Category: Uncategorized

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetu mučenicu Glikeriju.

Sveta mučenica Glikerija je za vreme “nečastivog” cara Antonina bila pozvana da prinese žrtvu idolu Dijevom. Nacrtala je krst na svome čelu, pa kad je namesnik carski upitao gde je njena lampada (jer su svi nosili lampade – lampe u rukama), Glikerija je pokazala krst na čelu i rekla – Ovo je moja lampada.

Zbog ovoga je bačena u tamnicu kako bi umrla od gladi. Ali, anđeo božji joj se javljao i davao joj nebesku hranu. Kada je posle izvesnog vremena namesnik otvorio tamnicu da proveri da li je umrla, iznenadio se kad je video Glikeriju živu, zdravu i svetlom obasjanu.

Zatim je baciše u peć ognjenu, ali je ostala nepovređena od ognja. Stojeći usred ognja, ona je hvalila Gospoda, spominjući čudo na tri otroka u peći vavilonskoj. Najzad je bila bačena pred lavove, i pomolivši se Bogu, ova sveta devica predala je dušu svoju Gospodu, za koga je junački pretrpela mnoge muke. Glikerija je preminula 177. godine.

Iz njenih moštiju poteklo je celebno miro, kojim su se lečili bolesnici od najtežih bolesti. U mnogim delovima Srbije vlada običaj da se na današnji dan ne sprema niti jede meso, jer se veruje da se tako sprečava bolest. Danas se takođe izbegava paljenje vatre posle podneva, u selima se ne lože peći niti pale sveće.

U krugu preduzeća “Binas” u Bugojnu jutros je došlo do incidenta kada je medved napao radnika obezbeđenja.

Kako se može vidjeti na videozapisu koji je objavljen na Facebook profilu “Bugojno danas”, medveda su jurili psi, nakon čega je on pobegao u krug preduzeća.

Na videu se vidi kako radnik obezbeđenja prilazi da rastera pse, a izgleda da nije primetio medveda, koji se sakrio u ulazu zgrade.

Posle čega medved je, verovatno i dalje uznemiren, potrčao prema radniku, koji je ipak sačuvao prisebnost. On je medveda udari nogom i pao na po, a životinja je posle toga pobegao u nepoznatom pravcu.

Policiji ovaj slučaj nije prijavljen, a zaštitar je na svu sreću prošao bez povreda, piše Klix.ba.

Dečak star samo sedam godina odgovaraće krivično kao odrasla osoba zbog namernog podmetanja požara u kom su dve osobe zadobile manje opekotine. Dete je optuženo za “namerno” podmetanje razornog požara dok su u kući spavali njegovi roditelji. Dobrovoljni vatrogasci reagovali su posle 11 sati 24. maja u zapaljenoj kući u blizini grada Elizabet.

Na mestu događaja, plamen i dim su se nadvili iznad oštećene kuće, kao što se vidi na dramatičnoj fotografiji koju je Šerifsko odeljenje okruga Džekson objavilo na Fejsbuku. Iako su dve osobe zadobile manje opekotine, policajci su rekli da su “svi izašli iz kuće živi”.

Sedmogodišnjak je priveden i suočava se sa optužbom za podmetanje požara u prvom stepenu, objavili su zvaničnici, dodajući da neće iznositi više detalja o istrazi zbog “osetljive prirode slučaja”. Elizabet se nalazi otprilike 105 kilometara severoistočno od Čarlstona, glavnog grada američke savezne države Zapadne Virdžinije.

Dok je studirala ekonomiju i sticala zvanje mastera, Dragani Vujanovic ni na pamet nije padalo da će joj zarada od porodičnog hobija njenog oca danas biti najznačajniji deo kućnog budžeta. Tek je prevalila tridesetu, ostvarila se kao majka, imala fakultetsku diplomu u rukama, ali joj to nije bilo dovoljno. Želela je Dragana da bude svoja na svome i da u rodnom Brezovcu nadomak Aranđelovca, okružena sa tri planine – Venčac, Bukulja i Rudnik – od meda proizvedenog iz stotinu tatinih košnica pokuša da napravi iskorak. I uspela je.

