Category: Uncategorized

Nema većeg bola za majku nego što je gubitak deteta, ali u jednom neverovatnom slučaju jedna je žena dobila priliku da ponovno vidi svoje izgubljeno dete.

Godina je bila 1949, a svet je bio neopisivo drugačiji. Mlada žena Dženeviv Purinton imala je 18 godina i bile je bila trudna. Iako se ne spominju njeme okolnosti, logično je pretpostaviti da situacija u kojoj se našla nije bila zavidna.

Posle 9 meseci, Dženeviv je rodila devojčicu.

“Rekla sam da želim da vidim bebu”, priseća se ona, ali lekari su joj saopštili užasne vesti. Rekli su joj da beba nije preživela.

Njen život je bio uništen. Nakon mnogo godina završila je potpuno sama u staračkom domu sa jako malo porodice koja bi joj mogla pomoći.

Na drugom kraju države je postojala jedna žena okružena porodicom, ali sa velikom rupom u srcu. Od kad zna za sebe, Koni je zanimalo ko su joj biološki roditelji.

“Sećam se kada sam imala pet godina, poželela sam da pronađem moju majku“, rekla je novinarima.

Prošlog Božića joj je porodica odlučila da pomogne na jedini način koji im je bio dostupan. Putem DNK analize, pronašla je svoje korene. Uskoro je stupila u kontakt sa rođakom koju nikada nije upoznala. Spomenula je ime svoje majke, koje joj je kompanija dala.

“To je moja tetka”, odgovorila je rođaka, a tada je dodala da je živa.

Nedugo nakon toga, Dženeviv, sada 88-godišnja starica, je nestrpljivo čekala pred vratima staračkog doma držeći se za svoju hodalicu. Nekoliko trenutaka delio je od upoznavanja sa ćerkom koju je tako davno izgubila.

Kada su se srele, odmah su zaplakale.

“Nisi mrtva”, rekla je Dženeviv kao da nije mogla verovati svojim očima.

“Nisam mrtva”, odgovorila je Koni kroz suze.

Ne samo da je njena ćerka živa, nego ima i dobar život. Dženeviv je prešla put od samoće do toga da je napokon upoznala svoju ćerku, unuke i praunuke.

Ispostavilo se da su je lekari slagali da joj je ćerka preminula, a Koni je usvojio bračni par sa Floride.

Odnos snaje i svekrve često ume da bude komplikovan i to je svima poznato, ali ne tako retko se sitne “čarke” pretvore u otvorenu netrpeljivost koja zagorčava život svim članovima porodice.

U takvoj situaciji našla se Beograđanka Svetlana I., koja je svojevremeno podelila svoju priču. Višegodišnje neslaganje kulminiralo je skandaloznom svađom na sahrani…

“Rođena sam u Beogradu, moji roditelji takođe, ali nikada nismo nešto držali do tog ‘gradskog pedigrea’. Normalno sam vaspitavana, mama i tata su ne učili da cenim ljude ne po tome odakle su nego kakvi su. Zato ni njima nije smetalo kada sam im rekla da se udajem za ‘momka sa sela’. Goran je iz okoline Knića, jednog sela koje ne bih da imenujem. Dovoljno je da kažem da je to Šumadija, a najbliži veći grad je Kragujevac”, počela je Svetlana svoju ispovest.

Par se upoznao u Beogradu, na fakultuetu i odmah su “kliknuli”. Nije prošlo mnogo, Goran je upoznao njene roditelje koji su ga prihvatli kao svoje dete. Godinu dana kasnije, kada su već odlučili da se venčaju, Svetlana je otišla na selo kod njegovih i taj susret je takođe prošao idilično.

“Svekrva je bila divna, mila žena, koja se jako trudila da mi ugodi. Bilo mi je prosto neprijatno koliko je trčkarala oko mene nutkajući me svim i svačim. Njegovi u bili bogati, ne samo za seoske uslove, nego inače. Imali su dosta zemlje i veliki broj ljudi koji su za njih radili. Bila sam impresionirana kako održavaju domaćinstvo i svidela mi se ideja da decu odgajam u prirodi, na čistom vazduhu…”

Presudna odluka

Tako je i bilo. Digli su ruke od fakulteta i odlučili da se presele na selo. Deca su stigla veoma brzo, prvo sinčić, a za godinu i po dana i ćerkica.

