Category: Uncategorized

Danas bi Matej Periš (27) iz Splita, koji je nastradao za doček Nove 2022. godine u Beogradu, proslavio svoj rođendan, a ovim povodom se oglasio njegov otac Nenad Periš.

Nenad, koji je te 2022. godine pet meseci tragao za svojim sinom koji se vodio kao nestao, sve dok njegovo telo nije pronađeno u Dunavu na Adi Huji u Beogradu, objavio je tužnu poruku posvećenu svom pokojnom sinu.

– Pre dve godine na današnji dan bio sam kao i danas, večeras u ovoj dalekoj zemlji, pričali smo. Rekao si mi tada: “Volim te”… Danas, evo, na isti dan koji nisam ni mogao zamisliti da će doći, ja tebi kažem: “Fališ mi, do boli ,do boli …”. Danas, kada bi na tvojoj torti bilo 29 sveća grlim te svom snagom. Zajedno smo kao i tada… Zajedno zauvek – napisao je Nenad Periš na svom Fejsbuk profilu.

Ispod ove njegove objave nizali su se komentari podrške, utehe i lepih reči za pokojnog Mateja.

– Matej, neka ti je srećan rođendan među anđelima u večnom životu. Šaljem vam ljubav i puno snage, a Mateju mir u duši. Nije uteha, ali nismo ga zaboravili. Uvek je u našim srcima – samo su neke od poruka ispod objave Nenada Periša.

Podsetimo, mladi Splićanin je prošle godine sa društvom iz Splita fdošao u Beograd na doček nove godine. Prijatelji su uoči dočeka, u noći između 30. i 31. decembra 2021, otišli u Beton halu, gde su bili u nekoliko kafića, a na kraju su otišli u klub “Gotik”. On je u jednom trenutku otišao od svojih prijatelja, izašao napolje u majici i počeo da trči beogradskim ulciama.

Njegovo kretanje snimile su sigurnosne kamere. Trčao je, iako ga niko nije jurio, sve do kafića “Savanova”, gde se spustio do reke, ušao u vodi, malo plivao i nestao u talasima.

Matejevi prijatelji prijavili su njegov nestanak ujutru.

– Zbog čega je Matej napustio klub do danas nije razjašnjeno. Njegovi drugovi su ispričali u istrazi da su mislili da je otišao sa nekom devojkom ili do toaleta, kao i da im njegov odlazak nije bio čudan, jer je i ranije imao običaj da ode tokom izlaska, ali se uvek ispostavilo da je otišao s nekom devojkom ili društvom – kaže sagovornik i dodaje da je Matej poslednji poziv uputio svojoj drugarici iz Splita, Maji Sopti, koja je u to vreme takođe bila u Beogradu. Međutim, ona mu se nije javila.

Kako smo tada pisali, bazne stanice locirale su signal Periševog mobilnog telefona prvo kod “Savanove”, a tek kasnije i kod Velikog ratnog ostva. Ono što je zanimljivo jeste da je njegov telefon lociran čak dva i po sata nakon što je Matej poslednji put snimljen i to kako se spušta stepenicama do Save.

– Telo muškarca koji je na sebi imao garderobu koju je Matej nosio u noći nestanka, pronađeno je 18. maja 2022. oko 9 časova ujutru. Telo su pronašli mornari koji su se nalazili na Adi Huji. U džepu je pronađen mobilni telefon, a na ruci srebrni sat. Već na licu mesta prema odeći se zaključilo da je reč upravo o nestalom Splićaninu. Zvanična informacija MUP-a stigla je sutradan, 19. maja. Saopšteno je da je DNK analizom utvrđeno da se radi o Mateju, kao i da je prema nalazu obdukcije, smrt nastupila nenasilnim putem – podseća naš izvor.

U crkvi Svetog Ante u Beogradu, potom je bila održana misa koju je zajedno sa srpskim patrijarhom Porfirijem održao i beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar. Nadbiskupija Srbije pripremila je 27 belih ruža za 27 godina Matejevog života, a stotine građana došlo je da ga isprati na večni počinak.

(Kurir.rs)

Dragan Kobiljski, otac devojčice ubijene u OŠ “Vladislav Ribnikar”, oglasio se na društvenim mrežama potresnim pismom.

Pismo prenosimo u celosti:

Kako misliti i kako živeti? Zašto nas zovu roditeljima “stradale” dece? Nisu naša deca stradala nesrećnim spletom okolnosti, naša deca su ubijena (streljana, likvidirana) sa vrlo jasnom namerom, planom i željom za fatalnim ishodom… ništa se tu slučajno nije desilo… slučajno su se samo neki spasli…

I kako sada žive, dišu i uopšte postoje roditelji ubijene dece? Kakvo je detinjstvo i mladost braći i sestrama, kakva je starost bakama i dekama? Kakav je život ranjenih i kolike su traume preživelih?

