Category: Uncategorized

U svojoj dugogodišnjoj karijeri bila je novinarka, urednica, voditeljka, a obavljala je i razne čelne dužnosti u medijima, prvenstveno na televiziji

Umrla je Silvija Luks, jedno od najprepoznatljivijih televizijskih lica proteklih decenija, javlja Hrvatsko novinarsko društvo.

U svojoj dugogodišnjoj karijeri bila je novinarka, urednica, voditeljka, a obavljala je i razne čelne dužnosti u medijima, prvenstveno na televiziji. Pripada kategoriji televizijskih radnika za koje se s pravom može reći da su bili doajeni novinarstva.

Silvija Luks rođena je 1944. u Sremskoj Mitrovici, a klasičnu gimnaziju završila je u Zagrebu, prenosi Jutarnji list.

Od rane mladosti zanima je javni nastup te je kao studentkinja učestvovala na takmičenju u govorništvu u Beogradu na kojem je i pobedila. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Zagrebačkog univerziteta (1973.), a nastavila je školovanje u Parizu gde je na Sorboni tekla i diplomu postdiplomskih studija.

U međuvremenu, celo vreme se bavi i novinarstvom u kojem je aktivna još od srednje škole. Već s 20 godina je na Radio Zagrebu kao novinarka, urednica i voditeljka, a potom prelazi na Televiziju Zagreb.

Sedamdesetih godina je dopisnica iz Angole, potom kao autorka učestvuje u kreiranju kulturnih, političkih i dokumentarnih emisija poput Ekran na ekranu, Kultura src, Moja zemlja i dr.

Rođena je 1944. godine u Sremskoj Mitrovici. Klasičnu gimnaziju završila je u Zagrebu (1962.). Kao studentica sudjelovala je na međusveučilišnom takmičenju u govorništvu u Beogradu (1965.) i pobijedila. Diplomirala je na  Pravnom fakultetu Zagrebačkog sveučilišta (1973.). Diplomu završenog postdiplomskog studija stekla je na Sorbonnei (1977.), a godine 1978. prijavila doktorat na Odsjeku ekonomskih,društvenih, pravnih i političkih znanosti pariškog Sveučilišta Sorbonne 1. Novinarstvom se počela baviti sredinom šezdesetih godina prošloga stoljeća. Od 1964.-1966. je na Radio Zagrebu je novinarka, urednica, voditeljica, potom  je na Televiziji Zagreb, zatim je ratna dopisnica Tanjuga iz Angole, od 1990.-1991. je na Yutelu direktorica programa i zamjenica generalnog direktora, zatim u diplomatskoj službi. Od 2000.-2004. ponovo je na HRT-u, točnije na HTV-u urednica emisija, komentatorica i mentorica, od 2004.-2005. specijalna dopisnica iz SAD-a. Od 2005.-2007. Ponovo radio kao urednica, voditeljica i autorica specijalnih vanjsko-političkih emisija na HTV-u, a od 2007.-2010.je njegova stalna dopisnica iz Francuske. Potom od 2011.-2013. Vrši dužnost predsjednice Nadzornog odbora HRT-a. Od 1974.-2010. surađivala je s mnogim televizijama u svijetu (Francuska, SAD, UAE, Katar, Egipat, Švicarska, Kamerun, itd.). Nagrađena je nagradom Hrvatskog novinarskog društva „Marija Jurić Zagorka“ i odlikovana francuskim ordenom „Viteza nacionalnog reda“, piše Večernji list.

Inače, Silvia Luks je bila dugogodišnja partnerica Đela Jusića.

Brojni materijalni tragovi nađeni tokom istrage doveli američke istražitelje do Beograđankinog muža, kao jedinog osumnjičenog za njenu smrt

Brajan Volš (48), optužen za ubistvo svoje supruge, Beograđanke Ane Volš (39), telo svoje žene je nakon zločina, kako se sumnja, raskomadao obučen u zaštitno odelo za deratizaciju i kućne papuče!

I dok Trejsi Majner, advokatica Brajana Volša, kaže “da namerava da dobije ovaj slučaj na sudu”, odnosno da oslobodi Brajana krivice, tužiteljka Lin Beland je tokom suđenja u sredu iznela niz dokaza protiv Volša.

Smeće ključ

– Brajan Volš je želeo da se razvede, ali umesto razvoda on je svoju suprugu pretukao nasmrt, zatim se otarasio tela – rekla je tužiteljka na sudu u sredu, a zatim iznela niz dokaza koji su doveli do toga da Brajan bude optužen za ubistvo.

