Category: Uncategorized

Kako da stanem pred roditelje stradale dece. Moj sin je ubio i mene kad je pucao u nevinu decu, zakopao me živu, kroz suze priča Bilja Blažić.

Pre nego je otišao od nas uveče, mene je poljubio, ocu rekao: “Ćao, bajane”, a dedi da sutra ujutru u sedam naloži vatru i da će on doći da peku prase i jagnje. Ostavio je blatnjave patike da mu operem, otišao je u papučama. Tražio je da dodam maline u tortu koju sam spremala kad je odlazio. Baš ništa nije nagoveštavalo da će da… Mislila sam da se ubio kad je ubio i ranio tolike ljude, ali su ga ujutru našli. Ovim rečima, prekidanim suzama i jecajima, Biljana Blažić opisuje najteže trenutke u svom životu i životima porodica osmoro mladih koje je 4. maja pobio njen sin Uroš Blažić u Duboni i Malom Orašju.

Ova slomljena žena otvorila je dušu da bi izjavila da žali za svakom žrtvom svog sina, da se moli za ozdravljenje onih koje je povredio, ali i da je, kao roditelj, bespovratno poražena i zgažena.

Pomagala čitavom selu

Po selu, čak i srodnici žrtava njenog sina, o Biljani govore kao o dobroj i plemenitoj ženi. I baka povređene devojke Nevene Vujić, kojoj je amputirana ruka pošto ju je Uroš ranio, rekla da je njegova majka njoj i njenoj porodici više puta pomogla, kao i drugim meštanima koji su se lečili na VMA, gde je zaposlena kao bolničarka.

– Nevenina baka je išla kod Blažića kući da traži pomoć oko lečenja supruga, koji je bio invalid, i ta žena joj je svašta činila, obezbeđivala upute, zakazivala preglede i sve što je trebalo. Posle užasa koji se desio baka je rekla da ima samo reči hvale za ubičinu majku, brata i snaju – kazao je rođak Vujića.

UNIŠTIO SVE OKO SEBE

– Moj sin je onog dana, kada je pucao u decu i nevine ljude, ubio i mene. Zakopao me živu. Neka me ubije onaj kome god će i za mrvu da se olakša bol i muka koju mu je moj Uroš naneo pucavši proklete noći. Nemam snage ni života da bilo koga iz tih porodica sretnem, a kamoli pogledam u oči. Ne želim da živim kao majka masovnog ubice i ne mogu taj teret da nosim. Nisam tražila policiju da me čuva jer se ne plašim smrti, ona bi mi bila spas od ovoga – tiho priča Biljana, koja je sada sama u kući sa svekrom pod stalnim nadzorom policije.

Njoj se, kaže, ne živi od trenutka kada je saznala da je Uroš počinio masovno ubistvo. Uz jauke i isprekidano pričajući, Biljana svedoči da ništa nije ukazivalo da će Uroš zapucati na komšije i dospeti na naslovne strane širom sveta.

– On je uništio sve oko sebe, pretvorivši se u monstruma. Uništio je brata, bratanca, snaju, dedu i svu rodbinu, a roditelje je sahranio. Neka mu se sudi po zakonu – jecajući kaže ona.

Njoj su dani od 4. maja dugi kao godine jer je sve stalo te noći kad je čula kuknjavu muža pošto mu je javljeno da je Uroš ubio dvoje mladih, a potom policija zakucala na njihova vrata. Potom su pristizale vesti o broju novih žrtava u krvavom piru njihovog sina. Pre toga Biljana kaže da je sve bilo normalno i da su svi spremali slavu.

Kome je do slave, mi smo zacrnjeni za vek vekova

Biljana tvrdi da njen suprug Radiša nije pucao po selu i bio nasilan, kako su za medije govorili meštani Malog Orašja i Dubone. Demantuje da su slavili Đurđevdan.

– Radiša nije monstrum, kao što su ga meštani predstavili, on nikome nije nanosio zlo. Zanimali smo se radeći naporno na zemlji i verovatno je to nekome smetalo, pa zato pričaju neistine. Radiša se jeste pravio važan i imao nadmen stav kao vojno lice… Gordo se postavljao, ali lažu da je pucao bilo kada iz oružja po selu, kao što lažu da smo dan posle užasa slavili slavu. Ma koji mozak može to i da pomisli. Šta da slavimo i ko da slavi?! Ko kolač da mesi?! Mi smo zacrnjeni za vek vekova.

