Category: Uncategorized

Goran Džonić (59) proglašen je krivim za trostruko ubistvo porodice Đokić iz Aleksinaca i osuđen je na doživotnu robiju.

Sudija Mirko Drašković je detaljno obrazložio presudu, a onda je usledila burna reakcija Džonića.

Naime, kako Kurir saznaje, Džonić je prvo uzviknuo: “Zašto bre?”, a potom je udarao glavom o sto.

Osuđeni je treskao rukama i govorio: “Nisam, nisam ja to je sve policija!”

Džonića su pokušala da savladaju četvorica policajaca, ali se on otimao. Na kraju su ga izneli iz sudnice.

On je osuđen za ubistvo svog brata od tetke Gorana (57), njegove supruge Gordane (56) i ćerke Lidije (25) Đokić.

Džonić je i danas na izricanju presude negirao krivicu. On se teretio da je noći, između 26. i 27. septembra 2021. godine prvo oteo, potom ubio iz pištolja “pjetro bereta” , a onda i zapalio tela nesrećne porodice na mestu Dudine bare u Moravcu kod Aleksinca.

(Kurir.rs/M.S.)

a razliku od jučerašnjeg dana u crnoj majici, trenerci i patikama bez pertli, delujući potišteno i uznevereno, danas je izgledao drugačije

BEOGRAD – Zoran Marjanović, osuđen za ubistvo supruge – pevačice Jelene Krsmanović Marjanović, doveden je jutros danas na ročište u Apelacionom sudu, u Nemanjinoj ulici, gde je došao u crnoj košulji, sivom sakou i plavim pantalonama.

Za razliku od jučerašnjeg dana u crnoj majici, trenerci i patikama bez pertli, delujući potišteno i uznevereno, danas je izgledao drugačije – pred sud je izašao u crnoj košulji, sivom sakou i plavim pantalonama.1 / 17 FOTO: NEMANJA NIKOLIĆ, NENAD KOSTIĆ

Takođe, na jučerašnjem ročištu nije bilo nikog od njegove familije, a ni partnerka Zorica, međutim danas su u sudnici bili njegov brat Miloš i sin Uroš.00:13

U sud je doveden i Zoran Marjanović

Marjanović im se obratio na izlasku iz sudnice, a onda viknuo “vidimo se”.

– Zašto niste došli juče, pitao ih je Zoran, a oni su odgovorili “nismo znali da možemo”, pa im je on onda rekao i “vidimo se”.

Kurir.rs/D.A.

Prijatelji nastradalih mahom su takođe, bili u crnini, ali su nosili i majice na kojima su napred pisala njihova imena, dok je na leđima pisao dan tragedije uz poruku “živite”

BEOGRAD – U selu Dubona danas je obeleženo 40 dana od masovnog ubistva u tom mestu, koje je počinio U.B.

Šest sveštenika održalo je četrdesetodnevni pomen za pet tinejdžera od kojih najmlađi ima 15 godina na mestu stradanja “Ravni Gaj” kod Malog Orašja gde je 4.maja pomahnitali U. B. iz Dubone počinio nezapamćeni masakr.

Tužnom skupu kako ga je nazvao jedan od sveštenika prisustvovalo je oko 200 meštana sela kod Smedereva. U crnini neutešni nakon zločina koji im je počinio mladić iz Dubone roditelji nastradalih mladića jedva su se držali da ostanu doatajanstveni u svom bolu dok su sveštenici čitali molitve.

Kad bi sveštenik izgovorio imena stradalih prisutnima bi samo krenule suze. Nemi od bola, grlili su se i u tišini pokušavali jedno drugima da daju neku reč utehe.

-Tuga je večna za ovom mladosti, izgubljenom budućnosti i mi im obećavamo da ih nećemo zaboraviti – poručio je sveštenik koji je potom dodao da će pomen stradalima biti nastavljen u 11 sati u lokalnoj crkvi u Malom Orašju.1 / 15 FOTO: PETAR ALEKSIĆ

Nakon pomena stradalima roditelji, rodbina, prijatelji i meštani i dalje nepomično stoje i gledaju u spomenik gde su se njihovi najmiliji tog 4.maja nasmejani družili i uživali u roštiljanju za đurđevdanski uranak. Prijatelji nastradalih mahom su takođe, bili u crnini, ali su nosili i majice na kojima su napred pisala njihova imena, dok je na leđima pisao dan tragedije uz poruku “živite”.

