Category: Uncategorized

Glumica Suzan Samers je izgubila svoju 50-godišnju bitku sa rakom, samo dan pre svog 77. rođendana, potvrđuje Page Six.

Glumica je umrla u nedelju rano ujutro, rekao je dugogodišnji publicista zvezde R. Kuri Hej.

“Suzan Samers preminula je mirno kod kuće u ranim jutarnjim satima 15. oktobra. Preživela je agresivni oblik raka dojke više od 23 godine“, rekao je on.

“Suzan je bila sa voljenim mužem Alanom, njenim sinom Brusom i njenom užom porodicom.

Hej je rekao da je Suzanina porodica planirala da se okupi na njen 77. rođendan u ponedeljak.

“Umesto toga, oni će proslaviti njen izuzetan život i žele da se zahvale milionima fanova i pratilaca koji su je jako voleli. Privatna porodična sahrana biće obavljena ove nedelje, a komemoracija će uslediti sledećeg meseca”, zaključio je on.

Prijatelji zvezde rekli su za Page Six da je preminula pored svog supruga Alana Hamela.

“Umrla je u svom novom ‘sasvim zelenom domu’ u Palm Springsu, u snu sa svojim voljenim mužem pored sebe”, rekli su.

Drugi izvor je rekao da je Hamel svojoj supruzi sa 46 godina dao rani rođendanski poklon neposredno pre nego što je umrla.

“To je bila rukom pisana ljubavna pesma umotana u njene omiljene ružičaste božure”, otkrili su.

Tragične vesti stižu manje od tri meseca nakon što je Hamel rekao da se rak dojke TV ikone vratio.

Zvezdi “Korak po korak” prvi put je dijagnostikovan rak dojke u 50-im godinama nakon što se borila sa rakom kože u 30-im i prevazišla “dve hiperplazije” u 20-im, objasnio je Hamel.

“Živim sa rakom od svojih 20-ih. I svaki put kada se taj mali j**ač pojavi, ja nastavljam da uzvraćam“, rekla je Samers za Entertainment Tonight u julu.

“Dajem sve od sebe da ne dozvolim da me ova podmukla bolest kontroliše”, dodala je.

“To je recidiv mog raka dojke. Kao i svaki pacijent sa rakom, uplašite se kad čujete “Vratilo se” dobijate prazninu u stomaku. Onda obučem svoju borbenu opremu i krenem u rat. Ovo mi je poznato bojno polje i veoma sam čvrsta.”

Suzan je najpoznatija po ulogama u “Three’s Company”, “Step by Step”, “She’s the Sheriff” i mnogim drugim serijama i filmovima. Takođe se pojavila dva puta na naslovnici Plejboja uz piktorijale.

Nekadašnja takmičarka za mis sveta Šerika de Armas preminula je posle dvogodišnje borbe sa rakom materice.

De Armas (26) je bila podvrgnuta hemoterapiji i radioterapiji, ali se bolest ipak nemilosrdno proširila. Lokalni mediji prenose da je preminula 13. oktobra.

Njena smrt izazvala je šok u Urugvaju i širom sveta. Porodica i prijatelji odali su joj počast njene smrti.

– Nema više bola! Srećno putovanje. Voleću te zauvek – napisao je njen brat Maik De Armas na društvenim mrežama i podelio emotivan video klizanja bivše kraljice.

Počast Šeriki odala je i aktuelna mis Urugvaja Кarla Romero.

– Previše evoluirala za ovaj svet. Jedna od najlepših žena koje sam upoznala u svom životu – napisala je Romero.

Šeriki je dijagnostikovan rak materice pre dve godine i prošla je kroz mnoge tretmane kako bi sprečila njegovo širenje.

– Uvek ću te se sećati, ne samo zbog podrške koju si mi pružala i po tome koliko si želela da me vidiš kako rastem, nego i po tvojoj ljubavi i radosti i prijateljima koje smo delili i koji ostaju sa mnom danas – napisala je mis Urugvaja za 2021. godinu Lola de los Santos.

Obožavatelji ostavljaju tužne poruke na društvenim mrežama.

Šerika je inače postala Mis Urugvaja 2015. godine i predstavljala zemlju na Mis sveta iste godine. Nije ušla među 30 najboljih, ali je bila jedna od najmlađih učesnica.

