Potraga za Milanom Perovićem (37), profesorom violine iz Bogatića, koji je nestao20. oktobra, završila se tragično.
Porodica je potvrdila da je njegovo telo 1. novembra izvučeno iz Save kod Beograda.
– Očekuju se rezultati DNK testova, što bi moglo da potraje od sedam do mesec dana. Obavljena je obdukcija tela, ali još nije saopšteno više detalja o uzroku smrti – naveo je izvor.
Milan Perović se 20. oktobra ujutru nije vratio kući sa posla i tog dana u prepodnevnim časovima poslednji put je viđen na Savskom mostu u Sremskoj Mitrovici.
Od tada mu se izgubio svaki trag, a nakon 13 dana njegovo telo je pronađeno u blizini jednog splava na Savi kod Beograda.
Ispovest gordane iz Kruševca postavlja pitanje – Da li je moguće oprostiti nekome ko ti je uništio život ili smo svi samo ljudi koji greše i traže drugu šansu?
„Zašto si ovo uradio, Petre? Zašto ona?“ glas mi je drhtao dok sam stajala nasred dnevne sobe, gledajući ga kako skuplja svoje stvari. Nije mogao da me pogleda u oči. Samo je ćutao, a ja sam osećala kako mi se svet ruši pod nogama. Naša ćerka, Jana, tada je imala samo devet godina. Sedela je na stepenicama, čvrsto stežući svog plišanog medvedića, ne razumevajući zašto tata odlazi.
Petar je otišao zbog Ive, žene koju sam smatrala prijateljicom. Ona je uvek bila tu na našim okupljanjima, uvek spremna da pomogne, uvek sa osmehom. Nikada nisam ništa sumnjala. Kada sam saznala, osećala sam se kao da mi je neko iščupao srce iz grudi. Prijatelji su šaputali iza mojih leđa, komšije su me gledale sa sažaljenjem. U malom gradu poput Kruševca, svi sve znaju. „Biće ti bolje bez njega“, govorila bi mi mama, ali joj nisam verovala. Godinama sam se borila sa osećanjima izdaje i srama.
Posle razvoda, život nije bio lak. Radila sam dva posla – u školi kao nastavnica srpskog jezika i privatno sam davala časove deci. Jana je često bila sama kod kuće ili kod moje sestre Mire. Ponekad bih je zatekla kako sedi ispred televizora sa ugašenim svetlima, tiha i povučena. „Mama, hoće li tata doći sutra?“ pitala bi me pre spavanja. Nisam znala šta da joj kažem.
Prošle su godine. Petar se preselio u Beograd sa Ivom. Povremeno bi zvao Janu, ali pozivi su postajali sve ređi i ređi. Trudila sam se da budem jaka zbog nje, ali noću bih plakala u jastuk. Prijatelji su mi govorili da nađem nekog novog, ali nisam mogla nikome da verujem. Moje poverenje je bilo uništeno.
Jana je odrasla u prelepu mladu ženu. Upisala je medicinu u Beogradu i bila sam ponosnija na nju nego ikad. Naš odnos je bio jak, ali sam osećala da joj nedostaje očinska figura. Ponekad bi mi govorila: „Mama, ne krivi tatu. Ljudi greše.“ Nisam mogla da joj objasnim koliko bola ostaje posle takve izdaje.
Jednog kišnog oktobarskog popodneva, dok sam slagala knjige posle časa, zazvonio mi je mobilni telefon. Nepoznati broj: „Gordana? Ovde Petar… Molim te, možemo li da razgovaramo?“ Glas mu je bio promukao i slomljen. Srce mi je preskočilo.
Foto: Vladimir Stanisic / Alamy / Alamy / Profimedia
Nisam mu odmah odgovorila. Nedelju dana kasnije, dok sam kuvala večeru, neko je pokucao na vrata. Otvorila sam ih – Petar je stajao na pragu, stariji i umorniji nego što sam ga pamtila. Kiša mu je natopila kaput, a oči su mu bile crvene.
„Gordana… Treba mi tvoja pomoć“, rekao je tiho.
Bila sam bez reči. Jana je upravo došla iz Zagreba za vikend i stajala je iza mene, gledajući svog oca, koga nije videla godinama.