Grle se i zajedno plaču

Roditelji ubijenih tinejdžera su se na mestu stradanja svoje dece nakon opela grlili i zajedno plakali. Odmahuju glavama dok nemo posmatraju spomenik pored kog su njihova deca bezbrižno sedela samo nekoliko trenutaka dok nije došao U. B. koji ih je pobio, a zatim svoj krvavi pir nastavio u rodnoj Duboni gde je kod škole ubio njih troje, a nekoliko ranio, a potom se dao u bekstvo. Podsetimo, osumnjičeni je sutradan uhapšen u kokošinjcu svog ujaka nadomak Kragujevca. U petak je pored oca U. B. i ujaka iza rešetaka završio i njegov brat od ujaka B. G.

U Malom Orašju služen je parastos na mestu stradanja.00:16

40 dana od maskra u Duboni kod Mladenovca

Podsetimo, u noći 4. maja U. B. (21) je hicima iz kalašnjikova u Duboni i Malom Orašju usmrtio osam, a ranio 14 osoba.

On je pucao na mlade koji su se okupili da bi proslavili Đurđevdan pre nego što počne trodnevna žalost zbog masovnog ubistva koje je dan ranije počinio učenik sedmog razreda OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu.

Mirjana Kolarič (47) iz Slovenije traži sestru bliznakinju koja je zvanično umrla na porođaju, ali porodica godinama sumnja u tu priču.

– Mama nas je rodila 31. maja 1976. godine u Mariboru. Ja sam prva rođena, a posle rođenja sestre majci je rečeno da je umrla jer smo bili nedonoščad. Žena koja je bila u sobi u isto vreme čula je da dete plače, a uprkos molbi majke i oca da vide telo nisu im ga pokazali niti dozvolili da je sahrane – napisala je Mirjana na svom profilu na društvenim mrežama.

Mirjana navodi da je uvek imala osećaj da je njena sestra živa. Jednom prilikom je o tome razgovarala sa majkom koja joj je u suzama rekla da takođe veruje da je bliznakinja živa.

– Tad mi se prvi put zaledila krv od tih reči. Drugi put mi se to dogodilo kad sam otkrila da pored mog imena u centralnom registru nije upisano da sam na rođenju imala sestru blizankinju. Treći put je bio kad sam videla narukvicu iz porodilišta koju majka još čuva. Ima sve vreme narukvicu sa brojem moje navodno umrle sestre, a ja imam svoj broj – navodi Mirjana.

Tvrdi da je trag vodi ka Sarajevu.

– Molim vas da pogledate moje fotografije. Možda neka žena koju znate liči na mene – napisala je Mirjana i zamolila da njenu objavu podele prijatelji i svi drugi koji je vide kako bi se proširila na prostoru bivše Jugoslavije.

Komentari se samo nižu.

Mnogi žele Mirjani da nađe sestru i navode da je bilo mnogo slučajeva krađe beba. Pojedini savetuju da se obrati udruženjima u Srbiji koja su pronalazila nestalu decu širom sveta. Ljudi sa naših prostora su njenu objavu podelili u lokalnim grupama u zemljama u kojima žive.

Mirjana nije želela da otkrije zašto misli da je njena nestala sestra u Sarajevu.

– Sada ne mogu da otkrijem, ali možda drugom prilikom – napisala je u jednom komentaru.

Ubrzo se javila i jedna žena iz Sarajeva koja tvrdi da je videla osobu koja liči na Mirjanu.

– Ubeđena sam da sam videla osobu koja liči na tebe, izvini, ne dajem ti lažnu nadu. Delim post i nadam se da ćeš uskoro biti uz svoju sestru – navodi korisnica.

(Kurir.rs)

I kada pomislimo da zaista više nema smisla boriti se sa svim nedaćama kojima nas život lomi, kada rešimo da odustanemo, desi se čudo. Dokaz tome je porodica Janićijević iz kuršumlijskog planinskog sela Vrelo u kojoj se pre četiri meseca začuo bebin plač. U ovoj kući se dete nije rodilo pune 54 godine, odnosno od momenta kada je rođen Mirko Janićijević, otac novorođenog Marka. I tu nije kraj nekakvom čudnom spletu okolnosti, jer je Mirku amputirana noga mesec dana pre nego mu se sin rodio.

