Category: Uncategorized

Osećamo ogromnu bol, ali imamo obevezu prema našem Luki da se borimo za njega do kraja, neću odustati dok pravda ne bude zadovoljena. Moj sin je zaslužio da živi!

Ovim rečima počinje svoju ispovest Dragan Jovović, otac petnaestogodišnjeg Luke Jovovića iz sela Ratkovo koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći u aprilu prošle godine kada je na njega automobilom, kako se sumnja, naletela N. A.

– Luka je stradao ispred kuće žene koja ga je usmrtila. On je bio na motoru, ona u automobilu kad ga je udarila. Žena je medicinski radnik, a moj sin je bio još živ kad je pao sa motora, trebalo je da mu se pruži prva pomoć da lekari barem probaju da ga spasu u bolnici, ali ona je samo otišla, a on je ostao nepomično da leži – kaže Lukin otac za Kurir i objašnjava da je suđenje u ovom slučaju počelo krajem avgusta i da je i tada bilo problema.

Prema njegovim rečima okrivljena žena na sudu govori i ponaša se kao da je neuračunljiva, a još najnormalnije radi u zadravstvenoj ustanovi.

– Mogu da shvatim sve, ali da neko ne pruži pomoć detetu, šta god da je u pitanju, to nikada neću razumeti. Čak ni posle ovoliko vremena niko od njene porodice nam nije izjavio saučešće niti bilo šta, a onda sam dobio sramno pitanje koje mi je odbrana okrivljene postavila nedavno na sudu – kaže nam Dragana i dodaje:

– Pitali su me da li sam na dan Lukine sahrane dobio sveću i cveće koje nam je ona poslala?! Sudija je rekla da ne moram da odgovorim, ali sam svakako rekao… Pregledao sam na hiljade venaca i cveća, prezimena njene porodice nije bilo nigde.

Kako nam je Dragan ispričao, da stvar bude još gora, porodica Jovović doživljava i provokacije kad ide da poseti mesto stradanaja maloletnog Luke, spomen ploču koju su postavili na mestu gde je Luka stradao, a što je preko puta kuće u kojoj živi okrivljena sa porodicom.

– Kad god dođemo tamo da položimo cveće i upalimo sveće, a oni nas primete, odvrnu muziku do kraja i puste pesmu Mitra Mirića “Ne može nam niko ništa” i onda oni nas prijavljuju policiji i traže da nam se zabrani da im prilazimo jer ih mi uznemiravamo što dolazimo i u miru obilazimo spomen ploču našeg deteta – kaže Dragan.

– Samo hoču da kažem, ne daj Bože nikome ovakvu bol da doživi, ali neću da odustanem i zanemarim ovu bitku. U 99 odsto slučajeva se dešava da ceo slučaj iscrpi roditelje nastradale dece i da oni odustanu jer samo žele da se sve završi i da mogu da tuguju na miru. Neću dozvoliti da mi se to desi, izboriću se za pravdu do kraja, iako razumem koliko je sve ovo teško i umarajuće kad čekate, a ne znate šta ćete dočekati – ispričao je naš sagovornik.

Lukin otac je objasnio da je drugo ročište u Osnovnom sudu u Somboru zakatano za 2. oktobrar i da će tada govoriti profesori Saobraćajnog fakulteta u Novom Sadu koji su obavili veštačenje, kao i još pet svedoka upoznatih sa slučajem.

Produžene mere

Lukina sestra Dijana za Kurir objašnjava da je sud treći put produžio meru zabrane prilaska Jovovića porodici okrivljene žene sa kojom oni nisu nikada imali kontakt.

– Samim tim što su nam produžili mere ne planiraju verovatno ni slučaj da privedu kraju. Mere su izrečene da bi se poštovale, ali su od strane te porodice prema nama, do sada već 2 puta kršene i niko nije reagovao. Ne zaboravlja svaki 30. u mesecu, kada odemo da upalimo sveću na spomen ploči, ni kiša ih ne sprečava da izađu ispred kuće i nadziru nas. Nekada se izlazi i u spavaćici, nose se štapovi za pecanje i slično. Moj brat je sa 15 godina imao čistiju dušu nego što će neki od nas imati do starost!

