Category: Uncategorized

U jednom danu se rodimo, u jednom umremo, u jednom danu nam se promeni život – za pun ugao i krug. Nekome nabolje, nekome nagore. Mladom Vasiliju Uroševiću je 2. avgust 2019. godine bio baš taj dan – dan nakon koga je njegov bezbrižan, tinejdžerski život stao spletom nesrećnih okolnosti i počeo novi – onaj koji kao svoju jedinu svrhu ima borbu za život.

Jedno, naizgled, bezazleno fotografisanje na balkonu četvrtog sprata stana u kojem je živeo i želja da se uhvati dobar kadar Vasilija je umalo koštalo života. Izgubio je ravnotežu, pao sa visine od 15 metara i zadobio frakture pršljenova sa posledičnom kvadriparezom i ostao nepokretan. Imao je svega 18, godine kada je njegova mladost tek cvetala, kada ga je čekalo toliko toga. Nije stigao da završi srednju medicinsku školu, mnogi prijatelji, ako se tako mogu nazvati, su otišli iz njegovog života, a samo on i njegova majka Đurđica znaju koliko snage, vere u Boga i novca je bilo i biće potrebno da Vasilije povrati barem delimične osećaje u svojim ekstremitetima.

– Stradao mu je šesti vratni pršljen, šesti vratni pršljen i prvi torokalni pršljen. Šesti i sedmi su zamenjeni veštačkim od titanijuma, a prvi torokalni za sada ne sme da se dira. Međutim, ima nekih indicija za operaciju u Rusiji. Neće da se dira u klasičnom smislu, nego putem injekcija i ubrizgavanjem određenih tečnosti u kičmenu moždinu kako bi preuzela svoju funkciju. Ono što je najveći problem Vasiliju jeste prohodavanje i on nema razvijenu finu motoriku. Do litre vode može da podigne i pije – započinje priču za “Ženu” Đurđica koju punopravno možemo nazvati Majka Hrabrost.

Neophodne operacije matičnim ćelijama

I nije potrebna samo mentalna snaga da se volja za smislom održava svakodnevno, već i veliki fizički napor da se obave dnevne aktivnosti. Đurđica svog sina jedinca podiže iz kreveta čvrstim zagrljajem, postavlja ga u kolica, hrani, previja i svakog dana vodi u Novi Sad na rehabilitaciju.

– Do sada smo odradili dve operacije matičnim ćelijama od kojih svaka košta 6.000 evra. Drugu smo relativno skoro uradili, pa sada čekamo njen efekat. Posle prve je bešika preuzela veći deo svoje funkcije, mada i dalje ostaje ta rezidua u bešici, međutim mnogo manje nekgo ranije. Matične ćelije bez rehabilitacije ne bi imale nikakvu svoju funkciiju i svrhu. Vežbe su te koje iniciraju matične ćelije da se nakaleme na organizam i da počnu da provode nervne impulse i osećaje – navodi.

Mesečni troškovi su oko 2.000 evra

Vailije je, takođe, imao i operaciju epiduralnim stimulatorom koja je koštala 50.000 evra. Epiduralni stimulator ima dvojnu funkciju, da ubija spazam i provodi nervne impulse. Novac je sakupljen preko fondacija Budi human i Pokreni život. Ipak, to je novac isključivo za operacije. Gde su mesečni rashodi na osvnovne potrebštine da bi ovaj 21-godišnjak mogao da preživi dan?

– Tu su pelene, kateteri, kese za katetere, melemi za dekubitus, prevoz od Beograda do Novog sada. Sve izađe blizu 2.000 mesečno. Jedan gospodin, koji ima 94 godine, primio nas je u ovaj stan besplatno, pa služim i negujem i njega koliko god je to moguće. Ja radim najvažniji posao – ne samo da održim svoje dete u životu, već da ga opet stavim na noge, kao što sam ga stavila sa devet meseci prvi put – sa pomešanim bolnim sećanjima i optimističnim mislima ispričala nam je Đurđica koja je po zanimanju pedagog i neko ko je sam imao težak život, pa smatra da joj je sve to pomoglo da traje u borbi za ozdravljenje svog sina.

