sebe. Policija je inicijalno rekla da je u pitanju ubistvo i samoubistvo, preneo je “CBS njuz”.

Baka devojčice Suzan Dajson rekla je da je videla uživo na “Instagramu” koji su dvoje dece snimali zajedno u stanu u centru Sent Luisa koji je porodica iznajmila radi rođendanske proslave.  

– To nije bila situacija u kojoj su se svađali ili nešto slično tome. Igrali su se sa pištoljem, što nije trebalo. Mislim da je oružje samo opalilo. Da je opalilo greškom – rekla je baka.

Porodica je rekla da je dvoje dece odraslo zajedno. Kuronova majka i Parisin otac su sestra i brat. Deca su bila sama u kupatilu i snimala video u ogledalu pre nego što se dogodila pucnjava. Porodica je rekla da je Paris, kako se vidi na snimku, nakon što je Kuron pogođen, posegnula za pištoljem koji je možda slučajno opalio.

Rekli su takođe da veruju da je pištolj bio Kuronov. Oboje dece je pogođeno u glavu.

– To nije bilo ni ubistvo ni samoubistvo. To je bila jeziva nesreća. Dešava se – rekla je majka devojčice Šinis Harvi, koja nije videla video.

Kako se navodi, Paris i Kuron su često zajedno snimali i šalili se.

Ove godine je u SAD, prema podacima grupe “Svaki grad za bezbednost oružja”, bilo najmanje 51 slučajne pucnjave u kojoj su pogođena deca, što je za posledicu imalo 17 smrti i 30 povređenih.

Tragedija na Vračaru u kojoj je dečak-ubica ubio osmoro svojih školskih drugara i čuvara škole, a sedmoro ranio, zavila je Srbiju u crno. Cela zemlja, ali i region danima se opraštaju od nastradalih. Niko nije ravnodušan na ovu nezapamćenu tragediju.

Jedna od njih je i profesorka srpskog Verica Rakonjac Pavlović, koja je napisala potresan tekst o devojčici sa Vračara, koja je trčeći pred ubicom otišla da spasi brata.

Tekst o “devojčici koja ume da voli” iz OŠ “Vladislav Ribnikar” i koja je rizikovala svoj život da spase brata, opisala je kao apel da se o ovakvim stvarima više priča i piše. Emotivne reči dirnule su mnoge, a mi tekst prenosimo u celosti.

“Ljubav sestre prema bratu!”

“Kažu da je dečak – ubica iz dobre porodice i da je bio odličan đak… Niti je on iz dobre porodice niti je odličan đak, iako je imao sve petice… Dobra porodica je jedino ona u kojoj ima ljubavi između članova porodice i prema drugim ljudima, a sve ostale porodice su, nažalost, manje ili više loše i to se odražava na psihu svakog deteta i ne može da se nadoknadi ni sa čim.

Odličan đak nije onaj koji ima sve petice, nego onaj koji je razuman, razumniji od druge dece.

Na suprotnoj strani od ovog deteta koje nikoga ne voli, (nažalost česta pojava kod dece i odraslih u današnjem vremenu otuđenosti), stoji devojčica koja je neverovatnom pribranošću uspela da se spase, da pobegne iz učionice… Zadivljena sam njenom hrabrošću da se pomeri s mesta pred ubicom koji puca u svim pravcima, a kamoli da dotrči iz četvrte klupe do vrata i da istrči iz učionice… Ta učionica nalazi se u prizemlju, nedaleko od izlaza iz škole… kada je već bila toliko pribrana i hrabra da istrči iz učionice, po logici svakoj bilo bi da spašava sebe i da trči prema izlazu iz zgrade najkraćim putem… da traži pomoć na ulici ili prema direktorovoj i nastavničkoj kancelariji… Sve se to nalazi u blizini kabineta za istoriju, desno hodnikom, odmah iza ugla…

Ali ne…. Ona nije trčala ka izlazu iz škole do koga bi vrlo brzo stigla… Ona je otrčala levo, u suprotnom pravcu, prema drugom hodniku, prema komplikovanom prolazu sa teškim staklenim vratima koja je trebalo otvoriti i brojnim stepenicama, na kojima je ubica mogao lako da je stigne da je krenuo za njom… Ona je trčala vrlo dugim praznim hodnikom, koji spaja dve zgrade ove škole… Trčala je u suprotnom pravcu od izlaza iz škole da bi dotrčala do druge zgrade u kojoj se nalaze niži razredi učenika…