Provokacije

Prema rečima porodice Jovović, na suđenju održanom 22. avgusta bilo je primedbi na to što je Dragan nosio majicu sa likom svog sina.

– Advokat odbrane imao je primedbu na to što sam obukao majicu sa likom svog sina, ali primedba nije usvojena – kaže nam Dragan i dodaje:

– Nadam se da će sud biti pravičan, jer biće kasno ako roditelji preuzmu stvar u svoje ruke!

Kurir.rs / Dijana Antonijević

Mlada pevačica i fudbaler, Anastasija i Nemanja Gudelj glavna su tema od trenutka kada su se tajno venčali u krugu najbližih prijatelja. Da će radost na velikom svadbenom slavlju podeliti i sa bliskim prijateljima i rođacima, i to na dve ceremonije saznalo se nedavno.

Prema rečima izvora, romantično slavlje na obali mora biće upriličeno u Španiji, a zatim velika srpska svadba u Beogradu.

– Kada su odlučili da naprave svadbu, iako su venčanje obavili tajno, znali su da će biti problem organizacija jer oboje imaju širok krug rodbine i prijatelja koji su rasuti svuda po svetu. Na kraju je pala odluka da romantično slavlje na obali mora bude u Španiji, kojem će prisustvovati nabliži članovi porodice i Nemanjini klupski igrači, a onda prava srpska svadba u Beogradu sa svatovima iz Srbije. Svadba u Španiji trebalo bi da bude do kraja godine, a beogradska u sledećoj, kaže izvor blizak paru i otkriva detalje.

– Dok Anastasija vodi brigu u venčanici i haljini koju bi obukla kasnije, Nemanja je više zadužen za hranu i piće jer želi da ima poseban meni. Anastasijinu venčanicu radiće poznati kreator iz Njujorka i ona će tamo otići na probu, ne razumem se baš u ta imena kreatora pa nisam zapamtio koji je u pitanju. Znam da je već dobila nacrt koji je u nekim delovima prepravila, i da je izabrala materijale koji su joj ponuđeni za takav model. Radi se po njenim merama. Sa druge strane, Nemanja je tražio da sirevi budu iz Španije i Italije, kao i šampanjac koji stiže iz Toskane.

Anastasija i Nemanja će na proslavi u Španiji okupiti 50 ljudi, među kojima će biti njihovi prijatelji iz Sevilje, fudbaleri ali i Anastasijina porodica i kuma iz Srbije. Zakupljene su sobe u jednom od najlepših španskih hotela, a Ceca će imati priliku da prvi put ušeta u kuću koju su Anastasija i Gudelj kupili, a koju uveliko opremaju. Plaćene su i avionske karte za mnoge zvanice, a mlada se posebno raduje što bi na slavlje trebalo da stignu Veljko i Bogdana sa decom.

Za razliku od svadbene ceremonije u Španiji, svadba u Srbiji biće dosta brojnija.

– Tu će i Ceca imati svoj deo zvanica, kao i Gudelji čija rodbina je u Trebinju. Nekoliko kuvara će raditi na specijalnom meniju, a dekorateri već uveliko prave nacrte kako bi sve trebalo da izgleda uz pompezni vatromet i tortu na nekoliko spratova. Anastasija je sada baš u haosu jer osim što radi na izboru venčanice i opremanju enterijera nove kuće, mora da se bavi i dekoracijom ali i ostalim sitnicama oko venčanja.

Medeni mesec poklanja Ceca

S obzirom na to da Nemanji počinje sezona u Sevilji, medeni mesec će morati da pričeka. Ipak, kako saznajemo mladenci planiraju odlazak na egzotičnu destinaciju koju će iskeširati tašta Ceca. Čim Nemanja bude imao pauzu i bude oslobeđen svakodnevnih treninga bračni par će spakovati kofere. Šuška se da je Ceca spemila i poklone iznenađenja, te da je vrlo emotivna zbog udaje naslednice koja će živeti u Španiji.

kurir.rs/blic

Pomolite se danas Bogorodici za zdravlje i spasenje!

Danas slavimo Malu Gospojinu, rođenje Pesvete Bogorodice. Ovaj praznik spada u red najvećih crkvenih praznika, jer se proslavlja rođenje Bogomajke.  

