Category: Uncategorized

“U narednih sat vremena u južnim delovima Beograda, kao i na području Rasinskog okruga jaki plјuskovi sa grmlјavinom, gradom i jakim severozapadnim vetrom”, navodi se u najnovijem hitnom upozorenju RHMZ.

RHMZ upozorava da će tokom dana uslovi za grmlјavinske nepogode biti na istoku, jugu i jugozapadu zemlјe. U zoni jakih plјuskova pašće 20 – 30 mm za kratko vreme, lokalno i više, a olujni vetar kratkotrajno će biti jači od 20 – 25 m/s.

Na pritokama Jasenice, Kubršnice, Mlave i Peka mogući su kratkotrajni veći porasti vodostaja bujičnih vodotoka sa manjim lokalnim izlivanjima.

Prognoza za naredna tri dana

Nedelja

Promenljivo oblačno, na severu Srbije uglavnom suvo, a kratkotrajna kiša i pljuskovi sa grmljavinom očekuju se južno od Save i Dunava. Vetar slab do umeren severozapadni. Najniža temperatura od 15 do 20 stepeni, a najviša od 24 do 28 stepeni.

Ponedeljak

U većem delu pretežno sunčano, osim na istoku Srbije, gde se uz više oblačnosti i dalje očekuju padavine. Vetar slab do umeren, severni i severozapadni. Najniža temperatura od 14 do 18 stepeni, a najviša od 26 do 30 stepeni.

Utorak

Pretežno sunčano i toplije. Vetar slab, promenljiv. Najniža temperatura od 12 do 18 stepeni, a najviša od 27 do 31 stepen. Кrajem dana na severu Srbije uz lokalni razvoj oblačnosti pojava pljuskova sa grmljavinom.

Ana S. neutešna je nakon saznanja da su joj pre nekoliko sati, majka MIlana N. i očuh Josip N. poginuli od strujnog udara u šahtu , gde je očah popravljao hidrofor, a žena došla da mu pomogne pa i ona nastradala.

Bračni par, penzionisani televizijski radnici RT Vojvodina, Milana N. i  Josip N. pronađeni su mrtvi danas popodne, u šahtu u dvorištu njihove porodične kuće u Ulici Jovana Muškatirovića u Veterniku.

Supružnici su preminuli pod nerazjašnjenim okolnostima koje će biti utvrđene istragom, a sumnja se da ih je ubila struja tako što je Josip, zvani Joška, vrsni majstor, nastradao dok je pokušao da popravi hidrofor, a potom i Milana, u nameri da mužu pomogne.

Milanina ćerka Ana Stojišić nalazila se u Beogradu kada joj je Josipov sin javio strašnu vest, da su ostali bez roditelja. 

– Ne mogu da dođem sebi. U šoku sam što sam pod ovim okolnostima ostala bez majke i očuha. Nisu zaslužili ovakav kraj. Bili su dobri ljudi, međusobno vezani. Oko dvadeset godina su zajedno i u braku. Nisam ništa pitala i ne znam ko ih je prvi našao. Verovatno je neko preskočio ogradu, a prvi od porodice je stigao Joškin sin i čovek je u šoku – ispričala je Ana za Republiku.

Policija je, navodno, već pribavila snimak sa nadzorne kamere, na kojem se vidi da je u šaht prvo ušao muž, a potom i žena. Navode da se radi o šahtu sa hidroforom u  dvorištu nastradalog para. 

Policiju je prema navodima komšija, zvao Joškin unuk koji ih je zatekao beživotne, jedno preko drugog i zaprepastio se.

– Kamera je snimila sve. Na snimku se vidi kako je prvo u šahtu ušao muškarac, potom je ušla i žena, ali nisu izašli. Istraga će utvrditi šta im se dogodilo – rekao je muškarac iz ulice. On je opisao kako je saznao za tragediju i da se pročulo da je supružnike ubila struja:

– Čuli smo policiju i vatrogasce sa sirenama, i  u startu smo mislili da se zapalila radionica pored njihove kuće. Uplašili smo se jer je tu firma za stolariju, ali kad smo se približili videli smo da su policajci i saniteti oko šahta, kao i više ljudi u civilu. Okupljeni ljudi na ulici otkrivaju da bračni par nema zajedničku decu, ali da iz prethodnih brakova imaju sina i ćerku – ispričao je komšija.

– Oni su divne komšije, tako prijatni ljudi, zaista je bilo divno provoditi vreme s njima. Bili su onako baš srećni, imaju i unučad i čuli smo da ih je baš unuk zatekao u takvom stanju – rekao je jedan od žitelja ovog kraja. 

