Category: Uncategorized

RODITELJSKO PISMO KOJE JE OSVOJILO DRUŠTVENE MREŽE: Ovo bi svako trebao pročitati

Drago dijete,

– Sada još nisam ostarijela, a kada me budeš video takvu, budi strpljiv sa mnom
i pokušaj me razumjeti…..
– Ako se zaprljam u vrijeme ručka, i ako se ne mogu sama odjenuti, budi strpljiv….
– Sjeti se sati, koje sam potrošila, dok sam te tome naučila….
– I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek ponovo, nemoj me prekidati, saslušaj me….
– Kada si bio malen, morala sam ti istu priču čitati uvek ponovo, pre nogo što si utonuo u san…..
– Ako se ne budem željela kupati, ne ismiavaj me i ne vređaj. Seti se kako sam te morala loviti i izmišljati hiljadu razloga, da bi ti ušao u kadu…..
– Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me
gledati s’ podsmjehom na licu……
– Ja sam tebe naučila mnogo stvari: pravilno jesti, pravilno se obući, suočiti se sa životom…..
– Ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena, da se prisetim i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se uznemiravati…..
– Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to, da sam s’ tobom i da me znaš slušati…..
– Ako ne budem želela jesti, nemoj me prisiljavati da jedem…. Sama znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne……
– Kada mi umorne noge više neće dozvoljavati da hodam, pruži mi ruku jednako kao što sam je ja pružala tebi, kada si pravio prve korake……
– I ako ti jednom kažem, da više ne želim živeti, da želim umreti, ne ljuti se na mene, jednoga dana ćeš me razumeti….. Jednom ćeš spoznati, da sam ti usprkos svim učinjenim greškama, želela samo najbolje i pokušala sam te pripremiti na putovanje života……
– Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvu…..
– Budi mi oslonac, pomozi mi završiti putovanje s’ ljubavlju i strpljivošću.
Vratiću ti osmjehom i neizmernom ljubavlju, koju sam oduvjek čuvala samo za tebe.

Volim te, tvoj roditelj. (magazin.ba)

Ako Ne Možeš Pomoći Podijeli “Kažu ‘Mama, Mesa’, A Ja Nemam” Na Pola Puta Do Krova Nad Glavom, A Patnja Porodice Šišarica Nikako Da Prestane (FOTO)

Zima je, a vatru ne smijem da naložim da se dimnjak i krov ne zapale. Kada nešto skuvam, onda se malo ova prostorija ugrije. Nemamo grijalicu, ali i ne smijem puno struje da trošim, da ne dođu veliki računi. Djeca i unutra nose jakne, a kosicu ne smijem da im perem često jer je hladno, a nemamo fen.

Priča ovo Slobodanka Šišarica koja sa sinovima Nemanjom i Urošem, dječacima od tri i po i dvije godine i suprugom Milom živi u oronulom kućerku bez vode, dimnjaka, kupatila, koji izgleda kao da će se srušiti kada na njena bude pao prvi snijeg.

Četvoročalana porodica nalazi se u Barlovcima kod Banjaluke. Ništa im nije blizu. Uspijevaju da predeveraju dane uz pomoć “Mozaika prijateljstva”, koje je i pokrenulo akciju za pomoć Šišaricama, a koji im često donosi namirnice i hranu. Imaju još 234 KM dječje nakande i 50 KM koje Mile zaradi kada ode na nadnični cijeli dan. Sve to ide za djecu i ono što je njima neophodno.

– Miroslav nam je donio brašno. Imamo pašteta. Najgore je za ručak, šta napraviti svaki dan. Juče sam pravila pitu, danas grašak i mahune, ali djeca to slabo jedu. Bez mesa je, fino ja to zapržim, mi možemo to da jedemo, oni baš ne. Jedu bolje kada napravim pasulj, paprikaš, makarone, rižu. Fino jedu i slatki kupus – priča za Srpskainfo Slobodanka Šišarica. Meso uspije da spremi možda jednom sedmično. Piletinu, a djeca je vole.

Mi smo navikli da jedemo bez mesa, ne moram ga imati, ali djeca mi čest govore “mama, mesa”, a ja nemam – sa knedlom u grlu prepričava svoju muku. Skromno priča da bi voljela da ima kupusa, da može da ga zakiseli, ali nema od čega da kupi vreću. Ne bi bilo na odmet da imaju krompira i luka. Kaže kako je prije stavljala zimnicu, naprimjer paprika, ali sada nema od čega.

Dok priča, stalno zagleda u kuću koja nikako nije uslovna za život. U jednoj prosotoriji i spavaju i jedu. Već je poprilično zahladilo, trebalo bi ujutro i uveče zapaliti vatru, ali ne smije. Dimnjak je propao i nema koristi da se krpa

– Malo se ugrije kada nešto skuvam, ali troši se struja. Plaćamo je redovno. Ovog mjeseca smo dobili 38 maraka. I da imam grijalicu, ne znam koliko bi bilo dobro da je uključujem, jer kada je nevrijeme, napolju sijevaju kablovi, nestane faze. Ovako djeci obučem bolje jakne, šta drugo mogu – priča ona.

Ljetos je vodu, koji donosi od komšije, grijala na suncu i djecu kupala napolju. Sada plastičnu kadicu stavi u kuhinju, ali ne smije često da im pere kosu, jer je unutra hladno i plaši se da se ne prehlade bez vatre i fena. Veš pere ručno. Uzme malu kutiju praška za veš, ali to može da im bude dva, tri dana. Trudi se maksimalno da ispere odjeću koliko može i koliko ima vode koju i dalje donosi od komšije.