„Šta ti treba?“, hladno sam upitala.
Seo je za sto i počeo da priča: Iva ga je ostavila zbog mlađeg muškarca. Izgubio je posao nakon što je firma bankrotirala. Nije imao gde da ode. „Znam da nemam pravo da tražim bilo šta od tebe… ali Jana je sve što imam“, rekao je kroz suze.
Jana ga je zagrlila bez reči. Stajala sam po strani, osećajući bes i sažaljenje u isto vreme.
Foto: Shutterstock
Nisam spavala te noći. Slike prošlosti su mi stalno prolazile kroz glavu: Petar odlazi, Jana plače, ja skupljam komadiće svog života. Sada me je isti čovek molio za pomoć.
Narednih dana, Petar je ostao sa nama dok nije pronašao privremeni smeštaj kod prijatelja iz detinjstva, Marka iz Trstenika. Jana je pokušavala da mu oprosti i nadoknadi izgubljeno vreme; zajedno bi šetali pored Morave, razgovarali satima.
Svi su me pitali: „Zašto mu pomažeš? Jesi li zaboravio šta ti je uradio?“ Nisam zaboravila – ali nisam želela da budem osoba koja okreće leđa kada neko dotakne dno.
Jedne večeri, Petar i ja smo ostali sami u kuhinji.
„Gordana… Znam da ne mogu da popravim prošlost. Znam da sam te povredio više nego što možeš da zamisliš. Ali hvala ti što si bila čovek kada ja nisam bio“, rekao je tiho.
Dugo sam ga gledala bez reči.
„Petre… oproštaj nije zaborav. Oproštaj znači puštanje prošlosti – zbog mene, ne zbog tebe“, odgovorila sam.
Posle nekoliko nedelja, Petar se preselio u mali stan na periferiji grada. Jana ga redovno posećuje; ja sam nastavila sa svojim životom – ali nešto se promenilo u meni. Više ne osećam gorčinu niti mržnju; osećam mir.
Foto: Shutterstock
Ponekad se pitam: Da li sam pogrešila što sam mu pomogla? Da li je moguće oprostiti nekome ko ti je uništio život? Ili smo svi samo ljudi koji greše i traže drugu šansu?
U današnjem članku vam pišemo na temu skrivenih prevara koje se odvijaju tamo gdje ih najmanje očekujemo u porodici, među najbližima, u trenucima kad je čovjek najslabiji. To su situacije koje nas uče da istina često leži mnogo dublje, zakopana, i da je ponekad potrebno zagrebati po bolnim ranama da bismo je pronašli.
Priča o Grigoriju P. iz Rusije počinje kao tragična, ali u sebi nosi mnogo više od tuge zbog smrti voljene osobe. Ona je, zapravo, priča o izgubljenom povjerenju, manipulaciji i borbi protiv sistema koji štiti formu, a ne pravdu. Njegov otac Fjodor umro je 2020. godine, ostavljajući sina kao jedinog nasljednika. Međutim, kad je došlo vrijeme da se otvori testament, Grigorij nije mogao vjerovati — njega nije bilo uopšte.
Ime sina nije se pojavilo ni u jednom dokumentu, ni pod jednim uslovom. Sve — od stana i vikendice, do ušteđevine — ostavljeno je izvjesnoj Jeleni. Ženi koja, iako nikad zvanično predstavljena, igra ključnu ulogu u ovom tragičnom mozaiku.
Grigorij se isprva obratio sudu, tražeći pravdu. Kako je moguće, pitao se, da roditelj za života voljenog sina potpuno isključi iz svog nasljedstva? Sumnja je bila razumljiva, ali sudske procedure traže dokaze, ne emocije. Upravo tu leži suština drame — Grigorij je mogao osjetiti da je prevaren, ali nije imao ništa u rukama da to dokaže.
Da bismo razumjeli težinu situacije, moramo se vratiti u posljednje dane Fjodorovog života. Bio je teško bolestan — rak želuca u četvrtom stadijumu. To znači da je tijelo već bilo izjedeno metastazama, a um zamućen bolešću i trovanjem tijela. U takvim fazama, pacijent je često fizički i mentalno iscrpljen. Rak kaheksija — stanje u kojem tijelo bukvalno gubi sposobnost da se bori, ali i da jasno razmišlja. Osoba je zbunjena, dezorijentisana, često nesposobna da ocijeni situacije oko sebe.