Reči supruga poslužile kao podsticaj

Uživala je ova mlada žena u čarima materinstva četiri meseca, a onda je, kako kaže, “pukla postporođajna depresija”. Umesto podrške, naišla je na izbegavanje i nerazumevanje. Reči njenog supruga: “Ja zarađujem, a tebi je mesto sa detetom u kući, dok se ne vratiš na posao“, podstakle su je da se pokrene. Nije želela da čeka povratak u školu, gde je zaposlena kao obračunski radnik, već je želela više. Danas mu je zahvalna na tome.

– Ta njegova izjava me naterala da celu jednu noć razmišljam čime bih ja mogla da se bavim pored bebe od pet meseci. Kako sam pre ekonomije završila marketing i trgovinu bila sam svesna da je najbolje započeti nešto za šta su ulaganja minimalna, jer budimo realni od mog porodiljskog, jedva kupujem bebi dohranu. Živim na selu i samo za gorivo dajem 100 evra mesečno… – priča Dragana.

Počeci Draganine biznis ideje

Tada se dosetila da bi najpre mogla da na društvenim mrežama promoviše svog oca, kako bi se najpre otarasili dve tone meda koje su stajale u podrumu. To je bio prvi korak ka dodatnoj zaradi.

– Do jutra sam ushićena pravila stranicu i imala sam odmah baš dobar osećaj da će da krene. Kada sam napisala prvu objavu NAŠI OSNOVNI PROIZVODI, shvatila sam da ne moram da se zadržim samo na tome. To jutro sam uzela sve moguće očeve knjige, malo istraživala po internetu i shvatila da su danas proizvodi od meda dosta traženi. Moja prednost bila je što je naš med 100 odsto prirodan, a sastojci koji se koriste za razne mešavine, takodje se mogu naći u našoj bašti, a ljudi danas to vole.

Upravo iz porodičnog okruženja potekla je i ideja za prvi proizvod. Odlučila je da ljudima ponudi vitaminsku bombu koju joj je majka dok je bila dete pravila za jačanje imuniteta. Stari recept ubacivanja u med seckanih orašastih plodova, limuna i čuvarkuće, mislila je da treba da se doradi, modernizuje.

– Ne volim da mi bude kiselo (zbog limuna) i bljutavo (zbog čuvarkuće). Međutim, pogledam na internetu limun i čuvarkuća u medu i izadje mi gomila recepata za imunitet, za šičćenje organizma, za čičćenje mioma i cisti čuvarkućom. Shvatim da su naše majke i bake znale ono što mi danas tražimo po interenetu. Odlučila sam da uvedem novi recept samo med i čuvarkuća i kada sam izbacila na svoju stranicu “pčelareva kći”, odmah je stigla porudžbina. Ceo dan sam se tresla da li će se ljudima svideti, da li će im pomoći, a onda sam dobila pozitivne komentare od njih, što mi je dalo dodatni vetar u ledja – kaže mlada pčelarka.

Razvijen biznis proizvoda sa medom

Danas Dragana svakodnevno proizvodi raznorazne vitaminske bombe koje pravi sa orašastim plodovima, a ima i proizvode za koje koristi žalfiju, lavandu, matičnjak, nanu, cimet, aroniju, crni kim..

– Moja kombinacija cimeta i meda dobra je za skidanje holesterola. Tu je i seme koprive i kakao za anemiju, zatim lan,.. Pergu, izuzetno kvalitetnu hranu i jedan od najkvalitetnijih proizvoda od pčela, vadim sama. Devet puta je bolja od polena, brže se usvaja u organizmu. Odlično mi ide, nisam se nadala, svaki dan imam po nekoliko porudžbina. Kada sam shvatila da posao cveta, počela sam da beležim rezultate. Imam jednu svesku u koju sam počela da pišem, ona je stalno uz mene jer, na primer, dok šetam bebu, stigne nova porudžbina.

Kako bi svojim kupcima dokazala uspešnost svojih proizvoda ona ih isprobava na sebi:

– Snimam uvek sebe da bi žene videle da nije fotošop nego da med zaista pomaže koži. Zadovoljna sam zaradom, ali verujem da bi neko na mom mestu zaradjivao duplo više. Volim detalje, ukrašavam svoje teglice, vodim računa da moje mušterije kada dobiju proizvod uživaju u svakom smislu te reči – kaže naša sagovornica.

