Jezera su poslednjih dana bila mesto gde su se osvežavali i kupali i mladi i stariji ljudi iz okolnih sela, iako su postojale table upozorenja i zabrana da se ljudi kupaju.
Beživotna tela četrnaestogodišnjeg Nikole D. i njegove sestre od strica Marije S. (17) iz Donje Rečice, koji su nestali juče popodne u rupama koje su nastale iskopom zemlje za ciglanu u ataru sela Resinac kod Prokuplja, izvučena su danas iz vode.
Kako saznajemo, Nikola je prvi upao u vodu, a potom i Marija za njim.
Njih dvoje i Nikolin mlađi brat N. D. pokušavali su da pređu na drugu stranu ciglane, do neke kućice. Nažalost, u jednom trenutku se Nikola okliznuo i propao kroz rupu u vodu. Marija je videla kako se davi i pružila mu ruku spasa. Verovatno je u panici, nerazmišljajući, povukao i nju – navodi sagovornica za portal Repulika.rs.
Kako takođe dodaje, devetogodišnji N. D. koji je bio sa njima, gledao je rođenog brata kako se davi i dozivao u pomoć:
– Počeo je da viče i da moli da mu neko pomogne. Njegove vapaje čuo je radnik ciglane, koji je dotrčao do njega. Nažalost, dok je došao do mesta nesreće, njih je već povukao mulj i tada mu je radnik rekao da ne mogu nikako da ih izvuku napolje, da su se oni udavili.
Podsetimo, dečica su nestala juče u rupama koje su nastale iskopom zemlje za ciglanu, a koje su napunile poslednje obilne padavine.
Ta jezera su poslednjih dana bila mesto gde su se osvežavali i kupali i mladi i stariji ljudi iz okolnih sela, iako su postojale table upozorenja i zabrana da se ljudi kupaju. To gradilište nije imalo stalno obezbedenje, čuvara, ali su tu stalno bili radnici ciglane, koji nisu uspeli da utiču na kupače i izletnike.
Pobednica Zadruge 6, Aleksandra Nikolić, i dalje se oporavlja od rijalitija, a odlučila je da se posveti sebi i fizičkom izgledu.
Ona važi za jednu od najlepših zadrugarki, ali je naišla na problem, o kome je morala da progovori javno.
Aleksandra se oglasila iz ordinacije, pa objasnila da je posetila svoju doktorku, kako bi oporavila lice, s obzirom na umor i obaveze, koje su mnogo uticale na nju.
– Stigla sam kod moje doktorke. Videćemo šta ćemo raditi, da li će mi možda ubrizgati neke vitaminčiće, jer je moja koža jako osetljiva i vreme je da se oporavi – rekla je Aleksandra u svom storiju.
Da podsetimo, Aleksandra je na samom početku Zadruge 6 korigovala usne i grudi, a mnogi komentarišu da sada izgleda bolje nego ikada.
Avion je poleteo u 14:16 sati prema lokalnom vremenu
Avion kojim se inače koristi Putin poleteo je iz Moskve prema Sankt Petersburgu. Nakon nekog vremena avion je nestao s Flightradara, a što najverovatnije znači da je isključio uređaje za praćenje.
Nije poznato da li je Putin bio u avionu.
Peskov je ranije objavio da je Putin u Moskvi i da radi u Kremlju.
Avion je poleteo u 14:16 sati prema lokalnom vremenu, a nije bilo navedeno koje je odredište.
“U narednih sat vremena u južnim delovima Beograda, kao i na području Rasinskog okruga jaki plјuskovi sa grmlјavinom, gradom i jakim severozapadnim vetrom”, navodi se u najnovijem hitnom upozorenju RHMZ.
Kiša
RHMZ upozorava da će tokom dana uslovi za grmlјavinske nepogode biti na istoku, jugu i jugozapadu zemlјe. U zoni jakih plјuskova pašće 20 – 30 mm za kratko vreme, lokalno i više, a olujni vetar kratkotrajno će biti jači od 20 – 25 m/s.