Na železničkoj pruzi u Slovačkoj večeras oko 19.31 po lokalnom vremenu sudarila su se dva voza, a u nesreći je povređeno najmanje 10 osoba, preneli su slovački mediji.
Prema prvim informacijama, sudarili su se vozovi Ex 620 i Rex 1814 koji saobraća od Nitre do Bratislave. Nesreća se dogodila na deonici Pezinok – Sveti Jur nakon napuštanja stanice Pezinok, prenosi slovački portal HN.
Sve spasilačke službe su upućene na lice mesta, potvrdila je Regionalna direkcija Policijskih snaga u Bratislavi, koja je o događaju izvestila na društvenim mrežama, a kasnije i Slovačka železnička kompanija (ZSSK) i Slovačke železnice (ŽSR).
Portparolka ŽSR Petra Lanikova rekla je da spasilačke službe premeštaju putnike iz voza na bezbedno mesto i pružaju pomoć povređenima. Prema preliminarnim informacijama, ima deset povređenih. Premijer Robert Fico pozvao je na smirenost i koheziju.
“Sada bi svi trebalo da se ujedinimo i mislimo na povređene. A ne da širimo besmislice pune mržnje”, naveo je on na Fejsbuku.
Fico je potvrdio da je u kontaktu sa članovima vlade i da su aktivirane sve spasilačke službe. Poželeo je povređenima brz oporavak i dodao da će nakon završetka spasilačkih radova biti potrebno temeljno proveriti da li je u pitanju tehnička ili ljudska greška.
Dejan Dragojević: Putovanje kroz tugu i novi počeci
Dejan Dragojević, poznato ime iz popularnog rijalitija “Zadruga 5”, nedavno je prošao kroz duboko emotivan period koji je promijenio njegov život. Naime, njegov voljeni pas Kuki, koji je bio uz njega punih 16 godina, preminuo je, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag u njegovom srcu. Gubitak ljubimca predstavlja izuzetno bolan i težak trenutak, a ovaj događaj nas podstiče na razmišljanje o snažnoj vezi koja često postoji između ljudi i njihovih kućnih ljubimaca. Ljubimci su mnogo više od običnih životinja; oni postaju deo porodice, pružajući nam ljubav, podršku i bezuslovnu prijateljsku vezu kroz sve životne izazove.
Kuki, Dejanov pas, nije bio samo ljubimac; on je bio pravi prijatelj koji je bio uz njega kroz različite faze života, od radosti do izazova. Njihova povezanost bila je izvor emocija i sreće, posebno u trenucima kada je Dejan najviše trebao nekoga da ga podrži. U razgovoru sa medijima, Dejan je otvoreno pričao o svom bolu, priznajući kako je teško prihvatiti gubitak. „Otišao je pas koji je bio uz nas 16 godina“, izjavio je, dok su suze gledale iz očiju, izražavajući duboku tugu zbog odlaska svog voljenog prijatelja. Ova scena nije samo Dejanova priča, već i priča mnogih ljudi koji su izgubili svoje četvoronožne prijatelje.
Gubitak ljubimca može izazvati emocije koje nadilaze uobičajeno tugovanje; često se suočavamo sa osećajem usamljenosti i praznine, posebno kada ljubimac postane neodvojiv deo porodice. Dejan se, osim sopstvenog tugovanja, suočava i sa emocionalnim posljedicama gubitka, što dodatno otežava situaciju. Njegova baka, koja se bori s Alchajmerovom bolešću, postavila je pitanja o Kukiju, što pokazuje koliko je pas bio važan deo njihove svakodnevice. Praznina koju je Kuki ostavio oseća se ne samo kod Dejana, već i kod svih članova njegove porodice, koji takođe pate zbog gubitka.
U trenutku kada se čini da je sve izgubljeno, Dejan pokazuje izuzetnu snagu i odlučnost da nastavi dalje. U nedavnom intervjuu, otkrio je da je kupio svoju prvu nekretninu, što predstavlja značajan korak ka novom početku koji je želio da izgradi. „Kupio sam kuću! Vreme je da se pohvalim“, rekao je s osmehom, osvetljavajući važnost vere i pozitivnog razmišljanja u svom životu. Ova kupovina ne predstavlja samo fizički prostor za život, već simbolizira novi početak, priliku za stvaranje novih uspomena i život bez Kukija, ali sa snagom i ljubavlju koju je pas ostavio iza sebe.