Ovaj praznik veoma je cenjen kod Srba i predstavlja slavljenje rađanja. Danas se širom Srbije održavaju vašeri, razne javne proslave i molitve.

Ovaj dan dobar je za održavanje venčanja i svadbe, ali je isto tako preporuka da se na ovaj dan zakaže svadba ili bilo koja proslava koja će se održati u narednom periodu. Zapravo od ovog dana i započinje ciklus svadbi koje su se ranije održavale uglavnon na jesen, kada se završe važniji radovi u polju.

Žene na Malu Gospojinu, kao i na Veliku Gospojinu, ne treba da obavljaju bilo kakve poslove u kući i van kuće.

U manastiru Visoki Dečani pre nekoliko godina, na ovaj praznik, desila se veoma neobična situacija, za koju niko od prisutnih nije imao realno objašnjenje.

Posebno sada u eri društvenih mreža i mobilnih telefona, vrlo je lako zabeležiti svaki moment. Tako su u svetinji blizu Peći na Kosovu i Metohiji baš monasi pre nekoliko godina snimili video koji je mnoge ostavio bez teksta.

Dakle, na praznik Rođenja Presvete Bogorodice na bdeniju dogodilo se čudo, lusteri su počeli da se pomeraju u toku molitve, što se jasno vidi i na sledećem snimku:

Ovu scenu je pogledalo nekoliko hiljada ljudi, a komentari koji su izražavali nevericu su se samo nizalu ispod objave.

Danas se pomoliti Bogorodici za zdravlje i spasenje vas i vaše porodice. 

Obratite se Bogorodici

Bogorodice Djevo,
raduj se Blagodatna Marijo,
Gospod je s Tobom:
blagoslovena si Ti među ženama,
i blagosloven je Plod utrobe Tvoje,
jer si rodila Spasitelja duša naših.

Kako protiče septembar u školama u Srbiji i da li se smernice Ministarstva sprovode, kakva je bezbednost, kakve su reakcije roditelja, o tome je govorila ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović u jutarnjem programu “Redakcija” Kurir televizije.

Ona je na početku razgovora istakla da je škola društvena ustanova u kojoj se neguju ljudske vrednosti i da je učenje najmanji problem.

– Ukoliko nedostaje vaspitna komponenta onda se to ne može steći jednostavno, već kroz život u porodici i u svim okolnostima. Škola šalje poruku deci da su ljudske vrednosti nešto što je najbitnije – započela je Đukić Dejanović.

Kada su pitali decu kako im izgleda početak školske godine, mnoga deca su dala odgovor da će ih samo testirati i dati im ocene.

– U mnogim školama je prvi radni dan zaista bio radni. Ideja je bila da svako dete ima istu šansu da bude u kontaktu sa razrednim. Date su instrukcije i teme koje će se obrađivati, a za učitelja da individualno priđe deci i šansa za svako dete da ima istu poziciju… Da se učitelji u drugoj nedelji pripreme da vide gde stoje sa znanjem, a da se dete ne ocenjuje i da nema numeričke vrednosti, nego vaspitno – obrazovni uticaj – kroz igru ako je nižeg uzrasta i kroz rezonovanje ako je višeg uzrasta – rekla je Đukić Dejanović i naglasila:

– Nije bilo ocenjivanja u drugoj nedelji rada.

Dete – nastavnik, profesor – roditelji to je istaknuto kao najbitnija relacija u školovanju.

– Konkretizovali smo početak, a čitava školska godina mora biti negovanje i razgovor tih ljudskih vrednosti i dobrobit deteta i njegovog okruženja – rekla je.

Prokomentarisala je potražnje da mobilni telefon bude zabranjen tokom trajanja nastave:

– Ako je gradivo koje treba da se predaje zanimljivo, dete neće imati potrebu da posegne za telefonom – istakla je.

Individualizacija u radu nije posvećenost nastavnika samo jednom detetu, već on mora imati na umu razliku u mogućnostima dece i okolinu iz koje deca potiču, te se pod tim u nastavku ističe individualizacija, ne kao izdvajanje iz grupe, već rad na razumevanju različitosti dece.11:59

DECI KOJA SU BILA IZLOŽENA NAJVEĆIM TRAUMAMA, ŠKOLA JE POČELA DRUGAČIJE Slavica Đukić Dejanović o početku škole

Osvrnula se na nedostatke određenih kadrova i podsticanje mladih da ostanu u prosveti.

