Category: Uncategorized

O Miroslavu M. (64), pljačkašu benzinske pumpe, koji je u ponedeljak veče ubijen na Karaburmi tokom policijske intervencije, prijatelji malo znaju jer su ga retko kad viđali, uglavnom zbog toga što je gotovo dve decenije proveo po zatvorima.

Meštani Feketića svedoče da dugo godina nisu čuli ništa o njemu, iako je rodom iz ovog vojvođanskog sela.

„Čuli smo jutros, šta da kažemo. On je sa 20 godina otišao odavde, retko kada bi ga neko video. Znamo da je živeo u Subotici, Beogradu, a prema poslednjim informacijama, živeo je u Pančevu. Brat mu živi u Beogradu, a sestra u Vršcu. Poslednji put smo ga videli kada im je pre desetak godina preminuo otac“, navodi sagovornik.

Miroslav M. ubijen je u ponedeljak u Ulici Salvadora Aljendea oko 21.35 časova, nakon što je sa obližnje benziske stanice ukrao oko 5.000 dinara i dao se u beg. Nakon nekoliko stotina metara, policija ga je identifikovala, a on je podigao pištolj i uperio u policajce uz rečenicu: „Šta ćemo sad?“. Nakon toga došlo je do pucnjave, u kojoj je razbojnik usmrćen.

„Znam da je radio kao telohranitelj, ali i kao obezbeđenje klubova, diskoteka. Prosto, adresa mu je ostala od detinjstva, tu mu je roditeljska kuća, ali ništa o njemu godinama nismo čuli. Svakako da nas je potresla ova vest“, zaključuje sagovornik.

Međutim, Miroslavljev blizak rođak objašnjava zašto je Miroslav robijao 1992. godine, kada je osuđen za ubistvo.

„Bio je sa društvom na ulici kada je naišao jedan Hrvat, kako je došlo do koškanja niko ne zna, ali u tom komešanju je taj čovek nastradao. Miroslavljevo društvo se razbežalo, a njega je policija uhvatila. Iako nisu imali dokaza, četiri godine je trajala istraga, na kraju je on osuđen. Proveo je 11 godina u zatvoru, to ga je uništilo“, navodi rođak ubijenog Miroslava.

Pevač Mile Kitić godinama je na javnoj sceni, iako je u januaru napunio 71. godinu on i dalje radi punom parom.

Naime, pevač je poznat po tome da prepričava anegdote sa nastupa , i generalno i svog života pa je jednom prilikom otkrio jednu anegdotu sa nastupa, kada ga je Marta “nahvatala” u ženskom društvu.

– Bacale su gaće, svašta je bilo. Ja stavim oko vrata, to je bilo u Tuzli, par njih oko mene sedele, bili smo u bekstejdžu i zezali se, jedna skinula gaćice i ja stavim oko vrata. Nije ni par minuta prošlo, žena mi ulazi na vrata – rekao je Mile svojevremeno.

Podsetimo, Mile je godinama u braku sa Martom Savić sa kojom ima ćerku Elenu, koja se takođe oprobala kao pevačica.

Kurir.rs/Nova S

Dara Bubamara odavno je shvatila da je najsigurnije ulagati u nekretnine, pa je rešila da sebe počasti još jednim – drugim po redu stanom u Barseloni.

Kako Kurir saznaje, plavokosa zvezda, koja je nedavno priznala da je tokom karijere zaradila milione i sve potrošila, odlučila je da pazari još jednu luksuznu nekretninu u Španiji, i to samo nekoliko meseci nakon što je krajem prošle godine već kupila jedan stan u Barseloni.

Pevačica je toliko oduševljena ovom evropskom metropolom da je prilikom svog poslednjeg boravka tamo gledala još nekoliko stanova, od kojih joj je posebno zapao za oko jedan od oko 70 kvadrata, koji bi ona kompletno uredila, a zatim, najverovatnije, i izdavala.