Šerika se bavila manekenstvom i bila u velikoj meri uključena u volonterski rad institucija koje rade na lečenju raka u detinjstvu. Takođe je otvorila studio za lepotu.

Radiša P. (48) poginuo je sinoć u Bogatiću kada se sa svadbe vraćao sa svojom kćerkom Danijelom P. (18), koja je vozila bez položenog vozačkog ispita.

Djevojka je prebačena u bolnicu u Beogradu i njoj se ljekari bore za život.

Nesrećni čovjek je bio suvozač u vozilu kojim je bez položenog vozačkog ispita upravljala njegova kćerka Danijela P. (18).

Sa teškim tjelesnim povredama hitna služba Doma zdravlja iz Bogatića je djevojku transportovala do bolnice, a ljekari se bore da joj spasu život.

Ona je zbog težine povreda prebačena u Beograd

Nesreća se dogodila na putu Bogatić – Crna Bara kada je automobil u krivini iz još neutvrđenih razloga sletio sa puta i udario u drvo. Muškarac je stradao na licu mjesta.

Otac i kćerka su se vraćali sa svadbe, a pretpostavlja se da je Radiša dao svojoj kćerki da vozi jer je on popio na veselju.

Radiša je iz mjesta Badovinci i ima tri kćerke.

Brojni prijatelji se na društvenim mrežama opraštaju od stradalog čovjeka i mole se da Danijela preživi.

– Tuga do neba. Moje saučešće i da dijete bude dobro. Nemam riječi, suvišno je – napisala je jedna prijateljica poginulog čovjeka.

Očekuje se da će Danijela biti prebačena u šok sobu.

– U Beograd je prebačena zbog povrede glave. Čeka se opis skenera. Ona ima i grudnu povredu, vjerovatno će biti primljena u šok sobu – rekao je izvor Blica o stanju povrijeđene djevojke, piše Blic.

Stigla je najavljena promjena vremena s temperaturama koje više priliče ovom dobu godine.

Danas je u Hrvatskoj pao i prvi snijeg i to na Platku, na vrhu Radeševo, kako prikazuju snimke.

Snijeg je pao i na Kredarici u Sloveniji.

“No ipak ništa čudno za toliku visinu za sredinu oktobra, a pahulje do kraja dana možemo očekivati i na Zavižanu. Početak sedmice donosi jesenje temperature te prve jutarnje mrazove u kontinentalnom dijelu Hrvatske. Zatopljenje je izgledno u četvrtak i petak””, piše na Facebook stranici Neverin.

O promjeni vremena oglasila se i ekipa s grupe BH.meteo.ba:

“Nakon niza ljetnih dana, stigla nam je promjena vremena. Oblaci, kiša i osjetno hladniji vazduh zahvatili su veći dio zemlje. Kako dan bude odmicao, bit će sve hladnije, a u večernjim satima na vrhovima najviših planina i prve pahulje snijega.

S današnjim danom ušli smo u dugotrajni period promjenjivog vremena. Česte temperaturne oscilacije i povremeno padavine uz svakako manji broj sunčanih dana u odnosu na protekli period.

Danas do kraja dana padavina prolazno zahvataju čitavu zemlju ali već u noći na ponedeljak (16.10.) posvuda prestaju kao najava suhog, ali svježeg ponedeljka. Nakon uglavnom stabilnog i svježeg početka sedmice, u drugom dijelu iste očekuje nas izražena južina i osjetno zatopljenje. Uz južinu i nastavak promjenjivog vremena uz povremeno padavine najviše u Hercegovini i zapadu Bosne”.

Jedan maloletnik večeras je teško povređen u pešačkoj zoni u Novom Pazaru. Prema prvim informacijama maloletno lice zadobilo ubodne rane u predelu bubrega.

U Ulici 28.novembra u Pazaru ispred jednog ugostiteljskog objekta teško je ranjena jedna osoba nakon što je došlo do kraće tuče i ubadanja nožem.

Još uvek je nepoznato u kakvom je stanju napadnuta osoba.

Kurir.rs / Informer

Još jedna saobraćajna nesreća dogodila se večeras i odnela je još jedan život.

Za sada nepoznata osoba koja se kretala kao pešak poginula je u Padini kod Kovačice.