A tamo je njen mlađi brat. Kolika je ljubav nju nosila da kada je istrčala iz svoje učionice nije bežala ka izlazu nego je trčala pravo do učionice svog mlađeg brata… da obavesti njegovu učiteljicu da zaključa učionicu i da sakrije decu… Ta devojčica nije postupila onako kako bi postupila većina ljudi čiji je život u velikoj opasnosti… da spašava sebe i istrči što pre napolje iz zgrade… Ona je otrčala kroz duge komplikovane hodnike i stepeništa do druge zgrade (što uopšte nije blizu) da spašava svog mlađeg brata…

To je ljubav. To je dete iz dobre porodice koja ga je naučila da voli… Iako je njen život bio u opasnosti, iako je bila u šoku i svedok stravične tragedije u svojoj učionici, ona je ipak imala svesti i snage da trči da spašava svog mlađeg brata, a ne samo sebe .

Pričajte deci svojoj o ovoj devojčici kojoj je samo ljubav dala snagu da pobegne i da spašava svog mlađeg brata, u trenutku kada je njen život bio najugroženiji.

Sva deca su doživela veliku tugu i bol… samo primerima plemenite ljubavi možemo da lečimo njihove rane… i svoje.

Neka spavaju u miru mali anđeli kojih više nema. Spašavajmo decu koja su preživela.

Ne govorite da je dečak ubica bio super đak, da je bio genije, da je iz dobre kuće… Ništa od toga nije istina.

Ova devojčica koja je trčala da spašava mlađeg brata, kada je njen život bio najugroženiji je za primer, za pohvalu, za medalju, za ljubav prema drugom biću, za humanost, plemenitost, hrabrost, koja vredi više od svake ocene i odličnog uspeha i bilo kakvog uspeha u životu i karijeri.”

Njen tekst izazvao je niz emotivnih reakcija na društvenim mrežama. Pa su pored velikog broja pohvala, bili i komentari da “sestra za brata gine” i da mnogi nisu mogli da zaustave suze.

Prekinuo je svoj krvavi pir jer je osetio da ostaje bez daha.

Dečak ubica (13), koji je očevim pištoljem ubio osam vršnjaka i čuvara u OŠ “Vladislav Ribnikar”, ni danas, šest dana posle monstruoznog čina, ne pokazuje kajanje.

Kosta (13), koji je počinio masakr u OŠ Vladislav Ribnikar na Vračaru, smatra i ponaša se kao da je pitanje trenutka kada izlazi iz klinike, odnosno kada će biti slobodan. Sve gotovo zapanjuje i činjenica da još nije tražio bilo kakav kontak niti je tražio da vidi roditelje. Njegova jedina interesovanja su kada izlazi sa klinike.

On je u izolaciji na Klinici, potpuno smiren i ima samo dva pitanja: “Kada izlazim odavde?” i “Kakve su reakcije na ono što sam uradio?”

Kosta ne pokazuje nikakvo kajanje 

Dečak ubica nije tražio bilo kakav kontakt, niti je tražio da vidi roditelje.

– Nema zahteve, nije pitao ni za roditelje. Njegova jedina interesovanja su kada izlazi i kakve su reakcije na njegov čin – kažu.

Opisujući trenutno stanje u kome je dečak, navodi se da dečak ubica smatra i ponaša se kao da je pitanje trenutka kada izlazi iz Klinike, odnosno kada će biti slobodan.

On čeka taj trenutak i po svemu sudeći ubeđen je da to treba da bude ovih dana.

– Drugo pitanje koje postavlja je kakav je odjek ostavio, kakve su reakcije. Šta se događa napolju i on očekuje da je popularan. Njegova očekivanja su bukvalno da će se okupiti ispod njegovog prozora i skandirati mu – pojašnjavaju.

On je prestao da ubija drugare iako je imao još dva šaržera municije, odnosno 34 metka. Prekinuo je svoj krvavi pir jer je osetio da ostaje bez daha.

Ponašanje dečaka ubice svakodnevno iznenađuje službena lica i zdravstvene radnike koji sa njim imaju kontakt. On zapravo čeka trenutak kada će biti slobodan i po svemu sudeći ubeđen je da to treba da bude ovih dana.