– Dara je zaljubljena u Barselonu. Prijaju joj energija tog grada, ljudi… Ona koristi svaki slobodan trenutak da tamo otputuje sa svojim sinom Kostom, koji je takođe oduševljen ovim gradom. Prijateljima se poverila da joj je kupovina stana u Španiji jedna od najboljih odluka u životu. Zato je prilikom svog poslednjeg boravka u Barsi obišla još nekoliko stanova u Barseloneti, delu grada koji je udaljen svega nekoliko minuta hoda od plaže. Posebno joj se dopao jedan od oko 70 kvadrata, koji košta preko 300.000 evra. Planira da ga kompletno uredi i da ga izdaje, te da od njega ubira mesečnu rentu. Ona ne želi da se o ovome priča u javnosti, jer se nikada nije hvalila nekretninama koje ima u svom vlasništvu. Dara mnogo radi i mnogo troši, ali je s godinama shvatila da je najbolje ulagati u kvadrate i da tu nema greške – započinje priču naš izvor, pa nastavlja:

– U poslednje vreme je toliko radila da joj je zaista preko potreban odmor, te je ceo januar podredila odmoru. Trebalo je da putuje s pokojnim Milanom Radulovićem Laćom i za Izrael, ali je njegova smrt poremetila sve planove. Zato se sada odmara u Dubaiju, pa će odmah posle toga opet u Barselonu, kako bi nastavila sa uživanjem, ali i kako bi završila sve što treba u vezi sa ugovorom i kupovinom nove nekretnine. Kad se vrati, čeka je promocija singla “Koka roka”, za koju je tekst pisao pokojni Laća, a za koju svi kažu da će biti megahit – završava naš izvor.

Inače, Darina prva nekretnina u Barseloni nalazi se se takođe u blizini Barselonete, a u pitanju je dvosoban stan sa ogromnom terasom i pogledom na more.

Pozvali smo Bubamaru, koja je trenutno u Dubaiju, kako bismo dobili njen komentar na naša saznanja, ali je njen broj bio nedostupan.

Ona je nedavno za domaće medije istakla da nikada nije želela da se hvali nekretninama u svom vlasništvu.

– Nikada se nisam hvalila svojim nekretninama, to nije moj stil. Svakako imam sina, želim da mu obezbedim lagodan život, a sve što je moje, to je i njegovo, zapravo, sve što sam stekla ostavljam Kosti, a isti stav ima i njegov otac Milan, moj bivši muž – rekla je tada Dara.

Nikad nije štedela na nekretninama

Ima stanove u Beogradu i Novom Sadu

Pored prvog stana koji je prošle godine kupila u Barseloni, Dara godinama već u svom vlasništvu ima i nekoliko luksuznih nekretnina u Novom Sadu, odakle je inače i rodom. Pevačica se takođe skućila i u Beogradu, u elitnom naselju Dedinje.

Iako je svojevremeno pričala da će sve nekretnine da rasproda, to očito nije slučaj, pa gotovo svake godine u medije ispliva podatak da se Dara počastila nekom novom nekretninom.

– Meni prijateljica stalno govori: “Daro, šta će ti toliko kuća i svega, pa umrećeš pod jednim krovom, u jednom krevetu.” Stvarno je u pravu. Šta će mi toliko nekretnina, umreću u jednom krevetu. Ma, sve ću da rasprodam, šta me briga – rekla je tada pevačica, koja je navodno sinu Konstantinu za 11. rođendan poklonila stan u Novom Sadu vredan 150.000 evra.

Kurir.rs/A.P.

Jetmir G. (24) iz Crne Gore glavni je osumnjičeni za ubistvo studentkinje Ivane K. u iznajmljenom stanu na Zvezdari 23. decembra prošle godine. Za njim je raspisana međunarodna poternica, ali ga policija u Crnoj Gori nije zatekla na adresi na kojoj je prijavljen, saznaje Kurir!

– Policija je izašla na teren, ali osumnjičeni nije bio na adresi. Potraga se nastavlja, a Jetmir G. je sada na crvenoj poternici Interpola – kaže dobro upućeni izvor Kurira.

Prema rečima stručnjaka sa kojima smo razgovarali, postoje dva načina bekstva kojima je Jetmir mogao da se posluži.

– On je osumnjičen za krivično delo teško uvistvo i pretpostavlja se da je u pitanju zločin iz niskih pobuda odnosno ljubomore, prema tome njega najverovatnije čeka doživotna robija – kaže naš sagovornik i dodaje:

– Svestan toga, on je ili pobegao preko granice, najverovatnije na Kosovo i Metohiju ili u Albaniju, ili se krije u manje pristupačnim predelima s obzirom na to da je vodič planinarima.

Kurir je kontaktirao i sa Upravom policije Crne Gore, ali istragu vode srpski istražni organi i oni nisu nadležni za otkivanje detalja iz istrage.