Pevačica Ivona Negovanović Cuca, poslednjih godina retko se pojavljuje u medijima.

Pevačica, koja je postala poznata posle takmičenja “Zvezda Granda”, poslednjih godina uglavnom peva na privatnim veseljima.

Cuca je danas u srećnom braku. Udala se u septembru 2020. godine

Cuca je pronašla svoju srodnu dušu i udala se pre dve godine, a svoje venčanje sakrila je od javnosti. Samo je objavila fotografiju sa suprugom na dan venčanja u venčanici.Cuca je učestvovala i u rijalitijima “Parovi” i “Farma”, gde je otkrila da joj je sestra poginula u saobraćajnoj nesreći kada je imala samo 18 godina, a da se sa drugom sestrom posvađala i da ne priča.

– Više nemam sestru. Napravila je grešku i izgubila me za sva vremena. Jedna sestra mi je poginula, u kolima sa dečkom. Imala je nepunih 18 godina, ostali su na mestu mrtvi – pričala je Cuca.

Majka dečaka ubice, inače naučna radnica i profesorka na fakultetu, saslušana je u sredu u Policijskoj upravi za grad Beograd. Kako prenose beogradski mediji, navela je da ni na koji način niko nije mogao da pretpostavi da će njen sin da počini masovno ubistvo.

Dečak (13) koji je 3. maja ubio osmoro vršnjaka i čuvara škole, dok je deveto dete umrlo kasnije u bolnici od posledica ranjavanja, osilio se i svakodnevno zahteva da bude pušten na slobodu sa klinike, jer tvrdi da “nema više razloga da boravi u bolnici”. Ipak, šanse da su to dogodi su praktično nikakve.

Dečak ubica je od zločina zatvoren u posebnoj instituciji, u izolaciji. Kao su mediji već pisali, lekari prema njemu sprovode celu bateriju veštačenja i dodatne dijagnostike. Sve ovo vreme ne pokazuje kajanje, hladan je i smiren i nije tražio da kontaktira s bilo kim. I ranije je postavljao pitanja: “Kada izlazim?” i “Kakav odjek ima to što sam uradio?”, ali u poslednjih nekoliko dana se osilio i pritiska lekare da ga puste na slobodu – o čemu, naravno, nema ni govora.

Dečak ubica lekarima svakodnevno postavlja pitanje “da li danas izlazim”, uz komentare da “nema više razloga da ovde bude”, jer su “obavljeni svi pregledi. S druge strane, lekari smatraju da je dečak ubica i dalje opasnost po okolinu i da postoji mogućnost da ponovi isto ili slično krivično delo, ako bude u prilici.

– Niko ne može da isključi taj ogromni rizik – kaže sagovornik “Blica” upućen u slučaj.

“Monstrumi nikada neće izaći”

Sudeći po izjavama i stavovima predstavnika državnih organa, nikakve su šanse da se želja dečaka ubice ikada ostvari. Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, u danima posle masovnih ubistava u Beogradu i u okolini Mladenovca izjavio je da “ti monstrumi (…) nikada neće izaći” i da to ljudi u Srbiji treba da znaju, kao i da će “biti pravde”.

Vučić je rekao da je svestan da će biti osuda da se on meša u pravosuđe, ali da je, pošto ga već nazivaju svakakvim pogrdnim imenima, to i nebitno.

 Ne, nego ćete da ubijate decu, i da se šetate. I kažete: je li, vi biste nama decu da oduzmete… Koliko ste nesvesni onoga kakva je tragedija počinjena u ovoj zemlji – rekao je Vučić.

Slobodan Negić, otac devojčice Sofije (14) koja je ubijena u OŠ “Vladislav Ribnikar”, izjavio je da je na ovu temu razgovarao sa državnim sekretarom u Ministarstvu zdravlja.

– Na pitanje šta će biti sa počiniocem zločina, ja sam video kod državnog sekretara baš onako ljudsku, iskrenu nameru da učini sve da izvršilac nikad ne napusti zatvorenu instituciju – rekao je Negić.

