Category: Uncategorized

Dodaje se da su uspeli da povrate puls pre nego što je transportovana

Liza Mari Prisli, ćerka Elvisa Prislija, hitno je prebačena u bolnicu zbog mogućeg srčanog zastoja, saznaje “TMZ”.

Izvori za pomenuti medij kažu da su bolničari obavili reanimaciju u četvrtak u njenoj kući u Kalabasasu pre nego što su je prebacili u bolnicu.

Dodaje se da su uspeli da povrate puls pre nego što je transportovana.

Nije poznato kakvo je njeno stanje u ovom trenutku, ali se zna da je na lečenju u bolnici.

Podsetimo, Liza Mari, ćerka Elvisa i Prisile Prisli , bila je na dodeli Zlatnih globusa u utorak uveče na Beverli Hilsu. Ona i njena majka su prisutne da vide Ostina Batlera kako osvaja Globus za svoj portret kralja rokenrola u filmu „Elvis“. Ova 54-godišnja pevačica i tekstopisac ima četvoro dece, uključujući glumicu Rajli Kio.

Sudbina uspešne Srpkinje Ane Volš koja je nestala 1. januara u Masačusetsu još uvek je misterija! Dok se ona zvanično vodi kao nestala osoba, policijska istraga vodi ka tome da je Ana ubijena.

Sumnje sve više padaju na Brajana Volša, muža nestale Srpkinje, koji je uhapšen i trenutno se nalazi u pritvoru zbog optužbi da je obmanuo policijsku istragu.

Brajanu su neposredno nakon hapšenja izneti dokazi i pročitana optužnica za delo koje mu se stavlja na teret.

Kako je tada rečeno, snimak sa nadzornih kamera iz prodavnice pokazuje da je kupio opremu i sredstva za čišćenje u vrednosti od 450 dolara. Pored toga, u pordumu kuće porodice Volš nađeni su tragovi krvi i nož. Brajan je policajcima rekao da je suprugu poslednji put video oko četiri sata ujutru kada se, navodno, uputila na aerodrom jer je hitno morala da se vrati u Vašington zbog posla. Međutim, kasnije je utvrđeno da je Anin telefon 2. januara lociran kod kuće.

Istražitelji koji tragaju za dokazima o njenom nestanku pronašli su kese za smeće pune krvi, sekiru, testeru, tepih i upotrebljena sredstva za čišćenje na deponiji u Pibodiju. Zvanične potvrde kome pripada krv pronađena u podrumu kuće kao i na deponiji još uvek nema.

Ana i Brajan Volš venčali su se u januaru 2016. godine, a u braku su dobili tri sina.

Privatni detektiv Braca Zdravković je u razgovoru za Espreso izjavio da ima informacije o tome kako je rođenje najmlađeg sina poljuljalo odnose između Brajana i Ane.

“Oni imaju troje male dece od šest, četiri i dve godine. Nakon rođenja najmlađeg sina Brajan je pravio probleme i žalio se prijateljima da sumnja da je to njegovo dete. Svoju sumnju pravdao je time što je njihov najmlađi sin potpuno plav i ne liči na roditelje. Bez obzira na sve, Brajan je iskreno voleo Anu i to sam doznao u razgovoru sa njihovim komšijama”, rekao je Zdravković.

Ana Volš je na svom Instagram profilu pre tri nedelje objavila nekoliko fotografija svog najmlađeg sina kog je u opisu nazvala “beba B”. Slike je objavila na drugi rođendan svog sina.

“Beba B danas puni 2 godine. Kao da je bilo juče, bili smo na putu za MGH tokom snežne oluje u Bostonu. Nekoliko sati kasnije, beba B je došla sa 10,5 lbs (oko 4,7 kg) i potpuno plava na naše iznenađenje. Zahvalna za ovaj recesivni gen u njegovim zlatnim pramenovima. Srećan rođendan sine. Volim te!”, napisala je Ana u opisu objave.

Inače, kako je Zdravković ispričao, iz svojih izvora je saznao da je početak Anine i Brajanove veze bio prilično idiličan kao i da su ubrzo počeli da žive zajedno, a onda je došlo do sunovrata u Brajanovom životu!