– Za sada ne možemo da dajemo informacije jer istragu vodi policija iz Srbije, ali čim osumnjičeni za ubistvo Ivane K. bude priveden javnost će o tome istog momenta biti obaveštena – rekli su za Kurir.

Podsetimo, Više javno tužilaštvo u Beogradu je otkrilo detalje ubistva. Kako navode, Jetmir je 12 dana pre nego što je Ivani lišio života boravio u njenom stanu, a 23. decembra je ugušio prekrivši joj rukom usta i nos.

Pretpostavlja se da su bili u emotivnoj vezi, ali mnogi nbliski njoj ne znaju ništa o njihovom odnosu.

– Ne verujem da su bili u vezi. Ivana ga je verovatno kao prijatelja ugostiva jer takav odnos vlada među planinarima – rekao je Ivanin prijatelj nedavno za Kurir.

Njeno telo su pronašli članovi njene porodice dan kasnije, a ključni dokaz na kom će tužilaštvo temeljiti optužnicu je Jetmirov DNK ispod žrtvinih noktiju, što ukazuje na to da se Ivana branila od svog ubice.

Kurir.rs/D. Antonijević

Carinici su u saradnji sa policijom juče na prelazu Gradina sprečili pokušaj krijumčarenja.

Slučaj je otkriven kada je u večernjim časovima, na izlazu iz zemlje, za detaljnu kontrolu izdvojen VW pasat, švedskih registarskih oznaka, kojim su iz Švedske ka Bugarskoj putovala dvojica stranih državljana.

Putnici su carinicima na prelazu rekli da sem ličnih stvari nemaju ništa da prijave, ali su službenici, sumnjajući u njihovu izjavu, ipak odlučili detaljno da pregledaju automobil.

Ubrzo su njihove sumnje potvrđene, jer su primetili da je tapacirung u prtljažniku, iza zadnjeg sedišta, naknadno montiran. To je ukazalo na mogućnost da se iza metalne ploče koja je sa jedne strane bila zavarena, a sa druge pričvršćena pur-penom, nalazi specijalno napravljen prostor za skrivanje krijumčarene robe.

Čim su otvorili deo skrivenog bunkera, carinici su zatekli dve plastične kese i platnenu torbu ispunjene neprijavljenim evrima, ukupno 343.000 neprijavljenih evra. Među novčanicama je najviše bilo onih u apoenima od 50, 20 i 10 evra.

Policija je saopštila da je u saradnji sa UКP, Odeljenjem za borbu protiv korupcije i Regionalnim centrom granične policije prema Republici Bugarskoj, Upravom carina i Posebnim odeljenjem za suzbijanje krijumčarenja Višeg javnog tužilaštva u Nišu, uhapsila sirijske državljane M. К. (29) i I. A. (46) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo pranje novca.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će, uz krivične prijave, biti privedeni nadležnom tužilaštvu u Nišu.

(Kurir.rs)

Rijaliti učesnica Marija Kulić otkrila je u emisiji “Pitanja gledalaca” da li utiče na Miljaninu sreću.

Naime, Kulićeva je na pitanje o ćerki odgovorila sledeće:

– Ne slažem se sa tim da ona misli, ona sumnja i nepoverljiva je. Ona ispada dvolična za stolom, kako jedno priča, a drugo misli. Kad je bila situacija da Car priča o Aleks, loše zu nju, a ona je u situaciju da ćuti, a gotivi Aleks i ne može da ćuti. Ako kaže nešto hoće da se posvađa sa njom jer mu pravi svađšu sa Carem. Ja bih joj rekla da gleda samo sebe, a ko tražo dlaku u jajetu da prekine odnos, neka ga prekine ona i nastavi sama – govorila je Marija.

Kakve veze to ima sa rečenicom iz pitanja? – pitala je Sanja.

– To nema veze, Zola nije njena sreća. Kaže da ne može da priča i da je ucenjuje – nastavila je Kulićka.

– Ne mama, ti si rekla da traži sitnicu. Ja sam ti danas pričala o svemu, naš dogovor je da kažem – rekla je Miljana.