Koliko je tu zapravo svetova razoreno?

Može li se ovo popraviti? – ne može! Mogu li se deca vratiti? – ne mogu!

A da li je važno ipak utvrditi odgovornosti u ovom zlodelu? – Važno je! Važno je kako se nikad ovako nešto ne bi ponovilo.

Niko od nas nije sudija ni na ovom svetu, a ponajmanje na “onom” svetu i niko ne pokušava to da bude, ali da zlo ne bi ostalo samo zlo, morala bi makar pouka iz ove tragedije da se ponese.

Utvrđivanje odgovornosti i zakonska kazna ne predstavlja našu osudu. Ona predstavlja stav društva da su radnje koje su do zla dovele neprihvatljive i da za cilj ima njegovo uređenje.

Ni pokajanje ni oprost nemaju za posledicu oslobođenje od odgovornosti, niti bi sa tim trebalo da se meša.

Bog će prihvatiti iskreno pokajanje, naš oprost će značiti nastavak života bez besa i gneva, a podnošenje odgovornosti i izricanje kaznenih mera imaju za cilj stvaranje i gajenje društveno prihvatljivih normi ponašanja.

Mi jos nismo stavljeni na iskušenje, niti je od nas neko tražio oprost, ni sa kim nismo zagrljeni plakali nad slikama ili telima naše ubijene dece – kažu neprijatno im je da gledaju… i uporno se trude da objasne kako je sve bilo u redu:

– dete sa potpunim odsustvom empatije izlagano od strane roditelja sadržaju neprimerenom njegovom emocionalnom razvoju i obucavano u streljani – ne bi trebalo da je u redu

– detetu dostupno oružje u kuci – ne bi trebalo da je u redu

– oglušenje roditelja na savete o potrebnoj psihološkoj podršci i detaljnom ispitivanju deteta usled “krize svesti” – ne bi trebalo da je u redu, jer je za posledicu imalo zataškavanje slučaja deteta koje je zapravo trebalo da se leči

– promena smene i odeljenja bez i jednog pisanog traga u vidu Molbe/Zahteva i Odobrenja, gde će jasni razlozi za preduzimanje takvih mera biti navedeni i nadalje proceduralno praćeni…- ne bi trebalo da je u redu, jer dokazuje odsustvo sistematičnog i organizovanog pristupa

– plasiranje neistina o vršnjackom nasilju i viktimizacija zločinca – ne bi trebalo da je u redu, jer dovodi do stvaranja idola pogubnih za ovo društvo

– video snimci i skrnavljenje identiteta žrtvi, njihovih porodica i potencijalnih žrtvi – ne bi trebalo da je u redu iz svih moralno etičkih i bezbednosnih normi

Toliko toga nije u redu… Nepravda boli, izvrtanje činjenica boli, jeziva realnost boli, pokušaji izbegavanja odgovornosti bole, a mi?

Mi treba da nastavimo da podnosimo komentare o zločinu, o pravnom postupku, o nama i našoj pobijenoj deci, da podnosimo javno dostupne video snimke gde našu decu u crnim džakovima smeštaju u kamion, da imamo stalno pred očima foto dokumentaciju naše streljane dece uporno uveravajući sebe da imaju spokojan izraz lica, da se utešno i sa zahvalnošću vraćamo poslednjim poljupcima i dodirima u Gradskoj kapeli gde smo makar imali prilike da ih poslednji put usnule vidimo… da gutamo suze, suzbijamo krike, jer su nam ruke na pola ostale prazne… i da podnosimo svoju bol…

I znamo mi da niko “osim” zločinca “nije hteo” loše, ali loše (ne)činjenje je imalo ključnu ulogu u ovoj nezapamćenoj tragediji.

Podnošenje odgovornosti za izabrane postupke je minimum na koji društvo, koje želi bolje, ima pravo.

Kurir.rs

Majka iz Ohaja uhapšena je i optužena za ubistvo nakon što je svoju ćerku ostavila samu kod kuće i otišla na odmor.

Kristel Kandelario iz Klivlenda u Ohaju optužena je za ubistvo nakon što je ostavila svoju ćerku staru šesnaset meseci samu u stanu kako bi otišla na odmor.

Policija je u svom saopštenju navela da je tridesetjednogodišnja Kristel Kandelario bila na odmoru u Portoriku i Detroitu u periodu od osmog do šesnaestog juna.