“Kada su počeli da se zabavljaju on je bio ekstavagantan tip, imao je dosta novca i time je pokušavao da je fascinira što je na posletku i uspeo. Njih dvoje su počeli zajednički život 2015. godine kada se ona seli u Boston, a samo godinu dana kasnije stupaju u brak. Ubrzo nakon venčanja Brajanov biznis propada dok Ana u tom periodu počinje da radi sa nekretninama i veoma brzo napreduje. Brajan u tom periodu nabavlja falsifikovane fotografije iz Južne Koreje koje prodaje za veliki novac i dok je u početku mislio da će se izvući, kazna ga je stigla 2021. godine kada je dobio kuićni pritvor”, rekao je naš sagovornik.

Braca Zdravković je mišljenja da je Brajan zaista ubica, ali se čeka zvanična potvrda.

“DNK analiza još uvek nije potvrdila da li krv koja je pronađena u pordumu njihove porodične kuće pripada Ani, ali ja mislim da ju je definitivno Brajan ubio. Sada je potrebno pronaći gde je on raskomadao njeno telo, slutnje su takve jer je on guglao ‘kako se rešiti tela žene od 52kg” – ispričao je sagovornik.

On je prokomentarisao čudne okolnosti kod slučaje Ane Volš kao i ponašanje Brajana prilikom hapšenja.

“Sve ukazuje na to da Brajan nije planirao ubistvo. Možda je to uradio u afektu jer je i sam prijatelj koji je kobne večeri bio kod njih otkrio da se ona dopisivala za vreme večere. Mislim da je kod njega ljubomora izazvala da uradi tako nešto. Čudi me to što ljudi koji se bave prevarama obično su maštoviti ljudi i ako bi planirali da ubiju ženu to sigurno ne bi uradili u sopstvenoj kući. Ako se desi da takve osobe ubiju u afektu onda obično ili prijave sebe policiji ili pokušaju da izvrše samoubistvo. Pritom, njegovo ponašanje je veoma čudno, izraz lica mu je bio blaženi, a uozbiljio se tek kada su mu izneli dokaze, ubeđen sam da je on ubica”, zaključio je sagovornik.

Podsetimo, danas se u medijima pojavila jeziva beleška koju je Ana Volš napisala jarkocrvenim slovima Ana Volš samo nekoliko sati pre nego što je nestala.

-Vau! 2022…Kakva godina! Pa ipak, mi smo i dalje ovde i zajedno! Učinimo 2023. najbolju do sada! Mi smo autori naših života…hrabrost, ljubav, istrajnost, saosećanje i radost. Ljubav, Ana“, glasi zlokobna poruka, ispisana na jednoj strani kutije šampanjca.

Na drugoj strani kutije piše: „Džem, Ana, Brajan 2023!, navodi Vašington post.

Šampanjac se nalazi u trpezariji kuće u Kohasetu u kojoj su živeli Ane i njen suprug Brajan Volš, a koja je netaknuta od zabave, kojoj je takođe prisustvovao porodični prijatelj Džem Mutlu.

Njihov prijatelj, inače i Anin nadređeni, je izjavio ranije da te noći ništa nije ukazivalo da će se nešto loše desiti.

– Grlili smo se, slavili i nazdravljali, zaista nije izgledalo da imaju nekih problema… – rekao je Mutlu za CBS.

Mutlu, a i Brajan su izjavili da je Mutlu otišao iz njihove kuće oko 1.30 posle ponoći. Takođe, Brajan tvrdi da ga je supruga probudila nešto posle 6 ujutru rekavši da ima mora hitno u Vašingtonu zvog posla i da je potom otišala na aerodrom. Tada ju je navodno i video poslendji put.

Međutim, ekskluzivne fotografije Vašingtom Posta takođe pokazuju dva pasoša koja leže na radnoj površini kuće para.

Policija je prethodno saopštila da nema evidenciju da je Ana tog jutra zvala Uber, a zanimljivo je i da je njen telefon lociran 2. januara u njihovoj kući.