– U deficitu smo sa profesorima informatike, fizike, engleskog, nemačkog i srpskog jezika. Studente koji su na drugim godinama fakulteta stimulišemo stipendijama, i pozivam ih i sada da razmisle i da se prijave za te stipendije kako bi imali posao u školi kada završe fakultete – rekla je Đukić Dejanović.

Pregovori sa sindikatima

Na pitanje voditeljke Olje Lazarević Slavica Đukić Dejanović hoće li biiti pregovora sa sindikatima, sistakla je da se radi na popravljanju materijalnog statusa prosvetnih radnika.

– Pored smernica na kojima smo radili i tragičnim događajima u Ribnikaru, da nam počne školska godina kako treba, ovim putem zahvaljujemo se svim sindikatima. Niko u državi nije zadovoljan statusom prosvetnih radnika. Tačno je da 5,5 odsto nije neko povećanje. Već u decembru će plata biti 10 odsto veća na tu osnovicu, ali sve dok ne budemo na tom republičkom proseku, moramo tražiti rešenje, ali i biti realni jer je decenijama njihov status zapostavljen! – rekla je Đukić Dejanović.

Deca iz Ribnikara

Podsetila je da su prosvetni radnici oni koji kreiraju budućnost našoj deci, pa se osvrnula na tragediju u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar i njihov početak školske godine.

– Deca koja su bila izložena najvećoj traumi, iz prošlogodišnjeg 7/2, za njih je školska godina počela ranije na Fruškoj Gori. Deca su izabrala nastavnike sa kojima žele da budu, bili su tu i nastavnici i pedagozi i psiholozi koji su davali savete i sugestije… Deca su plakala, pripremala se za novu školsku godinu i ušli u osmi dva, svesna da će nova godina biti prožeta bolom i da će sve aktivnosti biti bolje po svako dete uz sećanje na svoje drugove koje neće izbledeti – rekla je Đukić Dejanović stakavši da su u toj školi timovi psihologa i psihijatra:

– Ovo je obaveštenje za svu decu Beograda. Najveći broj dece na lokacijama gde se sve dogodilo, timovi stručnjaka postojaće i biti na raspolaganju i u zdravstvenim institucijama, kako bi i roditelji i nastavnici i deca mogli da se obrate stručnjacima i svoju muku rasterete na neki način.:

– Edukacija roditelja i nastavnika mora biti na višem nivou i svaka škola mora da ima psihologa i pedagoga.

Uhapšen jer je pretio da će prebiti i ubiti oca.

Policija u Zemunu uhapsila je  muškarca pod sumnjom da je pijan pretio da će ubiti i prebiti oca.

Njemu je po nalogu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu određeno policijsko zadržavanje do 48 sati.

On će sutra biti saslušan.

Nezvanično, muškarac je ocu pretio da će ga tući i ubiti.

I to sve ujutru.

U ranim jutarnjim časovima izbio je novi haos između Davida Čuburca i Marije Malivuk. Cela spavaća soba se digla na noge, a onda je uletelo i tri momka iz obezbeđenja kako bi sprečili da dođe do fizičkog okršaja jer je u ovoj sezoni nulta tolerancija prema bilo kakvom vidu agresivnog fizičkog dodira. 

U čitavu priču Malivuk je uplela i Anu Ćurčić.  

– Idi kod Ane Ćurčić pa sa njom pravi rijaliti. vi nosite te lažne rolkese – pričala je Marija.

– Mi to volimo. Kad izađemo bićemo zajedno. Sedićemo u kafiću – rekao je Ćuburac

– Evo vidiš da ju je Lakić j..ao. Možeš i ti – rekla je Marija.

– Nikad u životu – rekao Čuburac. 

– To je taj profil jadna sam. Volite da izigravate da ste jadni 

– Nećeš mi ti gaziti po obrazu i dostojanstvu, gadan si jel ti jasno – rekla je Marija Malivuk.

– Ti meni pretiš – rekla je Mariija Malivuk.

– Sad idemo na ova vrata ili ti ili ja, tako sam odlučila može mi se – rekla je Marija.