Učenik sedmog razreda ne dobija ni sedative, jer je on “potpuno smiren”. Nisu mu potrebni. Tim lekara radi na utvrđivanju činjenica i stanja dečaka, koji su prethodili monstruoznom činu, ali i tokom izvršenja.

U svoj svireposti, decu koja su preživela spasio je napad panike koji je ovaj dečak imao u jednom trenutku. Otišao je u dvorište, ispraznio pištolj i pozvao policiju.

Podsetimo, nezapamćena tragedija u Srbiji se dogodila 3. maja u beogradskoj osnovnoj školi na Vračaru, kada je učenik sedmog razreda ušetao u školu sa očevim oružjem. On je prvo ubio čuvara škole Dragana Vlahovića i dežurne učenice, zatim je svoj pohod nastavio kroz hol škole do kabineta za istoriju. Tamo je ubio petoro vršnjaka, ranio nastavnicu istorije i još šest đaka.

Drugo pitanje koje postavlja je to kakvi su utisci javnosti na zločin koji je izvršio. Tim lekara radi na utvrđivanju činjenica i stanja dečaka, koji su pretjodili monstruoznom činu, ali i tokom izvršenja.

Jasmin Hoper je sa svojim pratiocima podelila neprijatnu situaciju u koju ju je dovela svekrva – na dan venčanja.

Najpoznatije pravilo, kada je svadbena moda u pitanju, nalaže da samo mlada može da nosi belo na svoj poseban dan. Ako se gost na venčanju pojavi u belom, to se smatra znakom nepoštovanja mlade i guranja u centar pažnje.

Situacija koju je Jasmine doživela na svom venčanju svakako nije bila slučajna. Njena svekrva se pojavila u beloj haljini koja neodoljivo podseća na venčanicu i tako joj pokvarila najvažniji dan u životu.

– Moja svekrva je bila tu kada sam birala venčanicu, tako da je tačno znala šta ću da obučem. Želela sam da izgledam lepo i da se osećam udobno u isto vreme, pa sam odabrala haljinu sirene sa šljokicama – započela je svoju priču Jasmin.

Kao i svaka mlada, ceo dan je bila usredsređena na bezbroj detalja, pa nije ni primetila da joj se svekrva pojavila u gotovo identičnoj haljini.

– Moja sestra je prva primetila, čak se našalila da ćemo proliti vino po njenoj kombinaciji. Moj muž, tipičan muškarac, nije ni primetio da njegova majka nosi istu haljinu kao ja sve dok nije pogledao fotografije sa venčanja. Tada nije mogao da obuzda bes -kaže Jasmin.

– Na svadbi su svi šaputali i ogovarali, ali razumem takvu reakciju jer je bilo zaista čudno i neprijatno – nastavila je ona. Zbog drugih brojnih situacija u kojima ju je svekrva ponižavala, naučili su da prekinu svaki kontakt sa njom.

– Prošlo je devet meseci, a ona nije ni primetila da joj se sin i snaha toliko dugo nisu javili. Kada smo joj objasnili o čemu se radi, bila je šokirana. Čak je pokušala da se izvuče komentarom da njena haljina uopšte nije bela – kaže Jasmin.

Dok su jedni na strani mladog bračnog para, drugi su ih kritikovali jer smatraju da je ovo suviše banalan razlog da ukrste rođenu taštu i svekrvu čak devet meseci.

Po prvi put se oglasila Snežana Knežević, direktorka OŠ “Vladislav Ribnikar” u kojoj je došlo do masovne pucnjave, kada je učenik sedmog razreda (13) ubio osmoro učenika i čuvara, a ranio još šest svojih drugara i nastavnicu istorije.

– Ja znam da je obaveza svakoga ko se nalazi na čelu neke javne institucije da komunicira sa medijima i pogotovo sada da se obrati, ali mi se nalazimo u situaciju u kojoj niko do sada nije bio – rekla je Kneževićeva.

Direktorka OŠ “Vladislav Ribnikar” objasnila je da se, kao i do sada, vodila moralom i da je želela da se svi procesi u ovoj posebnoj situaciji završe dostojanstveno.

Želela je, kaže, da pre svega isprati svu nastradalu dečicu na večni počinak, kao i čuvara te škole, i da proprati stanje ostalih učenika i nastavnice koji su ranjeni u ovom masakru.