(Kurir.rs/Espreso)

Полицијској станици Сански Мост јуче се обратио Ј.А. (40) који је пријавио да је дана 12.10.2022 његов син, иначе ученик ЈУ ОШ “5. ОКТОБАР”, на часу физичког васпитања вријеђан, а затим и да су му упућене пријетње да ће бити претучен након наставе.

Како јављају локални медији, ради се о ученику петог разреда, а прије него је нападнут, дјечак се жалио својој наставници Д.А. која му је поручила да то није ништа и да он увијек хоће да буде жртва.

Након наставе, дјечак је , прво вербално, а затим и физички нападнут од стране пет ученика.

У страху је побјегао из школског дворишта, али су насилници трчали за њим, те након што су га сустигли, поново наставили да га туку.

Срећом, у том моменту један од пролазника је видио шта се дешава, те је зауставио насилнике.

Nestanak Ane Volš (39), Beograđanke koja godinama živi u Masačusetsu, još je obavijen velom misterije, a njen suprug Brajan (46), koji je uhapšen zbog ometanja istrage, ispričao je policajcima kako je izgledao trenutak kada je njegova supruga navodno napustila kuću u Kohasetu.

Nestanak Ane Volš prijavio je Brajan 4. januara, kada su to učinile i kolege iz kolektiva u kome je radila Beograđanka.

Dan ranije sve bilo kako treba

Brajan je istražiteljima odmah ispričao šta se kobnog dana desilo. Bračni par je, prema njegovim rečima, 31. decembra proslavljao Novu godinu, a u gostima im je bio prijatelj koji ih je napustio nešto posle 1 sat.

Ispričao je da ga je Ana tokom noći probudila, rekavši da mora da odleti u Vašington zbog hitne situacije koju ima na poslu.

„Rekao je da ga je poljubila za rastanak oko 6 ili 7 sati ujutro i rekla mu da se vrati na spavanje“, navode američki mediji.

Policija nije zaboravila da proveri telefon

Brajan je istakao i da je to bio poslednji put kada je video suprugu.

Ono što je zasad izvesno jeste da Ana kobnog dana nije uzela prevoz do aerodroma, niti je ikad sela na let za Vašington. Štaviše, njen telefon je lociran dan kasnije, odnosno 2. januara, u krugu kuće u Kohasetu.

Upravo ove okolnosti bude sumnju, a oči istražitelja i javnosti fokusirane su na njenog supruga, zbog niza nelogičnosti u njegovim izjavama.

Podsetimo, nestanak Ane Volš uznemirio je javnost u Srbiji i Americi. Njen suprug Brajan uhapšen je ubrzo nakon prijave njenog nestanka, i to zbog ometanja istrage.

Ceo slučaj obavijen je velom misterije, počevši od činjenice da je Ana u mesecima pre nestanka odlučila da rasproda imovinu, do toga da je njen suprug Brajan optužen za prodaju falsifikovanih slika Endija Vorhola.

(Kurir.rs/Nova)

Pevačica i bivša rijaliti učesnica Irma Sejranić oglasila se na Instagramu i žestoko isprozivala pevačicu Daru Bubamaru.

Naime, Sejranićeva se oglasila putem Instagram storija i napisala sledeće:

– Želim fotošop Dare Bubamare – poručila je pevačica.

Irma Sejranić proslavila se učešćem u rijaliti programima i poznata je po britkom jeziku, a zbog čega je na ovakav način prokomentarisala koleginicu Daru Bubamaru i dalje je nepoznanica.

Podsetimo, Dara Bubamara je često na meti kritika zbog navodnog fotošopiranja slika pa često dobija komentare vezane baš na ovu temu. Dara je svojevremeno i prokomentarisala navode da previše uređuje svoje fotografije i snimke.

– Vidim, stalno pišu da sam fotošopirala ovo i ono, pa drug mi slučajno snimi gu*u na plaži i jedni pišu vau, drugi Fotošop, pa kako se video fotošopira? Budalaštine, nije važno da li je gu*a veća, gu*a manja, važno je da je dobra, a i gojim se gde treba – izjavila je Dara nedavno.

Najkrvaviji doček Srpske nove godine u Beogradu dogodio se 1997. kada je počinjeno masovno ubistvo u kafiću “Antika” u Tržnom centru Vidikovac.