Kada se vrati gotovo tri godine u prošlost, na Svetog Iliju te kobne 2019. godine, stegne joj se u grudima, vrate se najbolnije uspomene. Momenat kada je došla sa posla i spoznala svoju i Vasilijevu novu realnost.

– Nešto me je naglo preseklo kada sam došla u stan. Vratila sam se sa posla popodne, sve je bilo otvoreno i nije mi bilo jasno šta se desilo. Otvoren prozor. Došla sam do terase, nešto me je povuklo, videla sam drvo lešnika koje je odlomljeno. Pomislila sam: “Samo da Vasilije nije pao”.

Nažalost, ono što od čega je najviše strepela, bila je istina.

– Preteško je bilo. To su bili dani i dani suza, brige, straha, patnje, neizvesnosti. Ono što psihički ubija čoveka je upravo neizvesnost. Verujete da će ostati živ, ali opet onaj jedan procenat vas muči. To nije bila jedna, već tri ozbiljne povrede – priča i priseća se da su joj doktori na Urgentnom centru govorili da njen sin neće preživeti, ali je ona odbijala u to da poveruje jer jedna majka nikada neće prihvatiti lošu opciju. Zna da će njih dvoje izaći kao pobednici.

Vasilije je imao i gastrostomu- jeo je preko cevčice, i traheostomu, odnosno kanilu jer je teško je disao. Mnogo puta je mogao da umre, radili su mu i oživljavanje, jer mu se u jednom momentu sve zapušilo. Svakodnevno je bio “jednom nogom u grobu”, ali njegova volja i snaga su ga izdigle iz, naizgled, bezizlazne situacije. On, ipak, veruje u bolje sutra i dan kada će povratiti delić svog života.

Vasilije je izdao dva CD-a

Nedostaju mu druženja sa prijateljima, iako su ga mnogi u najtežoj borbi napustili, ali je svoj lek pronašao u muzici kojom se bavi od prve godine srenje škole i do sada je izdao čak dva albuma rep muzike, a ima i svoj jutjub kanal “Cikolon”.

– Prvi je “Terapija” koji je nastao u mojim najtežim momentima u toku rehabilitacije, a nekoliko meseci potom sam dobio podršku cele ekipe Južnog vetra i gospodina Miloša Avramovića, pa sam izbacio drugi album “Vir” na njihov jutjub kanal, odakle su svi prihodi išli za moju operaciju – ispričao nam je talentovani Vasilije i dodao da je muzika jedna od malobrojnih stvari koja ga drži da ne potone, ali i da će se botiti sve dok i najmanja šansa za oporavak postoji.

Najveća želja mu je da majku vidi srećnu

– Najveća želja mi je da vidim svoju majku srećnu, a ona će da bude najsrećnija ako ja budem stao na svoje noge i ponovo prohodam, ali je do toga potrebno još mnogo vremena i mnogo borbe, truda i rada. Nije nemoguće, imam šansu – rekao nam je na kraju hrabri Vasilije, a mi se nadamo da će jednog dana dosanjati sve svoje snove – da ponovo oseti tlo pod svojim nogama i nastavi da se bavi muzikom koja ga je spasila iz beznađa.

Vasilija u septembru očekuje operacija matičnim ćelijama, a njegova mama je apelovala:

– Molimo vas ko može bar jednu sms da uplati za podršku ovoj ogromnoj Vasilijevoj nadljudskoj borbi u nastojanju da prohoda… Čeka nas 2 miliona matičnih ćelija, ali i cena operacije sa putnim troškovima, smeštajem, hranom od 40.000 evra, plus mesečni troškovi oko 900 evra. Rok je dosta kratak, a vreme je godišnjih odmora… Ko može, molimo da pomogne i tako damo Vasiliju šansu da stane na svoje noge… Put do prohodavanja jeste dug, i veoma naporan. Ali prohodati znači samoostvarenje i vraćanje narušenog samopoštovanja i šanse za bolji i srećniji život jednom mladiću koji se svim silama bori za to. Hvala vam… Vasilije 762 na 3030 i 23 na 3800

Pretužno.

