Category: Uncategorized

Tokom dana, zabeležen je snimak kako bujica nosi celu kuću.

Dramatična situacija u Srbniji ne jenjava, a poplave su sve jače, a vanredna situacija proglašena je u Prijepolju, Sjenici, Novom Pazaru, Brusu, Tutinu, Kuršumliji, Prokuplju i Leposaviću zbog obilne kiše i izlivanja reka.

Iz reke Raške u Novom Pazaru izvučeno je telo muškarca koga je bujica juče odnela u Novom Pazaru.

Nivo reka u Novom Pazaru i Sjenici značajno je opao.

Na Pešteru pada sneg.

Reka Ibar izlila se na teritoriji opštine Raška.

Tokom dana, zabeležen je snimak kako bujica nosi celu kuću.

Ibar se izlio u Ušću, a deo fabrike “Ekofarm” koja se nalazi na obali reke, je pod vodom.

Dejan Seizivić, načelnik Odeljenja za vanredne situacije Raškog upravnog okruga, rekao je da su noćas postavljeni džakovi sa peskom u tom delu priobalja, na Laktu kod Bogutovca i u Raški.

Poslednju poruku od svoje ćerke Ane Volš, Milanka Ljubičić primila je 26. decembra u popodnevnim satima, pet dana pre nestanka. Samo jedno “ok”. Pet dana kasnije, 31. decembra, minut pre ponoći, Ana je majku i pozvala poslednji put. U potresnoj ispovesti Milanka priča da ne može sebi da oprosti što se tada nije javila.

Milanka Ljubičić u svojoj najpotresnijoj ispovesti do sada, kroz suze je ispričala kako su tekli poslednji razgovori sa njenom ćerkom Anom kojoj se svaki trag gubi u novogodišnjoj noći u mestu Kohaset u Masačusetsu. Ona je pokazala i prepiske koje je razmenjivala sa ćerkom preko “Vibera”, a u kojima je Ana najpre zamolila da što pre dođe u Vašington, piše Blic.

Ovo je celokupna prepiska koju su Ana i Milanka razmenjivale od 25. pa sve do 31. decembra kada je zabeležen i poslednji poziv.

25. decembar (Ana šalje majci poruku u 19.18 sati)

Ana: “Ćao mama.

Je l’ bi mogla sutra da dođeš za Vašington”

Milanka: “Kako to misliš i zašto mi to sada kažeš. Trebalo je koji dan ranije reći.”

Iz sledeće poruke Ane Volš se odmah moglo naslutiti da nešto ozbiljno nije u redu u njenom braku budući da je odmah prešla na stvar.

Ana: “Brajan i ja se ne slažemo”

Milanka: “Oko čega”

Ana: “Dece”

Milanka: “Možda mogu za 7 dana. Moram i lekove da uzmem. Pogotovo insuline. Ne znam koliko bih ostala. U martu imam vaskularnog hirurga.”

Ana: “Sutra

Pliz

Na dva meseca”

Milanka: “U koliko sati je sutra let”

Ana: “U 7h. Ili 13:30h”

Milanka: “Da li ću stići za 13:30; Da li može prekosutra u 13:30; Odgovaralo bi mi najviše za 7 dana; Za mene je ovo suviše kratko vreme”

Ana: “Ok”

Milanka: “Šta znači ok”

Ana: “Ok sledeće nedelje”

Milanka je potom poslala nekoliko uzastopnih poruka ćerki kako bi odredile tačan datum njenog dolaska u Vašington.

Milanka: “Sledeće nedelje putujem. Je li to to znači? To znači koji datum otprilike? Da se organizujem; Sledeća je već sutra; Je li to to ili ona sledeća; Tj. posle 01.01.2023. Najviše da bih se spremila kako treba oko 07.01. bi odgovaralo; Nije meni problem da se spakujem, nego lekovi i doktori za sve to. Ja sam hroničar po mnogim pitanjima; Mislim da razumeš sve ovo, a ne da ja nešto neću. Daleko bilo; Teška situacija.”

Ana je zatim pozvala majku preko video-poziva i taj razgovor trajao je 16 sekundi, da bi Milanka dva minuta kasnije uzvratila poziv. Tada su razgovarale 13 minuta.