Kada se, prošlog petka, vratila kući primetila je da njena ćerka ne daje znake života.

Istražitelji su izjavili da je devojčica bila izuzetno dehidrirana.

Da li se majka nadala da će dete zateći živo?
Komšije su za medije rekli da bi bili spremni da pričuvaju dete da ih je neko zamolio.

Jedan od njih je ispričao kako Kristel nije dobra majka i da se o devojčici obično brinula baka.

– Bebina majka je samo želela da izlazi, a ćerku je najčešće ostavljala sa bakom – izjavio je.

Lekari su saopštili da je devojčica preminula 16. juna, ali nisu želeli da otkriju uzrok smrti.

I dalje nije poznato gde je otac nesrećnog deteta. Takođe nije jasno da li je majka očekivala da će se ćerka sama pobrinuti za svoje potrebe.

Policija je navela da se majka trenutno nalazi u pritvoru i da joj je, na ročištu u utorak, određena kaucija od milion dolara.

Sledeće ročište zakazano je za kraj juna.

Izvor: srbijadanas.rs/scallywagandvagabond.com

Letovanje u Hrvatskoj za nemačkog doktora završilo se kobno.

Naime, Klaus Ot (41), doktor anesteziolog bolnice u Augzburgu, iznenada je umro u apartmanu u Hrvatskoj od trovanja krvi.

Za njegovu suprugu Martinu i njihove dve kćeri Luisu (8) i Paulu (5) njegova smrt došla je iznenada.

– S doktorom gubimo sjajnog kolegu i doktora, koji je uvek bio zabrinut za dobrobit pacijenata i zaposlenih – rekli su iz bolnice Augzburg povodom doktorove smrti.

Ubrzo nakon dolaska na odredište za odmor početkom juna, doktor je rekao svom bratu da ima sve simptome prehlade. O tragičnom slučaju javnost je obavestio njegov brat Hartmut. Kako se osećao sve lošije, otišao je u bolnicu, tamo su mu dijagnostikovali streptokoku.

Bakterija je dospela u krvotok i u roku od nekoliko sati uzrokovala otkazivanje organa 41-godišnjaku.

Bilo kakva pomoć stigla je prekasno: doktor je bio mrtav dvanaest sati nakon što je zatražio pomoć u bolnici. Tako se opuštajući letnji odmor sa porodicom pretvorio se u noćnu moru, tvrdi brat žrtve, koji je bio pokrenuo kampanju za prikupljanje novca ženi i ćerkama njegovog brata.

– Svaki prikupljeni cent dar je supruzi mog preminulog brata i njegovoj deci – objašnjava Hartmut.

(Kurir.rs,Fenix magazin)

Letovanje u Hrvatskoj za nemačkog doktora završilo se kobno.

Naime, Klaus Ot (41), doktor anesteziolog bolnice u Augzburgu, iznenada je umro u apartmanu u Hrvatskoj od trovanja krvi.

Za njegovu suprugu Martinu i njihove dve kćeri Luisu (8) i Paulu (5) njegova smrt došla je iznenada.

– S doktorom gubimo sjajnog kolegu i doktora, koji je uvek bio zabrinut za dobrobit pacijenata i zaposlenih – rekli su iz bolnice Augzburg povodom doktorove smrti.

Ubrzo nakon dolaska na odredište za odmor početkom juna, doktor je rekao svom bratu da ima sve simptome prehlade. O tragičnom slučaju javnost je obavestio njegov brat Hartmut. Kako se osećao sve lošije, otišao je u bolnicu, tamo su mu dijagnostikovali streptokoku.

Bakterija je dospela u krvotok i u roku od nekoliko sati uzrokovala otkazivanje organa 41-godišnjaku.

Bilo kakva pomoć stigla je prekasno: doktor je bio mrtav dvanaest sati nakon što je zatražio pomoć u bolnici. Tako se opuštajući letnji odmor sa porodicom pretvorio se u noćnu moru, tvrdi brat žrtve, koji je bio pokrenuo kampanju za prikupljanje novca ženi i ćerkama njegovog brata.

– Svaki prikupljeni cent dar je supruzi mog preminulog brata i njegovoj deci – objašnjava Hartmut.

(Kurir.rs,Fenix magazin)

Aco Pejović ne krije ljubav, ali ni ponos koji oseća prema svojim ćerkama, a razlog za to ovog puta dala mu je srednja naslednica Marija.

Naime, Marija je pre nekoliko meseci zvanično postala doktor medicine.