Na pritokama Jasenice, Kubršnice, Mlave i Peka mogući su kratkotrajni veći porasti vodostaja bujičnih vodotoka sa manjim lokalnim izlivanjima.
Prognoza za naredna tri dana
Nedelja
Promenljivo oblačno, na severu Srbije uglavnom suvo, a kratkotrajna kiša i pljuskovi sa grmljavinom očekuju se južno od Save i Dunava. Vetar slab do umeren severozapadni. Najniža temperatura od 15 do 20 stepeni, a najviša od 24 do 28 stepeni.
Ponedeljak
U većem delu pretežno sunčano, osim na istoku Srbije, gde se uz više oblačnosti i dalje očekuju padavine. Vetar slab do umeren, severni i severozapadni. Najniža temperatura od 14 do 18 stepeni, a najviša od 26 do 30 stepeni.
Utorak
Pretežno sunčano i toplije. Vetar slab, promenljiv. Najniža temperatura od 12 do 18 stepeni, a najviša od 27 do 31 stepen. Кrajem dana na severu Srbije uz lokalni razvoj oblačnosti pojava pljuskova sa grmljavinom.
Ana S. neutešna je nakon saznanja da su joj pre nekoliko sati, majka MIlana N. i očuh Josip N. poginuli od strujnog udara u šahtu , gde je očah popravljao hidrofor, a žena došla da mu pomogne pa i ona nastradala.
Bračni par, penzionisani televizijski radnici RT Vojvodina, Milana N. i Josip N. pronađeni su mrtvi danas popodne, u šahtu u dvorištu njihove porodične kuće u Ulici Jovana Muškatirovića u Veterniku.
MIlana govori o stradaloj majci Milani i očuhu Josipu
Supružnici su preminuli pod nerazjašnjenim okolnostima koje će biti utvrđene istragom, a sumnja se da ih je ubila struja tako što je Josip, zvani Joška, vrsni majstor, nastradao dok je pokušao da popravi hidrofor, a potom i Milana, u nameri da mužu pomogne.
Milanina ćerka Ana Stojišić nalazila se u Beogradu kada joj je Josipov sin javio strašnu vest, da su ostali bez roditelja.
– Ne mogu da dođem sebi. U šoku sam što sam pod ovim okolnostima ostala bez majke i očuha. Nisu zaslužili ovakav kraj. Bili su dobri ljudi, međusobno vezani. Oko dvadeset godina su zajedno i u braku. Nisam ništa pitala i ne znam ko ih je prvi našao. Verovatno je neko preskočio ogradu, a prvi od porodice je stigao Joškin sin i čovek je u šoku – ispričala je Ana za Republiku.
Policija je, navodno, već pribavila snimak sa nadzorne kamere, na kojem se vidi da je u šaht prvo ušao muž, a potom i žena. Navode da se radi o šahtu sa hidroforom u dvorištu nastradalog para.
Policiju je prema navodima komšija, zvao Joškin unuk koji ih je zatekao beživotne, jedno preko drugog i zaprepastio se.
– Kamera je snimila sve. Na snimku se vidi kako je prvo u šahtu ušao muškarac, potom je ušla i žena, ali nisu izašli. Istraga će utvrditi šta im se dogodilo – rekao je muškarac iz ulice. On je opisao kako je saznao za tragediju i da se pročulo da je supružnike ubila struja:
Milani i Josip iz doba sreće
– Čuli smo policiju i vatrogasce sa sirenama, i u startu smo mislili da se zapalila radionica pored njihove kuće. Uplašili smo se jer je tu firma za stolariju, ali kad smo se približili videli smo da su policajci i saniteti oko šahta, kao i više ljudi u civilu. Okupljeni ljudi na ulici otkrivaju da bračni par nema zajedničku decu, ali da iz prethodnih brakova imaju sina i ćerku – ispričao je komšija.