Ubijena su četvorica muškarca i ranjene tri osobe.

Krvavi pir počeo je u 3:15 časova iza ponoći. Rafal iz automatske puške sasut je u goste kafića, kojih je ukupno bilo 10, kroz staklo lokala. Likvidator je potom ušao u “Antiku” i overio ih iz pištolja.

Ubijeni su Srđan Jakšić (24), Miloš Stanković (24), Mile Stanić (19) i Aleksandar Matović (31). Ranjeni su Milan Pavlović, Marijana Mitrović i Sanja Vuković.

Tri osobe su pukom srećom prošle bez povreda.

Počinilac nikada nije identifikovan, a pričalo je da je ubistva naručio Zoran Uskoković Skole koji je ubijen tri godine kasnije.

On je životom platio to što su ga “zemunci” označili organizatorom ubistva Željka Ražnatovića Arkana 15. januara 2000. u hotelu “Interkontinental”.

Skole je ubijen 27. aprila 2000. u vatrenom okršaju u beogradskom naselju Vidikovac. Sa njim je poginuo i njegov telohranitelj, policajac Miloš Stevanović. Inače, ubijen je i Skoletov sin, godine 2021. na Kanarevom brdu i to kao, kako se nezvanično navodilo, osveta upravo za Arkanovo ubistvo.

Najkrvaviji doček Srpske nove godine u Beogradu dogodio se 1997. kada je počinjeno masovno ubistvo u kafiću “Antika” u Tržnom centru Vidikovac.

Ubijena su četvorica muškarca i ranjene tri osobe.

Krvavi pir počeo je u 3:15 časova iza ponoći. Rafal iz automatske puške sasut je u goste kafića, kojih je ukupno bilo 10, kroz staklo lokala. Likvidator je potom ušao u “Antiku” i overio ih iz pištolja.

Ubijeni su Srđan Jakšić (24), Miloš Stanković (24), Mile Stanić (19) i Aleksandar Matović (31). Ranjeni su Milan Pavlović, Marijana Mitrović i Sanja Vuković.

Tri osobe su pukom srećom prošle bez povreda.

Počinilac nikada nije identifikovan, a pričalo je da je ubistva naručio Zoran Uskoković Skole koji je ubijen tri godine kasnije.

On je životom platio to što su ga “zemunci” označili organizatorom ubistva Željka Ražnatovića Arkana 15. januara 2000. u hotelu “Interkontinental”.

Skole je ubijen 27. aprila 2000. u vatrenom okršaju u beogradskom naselju Vidikovac. Sa njim je poginuo i njegov telohranitelj, policajac Miloš Stevanović. Inače, ubijen je i Skoletov sin, godine 2021. na Kanarevom brdu i to kao, kako se nezvanično navodilo, osveta upravo za Arkanovo ubistvo.

У Куманову, у Сјеверној Македонији, данас око 15 часова догодио се незапамћен злочин – син је усмртио оца.

Како преносе македонски медији, полиција је привела четрдесетогодишњег Б.Ј, јер је ножем повриједио оца С.Ј. (65).

Тешко рањени човјек убрзо је подлегао повредама.

Полиција ради на расвјетљавању случаја, преноси Курир.

Pripadnici Rečne policije u saradnji sa građanima zaustavili su splav “Cunami” koji se iznenada otkačio i nekontrolisano plutao rekom Savom od Novog Beograda ka Ušću.

Pre nego što je napravio karambol i ozbiljno ugrozio bezbednost na reci, kako navodi Blic, splav je zaustavljen i privezan za brod usidren nedaleko od Mosta na Adi.

O slučaju je obaveštena Inspekcija za bezbednost plovidbe koja će preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti prema odgovornim osobama.

Kao jedini umetnik sa istočne strane Drine, glumac Vuk Kostić bio je pozvan da uveliča svečanu akademiju povodom proslave Dana Republike Srpske. On je na drugi dan Božića, 8. januara, u Banjaluci dobio priliku da, iz vizure pripadnika one generacije koja je stasavala kad se Jugoslavija raspala, u svojoj besedi podseti koliko je važno da umetnik kroz posao koji radi šalje poruku o rodoljublju.