Tela su poslata na obdukciju

Tela nastradalih poslata su na obdukciju kojom će biti utvrđen tačan uzrok smrti, a evakuacija tela stradalog para nije bila laka.
– Prvo je morala da se isključi struja u celom kvartu, da bi im se uopšte prišlo i pokušalo da im se pomogne. Nažalost, već je bilo kasno i oni su bili jedno preko drugog u šahti – kaže izvor iz istrage.

U timskoj konkurenciji je 2019. postao juniroski svetski šampion i bio jedan od najpopularnijih sportista svoje zemlje

Sjabda Perkasa Belava, talentovani i već uspešni igrač badmintona, u martu mesecu ove godine u ranim jutarnjim časovima poginuo je u teškoj saobraćajnoj nesreći u gradu Pemalangu.

U udesu je poginula i Belavina majka, dok su mu otac i brat preživeli.

Porodica je tužnim povodom bila na putu ka gradu Sragenu, na ostrvu Java.

– Sjabda je preminuo na putu za Sragen na hodočašće, jer mu je preminula baka. Zbogom Sjabda, nedostajaćeš – saopštili su iz Belavinog kluba.

U dosadašnjoj karijeri, Sjabda Perkasa Belava je osvojio tri titule BVF Serije. Prošle godine je osvojio litvansku i malezijsku Internacionalu, dok je 2023. Sjabda osvojio i iransku.

U timskoj konkurenciji je 2019. postao juniroski svetski šampion.

Izvor: espreso.co.rs

Život Ljube Tadića, doajena srpskog filma i pozorišta, obeležila je velika tragedija 17. jula 2015. godine kada je izbio požar u njegovom stanu na Vračaru u kojem je živeo sa slabo pokretno majkom Mirom i nepokretnom sestrom Majom.

Struja u stanu im je bila isključena. Prostor bi noću osvetljavali svećom. Ljuba je znao noćima da ne spava do svitanja i čuva majku i sestru. Kao da je nešto predosećao. A onda je te kobne letnje noći zaspao.

– Ostao sam bez sestre, majka i ja smo preživeli, dosta dug i težak oporavak. Meni je čitavo lice bilo izgorelo – navodi, između ostalog, otac Rastka i Ružice u emotivnoj ispovesti u serijalu “Na ivici pakla” na našem portalu.

Dvogodišnji dečak u gradiću Norvok, u Ohaju, pucao je iz pištolja u svoju trudnu majku i tako ubio nju i nerođeno dete, saopštila je lokalna policija.

Dodaje se da je policija oko 13 časova 16. juna dobila poziv 31-godišnje žene koja je rekla da ju je “dvogodišnji sin upucao u leđa”, prenosi CNN.

Policija ih našla u spavaćoj sobi

Tokom razgovora sa dispečerom, Laura Ilg je rekla da je u osmom mesecu trudnoće.

Policajci su nekoliko minuta kasnije stigli na lice mesta, a majku i sina, zajedno sa pištoljem, pronašli su u spavaćoj sobi na spratu.

Žena je prevezena u bolnicu gde su ona i njeno nerođeno dete ubrzo proglašeni mrtvim.

U jednom danu se rodimo, u jednom umremo, u jednom danu nam se promeni život – za pun ugao i krug. Nekome nabolje, nekome nagore. Mladom Vasiliju Uroševiću je 2. avgust 2019. godine bio baš taj dan – dan nakon koga je njegov bezbrižan, tinejdžerski život stao spletom nesrećnih okolnosti i počeo novi – onaj koji kao svoju jedinu svrhu ima borbu za život.

Jedno, naizgled, bezazleno fotografisanje na balkonu četvrtog sprata stana u kojem je živeo i želja da se uhvati dobar kadar Vasilija je umalo koštalo života. Izgubio je ravnotežu, pao sa visine od 15 metara i zadobio frakture pršljenova sa posledičnom kvadriparezom i ostao nepokretan. Imao je svega 18, godine kada je njegova mladost tek cvetala, kada ga je čekalo toliko toga. Nije stigao da završi srednju medicinsku školu, mnogi prijatelji, ako se tako mogu nazvati, su otišli iz njegovog života, a samo on i njegova majka Đurđica znaju koliko snage, vere u Boga i novca je bilo i biće potrebno da Vasilije povrati barem delimične osećaje u svojim ekstremitetima.