Vozač koji je izazvao nesreću je pobegao sa lica mesta.

Saobraćaj je obustavljen, u toku je uviđaj.

(Kurir.rs/192)

Još jedna u nizu saobraćajnih nesreća dogodila se večeras u Mačavnskom Prnjavoru, kada su se sudarili kamion i putničko vozilo.

Kako se saznaje, žena (52), koja je upravljala automobilom je zadobila teške telesne povrede.

Ona je automobilom podletela pod kamion.

Saobraćaj u ovom mestu je bio obustavljen zbog uviđaja.

(Kurir.rs/Telegraf)

Mladić I. P. (24) poginuo je večeras u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila oko 18:10 časova u selu Ribari, u okolini Šapca.

Nastradali mladić je upravljao “mercedesom”, a njegov suvozač D. A. (20) iz istog mesta sa povredama prevezen je u Opštu bolnicu Šabac.

Do nesreće je došlo kada je vozilo sletelo sa kolovoza i zakucao se u betonsku ogradu.

Vozilo je u stanju neprepoznatljivosti.

Uviđaj je u toku..

Kurir.rs/Blic

U Subotici se noćas, odmah iza ponoći dogodio tragičan obračun dve grupe mladića, u kojem je pištoljem ubijen 21 godišnji Subotičanin Filip Z. (2002).

Tragičan sukob se dogodio odmah iza ponoći, na Segedinskom putu, na benzinskoj pumpi. Policija je odmah reagovala, pošto je stanica policije svega nekoliko stotina metara od mesta obračuna, ali za nesrećnog Filipa je bilo kasno, preminuo je već na putu do subotičke bolnice.00:58

Ubijen mladić na benzinskoj stanici u Subotici

Kako Kurir saznaje Filip je završio srednju školu za fizioterapeuta, a policija je potvrdila da se dogodilo ubistvo i da je momak ubijen vatrenim oružjem.

Verbalni sukob između dve grupe momaka počeo je na benzinskoj pumpi, gde su se sukobila četiri mladića, a zatim je došlo i do fizičkog obračuna. Posle tuče, seli su u dva automobila i kako Kurir saznaje, nastavili vožnju prema centru Subotice, kada su mladići iz jednog automobila zapucali vatrenim oružjem na mladiće koji su bili u drugom vozilu.

Na žalost, Filip je na mestu suvozača, kako nezvanično saznajemo, pogođen u automobilu u kojem je bio i njegov brat, koji je 2005. godište.

Policija je blokirala deo puta gde se dogodio vatreni obračun, a posle uviđaja je privedeno i više osoba koje se dovode u vezu sa ovim slučajem. Uviđaj je završen na mestu obračuna, ali je saslušanje nastavljeno u policijskoj stanici u Subotici i još je u toku.

Subotičani koji žive blizu marketa gde je počela tuča kažu za Kurir da je sve ličilo na filmski obračun.

–Tužno je to za roditelje ubijenog mladića. Pretpostavljamo da će policija uhapsiti tog koji je pucao i odzeo život momku. Strašno mi je da čujem da dvadesetogodišnjaci nose pištolje kada izlaze u grad. Tragično je to za porodicu – kaže čovek ispoljavajući istovremeno saučešće i revolt zbog takvog događanja u Subotici koja je važila za miran grad.

Motiv sukoba još nije poznat, ali se pretpostavlja da su u pitanju nerasčišćeni računi između dve grupe mladića.

(Kurir.rs/N. H.)

– Sandrić, laku noć. Kuckamo se sutra – napisala je Tijana Stojanović veče pre nego što je legla na operacioni sto u bečkoj klinici AKH, gde su odstranjivanjem jednog transplantiranog plućnog krila pokušali da joj spasu život. Nije uspelo.