Jovani Jeremić se desila danas jedan strašna stvar – dok je radila svoju emisiju, javili su joj da joj umro član porodice.

Jeremićeva, koja je poznata kao strogi profesionalac, stoički je podnela ovu tužnu vest pred širokim auditorijom koji svakog vikenda prati njenu emisiju.  

 

Naime, ona je u toku emisije dobila vest od svoijih najbližih da joj je upravo preminuo deda.

Voditeljka je na treutak zanemela, pa uzdahnula i rekla:

Foto: TV Pink printscreen

– Nastavljamo dalje.

Jovana je, profesionalno i smireno nastavila program, bar dok su kamere bile upaljene.

Podsetimo, Jovana Jeremić uskoro odlazi i na zasluženi odmor. 

Fin Džouns je čim je bio rođen imao komplikacije sa srcem i samo nekoliko sati posle rođenja morao je da ga operiše. Star samo 10 dana, operisan je četiri i po sata. Operacija je bila uspešna, a onda su se javili razvojni problemi sa plućima i sistemom za varenje, zbog čega je morao na nove operacije. I uspeo je da preživi sve to.

Fin je rođen sa dva problema: sa krvlju koja sadrži veoma malo kiseonika i koja nije dopirala da pluća da bi se ponovo oksidisala, dok je krv bogata kiseonikom tekla plućima, ali nije dopirala do drugih organa.

Pre nekoliko decenija, deca rođena sa ovim problemom nazivana su „plave bebe“, zbog modre kože.

Trideset odsto beba koje se ne leče umre tokom prve nedelje, 50 odsto tokom prvog meseca, a 90 odsto pre nego što navrši godinu dana.

U Finovom slučaju, privremena procedura morala je da se izvede nekoliko sati nakon rođenja – napravljena je rupa između dve komore – ali da nije bilo druge operacije, opet bi uskoro umro.

Finova majka Ketrin (32) je učiteljica, a otac Filip (31) trgovac vinom. Njima je još u šestom mesecu trudnoće rečeno da će biti problema sa srcem njihove bebe.

– Nacrtali su nam kako izgleda njegovo srce i pokazali nam kakva će mu biti cirkulacija. Kao da me je nešto udarilo u stomak. Ali onda su nam rekli da se to može rešiti, pa smo se osetili veoma srećno što živimo u ovoj zemlji, u Londonu, blizu Svetske zdravstvene organizacije – kaže Ketrin.

Ketrin je retko kad bila sa sinom prvih dana. Da nije morala da ga doji, provodila bi još manje vremena sa njim.

Uprkos tome što je bolnica imala 97 odsto uspeha sa ovom operacijom, operacija otvorenog srca na novorođenčetu veoma je ozbiljna stvar. Tokom operacije, majka i otac su sedeli zagrljeni i plakali.

– Ne ne, ovo je dobar dan – tešila je sebe Ketrin.

Tokom četiri i po sata operacije, nijedan doktor nije pravio pauzu i operacija je protekla uspešno.

– To je dobro zato što je problem potpuno rešen  – kažu doktori.

Fin je smešten na intenzivnu negu, a roditeljima je rečeno da je sve proteklo u najboljem redu.

Dan nakon operacije, Finov krvni pritisak je iznenada pao i hirurzi su morali ponovo da mu otvore grudi.

– Nisu mogli da shvate šta nije u redu, pošto mu je srce radilo kako treba. Doktor je propustio rođendan svog sina da bi došao. Neprestano je pratio Finovo stanje. Bio sam rastrojen tog dana kada su mi doktori rekli da ne znaju šta se dešava – priča Filip.

Pokušali su sve, ali krvni pritisak nije hteo da se digne, pa su morali da ga stave na bajpas, a time su samo kupovali vreme, jer to nije bio konačni lek. Rekli su im da ništa više ne mogu da učine za njihovu bebu.

Ali Fin se izvukao i stanje mu se stabilizovalo.

Nakon nekoliko dana, naišla je nova kriza. Finu je tečnost počela da se skuplja u plućima, pa nije mogao dobro da diše. Morao je da se podvrgne još jednoj proceduri kako bi mu izbacili nagomilanu tečnost.

