Category: Uncategorized

Slobodan Negić, otac devojčice koja je stradala u OŠ “Vladislav Ribnikar, večeras je rekao da je “osetio potrebu da iznese u javnost težinu situacije” i da iskoristi priliku da govori o činjenicama, te da pokuša da zatraži pomoć javnosti i neku vrstu razumevanja.

– Niko nema rešenja i jako je teško živeti sa tim, ali vidim kod ljudi iskrenu želju kada me pogledaju u oči, koji su prestravljeni onim što vide i koji na ljudskom nivou reaguju na ovo, to prevazilazi uobičajene teme i dnevno političke priče. Svako ko u ovom nalazi prostor da plasira neka brzopleta mišljenja umesto onoga što se zaista dogodilo, čini samo medveđu uslugu društvu. – izjavio je otac devojčice u “Utisku nedelje”.

On je istakao da ovo „mora biti javna stvar koja se tiče svih nas”.

„Ali ne na način stranaka ili partija, ovo je nešto što pogađa društvo na nivou samog našeg opstanka. Ne tražim ni krivca, niti upirem prstom lično u ljude. Došao sam da govorim o tome šta se događalo, kako smo mi roditelji pokušavali da reagujemo i došao sam da kažem neke stvari javno koje su teške”, rekao je Negić.

Ukazao je da je postojao „prebrz pritisak i još uvek postoji da se deca vrate u OŠ Vladislav Ribnikar na nekakav oblik redovne nastave”.

Negić je govorio i o najpotresnijim trenucima u životu.

– Ja sam danas u očima ljudi video iskren strah za sve nas i reći ću vam nešto. Kad sam bio na sahrani svoje ćerke prilazilo mi je puno ljudi. Mnogo njih uopšte nisam znao, ali vidim da tim ljudima koji mi prilaze nije lako da izjave saučešće, a ni meni da ga primim. Kasnije sam posle sahrane počeo da gledam u oči te ljude i da svakom, gledajući u oči se zahvalim – izjavio je Negić. On je ispričao i kako su on i supruga nastradaloj devojčici dali ime.

– Moja Sofija je dobila ime tako što smo supruga Milanka i ja hteli da se malo našalimo, pošto sam ja magistar filozofije, a njeno devojačko prezime je Mudroša, pa smo joj dali ime Sofija po boginji mudrosti. Reći ću vam i nešto što je moja Sofija mene naučila. Bilo je situacija u kojima je mama ljuta što je soba u haosu, pa sam ja sam mamo, da bih nju zaštitio, raspravljao. Ali, Sofija je uvek bila jedina zadovoljna kada bih ja saslušao i gledao u oči kao odraslu osobu i kada bi videla da smo njena mama i ja puni ljubavi. Nomen est omen, njeno ime je stvarno njena sudbina. Naučila nas je da i danas gledam svakoga od vas u oči i da budem zahvalan što mi pružate empatiju. Mudrost tog deteta me je naučila da i danas gledam svakoga od vas u oči i da budem zahvalan što mi pružate empatiju. Ima je puno, pogledajte Igora (Jurića), pogledajte gospodu Snežanu (Miljević), pogledaj se Olja, idu ti suze. Hvala vam svima, shvatite da je ponekad jedini razlog u čoveku da se bori to što ima ljude oko sebe i da ovde treba da naučimo veliku lekciju o tome da se radi o nama, ljudima, o našim sudbinama. Moja sudbina je teška, ali ja ću je nositi i to baš onako kako me je Sofija tome mudro naučila – rekao je kroz suze Slobodan Negić.

Negić je takođe ispričao i da se u školi desio događaj koji se, kako navodi, pre nekoliko dana desio pod okriljem ove škole. Negić tvrdi da je doktorka R. R., koja je poslata u “Ribnikar” kako bi pomogla deci i roditeljima nakon tragedije, “decu uvela u kabinet i tamo im puštala narodnu muziku i govorila im o tome da treba da se povežu sa duhovima i dušama svojim mrtvih prijateljica i prijatelja”.

Negić je napomenuo da je Srbija u svetskom vrhu po procentu oružja po glavi stanovnika.