Pejović je pre za medije otkrio da je Marija nastavila školovanje u Tokiju, gde je otišla na specijalizaciju, a nedavno je zbog iste stvari otputovala i u Brazil.

Marija se po ljubavi prema obrazovanju i usavršavanju ne razlikuje puno od svojih sestara, a ono što je karakteristično za nju je da obožava medicinu, kao i da joj je san da jednog dana postane kardiolog.

Pejović je pre za medije otkrio da je Marija nastavila školovanje u Tokiju, gde je otišla na specijalizaciju, a nedavno je zbog iste stvari otputovala i u Brazil.

Marija se po ljubavi prema obrazovanju i usavršavanju ne razlikuje puno od svojih sestara, a ono što je karakteristično za nju je da obožava medicinu, kao i da joj je san da jednog dana postane kardiolog.

Slike su nastale u operacionoj sali dok se Marija pripremala da asistira tokom operacije.

Patrijarh srpski Porfirije odgovorio je Dušku Vujoševiću na nedavne navode da je crkva imala ulogu u nedolasku Nikole Mirotića u Partizan.

Vujošević je pre nekoliko dana rekao da se “svašta priča, odnosno da je patrijarh zvao da koristi Mirotićevu religioznost.”

Odgovor patrijarha prenosimo u celosti:

– Sa g. Duškom Vujoševićem delim najmanje dve ljubavi. Volim košarku i sport uopše, a volim i Boku Kotorsku, posebno Herceg Novi. Jasno je da on nije bez preke potrebe zamenio Škver i Savinske plaže sa Beogradom na više od 40 ˚S. Stoga mogu donekle da razumem njegovu neopreznost jer me je kao mogućeg protagonistu uključio u bizarnu, apsurdnu, krajnje neverovatnu izmišljotinu o meni i košarkašu Mirotiću.

– Ne treba da savetujem Duška Vujoševića ali, kada je on kao zreo čovek sa velikim životnim i profesionalnim iskustvom, makar i delimično prihvatio takvu naučno-fantastičnu priču, čiji krajnji cilj nema veze sa Zvezdom i Partizanom, kako će takvu fantastiku, da ne kažem klevete i laži, da shvate oni manje upućeni i sa manje iskustva.

– Jednostavno, poglavar Srpske Pravoslavne Crkve se ne bavi takvim poslovima. U meri koju mi je Gospod podario, bavim se problemima Crkve, spasenjem svih, spasenjem vernog naroda, naravno, tako i sopstvenim spasenjem, kao uostalom i svaki drugi hrišćanin. Trudim se da ispunim ono što pred mene Crkva i Gospod Hristos postave, a nastojim i da sve što činim merim Jevanđeljem i ličnošću Bogočoveka Hrista. Kao i sve druge ljude, i mene posao kojim se bavim i sve što činim približava ili udaljuje od Boga i spasenja. Smatram da je to suštinski važno, tako da predažem i da se svako trudi da radi svoj posao najbolje što može. I to je način da posvedoči šta su za njega bližnji, šta za njega predstavljaju Hristos i Crkva Božija.

– Česte su podvale, klevete ili tračevi poput ovog. Nemam vremena da se na sve to osvrćem, pogotovu da komentarišem, a i kada bih imao, toliko je lepših i korisnijih stvari kojima bih se bavio i kojima želim da se posvetim. Ipak, s vremena na vreme, zbog konfuzije koja se stvara u vernom narodu, moram da ukažem na činjenice.

– Smisao sporta je, zapravo da budemo bolji od samih sebe, da se borimo za vrlinu, za viteštvo. Ni onog koji izgubi utakmicu, ni onog koji pobedi, ne treba da vidimo kao neprijatelja, nego kao nekoga ko je učestvovao u kreiranju onoga što je najbolje, onog što je vrlina. Tu onda nema mesta za bilo koji vid neprijateljstava ili ne daj Bože nasilja. Za to se molim, za to se zalažem. Antička mudrost nas uči poslovicom Orandum est ut sit mens sana in corpore sano, što znači da je potrebno moliti se za zdrav duh u zdravom telu. Više sam puta govorio o objediniteljskoj, isceliteljskoj, duhovnoj ulozi i koristi od sporta. Ipak nedovoljno, treba još više, jer su prepredeni projektanti sukoba u Crkvi i narodu pomislili da mogu da me upletu u nešto sa čim nemam veze – piše u objavi Porfirija na zvaničnoj Fejsbuk stranici.

“Mene njegov tata zove telefonom!”

Voditelj, Darko Tanasijević je sinoć u emisiji “Narod pita” ugostio Lepog Miću i Jovanu Tomić Matoru.