“Mnogo puta, ni sam ne znam broja, pomislio sam da odustanem od života. Uvek sam na kraju nalazio snage da nastavim dalje, kao da sam nesvesno znao da će se razlog za dalji život ipak pojaviti”, počinje svoju priču Mirko, koji je preko leđa preturio svu težinu jednog običnog života.

Bio je učesnik rata 1999. godine, borio se sa depresijom i svim tegobama koje donosi rat, sam pokušavao da oživi porodičnu kuću u Vrelu i na kraju se 2015. godine oženio Milosavom (44) . Ta promena mu je donela olakšanje, ali dece nije bilo. Mirko je u međuvremenu postao šećeraš, koristio insulin i iako se nisu borili za potomstvo u srpskim klinikama, potajno se nadao da će ipak i u njegovoj kući stići radost.

“Godine su prolazile. Radili smo nadničarske poslove, prodavali proizvode koje napravimo i tako živeli. Mi smo skromni ljudi, pa nam je bilo dovoljno ono što imamo da preživimo, ali nas je ipak mučio to što nemamo dece”, priznaje naš sagovornik, dok u invalidskim kolicima stoji kraj supruge Milosave i sina Marka.

Dodaje da se njegova bolest pre dve godine naglo pogoršala, da su mu odsekli četiri prsta na desnoj nozi zbog gangrene i da je sa mukom dočekivao svaki novi dan. Zatim, u prošloj godini se pojavila gangrena i u levoj nozi.

“Tu sam već izgubio svaku nadu da ću se nečemu radovati. Dani su mi bili muka, koju ne želim nikom. I onda sam jednoga dana saznao da je Milosava trudna! Baš kada mi je krenulo po zlu, Bog mi je dao najbolje što je mogao – dete – gotovo kroz suze priča nam Mirko.

Gangrena je napredovala, ali on više nije brinuo o tome. Znao je da mora da ostane živ, kako bi dočekao svog sina.

“Pred kraj prošle godine hirurzi u prokupačkoj bolnici su mi rekli da moraju da mi amputiraju nogu do kolena. Bukvalno su mi rekli ili noga, ili glava. I tako sam operisan u decembru 2022. godine. Marko se rodio 30. januara ove godine. To dete mi je svetlost zbog koje živim i podnosim ovu situaciju. Zbog njega neću da odustanem, jer je on posle mog rođenja prvo dete koje se rodilo u našoj porodičnoj kući”, radostan je Mirko.

Nedavno su krstili Marka i to u svojoj kući, jer je Mirku bilo teško da ide do Kuršumlije. Napravljena je gozba, uvedeno dete u veru i sada sa olakšanjem idu dalje.

“Ne predajemo se. Jeste da je naša kuća skromna, letvara i da u njoj nisu neki uslovi, ali biće bolje, mora da bude”, siguran je Mirko.

Nada se da će nekako uspeti da je obnovi i omogući svom sinu da raste u boljim uslovima. Na sreću, imaju kupatilo, vodu u kući, pa im je lakše.

Na naše pitanje da li su se nekom obraćali za pomoć, Mirko spusta glavu. Kaže, sramota ga je i neprijatno mu je da nekog moli za pomoć.

“Ma biće, mora. Sredićemo kuću. Evo predao sam za invalidsku penziju, pa će biti nekih redovnih primanja. Žao mi je što ja više ne mogu da radim, ali nekako ćemo se snaći”, dodaje naš sagovornik.

I tako su sile nagradile poštenog čoveka koji se čitavog života mučio, padao, pomišljao da odustane od svega, ali je ipak znao da strpljivo čeka i dočeka ono što ga jedino može usrećiti: dete koje će da obasja sumoran svet kojim je živeo.

Vrelo vapi za decom

Selo Vrelo se nalazi kod Kuršumlisjke banje i ima najviše dvadesetak meštana. Janićijevići su jedna od najmlađih porodica u ovom selu. Pored njihovog Marka samo još jedan komšija ima dete od godinu i po i to je sve. Ipak, kako je krenulo, možda Vrelo doživi preokret i njegovim sokacima trče i druga deca. Meštani se tome nadaju.

Kurir.rs/B.R.

Sin folk pevača Enesa Begovića, Armin Begović preminuo je danas u Kliničkom Centru Univerziteta Sarajevo.