– Sajt politico.eu izneo je podatke o 10 zemalja na svetu koje imaju najveću količinu oružje na 100 stanovnika, a te podatke sam proverio sa još četiri izvora i svi su jako slični. Srbija je četvrta po tom procentu. Iz moje tačke gledišta problema, ovaj zločin je izvršen iz legalno izdatog oružja, ko je je bilo na ime oca dečaka, koji je izvršio masakr. Šta mi možemo da uradimo da se u budućnosti smanje šanse da se ovako nešto dogodi. Mi moramo da vidimo zašto izdajemo toliko oružja i da otežamo pristup vatrenom oružju. Ako pričamo da je on psihopata i da bi to uradio i da nije imao te pištolje, nije moje da izmišljam šta bi bilo kad bi bilo. Ali, činjenica je da je on u svom stanu do došao do dva komada vatrenog oružja koja su legalno izdata. Ako je u ovom slučaju ta procedura za vađenje vatrenog oružja ispoštovana, pa se ovako nešto dogodilo, u tom slučaju treba da menjamo proceduru – naveo je otac devojčice.

Miljana Kulić optužila je svog dečka Nenada Macanovića Bebicu da ju je pretukao, a sada se preko njenog Instagram profila oglasila i njena majka, Marija Kulić i iznela svoje tvrdnje.

– Miljani nije dobro, pila je alkohol kod drugarice. Halucinira i piše i priča gluposti. Sutra ide kod psihijatra zbog nenormalnog ponašanja. Nabeđuje i laže jer traži da se kocka, a on neće da ide s njom, a ja pare ne dam za kocku, tako da ne brinete, niko je nije prstom taknup, ali se ona ne ponaša kako treba i zato će sutra na razgovor kod doktora. Svi smo u miru, sedimo i pričamo sem nje koja ne zna šta priča i šta radi. – napisala je Marija nakon što je Miljana iznela stravične optužbe na Bebičin račun i zakukala da ju je prebio.

U istrazi je otkriven još jedan bitan detalj

Književnica koja je optužena da je otrovala supruga, a zatim napisala knjigu o deci koja su ostala bez voljene osobe suočava se sa novim dokazima protiv sebe.

Kouri Ričins, mlada književnica iz Jute, navodno je u periodu između 2015. i 2017. godine, bez njegovog znanja, osigurala život svog supruga Erika Ričinsa na dva miliona dolara. Ove nove informacije navele su sud da odloži naredno ročište.

Tužioci navode kako je ova majka troje dece svom suprugu u koktel stavila smrtonosnu dozu fentanila. U pitanju je veštački sintetisana droga pedeset puta jača od heroina.

Mediji navode kako je Kouri Ričins optužena za ubistvo nakon što je objavila knjigu “Da li si sa mnom?” (“Are You with Me?”) o ocu koji je preminuo i koji, nakon toga, sa neba, poput anđela, posmatra svoju decu. Ovu knjigu je promovisala na telelviziji i radio stanicama. 

Sve više mališana predškolskog i školskog uzrasta javlja se lekaru zbog visoke temperature, bolova u mišićima i osipa po telu.

Bolest koja liči na prehladu, a koju karakteriše i osip po telu poslednjih dana hara vrtićima i školama širom Srbije.

Reč je o takozvanom američkom virusu, a zaraženu decu, osim visoke temperature, muče i bolovi u mišićima, malaksalost, gubitak apetita, kod neke se javlja i crvenilo očiju. U nekim situacijama bolest podseća na alergiju.

Ipak, kako su pedijatri istakli, uz antipiretike i dovoljno tečnosti, američki virus prolazi za 10 dana i retko dolazi do upale pluća i sličnih komplikacija. U slučaju kad dete ima temperaturu iznad 38,5, odmah ga treba odvesti u dom zdravlja i uraditi laboratorijske analize. Ukoliko se pridruži i bakterijska infekcija, lekari će uključiti i antibiotike.

Uz lekove i dosta tečnosti, važno je da dete miruje i bude nekoliko dana u izolaciji jer se virus lako prenosi, a kod odraslih osoba koje imaju neko hronično oboljenje mogao bi da napravi problem.

Bolest šaka, stopala i usta

Američki virus je, kako je ranije objasnila dr Nevenka Raketić, bolest koja je u Kanadi i na Novom Zelandu još 1957. godine opisana kao „Hand, foot and mouth disease“, odnosno bolest šaka, stopala i usta. Krajem devedesetih godina prošlog veka je počela da se javlja u formi epidemija, posebno u dalekoistočnim zemljama kao što su Tajvan, Kina, Koreja, Singapur i Japan. Tako se, recimo, u Kini od 2008. godine razboleva godišnje oko milion osoba, uglavnom dece. Od 2011. godine bolest se javlja i u ostalom delu sveta, tako da je 2012. godine zabeležena epidemija BŠSU u SAD.

