Category: Uncategorized

Hamdija Ramulj iz Viteza, zvani “Bosanski Hulk” postao je popularan na društvenim mrežama jer je tvrdio da je najjači čovek u Bosni i Hercegovini.

Na jutjubu je objavljivao snimke na kojima se vidi kako demonstrira svoju snagu. Tako je po ciči zimi i u snegu samo u donjem vešu brijao i umivao u šumi, ubio je bika, a kazao je jednom prilikom da u teretanu nije išao.

Međutim, kako je ispriičao za Jutjub kanal u emisiji kod Srećka Stipovića, sve je propalo, primoran je da se snalazi i svakodnevno bori da prehrani porodicu.

Otac je petoro dece, do skoro je radio u šumi, sekao drva, međutim, sada mora da taksira.

Dodatni problem predstavlja i policija jer ne može da namiri porezne obaveze, a i nezakonito je radio u šumi. Hamdija nema završenu školu, samim tim ne može da se prijavi ni kao porezni obaveznik.

Kako je ispričao, želeo bi i da plaća porez i da mu se vodi radni staž, ali veliki problem predstavlja pronalazak posla.

– Moram nešto da radim, slomila me i šuma, prete mi zatvorom. Ako me uhvate da radim na crno 500 maraka je kazna. Ne daju mi da se osiguram, da mi ide staž. Hteo sam da kupim kombi, da idem da vozam Arape kao turiste, da se učlanim u agenciju – započinje priču Hamdija.

Kada je reč o taksiranju, kaže da svakakvog naroda ima, ali je zarada slaba.

– Nije loše, ima svakakvih. Ustao sam u pet, do devet sam zaradio 10 maraka. Moram nešto da radim. Ne mogu u šumu, otići ću u zatvor. Mogao sam upisati u školu, jedino preko veze neko da mi sredi. Šta da radim, bolje mi je i da taksiram nego da idem u zatvor. Ne daju mi u šumu, sebi sam napravio Jutjub, a oni mi prete zatvorom jer sam objavljivao te snimke – priča Hulk.

Dnevno zaradi 20 maraka, ali to mu nije dovoljno da prehrani svoju mnogobrojnu porodicu. Kaže da ni njegova supruga ne radi.

– Sad sam napravio i vizit karte, da me zove ko god treba i malo dalje relacije jer je to skuplje, pa da zaradim više. Deset ode za gorivo, deset meni. Šta ja mogu sa tim?! Ali i ovo što radim je nezakonito, odmah su mi rekli – radi dok te ne uhvate.

– Kupio sam 300 pilića, to su mi ljudi na TikToku pomogli, ali i to sam propao. Šta god da sam probao – propao sam. Četiri ovce su mi krepale, četiri koze su mi krepale – kaže Hulk.

Hamdija tvrdi da se mnogima obratio za pomoć, ali da ništa nije dobio.

– Ljudi mi kažu, ajde Hulk, hoćemo da se tučemo. Pa nisam ja Hulk, nisam budala, snimak je to tako bio. Treba da zaglavim zatvor, a moja deca nemaju da jedu. Ja im kažem da sam porodičan čovek, koji samo hoće da izvede decu na pravi put – kaže Hamid.

I pored svih nedaća koje su ga zadesile, ne krije osmeh sa lica. Priča i da ima onih koji ga vređaju po društvenim mrežama, ali i da je među decom postao jako popularan.

– Kada me deca vide, viču “Eno Hulka”, i zaustavljaju me. Planiram da ugasim TikTok, znaš kako je to, žene mi šalju bezobrazne slike, počinju se skidati. Ne znam zašto ne ukinu tu društvenu mrežu – ispričao je Hulk.

On je istakao da mu je cilj da se samo bori za svoju porodicu.

(Kurir.rs)

Na auto-putu između Ćićevca i Paraćina u pravcu Beograda dogodila se saobraćajna nesreća u kojoj je povređena devojka.

Automobil je prevrnut na krov, a devojka leži na putu. Prema rečima očevidaca, u svesnom je stanju. Kako sa lica mesta kažu za Telegraf ona je ispala iz automobila.

Kurir.rs/Telegraf

Na auto-putu između Ćićevca i Paraćina u pravcu Beograda dogodila se saobraćajna nesreća u kojoj je povređena devojka.