– Stradao mu je šesti vratni pršljen, šesti vratni pršljen i prvi torokalni pršljen. Šesti i sedmi su zamenjeni veštačkim od titanijuma, a prvi torokalni za sada ne sme da se dira. Međutim, ima nekih indicija za operaciju u Rusiji. Neće da se dira u klasičnom smislu, nego putem injekcija i ubrizgavanjem određenih tečnosti u kičmenu moždinu kako bi preuzela svoju funkciju. Ono što je najveći problem Vasiliju jeste prohodavanje i on nema razvijenu finu motoriku. Do litre vode može da podigne i pije – započinje priču za “Ženu” Đurđica koju punopravno možemo nazvati Majka Hrabrost.

Neophodne operacije matičnim ćelijama

I nije potrebna samo mentalna snaga da se volja za smislom održava svakodnevno, već i veliki fizički napor da se obave dnevne aktivnosti. Đurđica svog sina jedinca podiže iz kreveta čvrstim zagrljajem, postavlja ga u kolica, hrani, previja i svakog dana vodi u Novi Sad na rehabilitaciju.

– Do sada smo odradili dve operacije matičnim ćelijama od kojih svaka košta 6.000 evra. Drugu smo relativno skoro uradili, pa sada čekamo njen efekat. Posle prve je bešika preuzela veći deo svoje funkcije, mada i dalje ostaje ta rezidua u bešici, međutim mnogo manje nekgo ranije. Matične ćelije bez rehabilitacije ne bi imale nikakvu svoju funkciiju i svrhu. Vežbe su te koje iniciraju matične ćelije da se nakaleme na organizam i da počnu da provode nervne impulse i osećaje – navodi.

Mesečni troškovi su oko 2.000 evra

Vailije je, takođe, imao i operaciju epiduralnim stimulatorom koja je koštala 50.000 evra. Epiduralni stimulator ima dvojnu funkciju, da ubija spazam i provodi nervne impulse. Novac je sakupljen preko fondacija Budi human i Pokreni život. Ipak, to je novac isključivo za operacije. Gde su mesečni rashodi na osvnovne potrebštine da bi ovaj 21-godišnjak mogao da preživi dan?

– Tu su pelene, kateteri, kese za katetere, melemi za dekubitus, prevoz od Beograda do Novog sada. Sve izađe blizu 2.000 mesečno. Jedan gospodin, koji ima 94 godine, primio nas je u ovaj stan besplatno, pa služim i negujem i njega koliko god je to moguće. Ja radim najvažniji posao – ne samo da održim svoje dete u životu, već da ga opet stavim na noge, kao što sam ga stavila sa devet meseci prvi put – sa pomešanim bolnim sećanjima i optimističnim mislima ispričala nam je Đurđica koja je po zanimanju pedagog i neko ko je sam imao težak život, pa smatra da joj je sve to pomoglo da traje u borbi za ozdravljenje svog sina.

Kada se vrati gotovo tri godine u prošlost, na Svetog Iliju te kobne 2019. godine, stegne joj se u grudima, vrate se najbolnije uspomene. Momenat kada je došla sa posla i spoznala svoju i Vasilijevu novu realnost.

– Nešto me je naglo preseklo kada sam došla u stan. Vratila sam se sa posla popodne, sve je bilo otvoreno i nije mi bilo jasno šta se desilo. Otvoren prozor. Došla sam do terase, nešto me je povuklo, videla sam drvo lešnika koje je odlomljeno. Pomislila sam: “Samo da Vasilije nije pao”.

Nažalost, ono što od čega je najviše strepela, bila je istina.

– Preteško je bilo. To su bili dani i dani suza, brige, straha, patnje, neizvesnosti. Ono što psihički ubija čoveka je upravo neizvesnost. Verujete da će ostati živ, ali opet onaj jedan procenat vas muči. To nije bila jedna, već tri ozbiljne povrede – priča i priseća se da su joj doktori na Urgentnom centru govorili da njen sin neće preživeti, ali je ona odbijala u to da poveruje jer jedna majka nikada neće prihvatiti lošu opciju. Zna da će njih dvoje izaći kao pobednici.

Vasilije je imao i gastrostomu- jeo je preko cevčice, i traheostomu, odnosno kanilu jer je teško je disao. Mnogo puta je mogao da umre, radili su mu i oživljavanje, jer mu se u jednom momentu sve zapušilo. Svakodnevno je bio “jednom nogom u grobu”, ali njegova volja i snaga su ga izdigle iz, naizgled, bezizlazne situacije. On, ipak, veruje u bolje sutra i dan kada će povratiti delić svog života.