Važan dan za Srpsku pravoslavnu crkvu i njene vernike

Sveta mučenica Glikerija je za vreme “nečastivog” cara Antonina bila pozvana da prinese žrtvu idolu Dijevom. Nacrtala je krst na svome čelu, pa kad je namesnik carski upitao gde je njena lampada (jer su svi nosili lampade – lampe u rukama), Glikerija je pokazala krst na čelu i rekla – Ovo je moja lampada. Po njenoj molitvi, grom je udario u idola i razbio ga u komade.

Zbog ovoga je bačena u tamnicu kako bi umrla od gladi. Ali, anđeo božji joj se javljao i davao joj nebesku hranu. Kada je posle izvesnog vremena namesnik otvorio tamnicu da proveri da li je umrla, iznenadio se kad je video Glikeriju živu, zdravu i svetlom obasjanu.

Molitva Svetoj Glikeriji

Ovčica Tvoja Isuse, Glikerija, zove silnim glasom: “Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.” Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.

Zatim je baciše u peć ognjenu, ali je ostala nepovređena od ognja. Stojeći usred ognja, ona je hvalila Gospoda, spominjući čudo na tri otroka u peći vavilonskoj. Najzad je bila bačena pred lavove, i pomolivši se Bogu, ova sveta devica predala je dušu svoju Gospodu, za koga je junački pretrpela mnoge muke. Glikerija je preminula 177. godine.

Iz njenih moštiju poteklo je celebno miro, kojim su se lečili bolesnici od najtežih bolesti.

Narodni običaji na današnji dan

U mnogim delovima Srbije vlada običaj da se na današnji dan ne sprema niti jede meso, jer se veruje da se tako sprečava bolest. Danas se takođe izbegava paljenje vatre posle podneva, u selima se ne lože peći niti pale sveće.

Japanske vlasti saopštile su danas da su uhapsile muškarca (31) u ruralnoj oblasti prefekture Nagano zbog ubistva četiri osobe koje se dogodilo u četvrtak, preneo je Rojters.

On se sumnjiči da je ubio četiri osobe tokom pucnjave i napada nožem.

Osumnjičeni se zatvorio u kući nakon što je upucao dvojicu policajaca koji su došli na poziv da je žena izbodena, rekao je šef policije prefekture Nagano.

Policija je navela da je osumnjičeni Masanori Aoki, 31-godišnji sin lokalnog političara.

Oružano nasilje je i dalje je izuzetno retko u Japanu, uprkos ubistvu bivšeg premijera Šinza Abea u julu prošle godine. Pucnjave na više policajaca su još ređe, a poslednji incident se dogodio pre više od 30 godina.

Tokom incidenta u četvrtak popodne, policija je primila dojavu da je muškarac je jurio, a zatim izbo nožem ženu, navodi japanska novinska agencija Kjodo.

Očevidac koji radi na obližnjoj njivi rekao je Kjodu da je čovekov napad na prvu žrtvu izveden sečivom dugačkim oko 30 cm.

Njegov motiv nije jasan. Kada je svedok upitao osumnjičenog zašto je izbo nožem ženu, on je, kako se navodi, odgovorio: „Ubio sam je zato što sam to һteo“.

Aoki – koji je navodno nosio maskirnu uniformu, šešir, naočare za sunce i masku – potom je navodno pucao u policajce koji su reagovali na poziv.

Nije odmaһ bilo jasno kako je četvrta osoba – opisana kao starija žena – umrla.

Aoki se kasnije zabarikadirao skoro 12 sati u kući svog oca u mirnom stambenom delu grada Nakano, zajedno sa svojom majkom i tetkom. Njegov otac, Masamiči Aoki, je predsednik skupštine grada Nakano.

Nekoliko sati kasnije, majka i tetka osumnjičenog su viđene kako beže iz kuće, javili su japanski mediji. Osumnjičeni je u petak rano ujutro izašao iz kuće i uhapšen.

Lokalni mediji su izvestili da je Aoki bio uzgajivač grožđa koji je posedovao prodavnicu sladoleda.

Zvaničnici su rekli da je osumnjičeni imao dozvolu za oružje.

Japan ima stroga pravila o posedovanju oružja i dozvoljava samo civilima da poseduju lovačke puške i vazdušno oružje. Ljudi moraju da prođu strogi ispit i testove mentalnog zdravlja da bi kupili oružje.

Jedan 72-godišnji svedok rekao je da je radio na obližnjoj farmi kada je žena dotrčala sa puta govoreći “Pomozi mi“ i potom pala na zemlju.

– Iza nje je došao maskirani muškarac sa velikim nožem i ubo je u leđa – rekao je svedok. Muškarac navodi da je pozvao Hitnu pomoć dok su komšije pokušavale da reanimiraju ženu.

Država planira da u Beograd pozove arhitekte koje su radile memorijalni centar na ostrvu Utoja u Norveškoj, posvećen žrtvama Andersa Brejvika, koji je 2011. ubio 77 osoba, mahom tinejdžera, kako bi se s njima konsultovala u vezi s rekonstrukcijom OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, u kojoj je dečak (13) ubio devetoro dece i čuvara, nezvanično saznaje Kurir. Naravno, ukoliko to roditelji žrtava i dece koja idu u “Ribnikar” budu prihvatili. Na memorijalu na Utoji je, inače, radilo i četvoro arhitekata iz Srbije.

– Građevinska dozvola za rekonstrukciju “Ribnikara” je izdata, ali sad je važno pitanje i kako će to biti izvedeno. Predloga za “Ribnikar” je u javnosti bilo više, počev od zahteva da škola bude sravnjena sa zemljom do toga da postane memorijalni centar, a da sagrade novu. Bilo je i onih koji traže da celo krilo u kome je se dogodila tragedija bude zatvoreno, a da kabinet istorije, u kom je ubijeno šestoro učenika VII-2, odeljenja iz kog je i dečak koji je počinio zločin, bude pretvoren u memorijalnu sobu. Kako se Srbija prvi put suočila s ovakvom tragedijom, došlo se na ideju da konsultuju arhitekte koje su sačinile memorijalni centar na Utoji, nakon masakra u Norveškoj u kom je Anders Brejvik ubio 77 osoba – priča naš izvor.

Ideja je, kao saznajemo, da početkom juna u Beograd dođu arhitekte koje su projektovale memorijalni centar na Utoji. A u timu koji ga je projektovao, prema zvaničnim podacima, nalazi se i četvoro arhitekata iz Srbije – Branko Belaćević, Vladimir Cvejić, Petar Stelkić i Ivana Barandovski. Paralela između masakra u Srbiji i Norveškoj je jasna – masovno ubistvo je šokiralo i zateklo obe zemlje, a žrtve su u oba slučaja uglavnom učenici. Deca iz “Ribnikara” su peti i sedmi razred, a među Brejvikovim žrtvama bilo je i dece od 14 i 15 godina, a su mahom imala 17 ili 18 godina. I upravo zato ideja države je da pozove arhitekte koje su radile taj memorijal, jer je njihovo iskustvo u odnosu sa porodicama žrtava i preživelom decom neprocenjivo.

– To će se ostvariti samo pod jednim uslovom – da roditelji dece iz “Ribnikara” pristanu da budu konsultovani i tvorci memorijalnog centra na Utoji. Ništa neće biti urađeno bez pristanka roditelja – kaže naš izvor.

Podsetimo, 22. jula 2011. neonacista Anders Bering Brejvik ubio je najpre osmoro ljudi u blizini zgrade vlade u centru Osla, a zatim i 69 uglavnom dece na obližnjem ostrvu Utoja, gde je pucao redom na sve u omladinskom kampu Laburističke partije.

U znak sećanja na žrtve, 2015. je postavljen skulpturalni spomenik – srebrni prsten obešen o drveće na kome su imena žrtva. A potom je 2016, pet godina od masakra, otvoreno zdanje u kom je ugrađen memorijal, tj. kafe u kom je ubijeno 13 dece, u novi centar za učenje. Glavni arhitekta Erlend Blakstad Hafner je 2016. izjavio za Gardijan da su projektom ispričali priču o gubitku i preživljavanju.