Automobil je prevrnut na krov, a devojka leži na putu. Prema rečima očevidaca, u svesnom je stanju. Kako sa lica mesta kažu za Telegraf ona je ispala iz automobila.

Kurir.rs/Telegraf

Nepoznati muškarac skočio je večeras sa terase u beogradskoj opštini Mladenovac.

Na instagram profilu “mladenovac_danas” objavljena je fotografija na kojoj se vidi da je policija izašla na lice mesta.

Detalji nesreće nisu poznati.

SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu

Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.

Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.

– Ne mogu da uđem u sopstvenu kuću od straha, kako krene da pada mrak ponovo su mi pred očima cigle koje mi lete oko glave. Policija radi na tome, ali moj strah ne mogu da otklone – vidno potresena priča Rozalija Husar (68) iz Novog Itebeja kod Zrenjanina. Ona i njen suprug Janoš (72) žive u neprekidnom strahu od prošle srede, kada je grupa muškaraca demolirala njihovu kuću. Sve je, kako dodaje, počelo još u subotu 5. avgusta.

– Od subote do te kobne srede trajalo je neprekidno puštanje glasne muzike od koje suprug i ja noćima nismo mogli da zaspimo. Sve se dešavalo u kući do naše, sa kojom nas deli jedna ograda. Izdržavali smo koliko smo mogli, zaista – počinje svoju priču Rozalija.

Jedno lupanje na prozor, pa napad

Kako dodaje, u sredu je Janoš odlučio da skrene pažnju ljudima u susednoj kući da malo utišaju muziku.

– Moj suprug je otišao do zajedničke ograde i vikao da smanje muziku. Međutim, niko nije ni mogao da ga čuje jer je buka bila prevelika, muzika je preglasno svirala. Zatim je počeo da im lupa na prozor kako bi ga čuli. Utom se desilo da jedan mali kvadrat od prozora napukne, što zaista nije imao nameru. Od buke nije bio svestan da je jako udario u prozor – priča Rozalija

Ono što je potom usledilo ostavilo je ovo dvoje ljudi da žive u neprekidnom strahu i grču od novih napada.

– Malo nakon toga ja sam sedela i slikala, dok je suprug bio u dnevnoj sobi. Odjednom mi je pored glave, svega 5 do 10 santimetara dalje proletela cigla. Odmah sam začula novo pucanje stakla i cigle su letele na sve strane. U dnevnoj sobi gde je bio suprug cigla je proletela 20-ak centimetara od njegove glave – drhtavim glasom nam priča Rozalija.

Kako dodaje, grupa muškaraca potom je razvalila kapiju kuće sa ulice, ušla u dvorište, a zatim uz povike da izađu razbijala stakla na traktoru, automobilu, crepove na šupi i sve što im se našlo pod rukom.

– Čuli smo lomnjavu, udarce, viku, nismo znali šta nas čeka. Zvali smo policiju u toj panici, nismo znali ni koliko ih je tačno napolju, delovalo je da ih ima najmanje deset. Srećom, naš vučjak je bio u tom momentu unutra, on je glasno lajao i možda je to jedini razlog što nisu odlučili da provale i unutar kuće i da nas više ne bude – prepričava traumatično iskustvo Rozalija, koja je od tog trenutka gotovo svakodnevno po bolnicama.

Dolazak policije

Prema rečima naše sagovornice, policija je došla na lice mesta, napravila uviđaj, a nešto kasnije uhapšena su četvorica muškaraca.

– Policija je došla, tražili su i čaure od metaka jer je valjda ispaljeno nekoliko metaka. Mi to nismo ni znali, od buke koja je bila, razbijenih stakala, lupnjave cigala. Kako su nam rekli, četvorica ih je uhapšeno. Ja znam da policija radi svoj posao, ali moj strah ne mogu da poprave, ne može niko – kaže 68-godišnja Rozalija.

Kako nam je potvrđeno iz policije, 10. avgusta je ovaj slučaj prijavljen, a po nalogu Osnovnog javnog tužioca ubrzo su identifikovana i uhapšena četiri lica iz okoline Žitišta zbog sumnje da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje.

“Samo želimo da živimo u miru”

Prema rečima porodice Husar, nakon svega što se dogodilo oni žive u strahu.

– Ne mogu da uđem u sopstvenu kuću od straha, kako krene da pada mrak ponovo su mi pred očima cigle koje mi lete oko glave. Pritisak mi je od tada 220 sa 110, dolazila je i Hitna pomoć tada, jer mi je bilo jako loše zbog straha koji sam doživela – navodi Rozalija Husar.