IMAO JE SVE ŠTO POŽELI

– Nemam snage da se sretnem s njim, šta da mu kažem posle svega?! Muči me neprekidno pitanje zašto je to uradio, kako se pretvorio u čudovište kad ništa nije ukazivalo na nezapamćeno zlo. Vaspitavali smo njega i brata da budu dobri ljudi i da vole. Nije bio čudak, samo živ i nestašan momak. Nismo zaostali, pa da ga ne lečimo ako smo primetili da je psihički loše, ali nismo videli nikakav problem kod njega. On to nije pokazivao i nije bio nasilan. Jeste bio razmažen i navikao da mu se ugađa. Imao je sve što je poželeo. Živeli smo za njega i drugog sina, od kojeg je mlađi 10 godina. Kad se rodio, doneo je radost, a danas… Ovo crnom neprijatelju, onom najgorem, ne bih poželela jer ovo je muka kakva se ne može ni zamisliti. Niko ko nije u mojoj koži ovo ne može da razume. Da živiš za njega i daš mu sve, a da ovo priredi sebi i tebi… – rekla je i zaćutala očajna žena.

Posle pauze u kojoj se borila da nastavi ispovest, Biljana je rekla da je boli svaka suza članova porodica ubijenih i da čitavim bićem saoseća s njima u bolu.

– Njemu se pomračio um, nastupio je strašni lom i verujem da nije znao ni gde ide ni šta radi. Pucao je u dobru decu, a da toga nije bio svestan. Ceo dan je bio s ocem kod kuće, a snaja i ja smo bile u kupovini namirnica za slavu. Kad smo se vratile, počele smo da spremamo hranu i Uroš je tada otišao svojoj kući, koja je na putu ka Šepšinu. Tražio je da mu dam nešto da nahrani pse – kazala je Biljana, a zatim uz plač ispričala da su roditelji Urošu opremili jedan sprat u vikendici i kupili mu mašine, hladnjaču i poklonili 10 hektara zemlje kad je rekao da želi da živi na selu.

Uroš se krišom naoružavao

Policija je na imanju Blažića, po Uroševom hapšenju, pronašla mnogo nelegalnog oružja i municije i zbog toga uhapsila njegovog oca Radišu, bivše vojno lice, a zbog istog dela uhapšen je u Urošev ujak Goran G. iz Vinjišta, na čijem imanju se Uroš skrivao posle zločina. Biljana tvrdi da je njen suprug nevin.

– Oružje koje je nađeno i oduzeto je Uroš nabavio, ali ne znam kako ni kada. Sve je nađeno kod njega, a ne znam ni šta ni koliko. Kod nas nisu nađeni ni pištolji ni bilo kakvo drugo oružje, osim dva pištolja, za koje su Uroš i brat imali dozvole. Njih sam ja donela i predala u ruke policiji, a priča se da su čitave sanduke našli. Verujem da će DNK i istraga pokazati čije je oružje i da Radiša s njim nema veze i da je nevin u pritvoru – istakla je Biljana.

Produkcija je istakla da je u rijalitiju nulta tolerancija na nasilje.

Voditeljka Ivana Šopić ovog popodneva je pokušavala da održi emisiju i popriča sa zadrugarima o najaktuelnijim temama, međutim, nastao je totalni haos, a došlo je i do zabranjenog fizičkog kontakta.

Marko Stefanović i Sanja Grujić su celo popodne proveli svađajući se, a sukob je eskalirao kada je Stefanović prišao za stolom svojoj, sada već bivšoj devojci, pljunuo je i udario po licu, te joj bacio sunčane naočare. Istog trenutka Sanja je ustala i pred njim od produkcije tražila smesta diskvalifikaciju, a Marko se nije smirivao već je nastavio sa užasnim pretnjama, pa ga je voditeljka isterala napolje. Ako te stisnem jednom, puca ti vilica na tri mesta! – urlao je Stefanović.

Zvanično potvrđeno.

Kako je do kraja “Zadruge 6” ostalo još samo nedelju dana, produkcija se potrudila da poslednje dane u rijalitiju učini što kreativnijim i zanimljivijim, kako za učesnike, tako i za gledaoce. 

Drvo mudrosti “načulo je” da Filip Car mašta o tome da zaprosi svoju devojku Aleksandru Nikolić, te je odlučilo da Caru ovu želju i ispuni, i to večeras!

Do glamurozne veridbe Cara i Aleks doći će večeras, sa početkom u 22 časa, a nakon toga sledi još jedno izbacivanje, budući da je ostalo još jako malo do samog kraja. 