Vest o Arminovoj iznenadnoj smrti potresla je region, posebno Enesove kolege koje su sa nevericom primile ovu informaciju, a sad se oglasila i pevačica Selma Bajrami.

Selma je veoma pogođena vešću o smrti sina i istakla da ne može ni da zamisli kako je sada Enesu.

– El-Fatiha! Neka mu je laka zemlja, a Enesu i porodici iskreno saučešće. Ne daj Bože nikome da ukopa svoje dete – rekla je vidno potrešena Selma za “Express.ba”.

Podsetimo, Armin Begović preminuo je danas 13. juna iznenada. On je živeo u Sarajevu, a prema poslednjim dostupnim informacijama radio je u Ministarstvu spoljnih poslova BiH.

Kurir.rs/Telegraf

Sin poznatog pjevača Enesa Begovića, iznenada je preminuo od autoimune bolesti, a vest o njegovoj smrti ostavila je sve u šoku.

Domaći mediji su prije nepune dvije sedmice imali prilike da razgovaraju sa Enesom Begovićem na otvaranju jednog beogradskog lokala, a pjevač je sa osmijehom na licu govorio o planovima ni ne sluteći da će uskoro doživjeti najveću tragediju u životu. Naime njegov sin Armin je iznenada preminuo od autoimune bolesti.

Enes Begović je poznati bosansko-hercegovački pjevač narodne muzike. Od malih nogu je pokazao veliki talenat pjevajući sevdalinke a neki od najvećih hitova su mu pjesme: “Siroče”, “Noćima nema kraja”, “Bosanac”, “Samo jednom se živi”, “Oprosti joj bože”, “Oči boje badema” i druge.

Uvijek je isticao kako je njegova porodica najzaslužnija za njegov uspeh a naročito otac koji je preminuo kada mu je bilo svega 22. godine. To je bio jedan veliki gubitak koji ga je obilježio za život.

Svoju suprugu je upoznao na jednom muzičkom festivalu i sa njom ima dvoje djece ćerku Adrijanu i sina Armina.

Mnogi kažu da je za čovjeka najveća kazna kada nadživi rođeno dijete, izgleda da je ova kazna, na žalost stigla i Enesa.

Ipak, pjesma simboličnog naziva “Kaznio me život” koji su otpejvali on i Goca Božinovska, proslavila je ovog talentovanog pjevača.

Enes Begović je 1989. godine proglašen najvećim talentom narodne muzike na prostorima bivše Jugoslavije. Među vrednim nagradama koje je osvojio tokom svoje karijere treba spomenuti nagradu “Zlatna ruža mira”, koju je osvajao četiri puta.

Godine 2008. pobijedio je na festivalu Ilidža na kojem je izveo pjesmu “Duša Sarajeva”. Među njegova najveća postignuća ubrajaju se solistički koncerti u Tuzli, Sarajevu, Visokom, Chicagu, New Yorku i Melbourneu.

2011. godine je velikim solističkim koncertom u dvorani Mirza Delibašić u Sarajevu proslavio 25 godina uspješne karijere.

Bebisiterka Koste Kecmanovića se ponovo našla na saslušanju jer je u njenom iskazu bilo više nedoslednosti.

Bebisiterka dečaka-ubice Koste Kecmanovića koji je izvršio masakr u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, kada je ubio devetoro dece i radnika obezbeđenja ove obrazovno-vaspitne ustanove, saslušana je ponovo jer je u iskazu koji je dala istržiteljima bilo nekih nedoslednosti, saznaje portal Republika.rs.

Prema našim informacijama, bebisiterka koja je Kostu čuvala od njegovog 11. meseca do krvavog pira, nije imala informacije da dečak uopšte zna da puca.

– Bebisiterka je rekla da je iako je provela sa njim 12 i po godina i mislila da ga najbolje poznaje od svih u šoku zbog masakra koji je počinio dečak – navodi izvor portala Republika.rs koji je blizak istrazi.

Kako dalje navodi naš sagovornik, ona je naglasila da nije imala saznanja da dečak zna da puca.

– Nikada ga nije videla sa oružjem, niti je znala da ide u streljanu i zna da koristi oružje. Ona nije primetila ni da se interesuje za isto – kaže naš izvor.

Prema našim saznanjima, žena je dalje izjavila da je Kosta Kecmanović bio uzoran dečak, sa lepim manirima.