Od ovog događaja prinuđena je da ide po lekarima, a suprug ne može ni da sanira štetu na kući i svemu drugom jer mora da je vodi po bolnicama.

– Mi bismo samo da živimo u miru. Imamo mi i decu koja žive svoje živote sa svojim porodicama. Ne želimo da ih opterećujemo i da oni budu u strahu za nas. Jedino što želimo je da povratimo mir, ali posle svega što se dogodilo, mislim da će to teško biti moguće. Svaki put kad zatvorim oči, pred sobom vidim kako puca staklo i proleću cigle. Pa zar je to normalno, da u sopstvenoj kući ne možemo da boravimo od straha? – sa razočarenjem i pesimizmom pita se ova žena.

Kurir.rs/Blic

Ispred nas jedan dug i težak period, ali zahvaljujući ljudima koje volim i koji vole mene i Bogdana i ovo ćemo izgurati, kaže Milena Popović, državna sekretara u Ministarstvu turizma i omladine.

U spavaćoj sobi u stanu u kojem živi sa sinom Bogdanom, kog je dobila sa mučki ubijenim Oliverom Ivanovićem, liderom Građanske inicijative “Sloboda, demokratija, pravda”, izbio je požar koji ga je gotovo uništio. U to vreme, ona je, bila u Novom Sadu s partnerom Igorom Jurićem, osnivačem Centra za nestalu i zlostavljanu decu, a po povratku je zatekla zapaljen stan.

I dalje nisu poznate okolnosti pod kojima je požar izbio.

– Još uvek je istraga u toku i nemam informacije o tome kako je do požara došlo. Nemam apsolutno ideju o tome kako je moglo doći do požara. Sačekaću da vidim šta će stručni ljudi koji rade na slučaju utvrditi – kaže za “Blic” Popović.

Stan je, prema njenim rečima, “uništen čitav, kompletno”.

– Mora da se renovira sve od početka. Šteta je ogromna – kaže Popović.

“Ne smem ni da pomislim šta je moglo biti”

Sve se desilo pre dva dana a, kako su tada komšije rekle “Blicu”, nisu osetili da se išta dešava u stanu. Pretpostavka je da je tinjao neko vreme. Na pitanje da li joj je sve to čudno, ona odgovara da su srećne okolnosti dovele do toga da situacija ne bude još gora.

– Ne bih da spekulišem. Tačno je da niko od komšija nije primetio, ali je stan bio hermetički zatvoren, nije bilo vazduha i Bogu hvala požar se nije proširio na ostale stanove i sam od sebe se ugušio. Ne smem ni da pomislim šta je sve moglo biti. Koliko sam mogla da primetim u svom tom haosu, sve je na svim mestu. Nema stvari koje nedostaju – rekla je Popović.

“Trenutno sam u Novom Sadu”

Zbog svih ovih okolnosti, sa sinom Bogdanom je, kako otkriva, trenutno u Novom Sadu.

– Trebaće puno vremena da se stan renovira i bude ponovo funkcionalan, ali pre svega ću morati da se zakonski osiguram s obzirom da je to stan koji je u procesu ostavine, onaj koji je Bogdanu kupio Oliver, a koji braća žele da mu otuđe – ističe Popović.

– Svakako je ispred nas jedan dug i težak period, ali zahvaljujući ljudima koje volim i koji vole mene i Bogdana i ovo ćemo izgurati – zaključuje ona.

Odneta torba puna dokaza

Policija je odnela punu torbu dokaza iz požarom uništenog stana. Radnici protivpožarne službe i kriminalističke tehnike izuzeli su sa lica mesta specifične tragove požara. U ovakvim slučajevima traže se i tragovi stopala, ali i mikrotragovi koji ukazuju na prisustvo zapaljivih tečnosti, kao što su vlakna ili delovi tkanine.

Prema rečima Milene Popović, izgoreli su nameštaj, kao i njena i odeća sina Bogdana, a navela je da joj je najviše žao uspomena koje je u tom stanu stvarala i čuvala.

Kurir.rs/Blic

Povratničko selo Tumare kod Lukavca dospelo je u centar pažnje nakon što je postalo poprište kriminala. Ovo povratničko selo pre agresije na BiH brojalo je oko 700 stanovnika. Danas ih nema stotinak. Meštane ovog sela šokirao je napad muškarca na Radmilu Simić, koju je napao i svezao u kući.