– Ajde dođi vamo, pusti ga – rekao je Terza i odveo Mariju.

Obezbeđenje je odmah izbacilo 

Hitna pomoć intervenisala je noćas ukupno 97 puta, od toga je bilo 13 intervencija na javnim mestima.

Muškarac star 54 godine poginuo je noćas u saobraćajnoj nesreći kada se automobilom zakucao u zid na Ostružničkom nasipu sa novobeogradske strane u Bloku 45.

Hitna pomoć je na licu mesta samo mogla da konstatuje smrt, rečeno je jutros Tanjugu u Hitnoj pomoći.

Osim ove, dogodile su se još tri saobraćajne nesreće u kojima su tri osobe lakše povređene.

Požar je noćas izbio u jednom stanu u Železniku, a nije bilo povređenih. Hitna pomoć intervenisala je ukupno 97 puta, od toga je bilo 13 intervencija na javnim mestima.

Za pomoć su se uglavnom javljali hronični bolesnici, rečeno je u Hitnoj pomoći.

Pevačica Vesna Zmijanac je pre pola godine operisana u Kliničkom centru Srbije kada joj je ugrađen bajpas, nakon čega se mesecima oporavljala, a sada je spremna da se vrati poslu i nastupima.

Ona ističe da je možda prerano za ovaj podvig, ali se uželela mikrofona i publike.

– Dobro sam, koliko to može da bude dobro. Malo je rano, malo sam nemirna, malo se više junačim, ali takva sam, ne mogu drugačije. Uželela sam se publike. Nikad u životu nisam imala ovoliku pauzu, da ne pevam šest meseci, nikad za pola veka pevanja. To više nije pitanje para, nego ne mogu više bez mikrofona. Još mesec, dva da je bilo, ne bi bilo dobro – rekla je Vesna.

Na pitanje ko joj je pružao najveću podršku, Zmijančeva je otkrila da su gotovo svi njeni saradnici i kolege jednako brinuli.

– Svi, ali baš svi, sa onolikim molitvama i podrškama… Sve kolege, do jednog i ceo svet i gazde i menadžeri… Poruka Zlate Petrović mi je bila najdirljivija. Svaki dan mi je pisala pisma i referate. Najslađa je bila kad je šapnula mojoj Nikoliji u telefon “Treba li ti para?”, srce moje. Niki joj je rekla naravno da nam ništa ne treba. Nisam smela da se igram, morala sam da ozdravim – priča pevačica i otkriva da njena ćerka Nikolija nija bila za to da se sada vrati pevanju.

– Nikolija nije bila za to da se vratim, ali videla je da sam potonula, da mi onako ne odgovara. Ja ne znam ništa drugo da radim, znam da pevam i da kuvam. Šta da radim po ceo dan? Moram da pevam. Ne mogu bez pevanja i bez naroda. Ne mogu samo da batalim sve – poručila je Vesna i istakla da se nada da će večerašnji nastup za nju biti lek.

– Nadam se da će mi večerašnji nastup biti lek. Pevanje me je uvek lečilo… Ja kad pevam, nemam nijedan problem, ali sutradan mi nije lako. Umaram se i ne mogu da dišem. Vodila sam se time, kad mogu ovoliko da pevam, znači da sam dobro, ali nije baš tako – rekla je Zmijančeva, a zatim otkrila poruku Lepe Brene, koja je posebno raznežila tokom oporavka.

– Javila se i Lepa Brena jedne noći u 23 časova i rekla mi: “Mala, nemoj da me zezaš! Šta da radim bez tebe? Ti si jedina moja konkurencija i ja tvoja. Podhitno da si ozdravila” – rekla je kroz smeh Vesna Zmijanac.

“Nemoj sine nikad da me ostaviš, bolje me ubij” – rekla je komšinica prepričavajući ćerki šta se desilo njihovoj komšinici

Kada jedan član porodice ide da radi u inostranstvo, očekuje se da će celoj porodici biti život med i mleko.