Vasilije je izdao dva CD-a

Nedostaju mu druženja sa prijateljima, iako su ga mnogi u najtežoj borbi napustili, ali je svoj lek pronašao u muzici kojom se bavi od prve godine srenje škole i do sada je izdao čak dva albuma rep muzike, a ima i svoj jutjub kanal “Cikolon”.

– Prvi je “Terapija” koji je nastao u mojim najtežim momentima u toku rehabilitacije, a nekoliko meseci potom sam dobio podršku cele ekipe Južnog vetra i gospodina Miloša Avramovića, pa sam izbacio drugi album “Vir” na njihov jutjub kanal, odakle su svi prihodi išli za moju operaciju – ispričao nam je talentovani Vasilije i dodao da je muzika jedna od malobrojnih stvari koja ga drži da ne potone, ali i da će se botiti sve dok i najmanja šansa za oporavak postoji.

Najveća želja mu je da majku vidi srećnu

– Najveća želja mi je da vidim svoju majku srećnu, a ona će da bude najsrećnija ako ja budem stao na svoje noge i ponovo prohodam, ali je do toga potrebno još mnogo vremena i mnogo borbe, truda i rada. Nije nemoguće, imam šansu – rekao nam je na kraju hrabri Vasilije, a mi se nadamo da će jednog dana dosanjati sve svoje snove – da ponovo oseti tlo pod svojim nogama i nastavi da se bavi muzikom koja ga je spasila iz beznađa.

Vasilija u septembru očekuje operacija matičnim ćelijama, a njegova mama je apelovala:

– Molimo vas ko može bar jednu sms da uplati za podršku ovoj ogromnoj Vasilijevoj nadljudskoj borbi u nastojanju da prohoda… Čeka nas 2 miliona matičnih ćelija, ali i cena operacije sa putnim troškovima, smeštajem, hranom od 40.000 evra, plus mesečni troškovi oko 900 evra. Rok je dosta kratak, a vreme je godišnjih odmora… Ko može, molimo da pomogne i tako damo Vasiliju šansu da stane na svoje noge… Put do prohodavanja jeste dug, i veoma naporan. Ali prohodati znači samoostvarenje i vraćanje narušenog samopoštovanja i šanse za bolji i srećniji život jednom mladiću koji se svim silama bori za to. Hvala vam… Vasilije 762 na 3030 i 23 na 3800

Pretužno.

Jovani Jeremić se desila danas jedan strašna stvar – dok je radila svoju emisiju, javili su joj da joj umro član porodice.

Jeremićeva, koja je poznata kao strogi profesionalac, stoički je podnela ovu tužnu vest pred širokim auditorijom koji svakog vikenda prati njenu emisiju.  

 

Naime, ona je u toku emisije dobila vest od svoijih najbližih da joj je upravo preminuo deda.

Voditeljka je na treutak zanemela, pa uzdahnula i rekla:

Foto: TV Pink printscreen

– Nastavljamo dalje.

Jovana je, profesionalno i smireno nastavila program, bar dok su kamere bile upaljene.

Podsetimo, Jovana Jeremić uskoro odlazi i na zasluženi odmor. 

Fin Džouns je čim je bio rođen imao komplikacije sa srcem i samo nekoliko sati posle rođenja morao je da ga operiše. Star samo 10 dana, operisan je četiri i po sata. Operacija je bila uspešna, a onda su se javili razvojni problemi sa plućima i sistemom za varenje, zbog čega je morao na nove operacije. I uspeo je da preživi sve to.

Fin je rođen sa dva problema: sa krvlju koja sadrži veoma malo kiseonika i koja nije dopirala da pluća da bi se ponovo oksidisala, dok je krv bogata kiseonikom tekla plućima, ali nije dopirala do drugih organa.

Pre nekoliko decenija, deca rođena sa ovim problemom nazivana su „plave bebe“, zbog modre kože.

Trideset odsto beba koje se ne leče umre tokom prve nedelje, 50 odsto tokom prvog meseca, a 90 odsto pre nego što navrši godinu dana.

U Finovom slučaju, privremena procedura morala je da se izvede nekoliko sati nakon rođenja – napravljena je rupa između dve komore – ali da nije bilo druge operacije, opet bi uskoro umro.

Finova majka Ketrin (32) je učiteljica, a otac Filip (31) trgovac vinom. Njima je još u šestom mesecu trudnoće rečeno da će biti problema sa srcem njihove bebe.

– Nacrtali su nam kako izgleda njegovo srce i pokazali nam kakva će mu biti cirkulacija. Kao da me je nešto udarilo u stomak. Ali onda su nam rekli da se to može rešiti, pa smo se osetili veoma srećno što živimo u ovoj zemlji, u Londonu, blizu Svetske zdravstvene organizacije – kaže Ketrin.