– Ja sam rekla da Nenad ima više ciljeve ka njenoj porodici i da ih zavije u crno i izvadi dušu. Spreman je da čeka godinu, dve ili pet. On zna da je Marija stub porodice i ako ga je Marija prihvatila ništa ga neće sprečiti da dođe do tog većeg cilja. Cilj je da vas zavije u crno, uzme sve i napravi masakr. On bi se sad za pet minuta pomirio sa Miljanom. Večeras kad bih imao opet sa Miljanom bilo šta, on bi sve oprostio. je l’ to ljubav? nije ljubav. Meni je Miljana rekla da Bebica sve zna o njima, kako je učestvovao u prevarama. Je l’ si rekla? – kazao je Zola.

Zna sve, tvoj odnos sa mnom, sa Tijanom i Anom, kad se posvađamo. Sve zna – rekla je Miljana.

Da li je učestvovao s tobom i bio svedok i govorio da uzimaš njene pare, da bi prikrila njene stvari? – upitao je Zola.

– Da, pred ulazak mama je uzela neke pare da se opremim i videla sam gde je ostavila novac. Podržavao me je u krađi, bili smo u kazinu, dva puta sam založila telefon i podržao je da uzmem da bih vratila telefon. On je znao da uzimam taj novac od tebe. Mama ja se kunem u sve na svetu da je to tako – pričala je Miljana.

– Nije bilo tako – dodao je Bebica.

– Mama znam da nisi dobro, u tebe se kunem, evo i krstim se. Mama zna na šta mislim, jer smo odbvojili za rijaliti, ostalo je u sefu. On je znao za to i kunem se, mama, nemam razlog da lažem, pa sam posle vratila – nastavila je Miljana. Podržavao me je da uzimam i znao. Šta se tek sprema, mene je strah kao da je u sekti. Mama, ja se plašim – govorila je Miljana.

Kurir.rs/S.B.

Šezdesetdvogodišnji Z. M. koji je večeras pronašao leš bebe u zamrzivaču, u kuću u Zemunu se doselio sa decom nedavno. Kad je otvorio zamrzivač pronašao je zaleđenu bebu!

On je odmah slučaj prijavio policiji, prenosi Telegraf.rs.

Komšije koje žive preko puta kažu da ništa nisu znale i da ih je policija obavestila šta se desilo.

Dve ekipe policije nalaze se ispred zgrade, a Hitna pomoć je izašla na teren, ali je u međuvremenu otišla.

(Kurir / Telegraf.rs)

Luka mi je prijatelj, generacija smo, nisam više mogao da gledam kako se muči, priča junak Nikola.

Nikola Subašić rođen je ratne 1993. godine kao tada jedina beba u Glamoču u BiH. Luka Vasiljević došao je na svet 1994. u Višegradskoj, sa brojnim drugim beogradskim bebama. Mnogo godina kasnije, život je učinio da ova dva momka postanu najbolji drugari i da baš taj dečak iz Glamoča dečaku iz Beograda da svoj bubreg i više od pola svoje jetre – i spasi mu život.

Ta istovremeno strašna i prelepa priča o prijateljstvu, hrabrosti i neverovatnom požrtvovanju počinje 2017. godine.

“Luka ima cirozu jetre. Otkazali su mu bubrezi. Sa svega 23 godine njegov život sveo se na dijalizu.”

Dok se priseća strašne dijagnoze koja je njenom sinu postavljena pre dve godine, majci Jeleni oči se na momente zastakle kao da će zaplakati, ali ona to ne čini ni jednog trenutka.

“Nisam više mogao da ga gledam kako se muči”

Čim je test potvrdio kompatibilnost, Nikola je znao da će drugu dati oba organa, Foto: M. Leskovac

Luka ima urođeni nedostatak enzima Alfa 1 antitripsina, koji može da izazove probleme ili sa plućima ili sa jetrom. Jelena i njen muž, koji takođe imaju ovaj nedostatak, nikada nisu imali problema, pa su se nadali da će tako biti i sa njihovim detetom.

Međutim, kada im je život podelio takve karte, Vasiljevići su ostali prepušteni tuđoj volji. Jedina nada za Lukin oporavak bila je transplantacija i bubrega i jetre, a to je onaj trenutak kad se i najbliži povuku i zaćute.

Situacija je utoliko bila gora što roditelji nisu mogli biti donori – Jelena ima krvnu grupu AB, njen muž A, Jelenina sestra takođe AB, a Luka B. Trunka nade pojavila se kada se sestričina Bojana (31) javila iz Egipta ubeđena da baš ona odgovara, ali su je rezultati iz laboratorije brzo demantovali. Nije mogla ni Lukina učiteljica koja se odmah javila, ni drugovi Stefan Ilić i Stefan Ćorović, i tako je Luka ponovo vraćen na početak.