– Kostu je opisala kao vredno i pametno dete, koje nikada nije pravilo probleme. Bio je odličan učenik i imao sportske vannastavne aktivnosti – navodi izvor.

Kako saznaje portal Republika.rs, bebisiterka negira da ima saznanja da je otac Koste Kecmanovića dečaka učio da puca.

Inače, pored bebisiterke, istražitelji su počeli da saslušavaju i decu koja su bika očevici nemilog događaja.

Prema našim saznanjima, deca su počela da se polako otvaraju i razgovaraju o zločinu. Oni su pod zaštitom istražnih organa.

Da podsetimo, Kosta Kecmanović je 3. maja u 8.40 časova krenuo u krvavi pohod u OŠ “Vladislav Ribnikar” kada je odmah sa vrata ubio čuvara Dragana Vladovića, a onda se ustremio na tri devojčice u holu.

Kada je njima oduzeo živote, pohod je nastavio u kabinetu za istoriju gde je njegovo odeljenje imalo čas. Tamo je pucao u nastavnicu i učenike, od kojih je petoro usmrtio i šestoro ranio. Nakon 12 dana još jedna učenica je podlegla povredama, kada se ukupan broj žrtava Koste Kecmanovića popeo na 10.

Vladimir Kecmanović je pokrenuo proceduru za prodaju imovine i sve je bilo spremno, ali…

Vladimir Kecmanović, otac Koste Kecmanovića, dečaka-ubice koji je počinio krvavi pir u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikara”, kada je ubio devetoro učenika i radnika obezbeđenja, rasprodaje svoju imovinu, saznaje portal Republika.rs.

Kako saznajemo od dobro obaveštenog izvora, Vladimir Kecmanović je pokrenuo proceduru za prodaju imovine i sve je bilo spremno, ali su se stavri zakomplikovale papirološki.

– Prodaja imovine je dospela do realizacije kod notara, ali je utvrđeno da se po papirima nisu ispunili svi uslovi, te je ceo proces stao – kaže izvor za portal Republika.rs.

Prema nezvaničnim saznanjima, na ovaj potez se otac Koste Kecmanovića odlučio nakon nagoveštaja da su u pripremi tužbe od strane roditelja žrtava masakra koje će biti upućene na adresu Vladimira Kecmanovića i njegove supruge Miljane Kecmanović.

– Pretpostavlja se da Vladimir Kecmanović pokušava da izbegne da plati odštetu za žrtve svog sina – kaže izvor.

Pored toga postoji mogućnost da Vladimir Kecmanović prodaje imovinu kako bi imao novac za preseljenje cele porodice u inostranstvo.

Da podsetimo, pre tri dana se pojavila vest da roditelji ubijenih i povređenih učenika OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, spremaju tužbe protiv oca i majke dečaka (13), koji je 3. maja počinio masakr u ovoj beogradskoj školi.

Navodno su roditelji žrtava već su angažovali advokate, koji pripremaju privatne tužbe.

– Neutešni roditelji žrtava iz škole na Vračaru odlučili su da potraže pravdu na sudu i tužiće roditelje dečaka koji im je naneo nezamislivu patnju – kaže izvor i dodaje:

– S obzirom na to da dečak koji im je usmrtio decu nije krivično odgovoran jer u vreme izvršenja krivičnog dela nije imao 14 godina, i njemu po zakonu ne može da se sudi, majke i očevi ubijenih i ranjenih odlučili su da sami pokrenu postupke pred sudom.

Da podsetimo, učenik sedmog razreda Kosta Kecmanović je kobnog jutra došao u školu naoružan očevim pištoljima i molotovljevim koktelima. Po ulasku u školsko dvorišto, a kada je već zvonilo za početak prvog časa, on je prvo pucao u školskog čuvara Dragana Vlahovića i ubio ga. Potom je u holu škole i kabinetu istporije ubio devetoro đaka, dok je njih petoro ranio, kao i nastanicu istorije.

Inače, otac dečaka Vladimir Kecmanović se od nemilog događaja nalazi u pritvoru zbog sumnje da je počinio krivično delo protiv opšte sigurnosti jer je, kako se sumnja, obučavao u streljani maloletnog sina da puca i nije adekvatno obezbedio sef u kom je držao pištolje, za koje ima dozvolu.