Ipak, porodica koja se tako razdvaja uvek prolazi kroz određene nedaće. Na društvenoj mreži Tviter jedna žena objavila je priču o svojon komšinici Anđi. Naime, ta žena je imala muža koji je radio u Nemačkoj, a ona je decu odgajala u Srbiji. Deca su porasla, otišla svojim putem, a muž je osnovao drugu porodicu. Nesrećna žena umrla je sama u Srbiji, a sahranili su je susedi. Priču o njoj prenosimo vam u celosti:

– Tetka Anđa je moja komšinica iz detinjstva. Muž joj radio u Nemačkoj, a ona kući čuvala Sonju i Ljubomira, moje vršnjake. Imali su lepu kuću, a Anđa se stalno hvalila šta će sve da doprave kad Mile (muž) dođe na odmor.

– Sonja se vrlo rano udala za nekog lika i otišla u Belgiju. Nikad je više videli nismo. Ljuba je posle mature otišao u Nemačku kod oca koji je u to vreme već imao drugu porodicu, ženu Mađaricu i dvoje dece s kojima je živeo. Ni Ljuba se nikad nije vratio… – piše i navodi se da teta Anđa nikad nije radila, te da su joj neko vreme slali novac, a onda prestali.

– Izdržavala se tako što je sprat kuće u Vranju izdavala za 150 evra. Danas joj je bila sahrana. Sahranile su je komšije, njih četvoro.

– “Nemoj sine nikad da me ostaviš, bolje me ubij”. Reče meni moja majka sve plačući dok mi pričala kako su Anđu sahranili – napisala je žena na Tviteru.

Da za pojedine stvari nikad nije kasno, govori primer jedne 89-godišnje bake koja je u svojim poznim godinama odlučila da uradi nešto po prvi put – da ode na more! Iako uz par dana premišljanja, zbog svoje odluke, naravno, nije zažalila, te tvrdi da je sve bilo “uzbudljivo pod stare dane”.

Marija Poljak (89) iz Svete Marije u Hrvatskoj ceo život je naporno radila i brinula o porodici. Odgajila je dve ćerke i sina, tako da je danas ponosna baka šestoro unučadi i prabaka sedmoro praunučadi. Život koji je provela u izrađivanju korpi i radu na polju, doneo mnogo uzbuđenja. Međutim, nikad nije imala prilike da ode na more… Sve do sad!

Početkom avgusta Marija je konačno odlučila da prvi put ode na more! Čitav jedan novi, morski svet otvorio se u poslednjoj etapi života simpatičnoj Mariji, koja nije ni slutila da će joj dani postati tako uzbudljivi pod stare dane.

Mariju, koja zbog zdravstvenih razloga danas živi s ćerkom Slavicom u Donjoj Dubravi, su na odlazak na more nagovorile unuka i kćeri Slavica i Nada, s kojima je i otišla na more, osam dana na ostrvo Vir, a vozio ih je Nadin suprug, zet Zlatko.

“Marija je dve nedelje pre odlaska na more bila toliko uzbuđena da nije mogla ni da spava. Brinula se kako će to biti, malo je hvatala i panika, premišljala se da li bi ili ne bi išla. No, kad je došla na more, bilo joj je prelepo! Nismo mogli da je isteramo iz vode – rekla je njena ćerka Slavica za Medjimurski.hr.

Nikada nije razmišljala o odlasku na more

A zašto nikada nije otišla na more, baka Marija je objasnila da su životne prilike bile takve da nije ni razmišljala o moru.

“Dok sam bila mlada, nisam imala mogućnosti da odem na more. Bila su to drugačija vremena. Ljudi su puno radili i bavili se poljoprivredom, nije bilo ni auta i nije se išlo na more… Kasnije sam ostala udovica i nisam ni razmišljala o odlasku na more”, rekla je Marija.

Put joj je bio malo naporan, ali Sunce i more su je oduševili i pozitivno delovali na nju.

“Put je bio malo naporan, ali ništa strašno. Obožavala sam da budem na Suncu i u moru, koje je jako pozitivno delovalo na mene. Jednostavno sam oduševljena! Drugačija je to klima, lekovita voda… Prelepe plaže! Rado bih išla ponovo tamo i žao mi je što se pre nisam odvažila na takvu pustolovinu!”, objasnila je baka Marija, piše Medjimurski.hr.

A onda je dodala:

“Preporučila bih i drugim starijim ženama, ako su u mogućnosti, da odu na more i uživaju!”, zaključila je ona.