Sve dok život, kako to već ume, opet nije izmešao karte. Tu kreće priča o Nikoli Subašiću (24), mladom momku koji sa bratom živi kao podstanar u kući Vasiljevića. Nikola je dete iz izbegličke porodice. Oca je izgubio, a majka, sestra i još dva brata žive u Banjaluci.

U Beograd je došao trbuhom za kruhom. Sa Lukom se sprijateljio čim su se upoznali.U vreme kad se Luka razboleo, Nikola je radio preko omladinske zadruge u Zemunskoj bolnici. Tako je i izbliza gledao Luku dok se mučio na dijalizi.

– Luka mi je dobar drugar i bilo mi je žao što se tako se pati, što ide na tu dijalizu… Generacija smo. Gledao sam kako više nema vremena za sebe, ni za kakve aktivnosti, da mu se život svodi samo na bolnicu – priča Nikola.

“Odmah sam znao da ću mu dati oba organa”

Jelena, Lukina mama, na Nikolu gleda kao na drugog sina, Foto: M. Leskovac

Nije se dvoumio ni trena. Otišao je da se testira i čim su rezultati potvrdili kompatibilnost, Nikola je znao da će drugu dati i bubreg i deo jetre.

– Ma naravno da se nisam premišljao. U pitanju je bio život mog druga i za mene nije bilo druge opcije. Odabrao sam rešenje koje nikome ne šteti, a Luki spašava život – govori Nikola i to tako smireno kao da priča o nečemu što se događa svaki dan.

I sad pamti kako se Luka ozario kada mu je saopštio srećnu vest.

– Bio je slomljen, potonuo. Nije video izlaz. Kada sam mu rekao da ću mu dati bubreg i deo jetre, nasmejao se kako dugo nije. Celo lice mu se ozarilo. Obojica smo u tom trenutku imali jaku veru da mi to možemo – priča skromni mladić.

Snaga Lukine volje videla se po tome što je sam istražio i našao bolnicu Arčibadem u Turskoj koja može odmah da uradi duplu transplantaciju, jer se takve operacije u Srbiji ne rade. Luka ne želi mnogo da govori jer ovo, kaže, treba da bude priča o Nikolinoj hrabrosti.

“Bio sam spreman na sve. I na najgore”

Ali za ovu bitku, bilo je potrebno da budu hrabri obojica. I Luka je to takođe bio. Nije se plašio, iako je njegov život svakog dana bio na kocki.

– Nekako sam bio spreman. Bio sam spreman i na najgore – kratko kaže Luka, koji za sve vreme mukotrpne borbe nikada nije zakukao niti pustio suzu.

Na VMA su ga ekspresno pripremili za zahvat i tada je ostao još jedan problem, naći 120.000 evra za lečenje.

Majka Jelena, lavovskog držanja i lavovskog srca, stvari nije prepuštala slučaju. Ispoštovala je proceduru da za novac prvo pita RFZO, a kada su oni odbili, uputila se pravo u Ministarstvo zdravlja.

– Primio nas je državni sekretar Berislav Vekić i dao nam reč da će se novac naći. Ispunio je sve što je rekao. Celokupno Lukino lečenje u Istanbulu platila je država – kaže Jelena.

Nikola i Luka kao pobednici u Turskoj, Foto: M. Leskovac

Na put su krenuli 1. jula prošle godine. Čak su se i turskoj bolnici čudili hrabrom Nikoli. Nikada, kažu, nisu imali slučaj da je neko donor oba organa a da pritom nije ni u srodstvu s onim kojem donira.

“Jedan od 10 umre, da li ste spremni?”

Doktor im je odmah predstavio kako stoje stvari.

– Luki je rekao da jedan od 10 takvih pacijenata umre, a on mu je odgovorio: “Ja nemam izbora”. Nikoli je potom saopštio da jedan od 1.000 umre, ali ni Nikolu to nije pokolebalo. Onda je usledilo ispitivanje pred etičkim timom, a Nikola je išao i kod psihologa da bi se utvrdilo da li on to stvarno hoće – priseća se Jelena Vasiljević.