Deset dana mu je rebalo da se oporavi od svega, pa je konačno pušten iz bolnice.

Danas je Fin dobro, ali ima ožiljke na grudima i stomaku, koji svedoče o svemu što je preživeo.

– U jednom trenutku sam se mnogo uplašila. Bio je siv, natekao od tečnosti u njemu i izgledo je kao da je mrtav. Sestra mi je tada rekla „On zna razliku između vašeg i doktorovog dodira. Može da vas čuje, može da vas oseti – i to mu može pomoći da se oporavi“ – seća se Ketrin.

Priča o maloj Nini koja u Novom Sadu prodaje krafne kako bi zaradila džeparac, ali i pomogla u liječenju svog oca, obišla je Srbiju i čitavu regiju.

Ima 11 godina i završila je 5. razred osnovne škole, a od početka godišnjih odmora odlučila je na svoj način pomoći obitelji.

Njezin otac Zoran ostao je bez jednog oka zbog teške očne bolesti, ablacije mrežnice, a drugo oko je u velikoj opasnosti. Uz to što može potpuno oslijepiti i život bi mu mogao biti ugrožen. Spas je liječenje u Moskvi, koje je vrlo skupo, prenosi Telegraf.

– Nina je samo djevojčica koja neizmjerno voli svog tatu. Osim nje, imamo i sina Nemanju i trudili smo se da ih poštedimo težine situacije, ali djeca osjećaju sve. I sama je primijetila da joj treba pomoć oko kućnog budžeta te je odlučila raditi i zarađivati. Baka mi je dala ideju za krafne, a ja je nisam smjela pustiti da prodaje samu, već sam izašla s njom ispred dućana, ispričala je Ninina mama Nataša Ninković.

Ideju za njihovu akciju podijelila je na društvenim mrežama i tada je, kako kaže Nataša, počela prava emotivna eksplozija, posebno među mladima, ali i među svim očevima. Unatoč svim očekivanjima, ideja male Nine se razvila i sada se čeka u redu za krafne.

– U početku skoro da nitko nije imao da kupi krafnu od 100 dinara, a sada se mora čekati u redovima, zaista smo osjetili veliku empatiju i uvjerili se da ima mnogo divnih i dobrih ljudi. Vjerujte, 100 krafni dnevno nam nije dovoljno s obzirom na potražnju. Ljudi znaju da treba dugo čekati na kupnju jedne krafne jer su svi prešutno pristali kupiti samo jednu jer nemamo dovoljno. Pritom su svi krafnu platili skuplje nego što zapravo košta, a sada traže da krafne čak šaljemo poštom. Pokrenula se pozitivna lavina – rekla je Nataša.

Komšije u neverici

Potraga za devojčicom (17) i dečakom (13) iz sela Rečica kod Prokuplja, koji su nestali juče kasno popodne u vodi u selu Resinac, obustavljena je u 20.15 sati i biće nastavljena danas ujutru.

Nažalost, pripadnici Sektora za vanredne situacije koji su čamcem došli da traže decu nisu uspeli da ih pronađu i čeka se da ujutro dođu profesionalni ronioci. Deca su se, kako se sumnja, utopila u prostoru kopa Ciglane iz prokupačke Male Plane, u kojem se vadi glina od koje se pravi cigla.

Kako je taj kop blizu reke, deo je pod vodom, a nesrećni mališani su skočili u tu vodu da se kupaju. Sa njima je bio i devetogodišnji rođak koji nije ušao u vodu.

Na trenutak izronili pa nestali

Kako je mališan rekao policiji, i nestali dečak i devojčica su bukvalno istovremeno skočili u vodu, koja ih je progutala. Kako je kazao, na trenutak su izronili, a zatim nestali.

– Problem je što je ovde voda duboka više od tri metra i unutra je mulj, pa ih je verovatno on povukao – kaže komšija, koji je došao na lice mesta. Utopili su se oko 17 časova i nema traga od njih, jer je prostor prilično velik.