– Oni su divne komšije, tako prijatni ljudi, zaista je bilo divno provoditi vreme s njima. Bili su onako baš srećni, imaju i unučad i čuli smo da ih je baš unuk zatekao u takvom stanju – rekao je jedan od žitelja ovog kraja.
Tela su poslata na obdukciju
Tela nastradalih poslata su na obdukciju kojom će biti utvrđen tačan uzrok smrti, a evakuacija tela stradalog para nije bila laka. – Prvo je morala da se isključi struja u celom kvartu, da bi im se uopšte prišlo i pokušalo da im se pomogne. Nažalost, već je bilo kasno i oni su bili jedno preko drugog u šahti – kaže izvor iz istrage.
U timskoj konkurenciji je 2019. postao juniroski svetski šampion i bio jedan od najpopularnijih sportista svoje zemlje
Sjabda Perkasa Belava, talentovani i već uspešni igrač badmintona, u martu mesecu ove godine u ranim jutarnjim časovima poginuo je u teškoj saobraćajnoj nesreći u gradu Pemalangu.
U udesu je poginula i Belavina majka, dok su mu otac i brat preživeli.
Porodica je tužnim povodom bila na putu ka gradu Sragenu, na ostrvu Java.
– Sjabda je preminuo na putu za Sragen na hodočašće, jer mu je preminula baka. Zbogom Sjabda, nedostajaćeš – saopštili su iz Belavinog kluba.
U dosadašnjoj karijeri, Sjabda Perkasa Belava je osvojio tri titule BVF Serije. Prošle godine je osvojio litvansku i malezijsku Internacionalu, dok je 2023. Sjabda osvojio i iransku.
U timskoj konkurenciji je 2019. postao juniroski svetski šampion.
Život Ljube Tadića, doajena srpskog filma i pozorišta,
obeležila je velika tragedija 17. jula 2015. godine kada je izbio požar u
njegovom stanu na Vračaru u kojem je živeo sa slabo pokretno majkom
Mirom i nepokretnom sestrom Majom.
Struja u stanu im je bila isključena. Prostor bi noću
osvetljavali svećom. Ljuba je znao noćima da ne spava do svitanja i čuva
majku i sestru. Kao da je nešto predosećao. A onda je te kobne letnje
noći zaspao.
– Ostao sam bez sestre, majka i ja smo preživeli, dosta dug i težak oporavak. Meni je čitavo lice bilo izgorelo – navodi, između ostalog, otac Rastka i Ružice u emotivnoj ispovesti u serijalu “Na ivici pakla” na našem portalu.
Da vas pitam na početku – da li ste sujeverni? Ja sam, što bi Francuzi rekli, kom si-kom sa. Kao dete sa sela gde znaš svaku babu koja gleda u karte, gasi žar ili baje po ulicama, slušaš iskustva onih baš sujevernih ljudi koji se plaše urokljivog pogleda ili dodira, nije mi bilo svejedno kad me je na sred Knez Mihailove proklela neka starija žena sa sve rečima “da bog da poginuo” jer nisam imao da joj dam ništa sitno.
A toj jezivoj kletvi prethodile su reči da će me poterati
maler. Pa, kada nisam već odreagovao na to, proklela me je žustrije.
Verovatno bih zaboravio na to do sada, koliko god da mi u tom momentu
nije bilo prijatno, ali jednostavno sve loše želje koje u “prefiksu”
imaju tu sintagmu “dabogda” zvuče zastrašujuće i ostaju u sećanju da
levitiraju. A onda, crkne veš mašina, tuš padne i polomi se sam od sebe,
krene voda da curi iz kade. Sve u tri poslednja dana. I već se zapitah –
da nije ovo usko povezano sa tim “incidentom” sa ženom kojoj nisam
ostavio novac i da me nije poterao neki maler kao kazna?