Tokom ovog emotivnog puta, Dejan nije bio sam. Njegova partnerica, Jovana, postala je ključna figura koja mu pruža potrebnu podršku i ljubav u ovim teškim trenucima. Njihova veza nije samo emocionalna, već i partnerska, jer zajedno prolaze kroz izazove adaptacije na život u novoj kući. Jovana često ističe koliko je važno biti uz one koje volimo, posebno u teškim trenucima, a njen stav prema životu i ljubavi predstavlja inspiraciju ne samo Dejanu, već i mnogim drugima. Njihova ljubav i zajedništvo postali su stubovi na kojima Dejan može osloniti u najtežim trenucima, pokazujući snagu ljudske veze i podrške.
Dejanovo iskustvo s gubitkom Kukija takođe nas uči važnim lekcijama o ljubavi, podršci i emocijama. Njegova priča podseća nas na to koliko su naši ljubimci važni u našim životima, postajući članovi porodice koji ostavljaju neizbrisiv trag. Svako od nas ima svog Kuku, ljubimca koji nas je učio bezuslovnoj ljubavi i donosio sreću. Ovakvi trenuci nas podsećaju na važnost svakog trenutka provedenog s voljenima, bilo da su to ljudi ili životinje, i na to da cenimo sitnice koje čine život posebnim. U svetu prepunom izazova i neizvesnosti, ljubav i podrška porodice ostaju temeljne vrednosti koje nas pokreću i pomažu nam da se suočimo sa životom.
Dejan Dragojević može predstavljati inspiraciju mnogima, pokazujući kako se suočiti s gubicima i nastaviti dalje, gradeći novi život pun nade i vere. Njegov put kroz tugu i obnovu nas uči da je ljubav bezvremenska i da, iako su naši ljubimci fizički odsutni, uvek ostaju prisutni u našim srcima i sećanjima. Ova priča o ljubavi, gubitku i novim počecima može biti uzor svima koji se suočavaju s sličnim situacijama, podsećajući nas na to da, uprkos svemu, postoji svetlost na kraju tunela i da je svaka promjena prilika za novi početak.
Na kraju, Dejanova priča oslikava snagu ljudskog duha i otpornost koju svi možemo pronaći unutar sebe, čak i u najtežim trenucima. Njegova sposobnost da se suoči s gubitkom, dok gradi nove temelje za budućnost, pravi je testament snage ljudske volje i nade koja nas vodi kroz život.
Pet članova porodice iz Jute pronađeno je mrtvo u njihovoj kući u Vest Vali Sitiju u utorak, saopštila je policija.
Jedan sedamnaestogodišnjak je pronađen živ na licu mesta i prevezen u bolnicu, potvrdila je za “Ej-Bi-Si njuz” zamenica direktora za komunikacije Roksean Vainuku.
Veruje se da su ubijeni svi članovi porodice i da su to 42-godišnji muškarac, 38-godišnja žena, 11-godišnji dečak, 9-godišnja devojčica i 2-godišnjak, prenela je policija.
Član porodice je kontaktirao policiju u ponedeljak nakon što nije mogao da dođe do ženske osobe koja živi u kući, saopštila je policijska uprava Vest Vali Sitija na mreži “Eks”.
Policija je prošla pored kuće, ali nije uspela da stupi u kontakt ni sa kim unutra.
Nakon što su pogledali “u prozore” i razgovarali sa komšijama, kada policajci nisu “pronašli nikakve naznake hitnog slučaja ili zločina”, zamolili su člana porodice da ostane u kontaktu, saopštila je policija.
Američka policija Foto: John J. Kim / Newscom / Profimedia
Nakon što se žena u utorak nije pojavila na poslu, član porodice koji je prvobitno pozvao policiju vratio se u kuću i ušao u garažu, pronašavši 17-godišnjaka povređenog sa očiglednom ranom od vatrenog oružja, navodi policija.