Rekli da idu u školsko da se igraju

– Rekli su da idu u školsko da se igraju. Jao strahote. Vidite, bosa sam došla kada sam čula – rekla je očajna strina za Informer dok drži dečakovu majku, koja kuka kraj papuča koje su ostale od njega na obali.

Strina dodaje da je on bio odličan đak, čak je prošle godine išao na nagradno letovanje, kao najbolji.

– Svi smo u šoku, ne znamo šta da radimo, kako da se ponašamo. Ovde su mnoga deca dolazila da se kupaju, pecaju ribe, jer iz obližnje reke ih donose patke i ima dosta riba. Ipak, prostor je na kojem se kopa glina, i onda je sve dole mulj, on ih je povukao – komentarišu okupljene komšije za Informer.

Porodični advokat Denis R. Vetrano Jr., koji živi u Njujorku, redovno na svom TikTok profilu objavljuje trendove koje uočava po pitanju razvoda, odnosno zavađenih parova.

Kaže da mnogi imaju poslove koji ih opterećuju i decu o kojoj se moraju da brinu, a njihove veze se najčešće raspadaju jer se od žena i dalje očekuje da preuzmu većinu kućnih obaveza.

Video, koji je do sada pregledan više od 4.7 miliona puta, počinje pitanjem: “Želite li da znate šta je glavni problem koji vidim u brakorazvodnim parnicama?”

Potom pojašnjava da uviđa kako “zaposlene mame sve rade, a muževi se odmiču”. Nastavlja da se “kućni poslovi ne dele jednako”.

“Ona se brine o deci, ona kupuje namirnice, ona pere veš, ona kuva, radi, zarađuje i plaća račune”, tvrdi, te dodaje kako je primetio da “muškarci često misle da se mogu da se druže sa prijateljima umesto da sa partnerkom podele teret kućnih obaveza”.

U isečku je dodao da su “žene umorne i da ih to često dovodi do tačke pucanja, što narušava odnose”.

Video je privukao stotine komentara, a mnoge zaposlene majke navele su kako su doživele upravo to o čemu advokat priča.

“Dosta nam je psihičkog opterećenja. Moram dati uputstva o svemu. To je iscrpljujuće”, kaže jedna.

“Imam manje posla kao samohrana majka dvoje dece nego kao udata majka dvoje dece”, komentariše druga.

“Moj bivši je igrao videoigre dok sam ja odgajala naše sinove. Otišla sam, a on je sada iznenađen što deca ne žele da imaju ništa s njim”, osvrnula se treća.

Drama i neizvesnost oko sudbine petoro putnika u podmornici “Titan” završila se tragično.

Iako se od nedelje, kada se malom plovilu izgubio svaki trag, odbrojavalo koliko im je kiseonika ostalo u rezervi i verovalo da će se ipak izvući živi, vest o stravičnoj pogibiji putnika koji su se upustili u avanturu u Atlantiku, da bi na dubini od skoro četiri kilometra izbliza videli olupinu broda “Titanik”, uznemirila je javnost, ali i otvorila mnogo pitanja i nedoumica.

Smrt petoro putnika u “Titanu” bila je trenutna usled implozije koja se dogodila, pod još nerazjašnjenim okolnostima, i plovilo se u sekundi pretvorilo u krhotine.

Prema procenama stručnjaka, niko od njih nije bio svestan da će doći do eksplozije, koja se odjednom desila. Ostaci podmornice pronašao je robot, nedaleko od olupine “Titanika”, na nepunih 500 metara od ostataka čuvenog broda, dok tela nastradalih, nažalost, verovatno nikada neće biti pronađena.

Američke, kanadske i francuske spasilačke službe bile su angažovane u punom kapacitetu danima. I sa neba, na površini mora i u dubini okeana tragali su za nestalom podmornicom kojoj se svaki trag izgubio samo sat i 45 minuta pošto je zaronila.

Sada se ispostavilo da je američka obalska straža još u nedelju registrovala akustičnu anomaliju koja je sugerisala na imploziju ubrzo pošto je “Titan” izgubio kontakt sa matičnim brodom “Polarni princ”, što je otvorilo pitanje zbog čega je to tek objavljeno posle nesreće.