“Svekrva mi je dosta pomagala oko dece, bila je mala razlika među njima i iskrena da budem, nisam se baš najbolje snalazila. Stalno mi se činilo da nešto grešim, a ona je uvek bila tu da me ispravi. Nije to radila s nipodaštavanjem ili prekorno, zaista sam osećala da me vidi kao svoje dete i da mi želi samo najbolje.”

A onda je polako počela da se nameće i potiskuje Svetlanu. Snajkin ručak bi uvek nekako završavao u zamrzivaču, “za neki drugi put”, a jelo se ono što svekrva spremi.

“Kapirala sam, možda je njeno ukusnije. Nema veze. Činilo mi se da i deca više vole njenu kuhinju, pa nisam ništa rekla. Prvi kuršlus je izbio kada nam je u goste došla njena sestra sa mužem. U tom trenutu sam presvlačila ćerku i spremala je za spavanje, pa sam izašla iz sobe tek posle pola sata. Dočekalo me je njeno besno lice, videla sam da joj nije pravo što nisam potrčala da skuvam kafu i dočekam goste. Kad su otišli, tako mi je i rekla:

‘Ćero, kod nas se sve ostavlja kad gosti uđu na kapiju. Red je da se dočekaju kafom i ratlukom”, zajedljivo mi je rekla. Pokušala sam da se opravdam, ali na kraju sam se izvinila. Možda je žena stvarno bila u pravu…”

A onda su polako pare postale problem. Kako je Goran radio sa ocem, a Svetlana nije bila zaposlena, zavisili su od njihovih para.

“Ko ima više, taj je glavni i sve može. Ko ima manje para, nema pravo glasa. To je bilo pravilo koje mi je vrlo brzo predočeno. Kad smo išli u Kragujevac u veće nabavke, umela je da vadi iz kolica stvari koje sam odabrala govoreći da nam to nije potrebno, da već imamo u kući slično. Najviše joj je smetala moja kozmetika. Šamponi koje sam do tada koristila za nju su bili ‘čisto bacanje para’, smatrala je da isti posao vrše i oni domaće prozvodnje. Kreme su bile ‘glupost’, mleko za telo praktično ‘sotonin izum’… Pokušala sam nešto da kažem mužu, ali on je mislio da preterujem i da sam preosetjiva. Ipak smo živeli pod njihovim krovom.”

Običaji sa sela

Tada je prvi put saznala za neke običaje. Kao na primer, da žena ne sme da sedi napolju i igra karte. To je bila sramota.

“Goranu su došli rođaci iz sela, fini ljudi, vredni i pametni. Volela sam kad su nam dolazili u goste. Sedeli su tako ispred kuće za stolom i igrali karte, smejali se, podvaljivali jedan drugom. Pridružila sam im se, pa smo igrali u tablić u parovima. Pilo se neko pivce tu, baš smo se lepo zabavljali. A onda je došla svekrva i sve pokvarila. Uzela je moju čašu s pivom i krenula u kuću, drsko mi dobacivši da me traži sin. Krenula sam za njom da bi mi ona u hodniku rekla da ‘nije red da žensko igra karte sa muškima i to da ceo svet vidi’. Bila sam u šoku. Koji ‘muški’ i koji svet?! Moj muž i njegova braća? Prvi put sam ‘razvezala jezik’ i rekla joj da u Beogradu to nije običaj i da se ne pravi razlika između muškaraca i žena. Odgovorila mi je:

‘Pa ti, ćero, idi onda u Beograd!’

Preplakala sam celu noć, sve sam ispričala Goranu koji me je molio da se smirim i da će razgovarati s majkom.”

Ali, razgovor nije pomogao. Svekrva je nastavila da joj zamera, da se poziva na običaje, razlike između grada i sela, navodeći da se “kod njih tako ne radi, da je sramota” i slično. A onda su otišli na sahranu svekrvinog zeta. To je bila kap koja je prelila čašu.

“Prvo me je terala da uđem u sobu gde su držali telo pokojnika, jer je tako kod njih običaj, i zahtevala da ga poljubim. Šta da vam kažem, bilo mi je užasno, u životu nisam videla ‘mrtvaca’, ali nisam htela da je uvredim i poljubila sam mu ruku. Onda je trebalo da povorka krene na groblje. Išlo se peške kroz celo selo, sanduk je bio otvoren, a mi je trebalo da u koloni idemo iza. Ako mene pitate, meni je to sve užasno neljudski i neukusno da truckamo kosti pokojnika kroz selo dok ga svi gledaju, ali takav je bio njihov običaj. Taman sam uzela venac i stala u povorku kad je dreknula na mene da odmah izađem. Nisam znala šta sam skrivila. Uhvatila me je za ruku obrušila se na mene rečima da treba da me je sramota, da nemam poštovanja prema mrtvima, da nisam vaspitana… I dalje nisam znala šta nije bilo u redu. Pokazala je rukom na moje gole noge. Bila sam u crnoj suknji, ali nisam imala čarape. Rekla mi je:

‘Takva nećeš ići na groblje. Žena ne sme bosih nogu u crkvu i na groblje, zar te ništa nisu naučili?’