Brzom reakcijom policije, napadač je uhapšen i on je, kako je portal “Avaza” objavio objavio u petak predat nadležnom tužilaštvu.

Ono što još brine meštane ovog sela jeste nestanak bake Jovanke Đurić. Ni traga ovoj jadnoj ženi.

Oglasila se i njena ćerka

Njena ćerka Gordana Babić kaže za “Dnevni avaz” da je neverovatno i nemoguće da je njena majka sama otišla iz kuće.

– Pronašla sam njene naočare i štap. Nije bilo deke. Obuća sva je u njenoj kući. Kakav otpor može pružiti žena od 89 godina i 50 kila – navela je Babić.

Dodala je da “i dan danas zamenik javnog tužioca kaže da nemaju indicija na ubistvo, te ne mogu da vode istragu”.

– Molim sve ljude koji mogu da nam pomognu da pronađemo moju majku. Da mi je makar kosti njene da pronađem – kazala je drhtavim glasom Gordana Babić.

Kurir.rs/Blic/Dnevni avaz

Na koncertu poznate pevačice Ane Kokić u Barajevu došlo je do incidenta.

Dete je upalo u šaht.

Policija i Hitna pomoć su brzo reagovale i dete je spaseno.

(Kurir.rs)

Službenici MUP, pripadnici Uprave saobraćajne policije, presretačem su na Bežanijskoj kosi zaustavili i isključili iz saobraćaja dvadesetdvogodišnjeg vozača “audija”!

On je u Ulici Marka Čelebonovića u Beogradu upravljao vozilom brzinom od 139 kilometara na čas, na delu puta gde je ograničenje brzine 60.

Daljom kontrolom utvrđeno je da dvadesetdvogodišnji muškarac nema položen vozački ispit, ali i da je upravljao vozilom pod dejstvom kanabisa i amfetamina!

On je zadržan u službenim prostorijama i protiv njega je podneta prekršajna prijava.

(Kutrir.rs)

Kupača u Španiji napala je ajkula, a lokalni mediji navode da se opasna životinja sudarila s kupačem jureći za ribom, pa mu je tako dezorijentisana zarila zube u stopalo.

Čovek je navodno stajao u plićaku kada se morski pas zaleteo na njegovu nogu, a zatim ga ugrizao. More oko njega je zatim postalo crveno.

Plaža Rabdells na kojoj se to dogodilo nalazi se u opštini Oliva južno od Valensije. Tamošnje vlasti su naredile zatvaranje svih plaža duž obale u blizini koje se nalaze i ostrva Maljorka, Menorka i Formentera, dok traje istraga povodom ovog incidenta.

Napadnuti kupač je za regionalne novine Las Provinsijas rekao da je video senku u moru, zatim osetio udarac na levoj nozi, a onda i ugriz u desno stopalo.

Tada mu je proradio adrenalin dok je pokušavao da potraži pomoć, a da pritom ne uspaniči i druge kupače. U tom trenutku nije bio svestan da ga je napao morski pas.

– Nije bilo vremena za strah. Primetio sam krv, pa sam ušao dublje u more da ne uzbunim sve – rekao je on.

Britanski Dejli mejl navodi da se radi o lokalnom stanovniku. Nakon svega je ipak izašao iz mora i potražio lekarsku pomoć. Povreda mu je sanirana u lokalnom domu zdravlja, a a dobio je i vakcinu protiv tetanusa.

Stručnjaci su proučili uzorak ugriza na njegovom stopalu i utvrdili da je reč o modrulju (plavoj ajkuli), zbog čega je gradsko veće Olive zatvorilo sve plaže kao preventivnu meru dok god se životinja nalazi u blizini.

Plaže su opet otvorene dan kasnije, nakon što su stručnjaci, zdravstvene vlasti i policijske snage bili sigurni da životinja više ne predstavlja pretnju po ljude.

Smatra se da je ovo prvi napad morskog psa u regiji Valensije od 2016. godine. Prije toga je poslednji zabeležen napad ajkule na tom području bio 1993. godine.

Jutranji list prenosi da napadnuti kupač namerava brzo vratiti plivanju, čim mu povreda dovoljno zaraste.