Sat vremena kasnije, Milanka je pitala ćerku za aparat za pritisak, pa se pretpostavlja da su u tih 13 minuta razrešile i konačan datum dolaska iako nam Milanka nije precizirala kako je tekao taj razgovor.

Milanka: “Da li ti je aparat za merenje pritiska u Vašingtonu da ne nosim odavde?”

Ana je majci odgvorila tek nakon 3 i nešto sata, odnosno već 26. decembra.

26. decembar (Ana odgovara u 1.43 sata ujutro)

Ana: “Jeste.”

Milanka se tek tog jutra, u 8.53 sati ponovo javila ćerki.

Milanka: “Da li treba za putovanje PCR test na koronu, i maske?

Ja u martu imam kontrolu kod vaskularnog. Nije određen datum. Može biti i u drugoj polovini marta, samo ako ima termina. On radi ambulantu utorkom. Tada moram biti ovde. Za putovanje volim da idem preko Istambula. Malo sam se navikla.

Verovatno nosim mali kofer.

Možda može i preko Njujorka, ali ne znam koliko je daleko od Vašingtona da bi došla kolima po mene.

Odgvori mi molim te na ova pitanja?”

Ana ponovo nekoliko sati nije odgovara majci na poruke, te se konačno oglasila, ali u drugačijem tonu.

Ana: “Ne treba

Ok

Možda neće trebati da dolaziš”

Milanka: “Kako sada to. Šta je sada?

U svakom slučaju vama hvala!”

Ana: “Pravimo plan.

Verovatno za februar”

Milanka: “Ja odustajem od svega toga. Ne mogu dolaziti. Kasno mi je.”

Ana je zatim u 17.14 poslala, ispostaviće se, poslednju poruku majci.

Ana: “Ok”

Nakon ovoga Ana i Milanka narednih pet dana nisu razmenjivale ni poruke ni pozove preko “Vibera”, a poslednji poziv Ana je uputila majci samo minut pre ponoći u novogodišnjoj noći.

– Muči me i proganja što nisam odmah otišla. Možda se ništa od ovoga ne bi desilo – kaže Milanka koja tek sada postaje svesna da ćerku možda više nikad neće videti.

5. januar (Milanka bezuspešno pokušava da stupi u kontakt s ćerkom)

Ne sluteći šta se dešava preko okeana, Milanka je ćerki 1. ujutro čestitala Novu godinu.

Milanka: “Srećna vam Nova 2023. i božićni praznici! Pozdrav!”

Pet dana kasnije, zabrinuta Milanka ponovo je pisala ćerki.

Milanka: “Ana, gde si sine? Nije mi dobro

Što mi se ne javiš na poruku”

I sutradan je pokušala da stupi u kontakt sa ćerkom, poslednji put.

Milanka: “Gde si?”

Milanka je rekla i da je Ana iz Beograda u Ameriku otišla 7. decembra jer je njenom najmlađem detetu bio rođendan desetak dana kasnije. Celoj priči zastrašujuću notu daje činjenica da je Anin suprug Brajan Volš već 27. decembra, samo dan nakon što je Ana razmenila poslednju poruku sa majkom, počeo da na “Guglu” pretražuje: Koja je najbolja država za razvod za muškarce? Sve navedeno nagoveštava da je brak Ane i Brajana bio u velikoj krizi iza čega se možda krije i motiv ubistva.

Podsetimo, Ani Volš se izgubio svaki trag u noći između 31. decembra i 1. januara. Njen suprug Brajan Volš prijavio je njen nestanak tek tri dana kasnije. Istragom je utvrđeno da je on opstruisao istragu, a u podrumu kuće pronađeni su tragovi krvi i krvav nož. Takođe, na smetlištu su pronađene krvave krpe i tepih, te američka policija sumnja na najstrašniji scenario. Brajan Volš se nalazi u istražnom zatvoru, gde čeka epilog istrage, a u međuvremenu je optužen i za Anino ubistvo.

Kurir.rs/Blic

Voditeljka Suzana Mančić ispričala je u svojoj ispovesti da je godinama pre rođenja ćerke Teodore i Natalije, vodila borbu za potomstvo. Naime, tri puta je izgubila bebu, a lekari su sva tri puta rekli da je reč o sinovima.