Hrabri Nikola sve je to posmatrao samo kao procedure kroz moje da prođe do konačnog cilja. Ni u jednom trenutku, kaže, nije pomišljao da odustane niti se plašio.

– Majka me je naučila da prihvatam odgovornost za svoje odluke, bilo da su dobre ili loše. Ovo je bila dobra odluka, ja sam to znao, i ništa nije moglo da me od nje odvrati – priča hrabri mladić.

Transplantacija je obavljena 20. jula. Tada je sve trebalo da bude završeno. Međutim, kada su doktori otvorili Nikolu, ispostavilo se da mu je jetra manja nego na snimcima i da će morati da odseku čak 70 odsto. Zato su, u tom trenutku, odustali od bubrega, jer bi to ugrozilo Nikolin život.

– Plašila sam se Lukine reakcije kad vidi da mu bubreg nije presađen, jer njemu je dijaliza bila smrt. Kad sam ga videla budnog posle transplantacije, on mi je samo rekao: “Bio je doktor, ali ja sam i pre njega znao da nisam dobio bubreg”. Kako to, pitala sam ga, a on mi je smireno rekao: “Pogledao sam kesu od urinarnog katetera i video da je prazna” – priseća se Jelena ovih bolnih reči svog sina i zastaje samo na nekoliko sekundi, kao da još jednom proživljava taj trenutak.

Jelena je jednako brinula i o Nikoli. Posle transplantacije jetre Nikola je imao baš jake bolove. Dugo nije mogao ni da se ispravi koliko ga je jako zatezala rana od operacije. Jelena je bdila nad njim dan i noć, dok se nije oporavio.

Ali, ni Luka ni Nikola nisu klonuli. Čak ni onda kada su usledile brojne komplikacije. Luki je jedno veče, iz stomaka krenula da kulja žuč, pa je odmah prebačen u bolnicu gde je ponovo operisan i gde mu je stavljen dren. Tada mu je doktor saopštio najteži deo koji mora proći – zabranjeno mu je da bilo šta pojede 35 dana.

“Uspeli smo”, Jelena i Nikola posle povratka iz Turske, Foto: M. Leskovac

– Kad god bi doktor ušao da ga pogleda, Luka bi upitao da li sme bar nešto da unese u usta, a doktor bi odgovorio: Sabur, što znači strpljenje. Bilo je to nadljudsko strpljenje, jedna i fizički i psihički nadljudska borba – prisećaju se i Jelena i Nikola.

Tako je bilo sve dok Luka jednog dana nije dobio toliko jak napad, da su morali da mu rade skener glave kako bi videli da nije došlo do oštećenja na mozgu.

– Urlao je toliko jako da su se Turci okupili u hodniku bolnice da vide šta se dešava. Radili su mu dijalizu na tri, umesto na dva dana i to je dovelo do skupljanja otrova u organizmu. Kada su ga stavili na dijalizu 24-vorocasovnu i nakon 5 dana intenzivne nege izgubio je 15 kilograma, toliko je vode i otrova izašlo iz njega – priča majka Jelena.

Posle toga mu je doktor rekao: Jedi šta hoćeš, srediću tokom sledeće transplantacije sve što bude trebalo.

Nikola je, inače, sve vreme bio u Turskoj. Čak i onda kada je sve bilo pod kontrolom i kada je mogao da se vrati u Beograd na nekoliko dana, on nije hteo da ostavi svog druga. Od jula pa sve do kraja decembra živeli su u iznajmljenom stanu nadomak bolnice.

– Samo su nam jedan dan u novembru iz bolnice javili da Nikola dođe na snimak pluća. I znali smo da je to to, da konačno sledi i transplantacija bubrega. Nikola je bio srećniji nego Luka. Rekao je: Idemo, završavamo. I tako je i bilo – priseća se Jelena.

Nikola je prvi izašao sa operacije, a Luka tri sata kasnije. Majka je prvo pogledala u Lukinu kesu od katetera koja je ovoga puta bila puna. Bubreg je proradio odmah na operacionom stolu.

I oporavak je išao brzo. Nikola ovoga puta nije imao bolove, a Luka je bio preporođen što konačno više ne mora na dijalizu.

“Sad su dobro, svađaju se kao rođena braća”

U Beograd su se vratili 24. decembra.

– Sad su dobro, svađaju se kao rođena braća. U stvari, Luka se svađa sa Nikolom, jer Nikola je tako dobar da on i ne ume da se svađa – ponosno priča Jelena dok gleda Nikolu kao rođenog sina.