E tad mi je prekipelo! Sve ono ‘beogradsko’ u meni je izašlo napolje.

“E, kevo, taj film nećeš gledati! Muka mi je od vaših seljaških običaja! Na plus 40 da nosim čarape, ne pada mi na pamet. Mogu da se odmah okrenem i odem, pa ti pravdaj tamo kod svojih gde ti je snaja ili ćeš da prihvatiš. Trećeg nema i nemoj da ti pada na pamet da pokušaš nešto preko Gorana, ja od sada poštujem samo svoje običaje!”

Kako je Svetlana otkrila, svekrva se durila nekoliko dana, ali je popustila. I danas žive zajedno, ali skoro da ne pričaju. Samo ono osnovno i najčešće kada dođu gosti. Da ne bi selo priča

Roditeljstvo u poznijem dobu je oduvek kontroverzna tema, a ovaj dečak podelio je svoju priču.

Kada se on rodio, otac mu je imao 54, a majka svega 23 godine – dakle, ne samo da je u pitanju pozno roditeljstvo već i velika razlika u godinama između roditelja – čak 31. Evo kako se on snašao u svemu tome. Svoju priču je Majkl Holand podelio na forumu Reddit, a mi je prenosimo u celosti:

– Kako izgleda detinjstvo sa starijim roditeljima? Iz mog iskustva – sjajno! Moj otac je imao 54 godine kada me je dobio. Majka je imala 23. Možda vam ne deluje tako, ali ja sam planirano i željno iščekivano dete.

U periodu do pete godine, svaki moj dan izgledao je identično: Tata bi došao sa posla (radio je kao domar na fakultetu), i odmah bi se posvetio meni. Ostatak večeri proveli bismo zagrljeni na kauču. baš kao na slici.

 *MAJKL HOLAND SA OCEM / FOTO: IMGUR

Nisam bio tipično muško dete, koje je uglavnom vezano za majku. Naprotiv, plakao bih kad god bi mama krenula da me uzme od njega. Tako je bilo otkad sam se rodio pa sve dok nisam krenuo u školu.

Na slici iznad, ja sam najmanji, sedim u stolici pored tate. Iza mene je moj brat Roni a sa naše leve strane moja sestra Rozi. Moji roditelji su se 1995. godine razveli i mama nas je odvela u Arkanzas. Bilo nam je lepo tamo ali meni je nedostajao tata i želeo sam da budem sa njim. Tako je on jedan dan seo, vozio skoro 2 dana bez prestanka iz Južne Karoline do Arkanzasa i uzeo me.

Te školske godine sam leto proveo kod mame. Ona je raskinula sa dečkom zbog koga je i otišla u Arkanzas i našla novog. Tog leta je sa tim novim dečkom otišla na putovanje od tri dana a nas je ostavila kući. Drugog dana sam se uplašio i tata je opet došao po mene.

Živeli smo sami ja i tata nekoliko godina. Mesecima smo vikendima radili na našem porodičnom stablu. Pokrili smo više od 100 godina porodične istorije. Naučio me je da pecam, da pucam, kako da se ponašam. A za moj 10. rođendan, moj tata je uradio nešto što nikada pre ni posle, za moje 33 godine, nije uradio.

 *MAJKL SA OCEM / FOTO: REDDIT

Poklonio mi je zajedničku vožnju malim avionom. Ne znam kako je to dogovorio niti koliko ga je koštalo. Znam samo da je taj čovek prevazišao svoju užasnu fobiju od letenja kako bi svom 10-godišnjem sinu ispunio najveću ženju. To je bilo pre 23 godine, a tog dana sećam se kao da je bio juče.

Ostao sam bez oca 12.10. 2019. godine u 15:35. I znate šta? Taj neverovatni čovek, moj heroj, držao se sve dok nisam stigao da mu kažem koliko ga volim. Tek kada sam otišao, preminuo je.

Kako je imati starog oca? Neverovatno lepo.

Volim te tata.

Ako je iko trebalo da umre, onda sam to ja!” Evo kako danas izgleda dečak koji je spasao sestru od besnog psa

Junak u telu šestogodišnjeg deteta. Njegovo herojsko delo obišlo je svet

Šestogodišnji Bridžer Voker oduševio je ceo svet svojim herojskim činom, kada je zaradio 90 šavova nakon što ga je ugrizao pas dok je štitio mlađu sestru.

Od nemilog događaja prošlo je više od šest meseci, a Bridžerovi ožiljci počeli su bledeti zahvaljujući uspešnom medicinskom tretmanu kojem je podvrgnut nakon napada.

Kada su čuli za njegov hrabri čin, lekari jedne bolnice odlučili su dečaku priuštiti besplatno lečenje te mu je lice, pomoću laserskog tretmana, polako počelo dobijati stari sjaj.

“Bridžer je velika inspiracija u ovim teškim vremenima. Njegova hrabrost zaslužuje svako priznanje”, rekla je doktorka Banusali za Dejli Mejl.

Nakon što je njegovu sestru napao pas, Bridžer se nije ni sekunde dvoumio te je odmah zaštitio devojčicu i obračunao se s besnim psom, koji ga je ozbiljno ozledio.

Na pitanje zbog čega je to učinio, rekao je: “Mislio sam da, ako neko mora umreti, onda to treba da budem ja.”

Zadrugari biraju najiskrenijeg takmičara među sobom, a prilikom glasanja nastao je pravi haos kada su Sanja Grujić i Miljana Kulić ušle u novi sukob.

– Vama su najiskreniji oni koji ćute, klimaju glavom, štede sebe stresa. To je mudrost, a ne iskrenost. Za mene je iskren koga njegove reči mogu da koštaju. Miljana ne može biti iskrena, jer jedne sekunde voli Zolu, jedne Bebicu… – pričala je Sanja.

Misliš da poznaješ me dobro, ali od luđe ima luđa – pevala je Kuličeva.

– Marko Marković je dobra osoba, ali ne mogu da ga ocenim kao iskrenog. Najiskreniji mi je Neca Lazić, Nebitno je da li ima ispravne stavove, bitno je da ih iznese. Lepi Mića, Bilal. Ana, koja je iskrena u svojoj ljubavi… – govorila je Grujićeva, koja se popela na sto:”Treća najiskrenija osoba je Marko moj, koji nije u odnosu zbog rijalitija. Nije se muvao sa drugima, ušao je u vezu sa jednom devojkom – istakla je Grujićeva.

– On bi bio i te kako sa Majom, ali si od dobrog momka napravila agresivca i sad ga nijedna neće kad izađe – pričala je Miljana.

– Šta ti je, Miljana, posle se čudiš što te neko napada. Devojka te ubila činjenicima. Ti nisi iskrena, ti si dvorska luda i budala! Ti si životna i rijaliti budala i ljubomorna i sujetna – poručio je Ivan Marinković.

Kurir.rs/Pink.rs

Na velelepnom imanju u Šimanovcima, došlo je do iznenadnog rata Zorice Marković i Miljana Vračevića. Miljan je prebacio Šarmen Soraji Leoni Altman što mu nije lepo napravila kafu, a Zorica ju je odbranila. Miljan je iste sekunde izgoreo., ali tokom svađe je pravi razlog okršaja isplivao na videlo.

– Misliš da si bitna. Folirant si. Baba mafija. Pop*ši mi k**** – rekao je Miljan.

– Ne mogu, smrdljiv je – odgovorila je Zorica.

– Ne treba ti ovo sa mnom – dodao je Vračević.

– Ne treba tebi ovo sa mnom, nikako – poručila je pevačica.

Kurir.rs/Pink.rs

Dve žene su lakše povređene u tuči koja je izbila u nedelju, oko 1.30 ujutro, u jednom noćnom klubu u Mostaru.

Kako je izvestio MUP Hercegovačko-neretvanske županije, dežurni lekar Centra urgentne medicine Univerzitetske kliničke bolnice Mostar prijavio je policiji da su M. V. (43) iz Mostara i K. B. (28) iz Splita zatražile lekarsku pomoć, piše Avaz.

Njih dve je, utvrdila je policija, napala M. A. (26) iz Mostara dok su bile u noćnom klubu u Vukovarskoj ulici.

Kako piše Avaz, M. A. je navodno bocom u glavu udarila M. V, nakon čega je usledilo “gađanje čašama”. Policija je događaj okarakterisala kao remećenje javnog reda i mira, a dve žene zadobile su lakše telesne povrede.