Bilo je to oktobra 2016, sedam meseci nakon presađivanja pluća, kad je umrla ova Beograđanka od svega 32 godine. A ovog oktobra, sedmu godinu zaredom, njena drugarica po bolesti – cističnoj fibrozi, ali i transplantaciji Sandra Živković, koju zapravo nije stigla ni da upozna jer su se mesecima dopisivale, ispunjava Tijaninu poslednju želju.1 / 9 FOTO: ZORANA JEVTIĆ

– Tijana se oduševila planinarskom akcijom i usponom na moju rodnu Tupižnicu koje organizujem u čast svog nepoznatog donora još od 2014, kad je bilo godinu dana od moje transplantacije pluća u klinici AKH. Pošto je htela da se preseli u selo ispod Divčibara, dogovorile smo se da pokrene akciju u čast svog donora kad ozdravi. Ali Tijana nije imala sreće, dogodilo se ono što se dešava na dvoje-troje od 100 transplantiranih. I zato sam htela da joj bar ovako ostvarim želju i da ona na neki način nastavi da živi upravo na Divčibarama – rekla je Sandra podno Divčibara, gde se minule subote okupila nevelika, ali jaka grupa u “Tijaninom pohodu na Divčibare”. U čast Tijane, ali i svih drugih naših Tijana, i svih koji nisu ni dočekali transplantaciju, ali i donora zahvaljujući kojima Sandra i mnogi drugi žive.

A među njima i Mladen, Zoran, Lazar…, ali i maleni Koki, kako ga svi od milošte zovu. Kreće uspon. Na početku, čini se najteži. Na čelu je baš on.

– Puževi! Puževi! Mama, bako, sporaći ste – smeje se sa čela kolone Konstantin Dimitrijević, najmlađi među nama i najmlađi član udruženja “Zajedno za novi život”.

– Imam šest i po godina i idem u prvi razred. Znaš, učimo sad neka slova, ali zaboravio sam koja – reče u letu mališan koji već gotovo pet godina živi novi život. Otrča kod svoje Željke. Da ne izgubi čelo kolone.

Željka Bojić grabi. Nasmejana kao i uvek. Devojka koja se svako jutro budi sa strahom kakve će beonjače ugledati u ogledalu. Ako su žute – kraj nije daleko. Jer ona jetru gotovo da i nema. A nema ni najvažnijeg poziva u životu. Iako je 24 sata pored telefona. Kao i više od 2.000 drugih u Srbiji koji čekaju na presađivanje organa. I na život.

– Imam rezove na stomaku. Pokazivao sam drugarima u vrtiću kako sam hrabar. I da sam rođen spreman – priča Koki kroz zalogaj sendviča na prvoj “stanici”.

– To mu stalno kažem, da je rođen spreman – smeje se baka.

Sad mogu svi, jer težak put je za njima. Još od rođenja, kad mu je konstatovana bilijarna artrezija, što znači nedovoljno razvijeni žučni putevi. Postojalo je samo jedno rešenje da preživi. Svega 21 mesec je imao kada mu je rađena transplantacija jetre u Italiji.

– Najvičniji je izgleda u svemu, bez obzira na sve. Pa i na to što smo iz Pančeva i iz ravnice. Uspon mu dobro ide – smeje se mama Jelena.

Uspon ide i dr Saši Kneževiću, poznatom anesteziologu iz UKC Srbije. Jednom od koordinatora za proces transplantacije. Doduše, ćerka Lara, s kojom je došao, za koji korak je ispred. Odaju zajedno počast svima koji nisu dočekali organ, ali grabe na vrh i u znak zahvalnosti porodicama donora. Bore se za pacijente na listama, da što pre dobiju organe… Pod miškom doktora zmaj.

Korak pokušava da održi i Olivera Jovanović, devojka koja čeka bubreg. A na listi je čak 800 ljudi. Oko glave zavoj ko traka, na vratu cevčica i igla. Taj centralni venski kateter je održava u životu. Preko toga ide dijaliza, dok se druga fistula na ruci ne razvije. Mora da stane. Doktor ne da dalje. Neće da rizikuje. Nek sačeka tu ostale. Malo hlad borova, malo sunce. Dan je lep.

– Inadžija sam, bila sam rešena da se, korak po korak, popnem skroz do gore. Očigledno nisam dovoljno prihvatila svoju situaciju – veli Olja.

ČEKANJE OD 11 GODINA BEZ POZIVA

Među “planinarima” je i Lazar Čolić, pre pet i po meseci dobio je bubreg i život, ali čak u Belorusiji. Zahvaljući tome što više ne ide na dijalizu, sad je mogao da dođe i na vikend na Divčibare.