– Dobili smo nalog za pretres kuće i istražitelji su ušli i započeli istragu – rekao je šef policije.
– Policajci su takođe pregledali komšiluk prikupljajući informacije i sve video dokaze – nastavlja se u saopštenju.
BEOGRAD – Potraga za nestalim studentom Đorđem Jankovićem (19) iz Kragujevca, koja je trajala gotovo tri sedmice, završila se nažalost tragično.
NJegovo tijelo pronađeno je danas u blizini objekta Hitne pomoći u tom gradu, upravo na mjestu odakle je jutros krenula nova potraga koju su organizovali porodica, prijatelji i brojni sugrađani.
Đorđe je nestao 19. oktobra oko tri sata poslije ponoći, a od tada mu se gubio svaki trag. Tokom prethodnih dana porodica i prijatelji upućivali su apele građanima da im se pridruže u potrazi i pomognu da pronađu mladog studenta, prenosi Serbian Times.
„Dragi prijatelji, molimo vas da pomognete! Naš sugrađanin, drug i student Đorđe Janković nestao je 19. oktobra u Kragujevcu, a od tada mu se gubi svaki trag“, navodilo se u poruci koju su njegovi najbliži objavili na društvenim mrežama.
Nažalost, današnja potraga, koja je počela u 10 sati ujutru kod Palate pravde, završila se tužnim ishodom. Policija je obavila uviđaj, a tijelo mladića biće upućeno na obdukciju radi utvrđivanja uzroka smrti, prenosi Glas Šumadije.
Došlo je do zastoja srca, ali je brzom intervencijom dobila neophodnu terapiju
Voditeljka Jovana Jeremić nedavno je otkrila da je tokom letovanja imala manji srčani udar.
Sve se odigralo na plaži na Crnogorskom primorju, a na sreću, njen tadašnji suprug Vojislav Milošević je bio tu da joj pruži neophodnu pomoć.
Sve se dogodilo na plaži dok je čitala knjigu, a u jednom trenutku ju je obuzela jaka vrućina.
U želji da se osveži, skočila je u more, ali je ubrzo osetila strašan bol u grudima i počela da se guši. Brzom reakcijom njenog tadašnjeg supruga, voditeljka je izvučena iz vode i prevezena u bolnicu gde su joj lekari dijagnostikovali blaži oblik infarkta.
– Doživela sam blaži oblik infarkta, koji, na svu sreću, nije ostavio nikakve posledice. Nije mi bilo ni na kraj pameti da može tako nešto da me zadesi – prisetila se Jovana, te dodala:
“Paralisao me je strašan bol u grudima”
– Sunčala sam se čitajući knjigu i u jednom trenutku mi je postalo pakleno vruće, pa sam bukvalno otrčala do mora i skočila u vodu. Odjednom mi se slošilo, počela sam da se davim. Strašan bol u grudima me je paralisao, ostala sam bez vazduha. Voja je primetio da se nešto dešava sa mnom, izvukao me je iz vode, dao mi veštačko disanje i odmah odvezao u bolnicu.Kako su joj lekari tada saopštili, zbog pregrejanosti i naglog skoka u hladnu vodu, došlo je do zastoja srca, ali je brzom intervencijom bivšeg supruga Jovana dobila neophodnu terapiju i sada redovno pije lekove kako bi se osećala dobro.
– Rekli su mi da je to bio zastoj srca jer sam pregrejana skočila u hladnu vodu. Odradili su mi sve potrebne analize i dobila sam terapiju koju redovno pijem. Eto, sve je dobro zahvaljujući mom bivšem mužu. On mi je spasao život, a ja sam mu pokvarila odmor – ispričala je svojevremeno voditeljka Pink za Svet.
Užasan slučaj porodičnog nasilja potresao je region nakon što je odjeknula vest da je žena ubila muža iz sada još uvek nepoznatih razloga.
Rano jutros u Velikoj je Gorici, u Selnici Šćitarjevskoj, 40-godišnjakinja ubila 52-godišnjeg člana porodice. Kako pišu mediji, radi se o njenom suprugu, a ubistvo je najverovatnije počinjeno oštrim predmetom.
Osumnjičena je pod nadzorom policije, a uviđaj i kriminalističko istraživanje su u toku. Uskoro opširnije.