I majka dečaka Miljana Kecmanović je na udaru pravde. Naime, protiv nje je pokrenut predistražni postupak kako bi se utvrdilo da li je eventualno počinila krivično delo zapuštanje i zanemarivanje maloletnog lica.

Napomena: Preuzimanje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez odobrenja redakcije portala Republika.rs.  U suprotnom, redakcija će pokrenuti sve zakonski dostupne mehanizme.

Enes Begović je rijetko pričao o svom privatnom životu, a poznato je da je pjevač sa suprugom imao sina i kćerku Arijanu.

Pjevač je dobio prvo dijete sa 25 godina, a ovako je govorio o porodici, za koju je bio veoma vezan.

– Bog je nas stvorio i svima nam dao šansu, ali neko je iskoristi, neko ne. Ako te Bog stvori kao normalnog čovjeka znači da svi imamo istu šansu. Nešto se u posljednje vrijeme ljudi žene u pedesetim, šezdesetim godinama, ali sa moje tačke gledišta, ja to ne razumijem. Mada možda niko ne razumije ni zašto sam se ja tako mlad oženio, a radim ovaj posao. Neki mi kažu da sam svašta mogao, ali mene to ne interesuje, ja imam kod kuće sve što želim – pričao je Enes u emisiji “Iz profila”.

On se osvrnuo i na to kako je reagovao kada je saznao da mu je supruga u drugom stanju.

– Bio sam oduševljen, ali mi je izgledalo prerano. Međutim trgao sam se poslije par sati i shvatio da ću biti otac, a to je predivan osjećaj. Rekao sam supruzi odmah da će biti žensko, imao sam taj neki instinkt ili dar od Boga, ne znam šta je. Zamišljao sam kako će kćerka izgledati, znam da zvuči nevjerovatno. Zamišljao sam je sa tim plavim očima i kovrdžavom kosom, jer je to bila moja želja – prisjetio se on tada i otkrio kako je ubrzo imao spremno i ime za mezimicu.

– Poznavao sam jednog prijatelja preko mog kuma, koji je imao kćerku koja se zvala Ariana i bila je prelijepa i, kada sam je poznao, rekao sam da ako budem imao kćerku da će se tako zvati – otkrio je jednom prilikom on u emisiji.

Enes se jednom prilikom i za portal “Express.ba” dotakao i karijere, kao i ko je najviše trpio zbog njegovog posla i konstantnih angažmana.

– Nakon što sam se oženio trpjela je najviše moja porodica, moji roditelji… Posebno su trpjeli moja supruga i djeca s kojima sam zbog puno posla provodio jako malo vremena. Žalim zbog toga. Prošle su mi neke stvari koje bi danas, da mogu, drugačije realizovao. Više pažnje bih posvetio mojoj djeci koja su ostala željna mene jer sam imao jako malo vremena da se s njima igram, družim… To mi je uvijek smetalo jer sam porodičan čovjek. Posao mi je to uskratio. Eh, kad bih mogao vratiti vrijeme… – rekao je on tada i otkrio da je sada, kada je posao malo splasnuo, prilika da im se oduži zbog svega.

– Da, u pravu si… sada imam “popravni”. Tek sada vidim koliko su moja djeca u djetinjstvu ostala uskraćena za moju pažnju i ljubav koju im nažalost više nikada ne mogu vratiti. Nastojaću na svaki način da im se u starosti odužim – rekao je on.

Enes je istakao da nikada ni kćerku, a ni sina, nije savjetovao da budu pjevači.

– Nikada ni kćerku ni sina nisam savjetovao da budu pjevači. Nikad! Živimo u takvom vremenu kada ne znaš od koga će te glava zaboljeti. To je posebno izraženo na estradi. Zašto da prolaze nešto kroz što ja prolazim? Ja to ne mogu shvatiti, ali žalosno je da ima kolega koji i meni misle zlo. Ima onih koji vrlo rado drugima rade o glavi – rekao je Enes jednom prilikom za pomenuti portal.

Begović je jednom prilikom otkrio i da se njegov sin oprobao u fudbalu, ali da mu to nije išlo od ruke.

„Ponosan sam na taj period. Upravo zbog toga neću da pričam o tome jer dobije pogrešne konotacije. Moj sin je trenirao fudbal i to nije bilo to. I ja bih volio da sam Novak Đoković, ali nisam. Ne ide mi, iako igram tenis“, rekao je pjevač jednom prilikom za Nova.rs.

(Telegraf.rs)