Filip će kleknuti ispred Aleks, a ona nema pojma šta joj sprema, te nema sumnje da slede brojna iznenađenja.

Dečak se trenutno se nalazi na veštačenju i proceni u jednoj neuropsihijatrijskoj ustanovi.

Iako se dosta u medijima spekulisalo da bi roditelji maloletnog dečaka koji je 3. maja u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru ubio deset drugara i pripadnika obezbeđenja, mogli da promene identitet. Prof. dr Gordana Božilović Petrović i advokat Nenad Cvijetićanin, u emisiji “Mi danas” na televiziji K1, objašnjavaju, da to nije jednostavan proces i da moraju biti ispunjeni određeni zakoni za zaštitu svedoka.

– Ustav obezbeđuje prava svakom građaninu slobodu kretanja, promenu prebivališta, boravišta i u tom pogledu nema nikakvih zakonskih ograničenja. Naš krivični zakonik, takođe određuje tu mogućnost, odnosno ograničava je, samo u slučajevima, ukoliko je prema nekom licu određen pritvor, raspisana poternica ili slične stvari. Svako lice ima pravo da se kreće, sem ako se protiv njega ne vodi krivični postupak, pa se mora odazivati na pretrese, ili u slučajevima kada treba da se odredi pritvor – kaže prof. dr Gordana Božilović Petrović.

Ona objašnjava šta može da se dogodi u slučaju porodice Kecmanović.

– Što se tiče ove porodice, ovo je veoma specifična situacija. Dogodio se događaj koji je van svake logične mogućnosti razmišljanja. Pošto se protiv maloletnika ne može voditi postupak, roditelji se ne mogu pojaviti ni kao svedoci, zbog toga ne mogu ni da imaju status zaštićenog ili osetljivog svedoka. Ukoliko ne budu krivično gonjeni ili ukoliko otac odnosno majka odsluže kaznu, ako je dobiju, oni će slobodno moći da promene mesto boravka, to je njihova lična odluka. U svakom delu naše zemlje će imati zaštitu, kao i svaki naš građanin, ali da će imati posebnu zaštitu u smislu, zaštićenog svedoka, to je nemoguće – kaže prof. dr Božilović Petrović.

Dodaje da postoje posebne kategorije svedoka u kojima ne mora de menja identitet.

– Postoji nekoliko posebnih kategorija svedoka u kojima ne mora da se menja identitet. Oni su zaštićeni tokom samog postupka, ne pokazuje se njihov identitet ili nisu prisutni u sudnici, kada se radi o isključenju iz javnosti. Tada svedok sedi u jednoj posebnoj prostoriji u sudnici iz koje daje izjavu uz promenjen glas – kazala je.

Advokat Nenad Cvijetićanin objašnjava i ko može biti u programu za zaštitu svedoka.

– Neko ko može biti u programu za zaštitu svedoka jeste osumnjičeni, okrivljeni, osuđeni, svedok. Takođe, mogu biti i njima bliska lica. Da bi neko postao zaštićeni svedok, mora da postoji krivična delo iz uskog kruga krivičnih dela, koja ovaj zakon predviđa, a to su krivično delo organizovanog kriminala, ratni zločini, krivično delo protiv Ustava i bezbednosti. To je ograničen krug krivičnih dela i lica koja mogu spadati pod ovakvu vrstu zaštite. Postoje četiri mere zaštite. Jedna je zaštita imovine i lica, to je policijsko obezbeđenje, drugo je preseljenje, treće je promena identiteta, što podrazumeva promenu lične karte i četvrta u krajnjoj liniji može podrazumevati promenu opisa, odnosno plastičnu operaciju. Naša država je usvojila ovaj zakon 2006. godine i samim tim je postala deo evropskog i svetskog sistema zaštite svedoka. Nakon stupanja zakona na snagu, država Srbija je potpisala čitav niz bileteralnih sporazuma sa većinom zemalja iz Evrope, Amerikom i Australijom. Ovo je važno, jer je naša država izrazito mala, da bi se mogla efikasno primeniti jedna od ovih mera zaštite svedoka. Najefikasniji sistem zaštite je preseljenje u drugu državu sa kojom to lice nije imalo kontakt, odnosno gde postoji najmanja mogućnost da bude pronađeno – kaže advokat.

On otkriva koliko u ovom slučaju, država može da zaštiti porodicu dečaka i njega samog, kao što se to dogodilo u Crnoj Gori sa porodicom masovnog ubice sa Cetinja.