Nikola šest meseci mora da miruje, pa trenutno ne radi u bolnici, a najverovatnije se na taj posao neće ni vraćati.

– Sada, kada krećemo od nule, plan nam je da podignemo kredit i pokrenemo neku firmu, a Nikolu postavimo za direktora. Pa ako nam krene, krene, mi smo najgore već pregurali – dodaje Jelena.

Nikola kaže da se oseća potpuno normalno i zdravo. Više ne sme da pije alkohol i gazirano, i mora da povede računa o ishrani.

– Eto, to su vam dobre strane kad ste donor. Krenete zdravo da živite i da vodite računa o sebi – poručuje kroz osmeh.

Milorad, Luka, Stefan i Nikola, Foto: M. Leskovac

A Luka? Luka kaže da je ponovo rođen. I na prvo mesto stavlja svoje odane prijatelje: zahvaljuje se kumu Milošu Vojkiću, kao i Nikolinom rođenom bratu Miloradu Subašiću i drugu Nikoli Jankoviću koji su čekali ukoliko ne uspe sa Nikolom da oni budu donori. Drugovima Stefanu Iliću i Stefanu Ćoroviću koji su non stop bili uz njega. Luka ističe posebnu zahvalnost Branku Babiću prijatelju Lukinog teče Jovice Anđelića koji je iako ga ne poznaje ponudio svoju finansijsku pomoć ukoliko država ne odobri lečenje. Majka Jelena je posebno zahvalna za emotivnu i finansijsku podršku sestri Vesni i zetu Jovici Anđeliću bez koje ne bi mogli da izdrže u Istanbulu, kao i porodici, Lukinim i svojim prijateljima koji su bili i ostali uz njih sve vreme.

Luka ne priča mnogo, ali kad Nikola uđe u sobu, on nas sve ozari osmehom.

Nikolu sam, inače, mesecima čekala da pristane na razgovor. Kratko mi je, preko Jelene, poručio da organe nije donirao da bi se o tome pisalo. Međutim, Jelena je našla način da ga na kraju ubedi.

Zašto si se predomislio, pitala sam ga.

– Hoću da ljudi vide kako biti donor nije ništa strašno. Hoću da naš slučaj motiviše nekoga da uradi isto– kaže on odlučno.

Ako pitate Nikolu, on će vam reći da nije učinio ništa posebno, jer se njegova nemerljiva dobrota delom ogleda i u toj neverovatnoj skromnosti velikog čoveka.

– Otuđili smo se. Živimo nekako jedni pored drugih, umesto jedni sa drugima – zaključuje on, dodajući da jedva čeka da Luku odvede u posetu kod njegovih u Banjaluku.

– Majka je presećna i ponosna na mene, a sestra kaže “Luka je sad naš brat” i moraš ga dovesti da ga upoznamo –priča ovaj hrabri mladić i dodaje da će na put krenuti svi zajedno, sa Jelenom na čelu naravno, jer su oni sada jedna velika porodica.

Zoran M. (62) večeras je obavestio policiju da je u Zemunu u kući, dok je čistio stari frižider u kesi pronašao zamrznuto telo bebe.

Policijska patrola je odmah izašla na lice mesta i ustanovila da se najverovatnije radi o novorođenčetu, prenosi Blic.

Zoran M. u toj kuci živi sa četvoro dece, starosti između 3 i 23 godine. Zoranova supruga ne živi sa njima od maja prošle godine.

Uviđaj i istraga su u toku…

(Kurir.rs / Blic)

Preminuo je u 56. godini života.

Slobodan Ćirković Boki preminuo je juče u Beogradu.

Iako je po profesiji bio bankar, najveći deo svog života je proveo kao fotograf i snimatelj, a ostavario je epizodne uloge i u serijama „Bolji život“, „Srećni ljudi“, a imao je prilike da sarađuje i sa Al Paćinom i Kijanuom Rivsom u filmu „Đavolji advokat“.

Na Fejsbuk je objavljena vest o njegovoj smrti, te su objavili da že sahrana biti na groblju Lešće.

„Svojom energijom prijateljstva i optimizma, svakome ko ga je poznavao i sarađivao sa njim, bio je lek na ranu i snaga u svakoj tuzi i brigama“, piše u objavi na ovoj stranici.