Ovu bolest uzrokuju koksaki virusi (najčešće soj CV-A16) i enterovirusi (najčešće EV71). Period inkubacije je od tri do šest dana, kada se javljaju nespecifični simptomi kao što su povišena temperatura, bol u grlu, pojačan sekret u nosu, malaksalost, muka, povraćanje i gubitak apetita. Na kraju izlazi osip, uglavnom na dlanovima, tabanima i oko usana i u usnoj duplji, a može da se javi i na drugim delovima tela, najčešće na donjem delu leđa, na preponama, laktovima i kolenima. Promene su prvo tačkaste i crvene, a onda nastaju plikovi.

Posle sedam do deset dana bolest se u većini slučajeva završava, a smatra se da je dete zarazno prve nedelje od početka bolesti, mada neki autori navode da virus može da ostane u organizmu i više dana ili nedelja. U svakom slučaju, mališan se vraća u vrtić ili školu kada nema više promena na koži i kada se potpuno oporavi.

Lako se prenosi

Bolest se javlja najviše u dečjem uzrastu, uglavnom do pete godine života, mada može da se javi i kod odraslih. Jako je zarazna, širi se ne samo direktnim kontaktom već i preko predmeta, kapljičnim putem (kašljanje i kijanje) ili preko stolice zaražene osobe.

Korisnici širom sveta prijavljuju da je nemoguće pristupiti ovoj društvenoj mreži.

Korisnici Instagrama u svetu prijavili su brojne probleme u radu ove društvene mreže.

Izveštaji korisnika ukazuju da je ovoj društvenoj mreži nemoguće pristupiti.

Instagram je onlajn servis za deljenje fotografija i društveno umrežavanje koji omogućava korisnicima da slikaju, primenjuju filtere na njih i dele te slike na nekoliko načina, uključujući i preko društvenih mreža kao što su Tviter i Fejsbuk.

Na Ibarskoj magistrali jutros pre pola 7 zapalio se autobus gradskog prevoza na Ibarskoj magistrali kod Rušnja.
Saobraćaj je za sada obustavljen a sve hitne službe su na terenu.

Prema prvim i nezvaničnim informacijama, povređenih nema.

A od autobusa je ostao samo kostur, sve ostalo je izgorelo.

Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju letnjeg Svetog Nikolu, praznik posvećen prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja – Mirlikijskog čudotvorca.

Nikoljdan je praznik posvećen Svetom Nikoli koji se proslavlja 19. decembra. Svi oni koji slave Nikoljadan, prenos moštiju obeležavaju kao preslavu, i obrnuto. Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena kada “pada” ovaj praznik, u narodu se naziva i letnji Sveti Nikola.

Današnji praznik spomen je na događaj kada su mošti Svetog Nikole prenete iz Mire u Bari. Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga čudesa. Isceliše se bolesni, hromi i slepi, gluvi i besomučni. Ta čudesa i čudesna isceljenja dešavaju se i dan danas, a vernici širom sveta mole se ovom svetitelju kada se nađu u nevolji ili bolesti.

Mnogi hrišćanski hodočasnici pohode grad Bari, gde je vremenom sagrađena i crkva u znak zahvalnosti i čast njegovu, i dolaze tu iz raznih krajeva sveta na poklonjenje čudesnim moštima i kivotu svetitelja Nikolaja. Deo mošti počiva u Bariju, sada u istoimenoj crkvi Svetog Nikole, koju su u njegovu slavu podigli građani, verujući i poštujući ovog čudotvorca i iscelitelja.

Hrišćani veruju da svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Uz pomoć njegove molitve slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha.

Prema predanju, smatra da je Sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, pa je ovaj srpski kralj hram u kome su pohranjene mošti Svetog Nikole okitio srebrom i slao bogate priloge za njegovo opremanje.

Prema verovanjima nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove. U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece na današnji praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik.

Kurir.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Pećincima, intenzivnim operativnim radom, rasvetlili su razbojništvo izvršeno pre desetak dana i uhapsili N. M. (34), koji se tereti za ovo krivično delo.

Sumnja se da je iz kladionice na području Pećinaca otuđio veliku svotu novca, a prilikom pretresa njegove porodične kuće, policija je pronašla gasni pištolj kojim je, kako se sumnja, pretio zaposlenima.

Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova u kom roku će, uz krivičnu prijavu, biti priveden tužilaštvu.