“Ja sam jaka žena i sve što mi se dešavalo prihvatala sam kao nužnost. Uporno sam išla prema svom cilju da jednog dana dobijem dete, a to se nije desilo sve do trenutka kada sam shvatila da moram da se smirim, da napravim raspored u životu, odgodim sve obaveze i legnem u krevet kako bih “čuvala” trudnoću. To je za mene bilo nešto nepojmljivo, da ja, koja sam oduvek bila zdrava mlada žena, bez ikakvih tegoba, izgubim bebu prvi, pa drugi, a onda i treći put,” ispričala je Suzana.

U svojoj knjizi voditeljka je otkrila da su sve tri bebe koje je izgubila bili sinovi.

“Iako su mi doktori svaki put rekli da sam nosila dečaka, ne mogu sto posto da verujem u to da su sve bili sinovi, jer je u našoj tradiciji da želimo da rađamo mušku decu. Mislim da možda takvim odgovorom teže da vas stimulišu da nastavite sa pokušajima. Ali, ja sam želela da imam sina Aleksandra, po mom ocu, i sina Stojana. Uvek sam volela ta stara, arhaična imena. Nisam poznavala nijednog Stojana, ali sam svaki dan išla u školu Ulicom Stojana Novakovića i nekako mi je to ime uvek zvučalo čvrsto, stameno. Na prvom ultrazvuku sa Teodorom, bila sam ubeđena da ponovo nosim dečaka. Kada mi je lekar saopštio da je devojčica, rekla sam da je to nemoguće i zaplakala kao poslednja seljanka. Ali, tolika moja želja za muškim detetom nastala je iz vrlo sebičnog razloga. Ja sam jedinica i u životu sam morala da budem i muškarac i žena, da se sama izborim protiv svih zabrana, roditeljskih, školskih, društvenih, čaršijskih. Morala sam sama da obezbedim i zaštitu i opravdanje, sve ono što sam idealizovala da bih bila u ulozi starijeg brata kojeg nikada nisam imala. Želela sam da ga moja ćerka ima.”

Suzanina je ispričala kako je izgledala njena borba za potomstvo i kroz kroz kakav bol i tugu je prošla.

“Prvu bebu izgubila sam odmah na početku, u trećem mesecu trudnoće. Tada se ispostavilo da imam dvorogu matericu, kao mnoge žene, koja je preduslov za probleme i prekid trudnoće. Kada sam zatrudnela drugi put, u drugom mesecu doživela sam komplikacije i doktor je izvršio kiretažu, posle čega sam dobila jake medikamente. Oporavila sam se i ubrzo sa Biljanom Jeftić i Aleksandrom Ilićem otišla na muzički festival u Južnoafričku Republiku. Treće večeri boravka u Johanesburgu probudila sam se u lokvi krvi. Taj strah i tu bespomoćnost ne mogu da opišem. Uhvatila me je panika hoću li umreti, pitala sam se šta da radim, nisam znala ko je u kojoj sobi u hotelu u kojem su radili Filipinci, čiji je engleski bio izuzetno loš. To je bila agonija. Međutim, u svoj toj nesreći imala sam i sreće, jer mi se prethodnog dana javila mamina prijateljica koja je sa mužem živela u tom gradu. Oni su me odveli u jevrejsku ginekološku kliniku, gde mi je doktor uradio ultrazvuk i pitao me da li su mi prekinuli trudnoću. Rekla sam da jesu, a on me je pitao gde sam to uradila. Rekla sam: ‘U Evropi’, na šta me je ponovo pitao: ‘Ali gde?’ Odgovorila sam: ‘U bolnici’. Tada je okrenuo ekran prema meni i pokazao intaktni plod. Odskočila sam od stola, suze su mi išle i od straha i od sreće, a najviše od neverice zbog svega što je prethodilo. Shvatila sam da sam imala blizanačku trudnoću i da je drugi plod preživeo kiretažu. Nažalost, dete sam izgubila u četvrtom mesecu u Beogradu, u strašnim bolovima i mukama. Fizički mi je to bilo najbolnije iskustvo u životu. Taj put od kuće na Bežanijskoj kosi do ‘Gradske bolnice’ na Zvezdari trajao je duže nego ijedan. Mislila sam da ću umreti. Poslednju bebu izgubila sam u šestom mesecu trudnoće. Tada sam se zapravo i porodila, mada mi je lekarka odmah posle porođaja rekla: ‘Nemojte se nadati’. Dete nije preživelo, nije imalo dovoljno razvijena pluća. Najstrašnije je bilo kada su mi doneli da potpišem umrlicu. To je bilo surovo”, ispričala je voditeljka, pa dodala:

“To je bio istinski hod po mukama. Ali, činjenica je da je žena satkana da bude jaka, da rađa i da gubi. Ja sam u sebi izgradila takvu filozofiju i vodila sam se njome.”

Velika tuga obavila je večeras Nikšić posle teške saobraćajne nesreće u kojoj je nastradao Vlado Jaramaz (43), sveštenik, suprug i otac dvoje dece, neraskidivi deo ovog kultnog grada.

Neverica se uselila među brojnim prijateljima porodice Jeramaz.

– Od večeras nebesa se raduju Vladovom liturgijskom pojanju – kažu Nikšićani i Podgoričani.

Vladimir Vlado Jaramaz je bio parohijski đakon Sabornog hrama Vaskrsenja Hristovog u Podgorici. Rođen je u Nikšiću 1980. godine, studirao je Bogoslovski fakultet u Foči i Beogradu, kao i fakultet Vizuelnih umjetnosti u Podgorici. U čin đakona rukopoložen je 6. januara 2010. godine, a činom protođakona odlikovan je 21. februara 2015. godine.

Nesreća se dogodila između 14 i 15 sati, na magistralnom putu Nikšić-Podgorica, u mestu Brlja, nadomak grada, kod benzinske pumpe, kada su se čeono sudarila dva automobila. Jaramaz je u automobili bio sa suprugom i dvoje dece, koji su prevezeni u nikšićku Opštu bolnicu.

– D. J. (7) je sa lakšim povredama na Odeljenju hirurgije, dok A. J. (12) ima povredu glave i upućena je u Klinički centar. Njihova majka zadobila je lakše telesne povrede i smeštena je na Odeljenju hirurgije – kazali su iz Opšte bolnice.

Vozač iz drugog automobila takođe je hospitalizovan na hirurgiji ove zdravstvene ustanove.

Za sada nisu poznate okolnosti koje su dovele do ove tragedije.

Većina porodica ima tajne i priče koje se prenose generacijama, ali sada takve priče postaju javne jer mnogi šire porodične tračeve putem društvenih mreža da ih čuje ceo svet.

Marsela, američka blogerka za menopauzu odlučila je da ležerno podeli svoju priču sa svojih skoro 300.000 pratilaca. Fanovi sada znaju da su Marsela i njen muž otkrili da su u srodstvu dok je ona bila trudna sa njihovim detetom.

– Dakle, nikome nisam javno rekla da sam se slučajno udala za svog rođaka – rekla je Marčela.

Objasnila je kako je sedela na kauču i tražila članove porodice. Gledala je ime dede, ime bake, ime prabake, ime čukunbake…

– Suprug je bio pored mene u potrazi za sopstvenom porodicom i pričao mi je kako je smešno što se naši članovi porodice zovu isto – kaže on.

Ubrzo je Marsela pogledala njegovo porodično stablo i otkrila da je identično njeni. Zatim su zamolili baku i dedu da potvrde zabrinjavajuću istinu, što su i učinili. Ne samo da su bili u rodu, već su zajedno odrasli i živeli zajedno kao deca. Marčela je objasnila situaciju, objasnivši da su ona i njen muž treći rođaci.

– Kad ja idem na svoje porodično okupljanje, može i on na svoje, u isto vreme – dodaje. Nisu imali pojma da su im baba i deda rođaci. Dok su mnogi bili šokirani, neki su uveravali Marselu da to nije ‘velika stvar’.

– Treći rođaci su prilično udaljeni – kaže jedan

. – To je dosta, luda slučajnost – dodaje drugi.