– Na snimcima sa nadzornih kamera iz dva kompleksa vidi se kako Brajanov “volvo” i čovek koji odgovara njegovom opisu baca džakove u kontejner. Smeće iz ovih kontejnera je spaljeno pre nego što su istražitelji uspeli da ga pregledaju – rekla je tužiteljka i dodala:

– Međutim, istražitelji su uspeli da pronađu smeće koje je Brajan bacio na drugoj lokaciji, u blizini kuće svoje majke. Pronađeno je 10 vreća sa dokazima. U kesama su nađeni: tragovi krvi, sekira, testera, peškiri, nož, rukavice, jako zaprljan tepih i zaštitno Tajvek (Tyvek) odelo, koje prekriva čitavo telo i koristi se kao zaštita od opasnih materija ili hemikalija. U kesama je nađen i vakcinalni karton za kovid 19 na ime Ana Volš, kao i “prada” torba i delovi ogrlice koju je Ana nosila.

Tužiteljka Lin Beland je govorila i o nađenim biološkim tragovima. – DNK trag Brajana i Ane Volš izolovan je na pronađenim stvarima na deponiji, odnosno na paru papuča i na Tajvek zaštitnom odelu. Na pronađenim predmetima bilo je i ljudskog tkiva, a DNK analiza je pokazala da se poklapa sa Aninim biološkim materijalom – navela je ona i dodala da su tragovi krvi pronađeni i u podrumu kuće Volšovih, na podu i na zidovima, kao i u Brajanovom automobilu.

Mračan internet

Ona je navela da je Brajan imao nekoliko “mračnih” inetrnet pretraga na dan kada je Ana ubijena, ali i dan posle zločina.

– Koliko dugo telo može da stoji dok ne počne da smrdi, šta radi formaldehid, koliko dugo opstaje DNK, može li da se identifikuje telo bez zuba, koji je najbolji način da se telo raskomada i uništi, kako očistiti krv sa drvenog poda, možete li biti optuženi za ubistvo bez tela – samo su neka od pitanja koja je Brajan ukucavao u Gugl u kritično vreme – navode izvori američkih medija.

Podsetimo, Ana Volš nestala je 1. januara nakon što je u svojoj kući sa mužem, prijateljem i trojicom maloletnih sinova dočekala Novu godinu. Njen suprug je, kako je istraga pokazala, od samog početka lagao policiju i zametao tragove. Tako je rekao da je Ana 1. januara oko šest sati ujutru hitno otišla na posao u Vašington, ali je ubrzo utvrđeno da to nije tačno.

– Anin muž je uhapšen 8. januara pod optužbom da je ometao istragu, a 10 dana kasnije je zvanično optužen za ubistvo – podseća izvor.

Hronologija

x 1. januar – Brajan i Ana su se posvađali, Brajan je ubio Anu između 1.30 i 4.55 sati

x 2. januar – Kamera snimila Brajana kako u prodavnici, sa zaštitnom maskom na licu i rukavicama, kupuje krpe, četke, selotejp, zaštitno odelo, kante, sodubikarbonu i sekiru. Istog dana je otišao u drugu prodavnicu i kupio tri tepiha.

x 5. januar – Brajan odlazi u dve prodavnice i kupuje peškire, prostirke za kupatilo, muško radno odelo, gumene rukavice i kante za smeće

Advokatica

Videćemo šta je prihvatljivo na sudu

Trejsi Majner, advokatica Brajana Volša rekla je za američke medije da je lako doneti optužnicu za krivično delo, a još lakše reći da je osoba počiniča to krivično delo.

– Mnogo je teže dokazati, a videćemo da li će tužilaštvo to moći da uradi – navela je advokatica i dodala da joj tužioci nisu pružili “nikakav dokaz”.

– Videćemo šta oni imaju i koji su dokazi prihvatljivi na sudu, gde će na kraju biti odlučeno o slučaju. Nameravam da dobijem ovaj slučaj na sudu – zaključila je ona.

Anina majka

Brigu o deci preuzeće moja druga ćerka

Milanka Ljubičić, majka Ane Volš, koja živi u Beogradu kaže da će birgu o Aninoj deci, dečacima starim dve, četiri i šest godina, preuzeti njena druga ćerka iz Kanade.

– U zavisnosti šta istraga pokaže, ali u najgoroj varijanti da mog deteta više nema, brigu o dečacima preuzeće moja starija ćerka, Anina sestra. Važno je da deca ostanu i odrastaju zajedno. Sud na kraju odlučuje o starateljstvu nad decom, ali mislim da će dozvoliti da ih preuzme moja starija ćerka. Aninu decu obožava, svaki dan se čuje sa njima od kako se ovo dogodilo, kako se oni ne bi potresli – rekla je Milanka.

Osam ključnih dokaza protiv Brajana Volša

1. Lagao policiju

2. Gugl pretraga

3. DNK tragovi

4. Snimci sa kamera

5. Krv u podrumu

6. Krv u kolima

7. Kupovina sredstava za čišćenje

8. Bazne stanice mobilne telefonije

Stariji Banjalučanin je izgubio svoju životnu ušteđevinu. U kesi se nalaze novčanice evra, a pošteni nalazač biće počašćen.

Vlasnik ovog novca moli poštenog pronalazača da novac preda u policijsku stanicu ili da se javi na broj 066/ 730-040.

Tela Jelisavete Đ. (76) i njene rođene sestre Gordane (78) koje su pronađene u stanu na Bežanijskoj kosi i dalje se vode kao sumnjive smrti, a sumnja se navodno da su one ubijene i to zbog novca!

Podsetimo, sestre se danima nisu javljale, ni pojavljivale pa se njihova prva komšinica uplašila i alarmirala policiju koja je juče obila vrata stana u Ulici Marka Pola na Bežanijskoj kosi i zatekla sestre. Preko jedne je bio jastuk, dok je druga nađena u lokvi krvi.

– Tela su odvezena na obdukciju i slučaj se za sada vodi kao sumnjive smrti, a sve ukazuje na to da se dogodio dvostruki zločin. Jelisaveta koja je i bila vlasnik stana sa sestrom Gordanom nedavno je navodno prodala kuću i imala je novac od te prodate imovine – kaže izvor iz istrage i dodaje:

– Sumnja se da je neko znao da sestre imaju novac pa je razradio plan kako da se dokopa plena. Navodno, u pitanju je možda neko njima blizak jer se one nisu hvalile da su prodale vikendicu.

Pripadnici MUP Srbije i dan nakon što su tela pronađena u stanu dežuraju ispred vrata.

– Inspektori su uradili uviđaj, ali ukoliko se ispostavi da je dvostruki zločin, moraće da se urade neka dodatna istraživanja i možda neki sumnjivi tragovi i dokazi koji bi doveli do počinioca – kaže sagovornik.

Inače, video-nadzor koji stoji ispred zgrade nije u funkciji, pa tako istražiteljima neće biti od koristi, a kamera iz susednog ulaza je već uzeta i ona ima mogućnost vraćanja, pa će ona biti od koristi policiji.

Ilinka Dujović, devojka čije je telo pronađeno 17. januara u reci Lim, sahranjena je u subotu na groblju Rabrenovac u Priboju. Porodica je i putem društvenih mreža primila mnogo izjava saučešća.

– Kad sva srca postanu gluva, i sa njima tvoje sopstveno – postoji put… Kad se svi putevi zatvore, izgubiš prijatelje i svi koji te vole napuste te – postoji put.. Kad sve prođe, nestane, vetar razveje snove, i kad pomisliš da nade nema – postoji put… Kad sunce hladnije postane i zvezde nad tvojim nebom počnu da gasnu – postoji put… I kad te ne bude više, ostaće tvoje srce, prazno i veliko kao nebo i u njemu zvezda…” Ime te zvezde je ljubav. Nikad te neću moći zaboraviti”, navodi se u jednom od oproštaja na Fejsbuku.

– Putuj andjele mili, putuj lutko lepa, putuj dušo tamo gde nema bola, gde nema zglobnih ljudi, nek tvoja lepota obasja rajski vrt prepun latica od ruža. Bože primi je u svoje skute. Porodici moje iskreno saučešće, nek vam Bog podari snage da izdržite ovaj pretežak bol.

“Možda spava sa očima izvan svakog zla, izvan stvari, iluzija, izvan života, i s njom spava, neviđena, njena lepota; možda živi i doći će posle ovog sna.

Možda spava sa očima izvan svakog zla” – stoji u komentarima na društvenim mrežama.

Podsetimo, Ilinka Dujović (28) je poslednji put viđena 12. decembra, na obali Lima, u starom Priboju. Njeno telo pronađeno je u Limu, 17. januara, nekoliko stotina metara nizvodno od Rudog, u Bosni i Hercegovini.

Nakon što je bila glavni tužilac u dva međunarodna krivična suda, za Ruandu i bivšu Jugoslaviju, Karla Del Ponte je postala švajcarski ambasador u Paragvaju i Argentini. Godine 2008. objavila je svoje memoare “Lov: ja i ratni zločinci”. Knjiga je u to vreme izazvala kontroverzu zbog optužbi u knjizi da su militanti kosovskih Albanaca trgovali organima srpskih zatvorenika, prenosi Swissinfo.ch.

SWI (svissinfo.ch): Nekoliko medija objavilo je slike koje bi mogle predstavljati dokaz o ratnim zločinima koje je počinila ruska vojska u Ukrajini. Da li mislite da Vladimir Putin može da izbegne suđenje pred međunarodnim tribunalom?

Karla Del Ponte: U principu ne, jer je Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu već otvorio istragu o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti koje je u Ukrajini počinila ruska vojska. Putin je svakako podložan da bude proglašen odgovornim za ove zločine.

Naravno, najvažniji zločin za koji bi mogao biti optužen je zločin agresije (zločin koji su počinili država ili pojedinci u oružanom sukobu protiv suverene države). Ovo je zločin koji MKS ne može da sudi [jer Rusija nije potpisala Rimski statut, koji definiše ovaj zločin]. Tako da bi međunarodna zajednica morala da osnuje poseban tribunal. O tome se još uvek raspravlja na međunarodnom nivou i još uvek nije postignut dogovor.

SWI: Ukrajina je već počela da isprobava ljude na svom tlu. Ako istrage MKS-a dovedu do optužbi, da li bi bilo moguće paralelno suđenje u MKS-u, kao što je bio slučaj na primer za suđenje ratnim zločincima u bivšoj Jugoslaviji?

KDP: Naravno, bilo bi moguće da MKS počne da izdaje naloge za hapšenje. Ukrajina bi se bavila manjim zločinima, mada to ne znači i manje teškim zločinima. Istovremeno, Međunarodni krivični sud bi vodio istrage o zločinima koje su počinili visoki ruski politički i vojni zvaničnici.

SWI: Možemo li Putina nazvati ratnim zločincem?

KDP: On je ratni zločinac, da, svakako. Vidim analogije sa Slobodanom Miloševićem. Kada Putin naziva Ukrajince teroristima dok se hvali da se sam bori protiv terorizma, to je potpuno ista terminologija koju je Milošević koristio u to vreme [1990-ih].

SWI: Političari su izbegavali da koriste termin genocid da opišu ubijanje Ukrajinaca od strane ruske vojske. Šta mislite zašto pokazuju tu uzdržanost?

KDP: Zato što postoji vrlo precizna definicija za reč “genocid” i politički se mnogi ljudi ne usuđuju da je koriste. Međunarodno pravo je veoma specifično u vezi sa ovim: [za genocid] morate pokazati nameru i volju. I veoma je složeno istražiti. Ni ja ne bih koristila ove termine [za rat u Ukrajini]. To mi se čini ispravno.

SWI: Možemo li reći da se dešavaju ratni zločini i zločini protiv čovečnosti?

KDP: Dešavaju se, to je jasno. Ali opet, ne bih rekla genocid. To bi zahtevalo mnogo detaljniju istragu.

SWI: Kako uhapsiti osumnjičenog ratnog zločinca? Da li bi ruska država morala da sarađuje ili bi prvo trebalo da dođe do promene režima?

KDP: Mnogi uslovi bi morali biti ispunjeni. Pre svega, morao bi biti mir. Rat mora da se završi – pravda može da ide napred paralelno sa mirovnim procesom. Ali sama pravda takođe može promovisati mir. Uzmite šta se desilo u bivšoj Jugoslaviji sa Miloševićem: on je još uvek bio predsednik kada su se vodili mirovni pregovori [u Rambujeu, Francuska]. Ali on nije bio tamo. Zašto ne? Zato što je znao da je pod međunarodnom istragom i da bi za njim mogla biti raspisana poternica. Nije znao da li postoji ili ne, ali je znao da postoji rizik. Dakle, bilo je jasno da je istraga protiv Miloševića olakšala razgovore za mirovni sporazum.

SWI: Ukrajina traži poseban tribunal za suđenje Rusiji za zločin agresije. Zašto Ukrajinci žele da se formira ovaj tribunal? Zašto im je to važno?

KDP: Zato što je zločin agresije već dokazan i ne zahteva nikakve dokaze osim onoga što već imamo. Ovo je zločin za koji je odgovoran Putin. U svojim govorima priznao je da je komandant vojske i da je upravo on vodio agresiju na Ukrajinu.

SWI: Mislite li da će društveni mediji i brojna svedočanstva koja su već prikupljena olakšati sadašnje i buduće istrage?

KDP: Društveni mediji su posebno važni za prikupljanje dokaza o zločinima i pomoći će da se utvrdi koja je vojna jedinica odgovorna za njih. Onda možemo da se vratimo i saznamo ko su bili najviši politički i vojni zvaničnici. Ali saradnja ukrajinske vlade sa pravosuđem bi [takođe] olakšala svaku istragu ratnih zločina počinjenih u Ukrajini. U bivšoj Jugoslaviji nismo imali nikakvu saradnju od državnih vlasti, što je otežavalo prikupljanje dokaza.

SWI: Šta vas je najviše šokiralo u ovom ratu?

KDP: Masovne grobnice. Ovo je nešto nezamislivo. Masovne grobnice znače da su sve civilne žrtve sahranjene zajedno. I biće teško izvući ih. Morate da izvršite preglede, obdukcije, DNK analizu i utvrdite da li su bili civili ili vojska. Mnoge od ovih žrtava su sahranjene sa ličnim kartama, što naravno olakšava njihovu identifikaciju. U ovom ratu najviše su stradali civili.

SWI: Ruska propaganda bi da navede ljude da veruju da su ove masovne grobnice napravile same ukrajinske vlasti. Kakva je tvoja reakcija na ovo?

KDP: Rekla bih da će svaka istraga vrlo, vrlo brzo razotkriti ove verzije događaja. Ako izvršite ozbiljnu istragu, neće biti sumnje ko je počinilac. Potrebno je samo da identifikujete žrtvu da biste ovo razumeli. Identifikacija žrtava je prvi korak u svakoj istrazi.

SWI: Nezavisna međunarodna istražna komisija Ujedinjenih nacija za Ukrajinu pronašla je dokaze o pogubljenjima, silovanju, mučenju i ubistvima – uključujući i decu – u Buči, Mariupolju, Odesi i još oko 30 ukrajinskih gradova. Koje telo treba da sudi za ove zločine – MKS?

KDP: Pre svega, ukrajinski tužilac treba da preuzme istragu. Koliko ja znam, Ukrajinci su ovo već uradili. Čula sam da je ukrajinski sud već osudio ruskog vojnika, ali ovo je naravno samo prvi korak. MKS bi trebalo da bude u stanju da brzo istražuje. Najbolje rešenje bi bilo da se uspostavi poseban tribunal za zločine počinjene u Ukrajini. Ali ovakve stvari je teško postići zbog ruskog prava veta u Savetu bezbednosti UN.

SWI: Ako bi takav tribunal bio formiran, veto Kine i Rusije u Savetu bezbednosti je neizbežan. Zar ne bi trebalo da preispitamo ceo sistem UN i nađemo druga rešenja?

KDP: Da, naravno, ali nažalost to trenutno nije moguće. Radi se o ključnoj instituciji koja je bila i ostaje važna, ali koja u sadašnjoj situaciji ima vrlo malu moć.

SWI: 2020. godine ruski disident Aleksej Navaljni je tvrdio da je jedna od njegovih istraga pokazala da je bivši švajcarski državni tužilac Mihael Lauber primao poklone od Rusa. Zauzvrat, on nije otvorio istrage o optužbama za pranje novca od strane ruskih zvaničnika preko švajcarskih banaka…

KDP: Nijedan sudija za prekršaje u Švajcarskoj ne bi dozvolio da bude korumpiran, i znam o čemu govorim. Poznajem okruženje, poznajem svoje kolege, [i] poznajem sistem. Ne, nema slučajeva korupcije švajcarskih sudija, rekla je Karla Del Ponte.

Gost je demonstrirao trik sa papirnim kesama, koji je ličio na “ruski rulet”, u programu uživo

Jezivi snimak mađioničarskog trika koji je krenuo po zlu, ponovo je postao popularan na društvenim mrežama nakon što je prvobitno objavljen 2016. godine. U pitanju je odlomak iz jutarnjeg programa jedne poljske televizije, a na njemu se vidi kako iluzionista slučajno probada voditeljki dlan šiljkom.

Gost je demonstrirao trik sa papirnim kesama, koji je ličio na “ruski rulet”, u programu uživo. Poređao ih je na sto, u jednu ubacio komad oštrog metala, a zatim ih pomešao okrenut leđima. Kada ih je vratio udario je dlanom jednu od njih, a onda zamolio voditeljku Marzenu Rogalsku da lupi jednu od tri preostale kese.

Ona je oklevala, ali je na kraju mađionačar uhvatio za ruku i njenom šakom udario kesu. Žena je iznenada vrisnula, a kada je podigla ruku iz dlana joj je virio šiljak, koji je iluzionista brzo izvukao. On je zatim prstom prekrio ranu voditeljke i uputio pogled prema kameri, kao da se već pomirio sa završetkom svoje karijere.

Nije baš jasno šta je gost emisije hteo da uradi, ali je uspeo da pošalje nesrećnu ženu u bolnicu gde joj je konstatovanea samo površna rana. Ona je, kako su tada naveli poljski mediji, primila injekciju protiv tetanusa.

Nakon cele drame Rogalska se pojavila u još jednoj emisiji pored iluzioniste kako bi objasnila da mu je oprostila i da nema zle krvi među njima.

U planinskom selu Bogoševu kod Vladičinog Hana godinama je živela sama 80-godišnja Jelka Krstić, bez uslova za život. Poslednjih 12 godina Jelku je prihvatio komšija, koji penzionerske dane provodi na selu bez struje.

Sama u planini sa divljim životinjama provela je više od pola veka. Čuvala je oca u staroj kući, a kada je umro i kuća pala, skrovište je našla u rupi sa četiri stuba, bez krova. Tu je provela tri godine na suncu, kiši, snegu.

– Nakladem oganj na unice i zamotam se u najlon i tako sedim i grejem se. Kiša, sneg vrne, ja se tako grejem dok ne ugasne oganj, kad ugasne oganj, ja se smotam u ona četiri kolca, ističe Jelka Krstić iz Bogoševa kod Vladičinog Hana.

Ponekad bi komad hleba dobijala od lovaca, a nekada od komšinice kilometrima udaljene od nje. Da bi preživela zimu, brala je divlje jabuke.

– Po dve torbe napunim i donesem tu u ta četiri kolca, turim i jedem. Kisele, kisele, gorčive, gorčive, ja moram da jedem kada nemam ‘leb, objašnjava baka Jelka.

Od glavnog puta do mahale Albanija u Bogoševu, gde živi baka Jelka, ima pet kilometara. Dotle može da se stigne jedino terenskim vozilom ili motokultivatorom.

Dom i porodicu baka je pronašla kod komšije Novice Jovića, koji ju je pre 12 godina prihvatio, jer je povremeno radila kod njegove majke. U toj mahali sada živi samo njih dvoje.

– Ja gledam uvek da izađem u susret, jer može da se desi sutra i meni to. Znači da treba pomoći, navodi Novica Jović iz Bogoševa.

– Šta ćeš, sudbina takva, dodaje Jelka.

Jelka nije školovana, nije radila, niti se udavala, a socijalnu, ni drugu pomoć nije primala. Ne zna ni za jedno od dostignuća savremene civilizacije, jer u kući nema ni struje ni televizora.

Poštar M. I. (23) preminuo je u subotu posle podne posle borbe lekara hitne službe Vlasotinca i urgentnog centra Leskovca za njegov život

M. I. je iz sela Jastrepca kod Vlasotinca gde je službovao. Njemu je pozlilo u centru Vlasotinca dok je bio sa kolegom u službenom automobilu, potvrđeno je Jugmedii.

– U hitnu službu dovezao ga je njegov kolega. Bio je bez pulsa i bez znakova. Uspeli smo da ga reanimiramo i hitno prebacili u urgentni centar pri Opštoj bolnici u Leskovcu – pričaju iz vlasotinačke hitne pomoći.

U urgentnom centru kažu da je dovezen bez pulsa, da je pokušana reanimacija i da, nažalost, lekari nisu mogli da mu spasu život.

U Vlasotincu je tuga, posebno kod kolega iz pošte, koji se na društvenim mrežama opraštaju i pišu da nikada više ništa neće biti isto bez M. I, da je bio momak dobrog srca i odgovoran radnik.