(Kurir.rs)

Snežana Đurišić susrela sa se depresijom nakon iznenadnog gubitka supruga. Kako je otkrila u emisiji “Ordinacija” osetila je da nešto nije uredu sa njom, a nakon što se obratila duhovniku, krenula je i sa posetama psihologu, nakon čega je došlo do poboljšanja.

– Za sebe u svojoj galavi ja nisam imala tu dijagnozu, ali sam videla da nešto nije uredu, jer mi je odgovarala samoća. Smetala su mi čak i moja deca i svako ko boravi u kući više od pola sata. Odlazila sam da radim i brzo se vraćala kući samo da budem sama. Gledala sam serije i igrala igrice, samo da budem sama – kaže Snežana Đurišić i dodaje:

– Izgubila sam brata, pa supruga, pa oca. Gubitak supruga je bio veoma surov i to mirenje sa nemoći koju čovek ima… Ja sam i borac i aktivna i spretna, i sve što poželim završim i sada sam posle 36 godina ostala bez svog supružnika. Imao je infarkt. Samo je bilo pitanje, kako to može da ga više nema. Ta nemoć je mene odvela u depresiju. Ceo život se na mene sručio. Godinu dana nisam mogla da ne zaplačem na pomen imena mog muža. Znala sam da dok to ne prođe da ne treba da idem negde. Onda sam se sa jednom koleginicom čula, koja je imala istu situciju i ona me je uputila na duhovnika. Uzela sam sve te podatke i tek posle mesec dana kada me je uhvatio taj napad, i okrenula sam telefon oko 10 uveče tadašnjeg monaha. Vodio se neki razgovor koga se ja ne sećam. Ali zanimljivo je da sam osetila olakšanje nakon tog razgovora. Imala sam i odlazak kod psihologa i nakon godinu dana sam osetila olakšanje – kaže pevačica.

Ona priznaje da je u grudima osećala bol od tuge.

– Hvala bogu, ja sam prošla bez lekova. Kada sam pričala sa duhovnikom, bude mi lakše na sat, dva, a posle toga se povećava na duži vremenski period. Ja sam se i molila i razgovarala. Taj pritisak – izađi među ljude, trgni se… to meni nije prijalo. Javim se deci, slažem ih da idem da spavam, i uzmem tablet i igram neke gluposti. Ja sam tako radila, to je trajalo i po celu noć. Ali nisam imala strahove. Trajalo je godinu i po dana. Postalo je bolje kada sam otišla na veselje da radim i nisam odmah otišla kući. To je išlo mic po mic. Prošle su četiri godine pre nego što sam pogledala čoveka sa kojim danas živim – kaže Snežana.

Kurir.rs/Blic

Pevačica Jana Todorović uhapšena je na aerodromu u Cirihu jer nije imala dozvolu da peva nakon čega je deportovana u Srbiju. Njena koleginica pevačica Viki Miljković otkrila je da se čula sa koleginicom nakon neprijatne situacije koju je doživela.

– Čula sam se sa Janom, dobro je ona, hvala Bogu. To je sve u opisu našeg posla, to se dešava, to može svakom od nas da se desi. Svako ko se bavi ovim poslom, i Jana i ja, ima nas dosta koji se bavimo skoro tridesetak godina ovim poslom, pa je nemoguće da ne dođe do neke neprijatne situacije. Što se tiče mojih odlazaka i nastupa u inostranstvu, ja već više od 20 godina imam i nemačke papire i tamo plaćam porez i ovde plaćam porez. Ja sam nekako vaspitana da budem čista i više volim da me to više košta, ali da sam ja mirna. Ja verujem i da je Jana, ona je takođe živela u Nemačkoj i znam da se i ona regularno bavi ovim poslom, mi smo ta neka stara škola koja vodi računa o tome, ali nepredviđenje situacije mogu uvek da nam se dese – rekla je Viki.

Podsetimo, pevačica je navodno provela noć u zatvoru pre nego što je prvim letom vraćena za Beograd. Na slavlju je Jana trebalo da nastupi zajedno sa Ljubom Aličićem. Međutim organizatori su odmah našli rešenje i našli zamenu i umesto nje je pevala Emini Tufo. Ljuba Aličić je na početku svog nastupa pozdravio publiku i tom prilikom je prokomentarisao situaciju sa koleginicom.

“A Janu nek je sramota što nije došla’, rekao je pre nego što je počeo da peva.

kurir.rs/blic