Marsela je odgovorila da joj je i dalje čudno što su u srodstvu. Drugi su je pitali kako za ovo nisu saznali ranije, na primer na venčanju. Objasnila im je da su imali privatno venčanje u zgradi suda bez porodice.

– Svi smo mi rođaci ako se vratite dovoljno daleko. Dakle, vaša beba je na neki način njegov rođeni rođak u četvrtoj generaciji – komentarisali su.

Voditeljka Dušica Jakovljević već godinama vodi izuzetno brz tempo života, ali s obzirom na to da radi ono što voli i želi, ništa joj ne pada teško

Voditeljka je sada ogolila dušu o poslu, a tom prilikom je otkrila odakle crpi neophodnu energiju za mnogobrojna dešavanja u životu.

– Ja sam došla direktno sa emisije, radila sam “Pitanja gledalaca”, presvukla sam se i došla do prijatelja. Ja sam se rodila sa tim, inače u mojoj porodici i mama i tata i moja deca, mi imamo energiju, uvek imamo dosta života u sebi. Gledala sam skoro za čim žale ljudi kojima otkucava životni sat, žale za tim što nisu živeli onako kako su želeli, ja se trudim da živim onako kako želim i onako kako meni odgovara, po meri mojih prijatelja i porodice i mislim da je to recept i za mladalački igled i za ovu energiju – rekla je Dušica.

– Apsolutno sam ponosna što sam deo toga, ja sam neko ko je dugo čekao na tu priliku, da budem deo tako velike porodice kakva je televizija Pink. Drago mi je što moje emisije beleže velike rejtinge, što smo se uklopili i kreativno, drago mi je što posle 25 godina moje karijere zajedno sa televizijom Pink sam neko ko postavlja neke standarde i obara sopstvene rekorde jer smo tuđe odavno oborili. Nikad nisu greške tumačene kao nešto loše, iz svake situacije smo umeli da preokrenemo, moje greške su postale kao deo imidža, neka spontanost, sve mi je improvizacija – rekla je harizmatična voditeljka u emisiji Eksluzivno.

Zvezdan Slavnić je on ovonedeljni potrčko i boravi u izolaciji sa Aleksandrom Nikolić, što mu pravi velike probleme u vezi sa Anđelom, kojoj posvećuje minimalno pažnju, ali po svemuviše mu prija maratonsko pričanje sa Nikoličevom.

– Aleksandra Nikolić pričala je Zvezdanu Slavniću u svojim ljubavnim odnosima i vezama koje je imala.

– Ja kad sam u vezi ja sam mirna kao bubica – rekla je Aleks.

– A napolju? -pitao je Zvezdan.

– Nismo se napolju mi nešto svađali. Imala sam ja toksične odnose. Nikad ja prva ne uradim ništa. Imala sam jednu vezu od godinu i po dana, pa smo se preselili u drugu državu, živeli smo tamo. To je baš bila ozbiljna boleština. Poslednje dve veze su mi Dejan Dragojević i Filip Car. Ja sam napolju, kako da kažem, brat. Osećam se kao da sam kod psihologa, imam osećaj kao da me istražuješ – govorila je Aleks.

– Misliš da smo baš prevazišli zadrugarsku komunikaciju – poručio je Slavnić.

– Ne volim baš puno da pričam – govorila je Aleks.

– Ja sam zanimljiv – dodao je on.

– Ne volim puno da pričam o svom životu i sebi jer ne volim da me neko dobro poznaje, a vidim da imaš moć da dobro upoznaš čoveka i da lako čitaš, a ja to ne volim – nastavila je Aleks.

– Kad bi ti znala šta je u mojoj glavi – rekao je Zvezdan.

– Laku noć – rekla je Aleks i prekrila se preko glave, a Zvezdan je nastavio da je gleda.

Igor Kojić, sin pevača Dragana Kojića Kebe, bio je u braku sa pevačicom Severinom Vučković, baš kao i biznismen Milan Popović, a Keba je otkrio da glasine o njihovoj svađi nisu istinite

Dragan Kojić Keba stavio je tačku na priče da je njegov sin Igor bio u svađi sa Milanom Popovićem zbog Severine Vučković. Pevač je istakao da njih dvoje nikad nisu bili u lošim odnosima.