A zaista nisam imao. I uvek dam kad imam. I sada sam izvadio
novčanik da joj ostavim nešto. Takav sam, sažaljiv, ne mogu da prođem i
da okrenem glavu, a da ne vidim u novčaniku da li imam nešto sitno. I
sada sam potegao za novčanikom, otvorio ga, ali video da u njemu imam
samo dve novčanice od hiljadu dinara jer, kao i većina ljudi danas,
pretežno plaćam karticom.
Nastavim da hodam sa drugaricom ka kafiću dok žena nastavlja da viče: “Daj, bre, nešto sitno, da te ne potera maler”.
Ja već onako umoran odgovaram da me svakako već tera marel, a
to rekoh mahinalno, bez ideje da mogu da je isprovociram još više. A
upravo se to desilo.
Kaže mi žena onako razjarena već: “Onda dabogda poginuo”.
Proključala mi je krv u tom momentu, bukvalno sam se okrenuo u
besu da se vratim kod nje, kad me drugarice povuče i ubedi da se ne
petljam dalje sa njom.
Knez MihajlovaFoto:Aleksandar Dimitrijević / Ringier
A onda, nekoliko dana posle toga, vratim se sa posla i vidim
da je kupatilo poplavljeno jer su se otvorila vrata veš mašine “sama od
sebe”. Razmišljam, ok, verovatno nisu bila dobro zatvorena, dešava se.
Sutradan shvatim da je pokvarena, zovem majstora, on kaže da ne vredi
popravljati, da je bolje da kupim novu.
Ok, neplanirani trošak, ali šta da radim, kupiću drugu.
I dok ja tražim neku dobru, a povoljnu, desi se još jedan
peh. Uveče perem zube i spremam se za spavanje, kad padne tuš i polomi
se. Već sam besan jer previše pehova se desilo u kratkom vremenskom
periodu.
Ali, ‘ajde, ne košta tuš mnogo, kupiću kod Kineza za “prvu
pomoć” novi. A onda, ujutru se tuširam kad čujem neku vodu kako otiče iz
kade. Pogledam i vidim da se sva voda sliva na pločice i teče svojim
putem ka slivniku.
E, tu sam već “izgoreo” od besa, ali i uplašio da nije ona
kletva “urodila plodom”, pa sam zaista sebi neko prokletstvo na vrat
natovario.
I sad živim u strahu šta će sledeće da se desi, ne daj Bože.
Čak mi je prošlo kroz glavu da okadim nekim tamjanom, ili da skoknem do
baba Dane da mi ugasi žar ili šta god da se radi u tim situacijama.
Ipak, shvatio sam da upadam u paranoju. I odustao od svega.
Možda se samo tako namestilo jer je mašinama, tuševima i cevima prošao
rok trajanja, a moj mozak uvezao nekoliko događaja kao posledicu
uzročno-posledičnih aktivnosti.
U jednom danu se rodimo, u jednom umremo, u jednom danu nam se promeni život – za pun ugao i krug. Nekome nabolje, nekome nagore. Mladom Vasiliju Uroševiću je 2. avgust 2019. godine bio baš taj dan – dan nakon koga je njegov bezbrižan, tinejdžerski život stao spletom nesrećnih okolnosti i počeo novi – onaj koji kao svoju jedinu svrhu ima borbu za život.
Jedno, naizgled, bezazleno fotografisanje na balkonu četvrtog
sprata stana u kojem je živeo i želja da se uhvati dobar kadar Vasilija
je umalo koštalo života. Izgubio je ravnotežu, pao sa visine od 15
metara i zadobio frakture pršljenova sa posledičnom kvadriparezom i
ostao nepokretan. Imao je svega 18, godine kada je njegova mladost tek
cvetala, kada ga je čekalo toliko toga. Nije stigao da završi srednju
medicinsku školu, mnogi prijatelji, ako se tako mogu nazvati, su otišli
iz njegovog života, a samo on i njegova majka Đurđica znaju koliko
snage, vere u Boga i novca je bilo i biće potrebno da Vasilije povrati
barem delimične osećaje u svojim ekstremitetima.