– U odnosu na konkretne okolnosti slučaja, odlučuje se i koja će mera biti primenjena. Tim zakonom je osnovna tročlana komisija, koju čini sudija Kasacionog suda, zamenik iz Republičkog tužilaštva i jedan pripadnik MUP-a. Formirane su i specijalne jedinice za zaštitu
svedoka pri Mup-u. Naš zakon je urađen po modelu zakona iz Slovačke, tako da je komisija ta koja odlučuje. Tužilac koji učestvuje u predmetu, takođe daje predlog koja će se mera primeniti, ali na kraju o svemu odlučuje tročlana komisija. Jedan od uslova, da se neka od ovih mera primeni je ta, da lice ima specijalna saznanja koje bi tužilaštvu omogućilo neku korist. To se smatra za privilegiju, ne samo u bezbednosnom smislu, već se tada obezbeđuje preseljenje, finansijska, psihijatrijska i pravna pomoć u toj novoj državi i može da se produžava do nekoliko godina, dok se lica ne snađu. U ovom konkretnom slučaju, ne vidim koja bi saznanja otac dečaka mogao da ima, koja bi koristila tužilaštvu, da bi se ovo primenilo – kaže advokat Cvijetićanin.

Advokat dodaje da mi lečimo jednu posledicu koju smo sami izazvali i da smo kao društvo napravili problem, kada smo kod ovog krivičnog dela, otkrili identitet maloletnika.

– I u krivičnim i građanskim postupcima, identitet maloletnika mora da se krije. O tome specijalno moraju da vode računa svi organi u postupku – izjavio je Cvjetičanin.

Naglašava da će roditelji snositi ozbiljne posledice, ukoliko se ispostavi da je maloletnik grubo zanemarivan.

– Sada će sigurno biti posledica. Ovo je postupak koji je medijski praćen, Centar za socijalni rad ovde postupa sigurno pažljivo. Kada primi te neke izveštaje, ceniće da li je dete bilo zanemarivano, odnosno, koji su uzroci doveli do ovoga. Oni mogu da u postupku budu jedan ili oba roditelja, lišena dela ili svih roditeljskih prava. Ukoliko oba roditelja budu lišena, Centar za socijalni rad preuzima ulogu staratelja – ističe Cvjetičanin.

Ocu dečaka na teret se stavlja da nije na adekvatan način obezbedio oružje, a dr Gordana Božilović Petrović kaže da je za to delo predviđena kazna i do 12 godina zatvora, ali napominje da i majka može krivično da odgovara zbog zanemarivanje deteta.

– Kako smo u medijima mogli da pročitamo, ocu se na teret stavlja da je na lak način omogućeno detetu da dođe do oružja, odnosno da nije bilo obezbeđeno na pravi način. To krivično delo, može da dovede i do kazne i do 12 godina. Takođe, majci se na teret stavlja, zanemarivanje deteta. Ukoliko se bude dokazalo i ona bi mogla krivično da odgovara. Tužba se sastoji u tome, da dete nije na pravilan način vaspitano, odnosno da je znala da dete ide u streljanu, ali da nije reagovala. To delo je pokrenulo niz krivičnih dela – dodala je.

Dečak se trenutno se nalazi na veštačenju i proceni u jednoj neuropsihijatrijskoj ustanovi. Prof. dr Božilović Petrović kaže da su sada moguća tri scenarija.

– Kada se završi posmatranje, Centru za socijalni rad mora da se dostavi izveštaj o kakvoj se situaciji radi kod deteta, da li on ima neko psihičko oboljenje, da li se radi o bolesti ili poremećaju ponašanja. Najvažnija je procena i da li njegovo ponašanje i u budućnosti može izazvati opasnost – napominje dr Božilović Petrović.

Zatvoreno lečenje

Ukoliko se ispostavi da postoji psihičko oboljenje, onda se on leči u dečijoj bolnici do 21. godine. Nakon toga, prelazi u odgovarajuću instituciju, odnosno posebnu psihijatrijsku bolnicu, koja se kod nas nalazi u Centralnom zatvoru i tu nastavlja lečenje.

Otvoreno lečenje

Ako je u pitanju poremećaj ponašanja, onda se takvo lice smešta u odgovarajuću vaspitnu ustanovu otvorenog tipa i ima mogućnost da bude u dodiru sa spoljnim svetom.

Vraćanje u porodicu

Treći, kao najlakši vid bi bio vraćanje u porodicu, gde se određuje tok lečenja i način, a Centar za socijalni rad vrši nadzor i slično”, kaže prof. dr i dodaje da zakonski rok u posmatranju ne postoji.