– Ne sećam se da su ikada bili u svađi pa da bi se mirili. Moj Igor i Milan su u svojim intervjuima sve objasnili, svaka moja reč je suvišna tu .

– Daće Bog da će mi se ostvariti želja da ću postati deda. Ne mislim da će ljubav biti drugačija nego što je bila prema Aleksandru, on je u mom srcu zauvek. Ne postoji taj merač koji bi mogao da izmeru moju ljubav prema njemu – kaže Keba.

Za kraj se dotakao odnosa sa bivšom snajkom Severinom, a on je otkrio da između njih nema ni malo zle krvi, kao i da mu je ostalo lepo sećanje.

– Rekla kazala me ne zanima. Imam mnogo više lepih uspomena na nju nego loših, tu stavljam tačku na tu priču .

Starleta Maja Marinković već danima sumnja da je trudna sa svojim dečkom Filipom Carem, jer, kako kaže, stalno je gladna i vrti joj se u glavi.

S druge strane Car ne veruje ni reč svojoj devojci i smatra da Maja želi ga uhvati na bebu. Marinkovićeva ga je sada ubeđivala da će sve biti drugačije ako je u drugom stanju, što je Filipa još dodatno razljutilo.

– Ko meni da veruje da je ja en volim kao ženu kad sam sa njom ovde – rekao je Car.

– Ti pored svih devojaka sa kojim možeš da budeš izabereš nju – rekao je Zola.

– Da, ali činjenica je da od nas anpolju nema ništa – rekao je Car.

– Ko kaže, možda sam trudna – rekla je Maja.

– Ona samo ponavlja da je trudna – rekao je Car.

Podsetimo, Maja Marinković je odmah nakon Bilalovog izlaska iz rijalitija uplovila u vezu sa Carem, ali šarmer iz Crkvenice izbegava da se upotpunosti posveti Marinkovićevoj, zbog prethodnih loših iskustava.

Danas nam je slava, ne možemo ni da je slavimo bez naše Ivane…Ja osumnjičenog za Ivanino ubistvo nikada nisam video, niti čuo za njega. Želim da se pronađe, a nama ogromna bol svakako ostaje.

Ovako drhtavim glasom priča stric ubijene Ivane Krivokapić (26) za čije ubistvo se sumnjiči Jetmir Gočaj.

Ivanin stric sa neopisivom tugom u glasu priča kako niko od porodice ne poznaje Jetmira i naglašava da samo žele da dobije ono šta zaslužuje.

– Ništa drugo nas ne zanima. Potreseni smo i ne možemo ni da je slavimo kako treba – dodaje stric za Blic.

Napomenuo je i da je svima mnogo teško jer su za slavu uvek bili zajedno, a sada njihove Ivane nema.

Za Jetmirom Gočajem, podsetimo, u ponedeljak je raspisana međunarodna poternica zbog ubistva Ivane Krivokapić.

Ivana je ubijena u stanu na Zvezdari 23. decembra prošle godine u periodu između 00.37 i 5.30 ujutru, utvrđeno je istragom.

Kako se navodi iz Višeg javnog tužilaštva, Jetmir je u Ivaninom stanu boravio čak 12 dana pre nego što ju je ubio. Kobnog dana, kako se sumnja, došlo je do svađe između njih dvoje, a potom joj je rukama stezao usta i nos dok nije izdahnula.

– Kada je preminula zaključao je stan i ključ poneo sa sobom. Sumnja se da je istog dana autobusom napustio teritoriju Srbije – navode iz Tužilaštva.

Telo ubijene studentkinje Ivane Krivokapić, podsetimo, pronašla su braća 24. decembra u iznajmljenom stanu na Zvezdari. Kako im se nije javljala na telefon, razvalili su vrata stana i zatekli je na krevetu otkopčanih pantalona i podignute bluze. Ugledali su modrice po vratu, a imala je i povrede usne, oka, ali i prstiju na šaci i podlaktice.

Sa vrata su joj pokidana dva lančića, koja su ostavljena na komodi, a pored je pronađen mobilni telefon sa maskom kao i kožni rokovnik. Povrede na prstima i rukama mogle bi da ukazuju da borila sa ubicom.