Kurir.rs/Avaz

Nakon što su se lekari dvanaest dana borili za njen život, od posledica teških povreda u osječkom KBC-u umrla je 27-godišnjakinja na koju je kod Đakova, kada je cestu prelazila preko pešačkog prelaza, teretnim automobilom naleteo 66-godišnji muškarac.

U osječko-baranjskoj policiji u ponedeljak navode da se saobraćajna nesreća dogodila se 8. februara, kada je 66-godišnjak, vozeći od Piškorevaca prema Đakovu. automobilom naleteo na pešakinju iz Babine Grede.

Od siline udara odbačena je u odvodni kanal te prevezena u osječki KBC, gde je umrla. Vozač nije bio pod uticajem alkohola i za vreme vožnje koristio je sigurnosni pojas, a protiv njega je podnesena kaznena prijava zbog izazivanja saobraćajne nesreće sa smrtno stradalom osobom.

(Kurir.rs/Večernji.hr)

Voditeljka Jovana Jeremić osvrnula se na intervjue koje je radila sa kumom Ane Ćurčić, Milenom Kačavendom i Zoranom Mokom Slavnićem i otkrila da joj je Moka slao poruke što je šokiralo sve prisutne u studiju.

– Jovana, prva si intervjuisala kumu Ane Ćurčić, Milenu Kačavendu i Moku Slavnića – rekao je Panda.

– Da, ali Moka se često ljuti. Slao mi je neke poruke, poželeo je da idemo na večeru. Ne idem sa rijalititi učesnicima na večere, kao ni sa njihovom rodbinom. Košarkaše ne volim, jer sam ja mala žena – istakla je Jovana.

– Tvoj stajling je ove večeri zaista upečatljiv – rekao je Panda.

– Moram da se pohvalim, smršala sam par kilgrama – kazala je Jovana.

– Rijaliti program je najgledaniji format na televiziji. Ja se nalazim između politike i rijalitija. Bavim se običnim čovekom i najvišom politikom. Volim da sve to bude u okviru mog jutarnjeg programa – istakla je Jovana u emisiji “Pitam za druga” na Red televiziji.

Kurir.rs/S.B.

Srbiju je pre tačno 10 dana potresla vest da je policajac (28) iz službenog pištolja ubio suprugu (20), pa presudio sebi u kući u Grockoj.

Bili su u braku od 22. marta prošle godine. Prijava za nasilje nije bilo.

– Tog 10. februara ove godine poslala sam ćerku kod njega. Govorila mi je da joj se ne ide, molila me… Rekla sam joj: “Sine, molim te idi i lepo se pozdravite, raziđite se ko ljudi, nemojte da sutra okrećete glavu jedno od drugog”. Nisam verovala da će je ubiti… – počinje potresnu ispovest majka ubijene devojke iz Grocke.

Nesrećna majka juče je išla u kuću gde joj je živela ćerka sa mužem. Uzela je njene stvari. I svega se ponovo prisetila.

– Moje dete je 20. janura ove godine napustilo supruga. Tada je mi je krišom poslala poruku i tražila da mu zovem oca jer je repetirao pištolj i uperio ka njoj. Roditelji su mu na svu sreću bili u blizini kuće gde su oni živeli. Tada ga je otac savladao. Ona me je molila da nikome ništa ne pričam. Nije želela da izgubi posao policajca. Obećala sam joj da ću ćutati. Dvadest dana pre smrti bila je srećna. Živela samnom i dve sestre… – priča ona.

Ubeđivala je svoju ćerku pre godinu dana da je mlada za udaju, ali toliko je volela policajca da joj ništa nije bilo teško.

– Zaprosio ju je 8. marta prošle godine. Govorila sam joj da je mlada za udaju, da mora da kuva, da pegla, da ustaje rano…Govorila je da joj ništa nije bilo teško. Volela ga je i verovala mu. I ja sam ga volela. Pravila mu tortu za rođendan. Uvek je bio fin prema meni i mojim ćerkama. Jedino mi je bilo čudno što su uvek kod nas sedeli dvadesetak minuta. Tada sam mislila da smo im mi dosadni, da su mladi, da žele da budu sami… Moja ćerka se na njega nije žalila – kaže ona.

Nesrećna majka bez najstarije ćerke ostala je 10. februara ove godine. Policajac je nakon kraće raprave pucao u suprugu, pa u sebe. Neđeni su mrtvi u kući u kojoj su živeli.

Svim ženama nesrećna majka želi da poruči samo jedno:

– Ne trpite nasilje već ga prijavite policiji.

(Kurir.rs/Telegraf)