Ketrin je retko kad bila sa sinom prvih dana. Da nije morala da ga doji, provodila bi još manje vremena sa njim.

Uprkos tome što je bolnica imala 97 odsto uspeha sa ovom operacijom, operacija otvorenog srca na novorođenčetu veoma je ozbiljna stvar. Tokom operacije, majka i otac su sedeli zagrljeni i plakali.

– Ne ne, ovo je dobar dan – tešila je sebe Ketrin.

Tokom četiri i po sata operacije, nijedan doktor nije pravio pauzu i operacija je protekla uspešno.

– To je dobro zato što je problem potpuno rešen  – kažu doktori.

Fin je smešten na intenzivnu negu, a roditeljima je rečeno da je sve proteklo u najboljem redu.

Dan nakon operacije, Finov krvni pritisak je iznenada pao i hirurzi su morali ponovo da mu otvore grudi.

– Nisu mogli da shvate šta nije u redu, pošto mu je srce radilo kako treba. Doktor je propustio rođendan svog sina da bi došao. Neprestano je pratio Finovo stanje. Bio sam rastrojen tog dana kada su mi doktori rekli da ne znaju šta se dešava – priča Filip.

Pokušali su sve, ali krvni pritisak nije hteo da se digne, pa su morali da ga stave na bajpas, a time su samo kupovali vreme, jer to nije bio konačni lek. Rekli su im da ništa više ne mogu da učine za njihovu bebu.

Ali Fin se izvukao i stanje mu se stabilizovalo.

Nakon nekoliko dana, naišla je nova kriza. Finu je tečnost počela da se skuplja u plućima, pa nije mogao dobro da diše. Morao je da se podvrgne još jednoj proceduri kako bi mu izbacili nagomilanu tečnost.

Deset dana mu je rebalo da se oporavi od svega, pa je konačno pušten iz bolnice.

Danas je Fin dobro, ali ima ožiljke na grudima i stomaku, koji svedoče o svemu što je preživeo.

– U jednom trenutku sam se mnogo uplašila. Bio je siv, natekao od tečnosti u njemu i izgledo je kao da je mrtav. Sestra mi je tada rekla „On zna razliku između vašeg i doktorovog dodira. Može da vas čuje, može da vas oseti – i to mu može pomoći da se oporavi“ – seća se Ketrin.

Priča o maloj Nini koja u Novom Sadu prodaje krafne kako bi zaradila džeparac, ali i pomogla u liječenju svog oca, obišla je Srbiju i čitavu regiju.

Ima 11 godina i završila je 5. razred osnovne škole, a od početka godišnjih odmora odlučila je na svoj način pomoći obitelji.

Njezin otac Zoran ostao je bez jednog oka zbog teške očne bolesti, ablacije mrežnice, a drugo oko je u velikoj opasnosti. Uz to što može potpuno oslijepiti i život bi mu mogao biti ugrožen. Spas je liječenje u Moskvi, koje je vrlo skupo, prenosi Telegraf.

– Nina je samo djevojčica koja neizmjerno voli svog tatu. Osim nje, imamo i sina Nemanju i trudili smo se da ih poštedimo težine situacije, ali djeca osjećaju sve. I sama je primijetila da joj treba pomoć oko kućnog budžeta te je odlučila raditi i zarađivati. Baka mi je dala ideju za krafne, a ja je nisam smjela pustiti da prodaje samu, već sam izašla s njom ispred dućana, ispričala je Ninina mama Nataša Ninković.

Ideju za njihovu akciju podijelila je na društvenim mrežama i tada je, kako kaže Nataša, počela prava emotivna eksplozija, posebno među mladima, ali i među svim očevima. Unatoč svim očekivanjima, ideja male Nine se razvila i sada se čeka u redu za krafne.

– U početku skoro da nitko nije imao da kupi krafnu od 100 dinara, a sada se mora čekati u redovima, zaista smo osjetili veliku empatiju i uvjerili se da ima mnogo divnih i dobrih ljudi. Vjerujte, 100 krafni dnevno nam nije dovoljno s obzirom na potražnju. Ljudi znaju da treba dugo čekati na kupnju jedne krafne jer su svi prešutno pristali kupiti samo jednu jer nemamo dovoljno. Pritom su svi krafnu platili skuplje nego što zapravo košta, a sada traže da krafne čak šaljemo poštom. Pokrenula se pozitivna lavina – rekla je Nataša.