Potonula su, tako, i sva predviđanja i spekulacije da su zvukovi detektovani tokom nedelje došli od putnika iz “Titana”, ispostavila su se kao pogrešna. Kontraadmiral Džon Mauger iz Američke obalske straže, koji je vodio spasilačku misiju, naveo je da će angažovana plovila ostati u vodama Atlantskog okeana, kako bi prikupili što više podataka o tome šta je moglo dovesti do tragičnog ishoda.

– Znam da svi imaju mnogo pitanja o tome na koji način se tragedija dogodila, kada i gde. Prikupićemo što više informacija kako bismo dali odgovor na sva ova pitanja. Ovo se desilo u zabačenom, udaljenom delu okeana, sa ljudima iz više zemalja. Ovo je vrlo složen slučaj, ali sam uveren da ćemo pronaći odgovore – rekao je Mauger.

Podmornica “Titan” vlasništvo je američke kompanije “Oušn gejt” koja je osnovana 2009. godine. Jedan od njenih osnivača bio je i Stokton Raš, ujedno i njen izvršni direktor, jedan od putnika koji su tragično nastradali u eksploziji “Titana”. Od 2021. godine “Oušn gejt” je počela da “Titanom” vodi turiste do olupine “Titanika”. Kartu za ekskluzivno putovanje mogli su da priušte samo oni sa debljim novčanikom, jer je cena ulaznice dostigla cifru od 250.000 dolara.

Zapanjujući je bio podatak da podmornica nije imala bezbednosni sertifikat i da su se pored svega toga putnici usudili da krenu na dubinu od 3.800 metara gde leži još od 1912. godine raspadnuti brod “Titanik”. Otvara se veliko pitanje da li su svi oni bili upozanti sa eventualnim posledicama i ako jesu, da li je, i pored toga, želja za pustolovinom bila jača od svega.

Strani mediji tvrde da je momak (19) koji se na ovo putovanje uputio sa svojim ocem, bio protiv odlaska, tvrdeći da ima strah i loš predosećaj povodom puta. Ipak, otišao je sa ocem na put, želeći na taj način da ispuni želju svog roditelja na “Dan očeva”.

Čovek iz Ilinoisa mislio je da su mu upali provalnici u kuću pa tokom noći pa je zgrabio svoj pištolj i zapucao. Ali, iz kancelarije šerifa okruga Lejk kažu da je ovaj 62-godišnjak samo sanjao i da je po buđenju otkrio da mu je kuća u redu ali da je upucao samog sebe u nogu.

Marku Dikaru sada preti optužnica za krivično delo zbog ovog incidenta koji se dogodio u aprilu, piše CNN. On je uhapšen u ponedeljak po optužnici za posedovanje vatrenog oružja bez validne dozvole i nemarno ispaljivanje oružja.

Policija je došla 10. aprila na njegovu adresu, nakon dojave da je neko upucan u kući u Lejk Baringtonu, oko 65 kilometara severozapadno od Čikaga. Dikara je rekao da je sanjao da neko provaljuje u njegovu kuću, da je dohvatio svoj “magnum 357” i ispalio metak u “provalnika”

Upucao je samog sebe i očigledno se probudio iz sna, saopštile su vlasti.

-Istražujemo slučajnu ili nemarnu pucnjavu, ali ovo je prvi put da se sećamo da je neko pucao zbog sna koji je sanjao – rekao je CNN-u zamenik okružnog šerifa Kristofer Koveli.

Dikara je u incidentu izgubio “značajnu količinu krvi”. On je kasnije prevezen u bolnicu, gde je ustanovljeno da je metak prošao kroz njegovu nogu i pogodio krevet. Srećom nije prošao kroz zid koji razdvaja Dikaru od komšija, rekla je policija, koja je potvrdila da nije pokušaja provale u njegovoj kući.

Dikara je pušten uz kauciju od 150.000 dolara a pojaviće se na sudu kasnije ovog meseca.

Sve rekla

Voditeljka Ivana Šopić je ugostila Žanu Omniu i Marka Markovića. U emisiju se uključila Svetlana iz Zvečana.