Tokom njihovog komentarisanja zadrugara i odnosa u Beloj kući, stigla je poruka voditelju od bivšeg zadrugara Nenada Lazića Nece, koju je i pročitao:

– Ja ne verujem da će uspeti. Pojedinačno oni su super, ali smatram da neće uspeti zajedno, ali znam će se Car naljutiti, možda i Aleks, ali to je na njima – rekao je Mića.

– Ja se čujem sa Aleks i verujem u tu ljubav. Svako ima pravo da se bori za voju ljubav kako želi – dodala je Matora.

– Ja ću ljudima uvek pomoći da vide šta im odgovara, a šta ne – dodao je Mića.

Nenad Lazić Neca se nakon toga oglasilo:

– Znam da Mića svašta priča, ja se protiv tebe borim sa osobom i seti se šta si me napadao. Tužba je spremna, jer sa tobom može samo tako – pročitao je Darko.

– Što se tiče tužbe, nek mi popuši ku*ac, a mene njegov tata zove telefonom, a njegov Neca pokušava da me porovocira, a sada nek mi i on i njegova tužba popuše ku*ac – vikao je Mića.

Sovilj najavio kakvo nas vreme čeka u avgustu.

Poznati meteorolog Slobodan Sovilj osvrnuo se na aktuelno vreme, ali i dao prognozu za naredni period.

Sovilj je istakao važnost podsećanja na prošle ekstremne vremenske događaje kako bismo bili svesni opasnosti koje i dalje postoje.

Povodom nedavnih nepogoda, Sovilj je naglasio da se često dešava da ljudi zaborave na prošle slične situacije kad se suoče sa novim izazovima.

Upozorio je da su se nepogode i ekstremne vremenske prilike, poput grada, dešavale u prošlosti, ali da brzo nestaju iz kolektivnog pamćenja.

– Mi se onda podsetimo takvih situacija koje su se događale u prošlosti. Krupan grad takvih veličina, od pet do deset centimetara, kao što je to bilo u prethodnom periodu, ne pada baš svake godine na teritoriji Srbije – rekao je Sovilj.

Dodao je da se za stvaranje takvih vremenskih pojava moraju ostvariti posebni uslovi, ali da je zabrinut jer se s povećanjem temperature povećava i rizik od učestalih nepogoda.

– Kad nam iz Evrope stiže taj frontalni ttalas, uzrkuje pad temperature za oko 5 stepeni, ali što su veće temperature veći je i rizik od novih nepogoda. Superćelijske oluje moguće su sredinom agvusta, pošto očekujemo da druga i treća dekada sledećeg meseca budu s temperaturama iznad 35 stepeni – rekao je Sovilj.

Meteorolog je istakao i da se očekuje da količina padavina u avgusu bude u nivou višegodišnjeg proseka.

Sovilj je uputio apel javnosti da bude svesna i odgovorna u vezi sa ekstremnim vremenskim pojavama i zaštiti od šumskih požara. U skladu s tim, podsjetio je da je važno ne zaboraviti prošle vremenske ekstreme kako bismo bili spremni za ono što nas može očekivati u budućnosti.

Čovek koji se 25. jula utopio u Bubličkom jezeru, nedaleko do brestovačke brane je Vlasta Nikolić (84) iz Brestovca.

On živi sam, jer mu je pre godinu dana preminula supruga, a obe ćerke su mu preminule ranijih godina. Kako nam je potvrđeno došao je da se kupa u jezero i najverovatnije ga je voda presekla.

Njegov komšija kaže da je i njega terao da idu zajedno na jezero, ali da on nije mogao. Telo je na kraju isplivalo, daleko od mesta gde je ušao u vodu i bilo je na otprilike polovini jezera, pa ga je prvo primetio jedan kupač.

On se vratio na obalu, te je sa prijateljima seo u čamac kako bi utvrdili da li je zaista telo plutalo po vodi. Kada su to učinili, vratili su se na obalu i prijavili Momiru Saviću, koji drži restoran na obali Bublice i on je pozvao policiju. Onešto posle 20 sati, spasilačka vatrogasna ekipa iz Prokuplja je izvadila telo iz vode.

Kurir.rs/B.R.

G. M. i njegova supruga G. R. upali su u reku Moravu kod Požarevca oko 18 časova kada se, pri ulasku na skelu, prevrnuo traktor koji je vozio muškarac.

G. M. je uspeo da ispliva, a za ženom se traga.

Na lice mesta, u selu Brežani gde se dogodila nezgoda, izašli su pripadnici Sektora za vanredne situacije.

Pretraga vode je u toku.

(Kurir.rs/Telegraf)