SPORNI SPOMENIK

Spomenik žrtvama masakra, sastavljen od 77 bronzanih stubova koji predstavljaju svakog od mrtvih, podignut je na doku Utoje 2022, a pratile su ga kontroverze jer je jedan broj stanovnika tužio državu i omladinsko krilo laburista, tvrdeći da će im memorijal produžiti traumu. Norveški sud je februara 2021. presudio protiv njih, uz obrazloženje da su prednosti spomen-obeležja veće od trauma koje bi mogao oživeti.

Prvobitni predlog je bio da se uklone svi tragovi i podignu nove zgrade jer je podsećanje bilo previše traumatično. Ali roditelji žrtava su bili protiv toga da unište jedini trag o mestu gde su njihova deca umrla. Usledile su konsultacije sa američkim memorijalnim muzejom 11. septembra i memorijalom Pentagona i nađen je kompromis u obliku Hegnhuseta, što je u grubom prevodu “zaštićena kuća”. Zgrada kafea je delimično sačuvana, kao kabina unutar nove borove konstrukcije, tako da bude sakrivena od pogleda onih koji ne žele da je vide. Ulaz koji je koristio Brejvik, kako je Erlend Blakstad Hafner izjavio 2016. za časopis Dezen, ograđen je iza zidova.

– Naš zadatak je bio da ovom mestu damo novi početak, ali i da vodimo računa o sećanju – rekao je on za Dezen.

Spoljašni sloj čini 495 drvenih letvica, po jedna za svaku osobu na ostrvu koja je preživela napad, dok je zastakljeni, unutrašnji sloj uokviren sa 69 stubova koji odaju počast svakom poginulom na ostrvu. Na gornjem spratu je ostatak kafića zamrznut u vremenu, prozori su otvoreni jer su kroz njih deca pokušavala da pobegnu, tu su rupe od metaka, kao i klavir iza koga su neke od žrtava pokušavale da se sakriju.

ARHITEKTE IZ SRBIJE MEĐU AUTORIMA

Memorijalni centar za učenje na Utoji, autori:

1. Erlend Blakstad Hafner, Norveška

2. Branko Belaćević, Srbija

3. Vladimir Cvejić, Srbija

4. Kurt Brajtenstajn, Švajcarska

5. Petar Stelkić, Srbija

6. Ivana Barandovski, Srbija

7. Bjern Kapelen, Norveška

8. Atle Os, Norveška

9. Siri Blakstad, Norveška

Izvor: https://www.e-architect.com/norway/memorial-and-learning-centre-on-utoya

Prostor funkcioniše i kao memorijalni i kao obrazovni centar.

– Želeli smo da predstavimo gole činjenice. Izbor tog dana bio je sakriti se, pobeći ili umreti. Morali smo da ispričamo ovu mračnu priču – ali to je i priča o preživljavanju – rekao je Hafner i dodao da zato nije želeo da zgrada bude previše uglađena, a pored nje je dodao biblioteku, konferencijsku salu i prostore za sastanke.

Hafner je kazao i da su porodice zadovoljne rezultatima:

– Smatraju da smo ih poštovali i ozbiljno shvatili njihove želje.

Kurir.rs

Mina Naumović izazvala je veliku pažnju u javnosti zahvaljujući vezi sa Ognjenom Amidžićem. Voditeljka često na društvenim mrežama objavljuje fotografije, kako iz emisija, tako i sa putovanja, a na njenom profilu se mogu videti infomacije iz privatnog života. Ona je nedavno objavila fotografiju svoje mame kojoj je čestitala rođendan.

Njena majka je doktorka interne medicine Zora Naumović. Majka i ćerka neverovatno liče jedna na drugu. Doduše, Mina je brineta, a Zora je plavuša i pored toga što imaju različitu boju kose, sličnost među njima u licu je identična.

U biografiji Minine majke stoji da je završila Medicinski fakultet u Novom Sadu 1983. godine, kao jedan od najboljih studenata sa prosečnom ocenom 9,66.

Osam godina kasnije na Medicinskom fakultetu u Beogradu je završila specijalizaciju iz interne medicine sa ocenom 10, 1997. godine na istom fakultetu i magistarske studije iz kardiologije. Ministarstvo zdravlja joj je dodelilo zvanje primarijusa.

Lj.S.