– Nakon ovakvih događaja, nisam imala vremena da se bavim neistinama koje su se pojavile u medijima – ističe Snežena i dodaje da se najviše bavila procesom u kojem svi u školi pokušavaju, da u što boljem pogledu za decu, dođu do rešenja.

Snežana Knežević još jednom je molila za strpljenje i kazala da će na sva pitanja blagovremeno dati odgovor.

Kad su mu zatraženi snimci sigurnosnih kamera iz streljane, vlasnik je rekao da kamere duže vreme nisu radile.

Kosta K. (13) i Uroš Blažić (20), koji su u sredu i u četvrtak u masovnim ubistvima u školi na Vračaru i u okolini Mladenovca ubili ukupno 17 mladih i ranili još 20, vežbali su pucanje u istoj streljani “Partizan” u Beogradu.

Istražitelji ne isključuju mogućnost da su se dva monstruma u nekom trenutku čak i sreli u toj streljani, a možda i upoznali.

Inspektori su do ovog šokantnog otkrića došli dok su radili na ubistvima u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” na Vračaru i u selima Dubona i Malo Orašje kod Mladenovca.

– Jedan od pravaca istrage u oba masakra bio je gde su Kosta i Uroš uvežbavali pucanje, pošto obojica dobro barataju oružjem. Tako je najpre utvrđeno da je malog Kostu otac Vladimir K. odvodio u streljanu “Partizan”, a ubrzo zatim je otkriveno da je i Blažić na istom mestu u više navrata vežbao pucanje. To je zaista čudna podudarnost, i zato se ne isključuje mogućnost da su se Uroš i Kosta sreli u straljani, a možda čak i upoznali – kažu.

Na drugoj strani, vlasnik privatne streljane “Partizan”, u kojoj je počasni član bio Kostin otac, negirao je prilikom saslušanja da je dečak ikada pucao u njegovom objektu.

Iako su mu predočeni dokazi u vidu slika i snimaka da su otac i Kosta vežbali pucanje kod njega, vlasnik se uporno držao svoj priče, tvrdeći da ih nikada nije video. Kad su mu zatraženi snimci sigurnosnih kamera iz streljane, vlasnik je rekao da kamere duže vreme nisu radile. Protiv njega će biti podneta odgovarajuća krivičlna prijava.

Obojica se dive Hitleru i nacizmu

Još jedna bizarna stvar vezuje dvojicu monstruma, a to je poštovanje prema Adolfu Hitleru i nacizmu. Naime, Uroš Blažić je u trenutku hapšenja u selu Vinjište kod Kragujevca nosio majicu sa brojem 88, koji koriste neonacisti i simbol je za fašistički pozdrav “hajl Hitler” (slovo H je osmo po redu u abecedi).

Istraga je onda pokazala da je i Kosta opsednut nacizmom! Dečak je lekarima na psihijatrijskoj klinici u kojoj je smešten posle hapšenja detaljno pričao o nacističkoj ideologiji, o Hitleru i “genijalnim metodama i planovima” nacističkog šefa propagande Jozefa Gebelsa!?!

– Ja sam novi firer, ujediniću svet… – rekao je Kosta šokiranim doktorima, kojima je čak pomenuo i da su ga Jevreji strašno uvredili, ali nije precizirao kad i gde se to dogodilo! U njegovoj sobi pronađena je nacistička literatura, ali Kostini roditelji su tvrdili da o tome ne znaju ništa!?

Podsetimo, Kosta je u sredu uzeo dva očeva pištolja iz sefa, za koji je znao šifru, i napravio je četiri “Molotovljeva koktela”, što je sve stavio u ranac i krenuo u krvavi pir. Kako je utvrđeno tokom uviđaja, Kosta je u 8:40 ušao u školu i bez reči ubio pripadnika obezbeđenja Dragana Vlahovića i još tri devojčice koje su se zatekle kod ulaza – A.B. (12), B.A. (12) i S.N. (14).

Da li je ovo copycat o kom su svi pričali?

Dvojici 14-ogodišnjaka iz Kraljeva, učenicima 8. razreda jedne osnovne škole u Kraljevu, određen je pritvor.

Ovu odluku doneo je Viši sud u Kraljevu zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti.

Pritvor im je određen zbog toga što su na Instagram profilu jednog od njih dvojice, postavili fotografiju na kojoj se vide sa pištoljima u rukama.

Fotografija je kako se saznaje, nastala u prostorijama ove gradske škole, a reč je o replikama oružja.