– Čak 11 godina bio sam na listi u Srbiji i nijednom nisam dobio poziv. Ne bih voleo da ljudi proživljavaju to što smo mi. I sama transplantacija je stresna, a još da čekaš poziv za Belorusiju, pa put, sve to dodatno stvara stres. I ovim danas se borimo da se ovde što više transplantacija uradi da bi ljudi imali što manje stresa – kaže Lazar.

Nastavljamo. Jovana moja još u čudu. Pošla da se penje s mamom u čast neke devojke, a sad svi ovi ljudi sa njoj strašnim pričama.

– Zoran ne bi bio živ da neko dobar kome je umrla majka nije dao njenu jetru da mu spase život. Ni Mladen ne bi bio među nama da roditelji jednog mladića nisu rekli “da”. A Koki, vidi kako je mali. I on isto – ne veruje šta sluša dok gleda u Olju, pa u Sandrinu rupicu na vratu.

– A to je zarasla rana. Tu je bila rupa, a kroz nju je išla cev. Nisam mogla da dišem. Umirala sam, a onda sam pre 10 godina transplantirala pluća – objašnjava Sandra.

– Znaš – velim – nekad su bile donorske kartice. Dobrovoljno smo ih potpisivali. Pa to znači da, ako ti mozak prvo umre, uzeće tvoje organe da spasu nečije živote…

Pauze su česte. Za nas uspon ne izgleda previše teško. Podseća na brda mog Zlatibora, toliko puta pređena. A tek je pesma spram Tupižnice od pre tri nedelje. Ali svi ovi ljudi su na teškim terapijama. Valja se malo i odmoriti. I usporiti. Evo ga i krivi bor. Idealan za slikanje. I uspomenu. Dok se ne stigne do kamena na kom piše 1.096 m.

Grabe ka vrhu i Todići iz Požarevca. Na ovaj dan, inače i praznik Pokrov Presvete Bogorodice, slave najvažniji rođendan u kući. Mladenov drugi život, koji je počeo pre sedam godina. Oktobra 2016, istog meseca i iste godine s početka ove priče.

– Do tog dana smo se borili na ivici između života i smrti, nismo znali koliko mi je još ostalo, da li ću dočekati transplantaciju. A onda je porodica mladog momka koji je, nažalost, imao moždani udar i medicina više nije mogla da mu pomogne učinila da i ja i još nekoliko ljudi živimo. Spasli su ne samo nas već i čitave porodice – kaže Mladen.

Izbijamo na Crni vrh. Šire se zastave. Sandra deli bedževe – zelena pluća sa vrhovima planina. Prava simbolika. Kreće i pesma.

– Danas nam je divan dan, divan dan, našem Mlađi rođendan – uglas ćemo.

Nina skače u naručje ocu. Tu je i supruga. Sreća.

Nedaleko je i vidikovac. Ispod ljuljaška. Za uživanje u pogledu. Brda i vrhovi u talasima idu u daljinu… Doktor pušta zmaja. Dan je toliko lep da nema ni daška vetra. Treba dobro potrčati da bi leteo.

Spust je već lakši. Lara i Jovana, među kojima je samo godina razlike, imaju tema za razgovor. Idu na isti sport. Ali i iste muke ih muče – ti roditelji, koji ograničavaju telefone, izlaske… Slatke muke. Srećne muke. Posebno se to vidi na ovom pohodu.

KROFNE S KAJSIJAMA IZ BEČA

Seća se Sandra i kako je Tijana volela krofne s kajsijama iz pekare pored klinike AKH. A voli ih i Tijanin sestrić, koji je bio baš mali kad ih je u Beču, posećujući tetku Tijanu, probao.

– I svaki put kad odem u AKH na kontrolu, ponesem krofne u Beograd za Tijaninog sestrića – kaže Sandra.

– Jeste se ova godina pokrenula u odnosu na prethodne – 30 transplantacija od nešto više od 10 donora, ali to je nedovoljno. Nadam se da ćemo biti sve bolji i da ćemo ostaviti bolji sistem našoj deci, da neće morati da čekaju na organe i idu u inostranstvo – priča dr Knežević.

A za to, kako kaže, i porodice treba da se izdignu iznad lične tragedije.

– Jedan preminuli donor može nekad da spase čak 10 života! Mogu da se doniraju srce, po jedno plućno krilo, jetra da se deli na dva dela, dva bubrega, pankreas…