– Kod nas je teška situacija, a malo smeha nam pružate samo vi TV Pink i hvala čelnicima i ne dajte se. Ja sam sinoć pokušavala da dobijem zbog MIće kojeg sam htela da pozdravim, on svima želi dobro, meni je on sjajan, pozdrav za njega i Aleksandru. Divni ste svi i voditelji i učensici, ali nisam volela Anu i Zoricu. Nisam mogla da ih slušam, meni je dosta sekiracije ovde, a ne njih da gledam u kupatilu. Anine laži su strašne, neka kaže istinu. Nisam glasala za veše goste. Meni su deca na pet strana, sama sam udovica, ja imam samo Boga i Pink koji je uvek uz nas,a ti Marko koliko si pobožan, moli Boga za nas, a pozdrav i za Žanu i njenu ćerku – rekla je gledateljka.

-Hoću, mi smo svim srcem uz vas – dodao je Marko.

– Zbog čega niste voleli Anu? – upitala je Ivana.

– Ja sam imala loš brak, muž mi je pio, maltretirao me je, ali sam ja pričala sve, meni je žao ako je ona isto to trpela, ali ona je lagala. Da je bila onakva kakva je ušla, ona bi pobedila, ali ona se drugi dan promenila. Ponižavala je sve, a ljudi joj titrali. Ona se promenila kada je Zvezdan izašao. Pogrešila je sa kumom, a Zorica ne može nikome da bude prijatelj, sjajna je ona pevačica, ali o svakome kaže svašta – dodala je gledateljka.

Važan datum u crkvenom kalendaru SPC

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svete apostole Vartolomeja i Varnavu. Smatra se da su Vartolomej i Natanailo jedna ista ličnost. Naime, Natanailo pominje se kao jedan od dvanaestorice u Jovanovom Jevanđelju, dok se u ostalim Jevanđelima pominje Vartolomej. Zajedno sa apostolom Filipom i Filipovom sestrom, devicom Marijamom – a neko vreme i sa svetim Jovanom Bogoslovom propovedao je Jevanđelje najpre u Aziji, potom u Indiji i, najzad, u Jermeniji, gde je i mučenički stradao.

U hrišćanskoj tradiciji pominje se da su ovi apostoli u Jerapolju molitvom umrtvili veliku zmiju, koju su neznabošci u hramu držali i obožavali, kao i da su u istom tom gradu molitvom dali vid Stahiju, koji je četrdeset godina bio slep. Tu su mnogobošci ustali protiv njih pa Filipa i Vartolomeja raspeli na krst (Vartolomeja naopako).

Tada se dogodio zemljotres, od koga su mnogi poginuli. Pošto su mislili da je to Božija kazna mnogi su došli da skinu apostole sa krstova, ali Filip je već preminuo, dok je Vartolomej bio još živ. Posle toga Vartolomej je otišao u Indiju, gde je propovedao i Jevanđelje po Mateju preveo na indijski jezik. Zatim je otišao u Jermeniju.

Hrišćani veruju da je tamo iscelio ćerku carevu od ludila, ali da je zavidljivi brat carev Astijag uhvatio Vartolomeja i raspeo na krst, pa mu onda kožu odrao i najzad glavu odsekao. Telo njegovo hrišćani su sahranili u olovni sanduk. Mnogobošci su bacili sanduk u more jer su hrišćani tvrdili da se nad njegovim moštima događaju mnoga čuda.

U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je voda donela sanduk do Liparskih ostrva, gde ga je episkop Agaton, po otkrovenju u snu, dočekao i sahranio u hramu. Potom su mošti ovog apostola prenošene u Benevento, a zatim u Rim.

U našem narodu ovaj praznik se naziva i Vratoloma (Vrtoloma), a danas se obustavljaju svi poslovi na polju.

Narod kaže da se deci brani da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zabranjuje se kupanje u rekama, a ženama da “bućkaju” mleko. U Homolju se obustavlja svaki rad, dok se u nekim delovima zemlje veruje da, ako radite na Vratolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje.