Category: Uncategorized

Na snimku sa lica mesta se vidi kako ljudi trče u zaklon preko parkinga dok odjekuje serija pucnjeva.

Naoružani napadač je ubio osam ljudi u tržnom centru severno od Dalasa u Teksasu, saopštile su službe za vanredne situacije. Stotine ljudi evakuisano je iz tržnog centra u gradu Alen, pošto su očevici opisali čoveka koji je neselektivno pucao na prolaznike.

Policija je saopštila da je pucala u napadača i usmrtila ga, a veruje da je delovao sam. Navodi se da su neke od žrtava deca. Najmanje sedam osoba nalazi se na bolničkom lečenju, od kojih su tri teško povređene.

Šef vatrogasne službe Allena Džonatan Bojd rekao je da je sedam osoba – uključujući i napadača – proglašeno mrtvim na licu mesta, a dvoje je preminulo kasnije u bolnici. Starost žrtava kreće se od 5 do 51 godine, rekao je portparol bolnice.

Guverner Teksasa Greg Abot opisao je pucnjavu kao “neopisivu tragediju” i rekao da je država spremna da ponudi svaku pomoć lokalnim vlastima.

Američka policija je zamolila građane koji imaju video snimke na licu mesta da kontaktiraju FBI, dok prikupljaju dokaze.

Neki svedoci su opisali da je napadač bio obučen u crno i da je nosio borbenu opremu.

– Čuo sam oko 10 pucnjeva, zatim još deset do petnaest – video sam momka obučenog u crno, u prsluku, koji puca na ljude – rekao je jedan svedok.

Drugi očevidac je rekao je novinskoj agenciji AP da je čuo pucnje kroz slušalice dok je kupovao u H&M-u.

Kada je ljudima bilo dozvoljeno da napuste tržni centar, opisao je da je video tela napolju.

– Molim se da to nisu bila deca, ali je izgledalo kao da jesu deca – rekao je. “Slomilo me je kada sam to video.”

Na snimku sa lica mesta se vidi kako ljudi trče u zaklon preko parkinga dok odjekuje serija pucnjeva.

Alen ima oko 105.000 stanovnika i nalazi se 32 km severno od centralnog Dalasa.

Većini odraslih starijih od 21 godine u Teksasu je dozvoljeno da nose pištolj bez dozvole, osim ako imaju prethodnu osudu. Pored toga, postoji nekoliko ograničenja za posedovanje pušaka i sačmarica.

U SAD je do sada ove godine bilo najmanje 198 masovnih pucnjava u kojima je četiri ili više ljudi ubijeno ili ranjeno,

Ranije ove nedelje policija u Teksasu uhapsila je muškarca optuženog da je ubio pet komšija , uključujući i devetogodišnjeg dečaka.

Izvor: srbijadanas.rs

Prošlo je tačno deset dana od kako je Srbiju potresla tragedija kakvu ne pamti u svojoj istoriji.

Maloltetni dečak, učenik sedmog razreda, u osnovnoj školi koju je pohađao, ubio je osam svojim školskih drugara i pripadnika obezbeđenja D.V. (51), a ranio njih šestoro i nastavnicu istorije T. S. (54).

Nakon masakra koji je izvršio, izašao je u školsko dvorište, spustio pištolj i pozvao policiju.

Načelnik policijske uprave za grad Beograd Veselin Milić izjavio je na konferenciji za medije da je dečak pozvao policiju rekao da je ”psihopata koji treba da se smiri”.

– Imao je i četiri Molotovljeva koktela i dva pištolja. Po njegovoj izjavi sam je to učinio i nije imao nameru niti želju sa tim Molotovljevim koktelima da bilo koje dete zapali, nego kako je rekao, da napravi jedan odbrambeni zid na ulazu u školu kako policija ne bi mogla da dođe, da pruži pomoć, jer bi imali određenu prepreku i barikadu kada bi mogao da izvadi okvir pištolja i isti spusti na pod – rekao je Milić.

Nakon masakra, dečaka je policija odvela u policijski automobil, a on je imao kapuljaču na glavi pi hapšenju.

Na društvenim mrežama pojavio se novi snimak hapšenja.

Na snimku sa vidi kako policajac, pripadnik interventne jedinice, stavlja kapuljaču na glavu dečaku, dok on stoji mirno pored njega.

SNIMAK MOŽETE POGLEDATI KLIKOM OVDE

Maloletni ubice trenutno se nalazi se na posebnom odeljenju psihijatrijske ustanove.

Podsetimo, nakon masakra u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” širom Srbije je zabeležen niz incidenata. Tako je dečak u Vojvodini, samo dan posle masakra, pretio da će počiniti isto, zbog čega je škola momentalno zatvorena, a sa njim su stručna lica obavila razgovore.

Istog dana je učenik sedmog razreda OŠ “Jefimija” u Obrenovcu mahao plastičnim pištoljem, odmah nakon minuta ćutanja održanog zbog pogibije dece i čuvara u OŠ “Vladislav Ribnikar”, dok je u Gimnaziji “Ruđer Bošković” u Beogradu devojčica (15) je nožem povredila dečaka (15) i nastavnicu koja je pokušala da je spreči. U narednim danima je zabeležen veliki broj sličnih incidenata.

Izvor: srbijadanas.rs

Majka i sestra Koste K. najverovatnije će se preseliti u inostranstvo, a u jednom trenutku pridružiće im se i otac dečaka-ubice, kad bude pušten iz zatvora. Psiholozi i kriminolozi veruju da je to najbolje i najbezbednije rešenje za ovu porodicu.

Porodica Koste K. (13), koji je 3. maja pobio osmoro dece i portira u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, najverovatnije će se iz bezbednosnih razloga preseliti u inostranstvo. Srbiju bi najpre mogli da napuste Kostina majka Miljana i desetogodišnja sestra, a u jednom trenutku mogao bi da im se pridruži i otac dečaka-ubice, nakon što bude pušten iz zatvora.

Psiholozi i kriminolozi veruju da je to najbolje rešenje za ovu porodicu, pogotovo za Kostinu sestru.

Neplaćeno odsustvo

Kostini roditelji su, inače, dobili na stotine pretnji preko interneta nakon nezapamćenog zločina koji je počinio njihov sin. Otac Vladimir, ugledni radiolog, trenutno je iza rešetaka jer je Kosta počinio masakr pucajući iz njegovih pištolja, a majka je, prema nezvaničnim saznanjima našeg lista, uzela neplaćeno odsustvo sa Biološkog fakulteta, gde radi, i sa ćerkom je na nepoznatoj lokaciji u Srbiji. Kostina mlađa sestra, koja je kao i on pohađala OŠ “Vladimir Ribnikar” i trenutno je četvrti razred, sasvim sigurno se neće više vraćati u ovu školu.

Milan Kostić, psiholog i sudski veštak, smatra da je i Kostina mlađa sestra žrtva svog brata, pošto će do kraja života trpeti posledice njegovog zločina.

– Ta devojčica ništa nije uradila, ali je obeležena i stigmatizovana za ceo život. Ona će biti osuđivana od okoline i smatram da bi trebalo da bude zaštićena, koliko je to moguće. Ovakva situacija nije uobičajena kod nas, ali važno je objasniti majci koliko je složena situacija za njih i da je možda najbolje rešenje da napuste zemlju. Mislim da je razdvajanje od Koste neophodno u ovom slučaju. Majka treba da shvati da pored sina ima i ćerku i da mora da uradi nešto kako bi je zaštitila – kaže Kostić, i dodaje:

– Kostinoj porodici svakako ne treba nametati rešenje, već njegovi majka i sestra treba da se slože sa tim rešenjem, ili da im se ponudi alternativa. Devojčica je suviše mlada da sama predloži neko rešenje, ali je ipak treba saslušati i saznati šta ona misli o svemu ovome i o tome šta je učinio njen brat.

Dobrivoje Radovanović, kriminolog, ističe da je Kosta nezapamćenim masakrom uništio mnoge živote i porodice.

– Sve je upropašćeno, i njegov život i životi svih porodica koje je unesrećio svojim činom. Takođe, uništio je i živote svoje majke, oca i sestre. Njegova porodica će dugi niz godina trpeti strašne posledice jer je teško zaboraviti ovako nešto – kazao je Radovanović.

Naš sagovornik napominje da će majka i otac osećati posledice do kraja života, ali da sestra, možda, zbog svoje mladosti neće.

– Kada odraste, sestra će se, možda, u jednom trenutku distancirati od tog zločina, ali… Sada im je jedino rešenje da promene sredinu. Najkorisnije je da promene prezime, ali nisam upoznat kakva je tu procedura. Naravno, Kostine majka i sestra imaju i opciju da ništa ne menjaju, ali onda će trpeti posledice. Ako odluče da napuste zemlju, verovatno će biti pod stalnim nadzorom bezbednosnih službi države u koju se presele – ističe Radovanović.

Banjac: U Srbiji nema života za njih

Bora Banjac, bivši načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, smatra da je možda najbolje rešenje za Kostinu porodicu da se odseli u neku daleku zemlju.

– Šta se može s njima, mislim na sestru i majku? U Beogradu za njih nema života, niti u Srbiji. Mislim da ni u jednoj zemlji regiona ne bi mogle da žive jer bi se pre ili kasnije saznalo ko su one. Možda da odu preko okeana, negde dovoljno daleko. Ako ostanu ovde, jedino rešenje im je da promene identitet, ali pitanje je da li će moći to da urade – kaže Banjac.

Podsetimo, Kosta je u sredu uzeo dva očeva pištolja iz sefa, za koji je znao šifru, i napravio je četiri “Molotovljeva koktela”, pa sve to stavio u ranac i krenuo u krvavi pir. Kako je utvrđeno tokom uviđaja, Kosta je u 8.40 ušao u školu i bez reči ubio pripadnika obezbeđenja Dragana Vlahovića i još tri devojčice koje su se zatekle kod ulaza – Anu B. (12), Bojanu A. (12) i Sofiju N. (14). Zatim je u hodniku zamenio okvir s municijom u pištolju i ušao u učionicu u prizemlju, gde je Kostino odeljenje 7/2 imalo čas istorije. Tamo je najpre ranio u ruku i stomak nastavnicu Tatjanu Stevanović, pa se okrenuo i zapucao ka deci. Likvidirao je Andrijanu D. (14), Katarinu M. (13), Maru A. (14), Emu K. (14) i Andriju Č. (14) i ranio još šestoro školskih drugara.

Posle masakra je izašao iz učionice i sam pozvao policiju, rekavši da je pobio decu “jer je psihopata”. 

Još jedna u nizu priča o čudima Svetog Vasilija Ostroškog svedočanstvo je jeromonaha Isaije koji ju je zapisao u manastirskoj beležnici.

Danas ova priča nalazi se među bezbroj drugih u knjizi „Nova čuda Svetog Vasilija Ostroškoga“ u izdanju Manastira Ostroga i Svetigore.

Jeromonah Isaija u svojoj beležnici opisao je kako je Sveti Vasilije izbavio petnaestogodišnju devojku od nečistog duha koji ju je zaposeo.

Priču prenosimo u celosti:

Jedne noći, oko dva sata posle ponoći, čula se neka vika na manastirskoj česmi.

Pogledamo – umivaju neku devojku vodom sa česme, a ona vrišti i viče.

Njeni roditelji su rekli da kako se zove, da ima 15 godina i da dolaze iz Hanovera. U njoj je bio nečisti duh i doveli su je kod Sveca da je isceli.

Otac Joil je došao da joj pročita molitvu, jer ona nije htela da izađe iz kola. Kada je otvorio vrata, ona ga je uhvatila za epitrahilj i udarila ga nogom.

Posle nekog vremena otišao sam i ja da joj pročitam molitvu, a otac Joil mi je sve unapred kazao, tako da sam bio spreman da reagujem. Međutim, ovoga puta devojka je bila mirnija.

Nekako smo uspeli da je kroz priču nagovorimo da izađe iz kola i poveli je put Svetitelja. Kada smo došli do crkve, ona nije htela da ide dalje. Tu sam joj očitao molitvu i ona se vratila.

Sledeći dan ujutru, ušla je kod Svetitelja, ali nije htela da poljubi ni krst ni Sveca. Uveče je i to uradila.

Svaki put kada je došla kod Sveca čitalo smo joj molitve, tako da je kod nje sve išlo nabolje.

Drugog dana uveče stavili su joj krstić oko vrata i tada joj je već bilo dosta dobro. Ona je uzela krst i celivala ga.

I – slava Bogu i Svetom Vasiliju! – Snežana se trećega dana pričestila u Donjem manastiru, i zdrava se vratila njenoj kući, na veliku radost njenih ukućana!”

Nakon jezivog ubistva od strane 13- godišnjeg dečaka psiholog i sudski veštak Radoslav Svičević je naveo da smatra da se tu radi o narcističnom poremećaju ličnosti

Gostujući na K1 televiziji, psiholog i sudski veštak Radoslav Svičević smatra da su počinioci dva krvava pira u okolini Mladenovca i u Beogradu u tom momentu bili neuračunljivi, proračunati i prefigrani, dok za 13-godišnjeg dečaka smatra da ima poremećaj narcističke ličnosti.

“Narcizam je vezan za ime Narcisa, mitološke ličnosti koji je bio zaokupljen sobom da je isključio emocionalno i socijalno oko sebe, zbog čega ga je boginja Nemezis, zaštitnica od zla, prognala.

Osoba koja je podložna narcizmu je osoba koja je previše zaokupljena sobom, svojom ličnosti, u toj meri da vremenom isključuje osobe iz svoje bliže i šire okoline i da živi u svome svetu pri čemu se neguje osećaj destruktivnosti i otežanog prihvatanja socijalnih normi.

U postupku psihološke obrade se može zapaziti ta osobina. Ali postoji pravilo da poremećaje i dijagnozu pre lekara postavlja okolina. A karakteristika narcisoidne osobine je da može da maskira svoj karakter.

U ovom smislu, teško je to uočiti pogotovo kada se ima u vidu da je osoba mlada, od nepunih 14 godina, a to je dob kada još uvek traje proces odrastanja i sazrevanja. “

Da li je porodica mogla da primeti nešto?

“Ako su i roditelji od detinjstva bili agresivni i emotivno hladni, verovatno nisu mogli ovo da primete. Narcisoidna ličnost generiše destrukciju. Agesivnost je i uslov bez kojeg nema života, ali sve je stvar mere.”

Šta može biti okidač?

“Narcisoidna osoba je veoma osetljiva i lomljiva. Tako da intezitet nekog doživljaja nije bitan, koliko ta osoba može da reaguje burno. To je karakteristika narcisoidnog karaktera. Njih može da povredi, da izazove okidač nešto što mi i ne primećujemo”.

A šta sada raditi sa tom osobom?

“Mi smo dovedeni u šizofrenu situaciju, a rascep je između zakonske odredbe i dela koje je učinjeno. S jedne strane on ne može biti kažnjen, a s druge strane imate delo koje može da uradi samo jedan duševni bolesnik -monstrum.

Ali opet se podvodimo pod karakterom. Šta utiče na formiranje određenog karaktera? Tu je dosta veliki uticaj porodice. Siguran sam da porodica nije mogla da zna šta se sa njim dešava.

Ta osoba može biti emotivna, ali samo prema sebi. Probudi se u nekom momentu i jedna vrsta straha, ali ne i kod ovog dečaka koji je sasvim hladno i smireno pozvao policiju i sačekao da oni dođu po njega.

Ja sam dosta radio i na rukopisima i video sam ovaj njegov spisak, uočio na njemu precrtavanje, a to može da ukaže da je on radio redukciju, a slova je pisao odvojeno što znači da se uživio u situaciju, zamislio i odredio da to treba da se desi. Dok je pisao imao je slikovnu predstavu šta će sve da se desi.

To što je pitao kada će da izađe i da li se priča o njemu uklapa se u narcisoidnu ličnost. On verovatno ne pati ni zbog toga što je uradio, ni zbog toga što ne viđa roditelje, sestru ili što nije na slobodi. On je jedna narcisoidna ljuštura koja živi u svom svetu zamišljenih predstava. “

Da li se leči narcisoidni poremećaj?

“Što se tiče narcisoidnog poremećaja tu nema neke mogućnosti lečenja. Njemu nema pomoći, jer karakter je fiksiran jedan obrazac ponašanja.

Treba da budemo zabrinuti kako će se ovo odraziti na neke slične događaje. Bogu se molimo da do toga ne dođe. Međutim, ljudska priroda u sebi ima i dosta zla koliko ima i dobra. Nekad proradi to zlo. I zato ja kažem – Gde je odsutan Bog tu Đavo radi svoja posla.

Došlo je do značajnog odstupanja u grešku u vaspitanju gde dominira prezaštićenost koje je veoma opasno.

To podrazumeva da roditelji deci donose hranu koju će oni jesti ispred računara uz gledanje interneta, deca do poznih godina petnaeste ili šesnaeste godine spavaju sa roditeljima, a to nije normalno.”

Dečak (13) koji je napravio masakr u svojoj osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” na Vračaru već šest dana nalazi se na posebnom odeljenju u jednoj psihijatrijskoj ustanovi, a kako Kurir saznanje njegova majka nijednom nije izrazila želju da ga vidi!

Dečak je, da podsetimo 3. maja u školi koju je pohađao ubio osmoro svojih drugara i pripadnika obezbeđenja D.V. (51), a ranio njih šestoro i nastavnicu istorije T. S. (54).

Pod nadzorom

– On je smešten u psihijatrijskoj ustanovi i o njemu vode rečuna lekari koji svakodnevno prate njegovo stanje, a objekat je i pod nadzorom Uprave kriminalističke policije. Niko od njegove najbliže porodice nije nijednom došao da ga obiđe, niti je za to izrazi želju – kaže izvor Kurira blizak dečakovoj porodici.

Kako saznajemo, jedina osoba koja je došla u ustanovu zbog dečaka je bila njegova rođaka koja ga nije posetila, već je samo došla i zaposlenima predala stvari za njega.

– Otac mu je u pritvoru pa on i nema mogućnost da ga vidi, a majka se nijednom nije otišla, niti je pitala da ode kod njega – kaže naš sagovornik.

Prema rečima našeg izvora najnoviji detalji masakra u školi koji je napravio ovaj dečak jesu da je i on u dvorište izašao kroz prozor nakon što je proverio da je sve pobio.

– On je, kad su se svi razbežali i ostali samo ubijeni, sa oružjem i rancem izašao kroz prozor u dvorište škole gde je i uhapšen nekoliko minuta kasnije – kaže naš izvor i dodaje:

– Izašao je napolje, pozvao policiju i bio na vezi sa operaterom 192 koji mu je sve vreme govorio kako da se ponaša dok ne dođe policija. Razgovarao je sa njim i davao mu instrukcije. Dečak se sam i razoružao.

Kako saznajemo, dečak i dalje pita pita “Da li mu se ljudi dive i da li je popularan”.

Neće biti pušten

Ministarka Darija Kisić kazala je da su svi nakon tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar”imali instinktivnu potrebu da vide svoju decu i svoju porodicu, svoje roditelje.

– Dečak je trenutno u zdravstvenoj ustanovi, na dečjoj psihijatriji. Svakodnevno smo u kontaktu sa porodicom dečaka. Kratak je vremenski period prošao od tragedije, i biće se dugo u kontaktu. I tako je u svakom pojedinačnom slučaju. Ne može da se desi da ovaj dečak bude pušten. On je u zdravstvenoj ustanovi. Kada je u pitanju ugrožavanje okoline ili potencijalno ugrožavanje okoline, čitav niz relevantnih aktera je uključen. Nije ništa tako jednostavno. Govorilo se mnogo prevenciji, ali kako u ovom slučaju prevenirati kada nismo pronašli uzroke? Dete je iz socijalno kompetentne porodice visokobrazovanih rodtelja koji lepo zarađuju, i to pokazuju sve procene centra za socijalni rad. Tiršova je zbog saniranja rane na usni pre dve godine, zbog potencijalnog vršnjačkog nasilja, obavestila policiju i po difoltu se odmah uključio centar za socijalni rad i obavio nadzor. Kao što je dugo postojao niz okidača koji su doveli do ovoga, i procene veštaka različitih oblasti trajaće duži vremenski period – rekla je Darija Kisić za televiziju K1.

Priprema

Filmovi i knjige inspiracija

Trinaestogodišnji dečak inače je, kako je Kurir pisao, inspiraciju za zločin nalazio u američkim filmovima koje je gledao i knjigama.

– Prilikom pretresa stana zaplenjeni su njegov kompjuter i telefon, a tada je otkriveno i da je on dobro promislio pre masakra i da je pretraživao kako može dete od 13 godina biti krivično odgovorno. On je na saslušanju policijskim inspektorima ispričao i koji filmovi su mu bili najbolji izvor ideja – podseća izvor Kurira.

Kurir.rs

IAKO im je ćerka najveća balkanska zvezda, Cecini roditelji i dalje žive kao što su i živeli pre njenih uspeha, mirno, vredno i radno, u svojoj rodnoj Žitorađi

Ceca Ražnatović odrasla je u Žitorađu gde i dan danas žive njeni roditelji Slobodan i Mira Veličković. Iako je želela da upiše psihologiju, folk diva je napustila školu i posvetila se muzičkoj karijeri, što joj roditelji nikada nisu oprostili.

– Želela sam da studiram psihologiju. Bila sam na dobrom putu da to ostvarim, nikada nisam imala problem sa školom. Verovali ili ne, sav moj uspeh i ogromna karijera mojim roditeljima nikada nisu bili dovoljni. Nisu mi oprostili što nisam nastavila da se školujem i što nisam završila fakultet – otkrila je ranije Ceca, a to kako su se otac i majka odnosili prema njenim profesionalnim uspesima, ponovila je nedavno u okviru emisije Ceca i deca show na Blic televiziji.

– Što se tate tiče, njemu ništa ne smeta, sve je fenomenalno, sve je super. Moja majka isto – sve čestitke, uvek mi govori da je to nešto o čemu se mašta i sanja, da sam jedna od retkih koja je predodređena za takve stvari. E, onda ide onaj teži deo gde komentariše moje pevanje, moju energiju, gde se ja ne slažem apsolutno sa njom, ali ona smatra da ja uvek mogu bolje, uvek mogu lepše. Tako da i posle poslednjeg Ušća gde sam pevala tri i po sata sama na bini ona je meni rekla: “Ono je fenomenalno, ono je doživljaj, ono je nešto što treba čovek da doživi, ali mi se uopšte nije sviđala tvoja energija i tvoje pevanje. Ali uopšte…” – prisetila se kroz osmeh Ceca i pred kamerama otkrila kakav zaista ima odnos sa svojom majkom.

Vozač “forda” pirotskih tablica je, iz zasad neutvrđenih razloga, izgubio kontrolu i zakucao se u banderu u kružnom toku.

Na licu mesta vatrogasci su ga izvukli iz smrskanog automobila dok je Hitna pomoć pokušala da ga reanimira. Na žalost, nesrećnom čoveku nije bilo spasa.

D.S. (36) koji je nestao u Beogradu 11. maja pronađen je, potvrdila je njegova supruga.

Kako je kratko rekla, sa njenim mužem je sve u redu.

– Dobro je, nije povređen. Sam je došao kući – objasnila je ona.

Da podsetimo, D.S. (36) iz beogradskog naselja Mirijevo nestao je 11. maja oko 13 časova.

Kako je ranije rekla njegova supruga, on je iz kuće izašao bez telefona i dokumenata. Na sreću, drama je okončana, a Beograđanin je ponovo sa svojom porodicom.

Nema ništa lepše nego kada kuća zamiriše na mekane kiflice.

Sada ćete videti kako se prave puter kiflice koje su još ukusnije od klasičnih.

Odlična ideja za doručak ili večeru.

Sastojci:

600 g brašna

kocka svežeg kvasca (40 g)

300 ml vode

2 kašike šećera

kašika soli

125 g putera

2 jajeta

3 kašike majoneza

Priprema:

Sipajte vodu u šerpicu, pa je stavite na ringlu da se malo zagreje. Skinite posudu sa ringle, u vodu dodajte izmrvljen kvasac, šećer i kašiku brašna, pa razmutite i ostavite pet minuta da se kvasac aktivira.

U veliku činiju sipajte brašno, dodajte aktivirani kvasac, jaja i so, pa zamesite testo. Prekrijte posudu sa testom pamučnom krpom i ostavite da odstoji sat vremena – toliko mu je potrebno da se udvostruči.

Prebacite testo na pobrašnjenu radnu površinu, razvucite ga oklagijom u krug, pa ga premažite puterom koji je odstojao na sobnoj temperaturi. Zasecite testo na osam delova, pa prebacite delove jedan preko drugog i opet ostavite da odstoji, ovog puta pola sata.

Još jednom razvucite testo oklagijom u krug, isecite ga u 16 trouglova, pa zarolajte kiflice i spuštajte ih podmazan pleh.

Svaku kiflicu premažite majonezom i pecite na 200 stepeni dvadesetak minuta.