– Prva stvar koju ću učiniti kad mi stopalo zaraste jeste da se vratim u more. Ako se bojiš stvari, izgubljen si – poručio je on.

Stručnjaci smatraju da je morski pas postao dezorijentisan plivajući oko obale neposredno pre napada.

Morski biolozi poručuju i da ljudi inače nisu deo ishrane modrulja.

– Ove vrste ne žele ništa od nas. Traže ribu, a ne ljude. Verovatno je bio bolestan ili dezorijentisan. Plićak im inače nije prirodno okruženje- kazao je morski biolog Haime Penandes.

(Kurir.rs/Daily Mail/Jutarnji list)

Na današnji dan, 20. avgusta 2008. godine, desila se jedna od najvećih avionskih nesreća, u Španiji. U njoj je poginulo 153 ljudi na aerodromu u Madridu, od čega 20 dece, kada se prilikom poletanja zapalio avion “Spenera” na letu JK 5022. Među putnicima trebalo je da bude i Beograđanka Maja Todorović Iskjerdo, koja je u poslednji čas promenila kartu.

“Dvadeseti avgust obično obeležim kao dan blagoslova i dan sećanja na žrtve. Nekada sam ga posmatrala i kao rođendan,” navela je ova profesorka arhitekture na Univerziitetu “Union – Nikola Tesla” i supruga pokojnog slikara Miloša Šobajića.

– U to vreme bila sam u Madridu i trebalo je da letim za Las Palmas, na Kanarskim ostrvima, gde sam imala sastanak sa mentorom u vezi sa doktoratom koji sam spremala. Planirala sam da ostanem do septembra, obiđem i ostala ostrva, posetim biblioteku… Kupila sam avionsku kartu dve nedelje ranije i te noći, kad sam je kupila, imala sam užasnu moru. Sanjala sam da živa gorim – priča Maja Todorović Iskjerdo za “Novosti”.

Kako su dani prolazili, kaže, bila je sve nervoznija i uznemirenija, gotovo da nije spavala, budili su je stalno košmari. Od momenta kada joj je španski prijatelj Blasim pomenuo da njena anksioznost traje od kad je kupila avionsku kartu, na umu je imala samo jedno – da zameni let.

– Otišla sam u agenciju i tražila kartu za prvi sledeći, sutradan. Službenica me je ubeđivala da ću puno doplatiti jer menjam kartu u poslednji čas, da ne činim to, da, ako odlažem, odložim za nedelju ili dve. Međutim, nisam mogla toliko da pomeram put zbog mentora. Dvoumila sam se, pozajmila pare i ipak odložila. Te noći, 19. avgusta, prvi put sam mirno spavala – priča ona.

Sledećeg jutra stigla joj je loša vest – da je prijatelj poginuo u saobraćajnoj nesreći. Pomislila je da su njen nemir i nespokojstvo imali sa tim veze. Bila je tužna, nije imala snage za kontakt sa ljudima i isključila je telefon. Skoro nikoga, osim jednog prijatelja i porodice, nije obavestila da je zamenila avionsku kartu.

Telefon je uključila tek uveče. Sačekalo ju je mnoštvo propuštenih poziva i poruka. Nije shvatala šta se dešava.

– Prijatelji iz Barselone poslali su mi poruku: “Videli smo spisak žrtava i da tvoje ime nije među njima. Javi se, molimo te.” Tek u tom času shvatila sam da se dogodilo nešto tragično i uključila sam TV. Udarna vest bio je zapaljeni avion. U prvi mah činilo se da nema preživelih, naknadno je javljeno da su ipak preživeli neki ljudi blizu repa. Gledala sam u šoku i razmišljala: “U ovom avionu je trebalo da budem ja!” – kaže Maja Todorović Iskjerdo.

Sledećeg dana ušla je u avion za Las Palmas sa zamenjenom kartom. Bila je jedina koja nije član rodbine poginulih. U avionu je bukvalno vladala grobna tišina. Vazduhom je strujala jeza i tuga.

– Neki od poginulih, odnosno spaljenih, ležali su u delu za prtljag. Moja sudbina bila je da ipak putujem sa njima – zaključuje je Maja Todorović Iskjerdo.

Među jedinih 19 ljudi koji su preživeli nesreću na madridskom aerodromu “Barahas”, bilo je i petoro dece, od kojih i dve bebe.

(Kurir.rs/Novosti)