Odrastao i vaspitan na tradicionalnim vrednostima, nisam odstupao od porodične tradicije ni pri izboru profesije, birajući umetnost i glumački poziv, koji je obeležio život i mog oca i mog dede. I u lovu, kojim ispunjavam slobodno vreme, produžio sam putem predaka nastavljajući porodične običaje. Ponikao u takvom okruženju, zar je moguće da prema otadžbini i svom narodu imam drugačiji odnos od posvećenosti tradiciji.

Ova beseda je i podsetnik na istoriju našeg naroda, osvedočenu istoriju stradanja. Čovek umire dva puta, jednom kada ugleda lice božje, a drugi put ukoliko ga ljudi zaborave. Poštovanje predaka i heroja koji su svoje živote ugradili u našu slobodu obavezuje nas da sačuvamo sećanja na sva srpska stradanja, po obimu nezabeležena, zdravim razumom nepojmljiva, veličini jednog malog naroda nesrazmerna. Da pamtimo, a ne i zlopamtimo.

Odstupanje od svetosavlja, jedinog spasonosnog puta, vodilo je stradanju. Izazvano pogrešnim izborima ili stranim faktorom koji nam je bio nenaklonjen, pogrešnim procenama ko su nam prijatelji, a ko nam ne misli dobro, postali smo mnogostradalni i mučenički narod. Nekada, dok su Srbi vodili bitke protiv Turaka, nisu branili samo sebe, nego celu hrišćansku Evropu.

Danas, čuvajući Republiku Srpsku i Kosovo od brojnih nasrtaja i napada različitih vrsta, podižemo štit pred svoju dušu nepokorno i viteški stojeći na braniku pravoslavlja. Ja sam rođen 1979. godine i odlično pamtim ratove devedesetih. Moj otac Mihajlo Kostić je rođen 1933. godine, odlično je pamtio Drugi svetski rat, a njegov otac, moj deda, rođen je 1897. i odlično je pamtio i Prvi i Drugi svetski rat, kada je odveden u Mathauzen.

Malom slobodarskom narodu koji je u dva svetska rata zadužio Evropu, žrtvujući za slobodu celokupan ljudski potencijal, od devedesetih godina prošlog veka medijski moćnici namenili su lošu sliku.

Stoga je potrebno da postanemo svesni četvrte generacije ratovanja, kako je teoretičari nazivaju. Preko velikih i malih ekrana, kojima smo dobrovoljno zarobljeni, direktno se napada svest čoveka, koja postaje pravo bojno polje. Zato ne smemo dozvoliti slabljenje i uništavanje pravih vrednosti, nacionalne energije i samopoštovanja. Svesni smo kako su nas u teškim trenucima viteštvo i pobede naših sportista, košarkaša, odbojkaša, vaterpolista, naročito Novaka Đokovića, učinili ponosnim, a zastava Srbije nam na pobedničkom tronu grejala dušu.

Potrebna nam je dobro osmišljena mreža za održavanje nacionalnog identiteta, kao što je to u prethodnom veku učinila mreža vrhunskih naučnika, pesnika i drugih umnih ljudi poput Tesle, Pupina, Andrića, Dučića… I brojnih pojedinaca koji su prenosili slavu svog naroda. Bogata, burna i slavna prošlost, a tim temama siromašna kinematografija, stavljaju nam u zadatak da prikažemo velike istorijske događaje, ponudimo autentične i neispričane priče, ukažemo na pogled na svet iz našeg ugla i istinom osvetlimo medijski mrak.

Čuvanjem jezika, pisma vere i tradicije i kulture čuvamo talente i napore generacija naših predaka. Naši su koreni čvrsti i ne dozvolimo da nam vetrovi koji duvaju nad ovim prostorom, smeštenom na raskrsnici puteva, iščupaju vekovna uzemljenja u tlo, vazduh i vodu. I ona duhovna, golim okom nevidljiva, a snažnija od ovih vidljivih. Istinsko rodoljublje traži od svakog pojedinca da upotrebi svoju volju, snagu i sve svoje sposobnosti i energiju ka vaspitanju, obrazovanju i svakom napretku… Živela Republika Srpska!