– Stradao mu je šesti vratni pršljen, šesti vratni pršljen i
prvi torokalni pršljen. Šesti i sedmi su zamenjeni veštačkim od
titanijuma, a prvi torokalni za sada ne sme da se dira. Međutim, ima
nekih indicija za operaciju u Rusiji. Neće da se dira u klasičnom
smislu, nego putem injekcija i ubrizgavanjem određenih tečnosti u
kičmenu moždinu kako bi preuzela svoju funkciju. Ono što je najveći
problem Vasiliju jeste prohodavanje i on nema razvijenu finu motoriku.
Do litre vode može da podigne i pije – započinje priču za “Ženu” Đurđica
koju punopravno možemo nazvati Majka Hrabrost.
Neophodne operacije matičnim ćelijama
I nije potrebna samo mentalna snaga da se volja za smislom
održava svakodnevno, već i veliki fizički napor da se obave dnevne
aktivnosti. Đurđica svog sina jedinca podiže iz kreveta čvrstim
zagrljajem, postavlja ga u kolica, hrani, previja i svakog dana vodi u
Novi Sad na rehabilitaciju.
– Do sada smo odradili dve operacije matičnim ćelijama
od kojih svaka košta 6.000 evra. Drugu smo relativno skoro uradili, pa
sada čekamo njen efekat. Posle prve je bešika preuzela veći deo svoje
funkcije, mada i dalje ostaje ta rezidua u bešici, međutim mnogo manje
nekgo ranije. Matične ćelije bez rehabilitacije ne bi imale nikakvu
svoju funkciiju i svrhu. Vežbe su te koje iniciraju matične ćelije da se
nakaleme na organizam i da počnu da provode nervne impulse i osećaje –
navodi.
Vasilije sa majkom Đurđicom koja ne gubi nadu da će njen sin ponovo prohodatiFoto:Snežana Krstić / Ringier
Mesečni troškovi su oko 2.000 evra
Vailije je, takođe, imao i operaciju epiduralnim stimulatorom koja
je koštala 50.000 evra. Epiduralni stimulator ima dvojnu funkciju, da
ubija spazam i provodi nervne impulse. Novac je sakupljen preko
fondacija Budi human i Pokreni život. Ipak, to je novac isključivo za
operacije. Gde su mesečni rashodi na osvnovne potrebštine da bi ovaj
21-godišnjak mogao da preživi dan?
– Tu su pelene, kateteri, kese za katetere, melemi za
dekubitus, prevoz od Beograda do Novog sada. Sve izađe blizu 2.000
mesečno. Jedan gospodin, koji ima 94 godine, primio nas je u ovaj stan
besplatno, pa služim i negujem i njega koliko god je to moguće. Ja radim
najvažniji posao – ne samo da održim svoje dete u životu, već da ga
opet stavim na noge, kao što sam ga stavila sa devet meseci prvi put –
sa pomešanim bolnim sećanjima i optimističnim mislima ispričala nam je
Đurđica koja je po zanimanju pedagog i neko ko je sam imao težak život,
pa smatra da joj je sve to pomoglo da traje u borbi za ozdravljenje svog
sina.
Kada se vrati gotovo tri godine u prošlost, na Svetog Iliju
te kobne 2019. godine, stegne joj se u grudima, vrate se najbolnije
uspomene. Momenat kada je došla sa posla i spoznala svoju i Vasilijevu
novu realnost.
– Nešto me je naglo preseklo kada sam došla u stan. Vratila
sam se sa posla popodne, sve je bilo otvoreno i nije mi bilo jasno šta
se desilo. Otvoren prozor. Došla sam do terase, nešto me je povuklo,
videla sam drvo lešnika koje je odlomljeno. Pomislila sam: “Samo da
Vasilije nije pao”.