– Lekari će ga držati na posmatranju sve dok ne utvrde da li se radi o nekom oboljenju ili poremećaju ličnosti. Centar za socijalni rad je u stalnom kontaktu sa njima i dobijaju izveštaj koji će dati i koji će proveravati u određenim vremenskim periodima. Oni sada stupaju na mesto roditelja i mogu da pokrenu inicijativu za privremeno rešenje roditeljskog prava. Centar je sada veoma važan – zaključila je prof. dr Gordana Božilović Petrović.

Viši sud u Beogradu odlučio.

Viši sud u Beogradu produžio je pritvor V.K. ocu dečaka koji počinio masakr u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru.

Pritvor mu je produžen za još 30 dana.

– Ne znam kako bi takav idiotizam mogao da se komentariše. Kada se desilo to ubistvo, zbog istog prezimena kao najmlađi masovni ubica na svetu, bilo je raznih budalaština na društvenim mrežama na koje nisam ni reagovao, pre svega zbog pijeteta prema žrtvama i njihovim porodicama – kaže pisac.

U početku su ga svi pomešali sa ocem maloletnog masovnog ubice, a kako kaže, sa tom porodicom je u dalekom srodstvu.

– Poznajem oca i ne mogu ništa loše da kažem, istraga će utvrditi šta je i kako. Angažovao sam advokata koji će utvrditi ko stoji iza ovoga. Mnogo je imbeciliniji napad na knjigu. Da nije ovako strašan kontekst, bilo bi smešno. Moj roman govori o orvelovskom svetu i on je metafora tog sveta. A upravo ovo što se događa nam i govori o tome. Iako deluje nemoguće, izgleda da možete da budete napadnuti zbog fikcije – kaže pisac.

Ipak, ističe, da to nije najgore.

Ogroman broj mladih ljudi mu šalju zahteve za prijateljstvo zbog prezimena Kecmanović.

– Zbog imena i prezimena ja dobijam neograničen broj zahteva za prijateljstvo mladih iz svih krajeva sveta koji su članovi fan grupa dečaka ubice. Potpuno neverovatno. I to da najmlađi masovni ubica na svetu postaje zvezda velikog broja ljudi. U ovom trenutku ja ne vidim ništa drugo do vraćanje Bogu. Ja drugo rešenje ne vidim – kaže Vladimir Kecmanović.

Da li ste krivi ili niste krivi nije važno, važno je samo da ste nekome zapali za oko, ističe dalje. Na pitanje da li zna da ga optužuju da je nasilje počelo od “Senke nad Balkanom”, ističe da to nije video.

– Svako umetničko delo, ako je dobro, govori protiv nasilja. Mi ne živimo u vremenu u kome umetnička dela utiču na mlade, u kome idiotizam utiče na mlade. Ovo je vreme u kome budala ima prednost – rekao je Vladimir Kecmanović za “Prvu” i dodao da se nada da će sve preduzete mere pomoći žrtvama ovog stravičnog masakra.

Žena i dva policajca ubijeni su danas u pucnjavi i napadu nožem na farmi u centralnom Japanu, prenosi Rojters.Jedna osoba je povređena.

 Osumnjičeni, za koga se veruje da je tridesetogodišnjak, zabarikadiran je u kući predsednika gradskog veća, prenosi novinska agencija Kjodo. Vlasti su pozvale stanovnike da ostanu u kućama u ruralnoj oblasti oko grada Nakano u regionu Nagano, gde se dogodio napad.

Mediji kažu da je ovo redak slučaj nasilnog zločina u Japanu, zemlji sa niskom stopom ubistava. Takođe, Japan ima neke od najstrožih zakona o oružju na svetu. Svako ko želi da poseduje oružje u Japanu mora da prođe kroz rigorozan proces pre nego što dobije dozvolu. Državni medij NHK i drugi veliki japanski mediji javili su da je jedna žena izbodena nožem u napadu i da su dva policajca upucana. Policija nije odmah potvrdila detalje kada ju je kontaktirao AFP.

– Iza nje je došao maskirani muškarac sa velikim nožem i ubo je u leđa – rekao je svedok. Muškarac navodi da je pozvao Hitnu pomoć dok su komšije pokušavale da reanimiraju ženu. NHK, pozivajući se na policiju, rekao je da je napadač tada ispalio nekoliko hitaca na policajce iz oružja nalik sačmarici. Policajci su upucani nakon što su patrolnim automobilom stigli na lice mesta. Napadač je stavio oružje na prozor policijskog vozila i dva puta pucao. U napadu je povređen i jedan muškarac.

Nadležni očekuju da bi mogla da otkrije i da li je bio sa nekim u svađi, da li je nekome pretio, da li je njemu neko pretio, da li je imao simpatiju ili neuzvraćenu ljubav, pa čak i da li je viđala u stanu oružje i Molotovljeve koktele.

Petoro članova porodice i osoba koje su imale ili trebalo da imaju blizak kontakt sa dečakom ubicom saslušano je u prethodnih mesec dana, koliko je prošlo od masakra u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru kada je 13-godišnji učenik usmrtio devetoro vršnjaka i čuvara škole, a ranio još njih šestoro.

Međutim, posle oca, majke, dadilje, kao i psihologa i pedagoga škole, uskoro bi razgovor trebalo da bude obavljen i sa, možda, ključnim svedokom koji bi mogao da pruži neke krucijalne informacije kako bi se došlo do motiva jezivog zločina, ali i da otkrije da li je bilo ikakvih naznaka da se nešto tako sprema.

A reč je o njegovoj rođenoj, 10-godišnjoj sestri.

Na osnovu svih dosadašnjih iskaza, pre svega majke i dadilje dečaka ubice, jasno se dolazi do saznanja da bi sestra ponajpre mogla da otkrije da li je bilo promene u ponašanju najmlađeg masovnog ubice na svetu, kao i eventualni razlog zbog kojeg se odlučio na jezivi zločin.

Takođe, nadležni očekuju da bi mogla da otkrije i da li je bio sa nekim u svađi, da li je nekome pretio, da li je njemu neko pretio, da li je imao simpatiju ili neuzvraćenu ljubav, pa čak i da li je viđala u stanu oružje i Molotovljeve koktele.

Dan pred masakr proveli zajedno

Posebno je interesantan podatak da je, prema svedočenju majke, skoro ceo dan pre masakra upravo sestra provela zajedno sa bratom kod babe i dede, da bi se u večernjim satima vratili kući.

Kako je istakla njihova majka, desetogodišnja devojčica je delila sobu sa tri godina starijim bratom, išli su u istu školu, dadilja ih je zajedno čuvala kada su roditelji zbog poslovnih obaveza bili često odsutni, dakle najviše je vremena provodila sa njim.

Ipak, s obzirom na ti da se radi o 10-godišnjem detetu, koje je pretrpelo veliki šok nakon svega što se desilo, koje je praktično u jednom trenutku ostalo bez porodice (brat joj se nalazi na psihijatrijskim ispitivanjima, otac u zatvoru, a pod istragom je i majka), ali i drugara iz škole pošto će morati, iz bezbednosnih razloga, da bude preseljena iz “Ribnikara”, do sada je ovaj razgovor odlagan.

Saslušanje dece, inače, nije tako neobično, a poslednji slučaj koji je izazvao veliku pažnju u javnosti bio je razgovor sa malom Janom Marjanović, ćerkom Zorana Marjanovića koji je zbog ubistva supruge Jelene osuđen na 40 godina zatvora. Ona danas ima 12 godina, a u Tužilaštvu je saslušana kada je imala sedam godina.

Saslušanje u prisustvu roditelja

Kako zapravo izgleda ispitivanje devojčice od 10 godina, objašnjava advokat Denis Bećirić.

– Dete se ispituje u prisustvu psihologa, u ovom slučaju može da se desi da ne bude tu roditelj, već neko lice iz Centra za socijalni rad. Stručni tim psihologa, komisija, veštači da li je dete u stanju da da iskaz – objašnjava Bećirić.

Sa pravne strane, dete može da otkrije nove detalje.

– Živela je sa njim u kući, može da kaže neke događaje, šta je on pričao, kako je ona to doživljavala – kaže Bećirić.

Koliko će se ceniti iskaz devojčice, zavisi i od načina i uslova pod kojima je on uzet.

Kako objašnjava advokatica Natalija Rakić, da bi se iskaz uzeo u obzir moraju da se prilagode uslovi, a uzeće se u obzir i zrelost deteta, kao i u kakvim je odnosima bila sa bratom.

– Krivičnim zakonom ona spada pod kategoriju deteta, Konvencijama je obezbeđena sva zaštita dece, mora da se uzme u obzir uzrast, pol, psihički status deteta, kao i da je njen brat izvršilac dela. Dete ne sme da se oseća ugroženo, kao ni da oseća krivicu.

Međutim, posle oca, majke, dadilje, kao i psihologa i pedagoga škole, uskoro bi razgovor trebalo da bude obavljen i sa, možda, ključnim svedokom koji bi mogao da pruži neke krucijalne informacije kako bi se došlo do motiva jezivog zločina, ali i da otkrije da li je bilo ikakvih naznaka da se nešto tako sprema. A reč je o njegovoj rođenoj, 10-godišnjoj sestri.

Na osnovu svih dosadašnjih iskaza, pre svega majke i dadilje dečaka ubice, jasno se dolazi do saznanja da bi sestra ponajpre mogla da otkrije da li je bilo promene u ponašanju najmlađeg masovnog ubice na svetu, kao i eventualni razlog zbog kojeg se odlučio na jezivi zločin.

Takođe, nadležni očekuju da bi mogla da otkrije i da li je bio sa nekim u svađi, da li je nekome pretio, da li je njemu neko pretio, da li je imao simpatiju ili neuzvraćenu ljubav, pa čak i da li je viđala u stanu oružje i Molotovljeve koktele.

Dan pred masakr proveli zajedno

Posebno je interesantan podatak da je, prema svedočenju majke, skoro ceo dan pre masakra upravo sestra provela zajedno sa bratom kod babe i dede, da bi se u večernjim satima vratili kući.

Kako je istakla njihova majka, desetogodišnja devojčica je delila sobu sa tri godina starijim bratom, išli su u istu školu, dadilja ih je zajedno čuvala kada su roditelji zbog poslovnih obaveza bili često odsutni, dakle najviše je vremena provodila sa njim.

Ipak, s obzirom na ti da se radi o 10-godišnjem detetu, koje je pretrpelo veliki šok nakon svega što se desilo, koje je praktično u jednom trenutku ostalo bez porodice (brat joj se nalazi na psihijatrijskim ispitivanjima, otac u zatvoru, a pod istragom je i majka), ali i drugara iz škole pošto će morati, iz bezbednosnih razloga, da bude preseljena iz “Ribnikara”, do sada je ovaj razgovor odlagan.

Saslušanje dece, inače, nije tako neobično, a poslednji slučaj koji je izazvao veliku pažnju u javnosti bio je razgovor sa malom Janom Marjanović, ćerkom Zorana Marjanovića koji je zbog ubistva supruge Jelene osuđen na 40 godina zatvora. Ona danas ima 12 godina, a u Tužilaštvu je saslušana kada je imala sedam godina.

Saslušanje u prisustvu roditelja

Kako zapravo izgleda ispitivanje devojčice od 10 godina, objašnjava advokat Denis Bećirić.

– Dete se ispituje u prisustvu psihologa, u ovom slučaju može da se desi da ne bude tu roditelj, već neko lice iz Centra za socijalni rad. Stručni tim psihologa, komisija, veštači da li je dete u stanju da da iskaz – objašnjava Bećirić.

Sa pravne strane, dete može da otkrije nove detalje.

– Živela je sa njim u kući, može da kaže neke događaje, šta je on pričao, kako je ona to doživljavala – kaže Bećirić.

Koliko će se ceniti iskaz devojčice, zavisi i od načina i uslova pod kojima je on uzet. Kako objašnjava advokatica Natalija Rakić, da bi se iskaz uzeo u obzir moraju da se prilagode uslovi, a uzeće se u obzir i zrelost deteta, kao i u kakvim je odnosima bila sa bratom.

– Krivičnim zakonom ona spada pod kategoriju deteta, Konvencijama je obezbeđena sva zaštita dece, mora da se uzme u obzir uzrast, pol, psihički status deteta, kao i da je njen brat izvršilac dela. Dete ne sme da se oseća ugroženo, kao ni da oseća krivicu.

S obzirom da je otac dečaka u pritvoru, a protiv majke je pokrenut predistražni postupak kako bi se utvrdilo da li je bilo zanemarivanja i zlostavljanja deteta, postoji mogućnost da devojčica bude ispitana bez roditelja.

Ipak, kako kaže advokatica Rakić, majka bi trebalo da prisustvuje, ukoliko nadležni procene da je to u redu, jer po zakonu, ispitivanju bi trebalo da prisustvuje jedan roditelj.

Ukoliko se ustanovi veštačenjem da je dete spremno za davanje iskaza, njegove reči će se i te kako ceniti u budućem radu na slučaju.

Tinejdžerka (17) iz Francuske uhapšena je zbog sumnje da je u noći između utorka i srede izbola svog mlađeg brata dok je spavao.

Napad se dogodio oko 3 sata ujutru u porodičnom domu nedaleko od Tuluza. Mediji prenose da devojčica boluje od nekog oblika autizma, ali da nikad ranije nije bila agresivna.

Kako navodi izvor iz istrage, tinejdžerka se u sred noći ušunjala u sobu svog tri godine mlađeg brata i zarila u njega nož. Roditelji su spavali u drugoj sobi kada su čuli sina kako vrišti i doziva pomoć.

Otac je uspeo da obuzda ćerku i da joj otme nož, dok je majka pozvala hitnu pomoć i policiju. Dečak je hitno prevezen u bolnicu i u stabilnom je stanju.

Tinejdžerka je prevedena iste noći i određen joj je pritvor do saslušanja.

U ovom trenutku motiv napada nikom nije poznat.

Istina je sasuta u lice!

Tokom sinoćnjeg izbacivanja, voditelj Marko Đedović je obavio intervjue sa nekoliko zadrugara koji su trenutno među zvučnijim imenima ovog rijalitija, te pokušao da dozna razne informacije koje se kriju po ćoškovima imanja u Šimanovcima.

Ugostio je Ivana Marinkovića, koji je pored mnoštva stavova, podelio i onaj koji se tiče Ane Ćurčić i Anđele Đuričić, a onda otkrio zbog čega se između njih dve, opredelio za ime jedne.

– Ja Anu apsolutno razumem ali nisam joj rekao, jer njoj to ne znači. Ona je izabrala jedno drvo, juče sam hteo da pokažem da je Zorica iskorišćena od strane nje. Pa ako smo u problemu nismo krvni neprijatelji. Mislim da je ona kao izduvani balon jer kompletna situacija i energija koja ju je držala budnom. Ljudi mogu iz tog njenog ponašanja da pomisle da joj Zvezdan nedostaje. Možda sada shvati da ga još uvek voli. Anđela je svoju ljubav opravdala, dala sve, a Ana nije trebala. Veća gospođa je ispala Anđela koja je ishitreno reagovala, nego Ana sa 46 koja je došla sa pričom male gutalice – rekao je Ivan.

Anastasija i Nemanja svakodnevno dobijaju reči podrške sa svih strana sveta.

Fudbaler Nemanja Gudelj je pre dva dana zajedno sa svojim klubom iz Sevilje osvojio titulu Lige šampiona u Budimpešti. 

Po povratku u Španiju u kojoj živi, njega i njegove saigrače sačekali su obožavaoci na ulicama, a onda se Gudelj svima obratio. 

– Mnogo vam hvala na podršci i na svemu što ste nam dali, ne samo u ovom trenutku, već tokom čitave sezone. Bila je ovo jedna od najtežih godina u mom životu, na 3 minuta sam bio izgubio svog brata, a onda sam izgubio svoju bebu… – rekao je on drhtavim glasom i na kraju zaplakao.

Njegovi saigrači su ga u tom trenutku zagrlili, jedan ga je poljubio u glavu, a navijači Sevilje su skandirali njegovo ime. 

– Usput… Nije prošao ni jedan trenutak, ni jedan sekund, da nisam osetio vašu podršku. Ali nisam odustao zbog svega toga. I ovo je za nju i za sve nas – rekao je Gudelj.

Podsećanja radi, Anastasija Ražnatović i Nemanja Gudelj su pre nekoliko dana obavestili domaću javnost da su, nažalost, izgubili svoju prvu bebu. Upravo je fudbaler objavio tužne vesti na svom Instagramu, a pevačica je svoj nalog na mrežama ugasila. 

objava Nemanje GudeljaFoto: Instagram printscreen/nemanjagudelj

– Podelili smo sa vama lepe vesti i bili ste svim srcem, čestitkama i porukama uz nas. Hvala na tome. Nažalost, sada imamo loše vesti, ali znamo da ćemo imati vašu podršku i razumevanje da o tome ne želimo da pričamo. Na našu veliku žalost, Anastasija i ja smo izgubili našu bebu. Ovo je bolan trenutak za nas, ali naša ljubav će i ovo pobediti – napisao je on.

Inače, njegov brat, takođe fudbaler, Dragi Gudelj se u martu ove godine onesvestio se na utakmici u španskoj trećoj ligi. Sve se dogodilo u 13. minutu susreta između Kordobe za koju igra Gudelj i Rasing Ferola.

Srećom, posle brze intervencije lekara, osvestio se, ali je lekarski tim ipak odlučio da ga hitno prebaci u bolnicu.

Nemanja Gudelj, Anastasija RažnatovićFoto: Instagram printscreen/cecaraznatovic