Nažalost, ono što od čega je najviše strepela, bila je istina.
– Preteško je bilo. To su bili dani i dani suza, brige,
straha, patnje, neizvesnosti. Ono što psihički ubija čoveka je upravo
neizvesnost. Verujete da će ostati živ, ali opet onaj jedan procenat vas
muči. To nije bila jedna, već tri ozbiljne povrede – priča i priseća se
da su joj doktori na Urgentnom centru govorili da njen sin neće
preživeti, ali je ona odbijala u to da poveruje jer jedna majka nikada
neće prihvatiti lošu opciju. Zna da će njih dvoje izaći kao pobednici.
Vasilije želi da ponovo stane na noge, da svoju majku vidi srećnu i da nastavi da se bavi muzikomFoto:Snežana Krstić / Ringier
Vasilije je imao i gastrostomu- jeo je preko cevčice, i
traheostomu, odnosno kanilu jer je teško je disao. Mnogo puta je mogao
da umre, radili su mu i oživljavanje, jer mu se u jednom momentu sve
zapušilo. Svakodnevno je bio “jednom nogom u grobu”, ali njegova volja i
snaga su ga izdigle iz, naizgled, bezizlazne situacije. On, ipak,
veruje u bolje sutra i dan kada će povratiti delić svog života.
Vasilije je izdao dva CD-a
Nedostaju mu druženja sa prijateljima, iako su ga mnogi u
najtežoj borbi napustili, ali je svoj lek pronašao u muzici kojom se
bavi od prve godine srenje škole i do sada je izdao čak dva albuma rep
muzike, a ima i svoj jutjub kanal “Cikolon”.
– Prvi je “Terapija” koji je nastao u mojim najtežim
momentima u toku rehabilitacije, a nekoliko meseci potom sam dobio
podršku cele ekipe Južnog vetra i gospodina Miloša Avramovića, pa sam
izbacio drugi album “Vir” na njihov jutjub kanal, odakle su svi prihodi
išli za moju operaciju – ispričao nam je talentovani Vasilije i dodao da
je muzika jedna od malobrojnih stvari koja ga drži da ne potone, ali i
da će se botiti sve dok i najmanja šansa za oporavak postoji.
Vasilije je izdao dva albuma – Terapija i VirFoto:Snežana Krstić / Ringier
Najveća želja mu je da majku vidi srećnu
– Najveća želja mi je da vidim svoju majku srećnu, a ona će
da bude najsrećnija ako ja budem stao na svoje noge i ponovo prohodam,
ali je do toga potrebno još mnogo vremena i mnogo borbe, truda i rada.
Nije nemoguće, imam šansu – rekao nam je na kraju hrabri Vasilije, a mi
se nadamo da će jednog dana dosanjati sve svoje snove – da ponovo oseti
tlo pod svojim nogama i nastavi da se bavi muzikom koja ga je spasila iz
beznađa.
Vasilija u septembru očekuje operacija matičnim ćelijama, a njegova mama je apelovala:
– Molimo vas ko može bar jednu sms da uplati za podršku ovoj
ogromnoj Vasilijevoj nadljudskoj borbi u nastojanju da prohoda… Čeka
nas 2 miliona matičnih ćelija, ali i cena operacije sa putnim
troškovima, smeštajem, hranom od 40.000 evra, plus mesečni troškovi oko
900 evra. Rok je dosta kratak, a vreme je godišnjih odmora… Ko može,
molimo da pomogne i tako damo Vasiliju šansu da stane na svoje noge…
Put do prohodavanja jeste dug, i veoma naporan. Ali prohodati znači
samoostvarenje i vraćanje narušenog samopoštovanja i šanse za bolji i
srećniji život jednom mladiću koji se svim silama bori za to. Hvala
vam… Vasilije 762 na 3030 i 23 na 3800