Nada joj je humanitarna akcija koju je pokrenuo “Mozaik prijateljstva”, a cilj je prikupljanje novca da im se obezbijedi kuća uslovna za život. Plan B je da im se nađe neki pristojan stan, dok se ne skupi dovoljno novca za kuću. Jer, sa dolaskom kiše i snijega život u dotrajalom objektu neće biti ni bezbjedan, ni moguć.

– Ne može ovdje ništa da se zakrpa, sve se osipa. Ne vrijedi ništa ulagati i pokušavati popraviti. Nama je dovoljno da imamo kuhinju, sobu i kupatilo, a da mi oni imaju bolje uslove za život – priča dok u rukama drži mlađeg Uroša.

Mile i dalje radi na građevini za dnevnicu. Zaradi 50 KM i onda nekoliko dana nema ništa, niko ga ne zove. Kada se završi građevinska sezona, onda će, priča Slobodanka, otići da radi na groblje u Boriku, ali i to je jednom sedmično, za 50 maraka.

– Ako bismo imali tu kuću, Mile bi mogao da ima stalni posao, neki ljudi su rekli da bi ga primili. I njih bi mogla u vrtić upisati, pa i ja da radim. Sada ih nemam kome ostaviti i nemam čime plaćati vrtić – kaže ona.

Miroslav Subašić iz “Mozaika prijateljstva” kaže da je na humanitarni broj 1414, koji je otvoren ovog mjeseca, do sada bilo oko 20.000 poziva, a na posebnom računu za porodicu Šišarica ima 10.000 maraka. Ističe i ima još puno ljudi koji su se javili, a da se sada na pola puta sa obezbjeđenjem novca za kupovinu kuće u Šušnjarima.

– Našli smo domaćinstvo u koje mogu da usele odmah, ali ono košta 75.000 KM i to je zadnja cijena. Međutim, ima sve da tu normalno žive, te zemlju koju mogu da obrađuju. Ograđeno je da se djeca mogu igrati i imali bi svoje sobe. Plus, nije daleko škola – ističe Subašić za Srpskainfo.

POMOĆ NA DVA NAČINA
Podsjećamo, do kraja mjeseca u funkciji je humanitarni broj 1414, a oni koji žele da učestvuju u akciji obezbjeđivanja smještaja za porodicu Šišarica, novac mogu da uplate na ŽIRO RAČUN 5620998184767568, sa naznakom za podračun za posebne namjene Udruženje ”Mozaik prijateljstva” za Slobodanku Šišarica.
Za uplate iz inostranstva, novac je moguće uplatiti putem deviznog računa NLB banke broj IBAN: BA395620998184778335,
UDRUŽENJE ”MOZAIK PRIJATELJSTVA” – ZA ŠIŠARICA SLOBODANKA
Cara Lazara 20, Banjaluka.
SWIFT BIC: RAZBBA22
NLB Banka a.d.
Milana Tepića br. 4, 78000 Banjaluka,
Bosnia and Herzegovina (srpskainfo.com)

Braća Nemanja (3) I Uroš (2) Više Su Gladni Nego Siti, Dok Druga Deca Maštaju O Skupim Igračkama, Oni ŽELE GRAŠAK S MESOM! Majka Slobodanka Očajna: Samo Gledam Kad Će Nam KROV PASTI NA GLAVU! (FOTO)

Zima je, a vatru ne smem da naložim da se dimnjak i krov ne zapale. Kada nešto skuvam, onda se malo ova prostorija ugreje. Nemamo grejalicu, ali i ne smem puno struje da trošim, da ne dođu veliki računi. Deca i unutra nose jakne, a kosicu ne smem da im perem često jer je hladno, a nemamo fen.

Priča ovo Slobodanka Šišarica koja sa sinovima Nemanjom i Urošem, dečacima od tri i po i dve godine i suprugom Milom živi u oronulom kućerku bez vode, dimnjaka, kupatila, koji izgleda kao da će se srušiti kada bude pao prvi sneg, piše Srpskainfo.

Četvoročlana porodica nalazi se u Barlovcima kod Banjaluke. Ništa im nije blizu. Uspevaju da prežive dane uz pomoć “Mozaika prijateljstva”, koje je i pokrenulo akciju za pomoć Šišaricama, a koji im često donosi namirnice i hranu. Imaju još 117 evra dečje naknade i 25 evra koje Mile zaradi kada ode na nadniči celi dan. Sve to ide za decu i ono što je njima neophodno.

– Miroslav nam je doneo brašno. Imamo pašteta. Najgore je za ručak, šta napraviti svaki dan. Juče sam pravila pitu, danas grašak i mahune, ali deca to slabo jedu. Bez mesa je, fino ja to zapržim, mi možemo to da jedemo, oni baš ne. Jedu bolje kada napravim pasulj, paprikaš, makarone, rižu. Fino jedu i slatki kupus – priča za Srpskainfo Slobodanka Šišarica.

Meso uspe da spremi možda jednom sedmično. Piletinu, a deca je vole.

– Mi smo navikli da jedemo bez mesa, ne moram ga imati, ali deca mi često govore “mama, mesa”, a ja nemam – sa knedlom u grlu prepričava svoju muku. Skromno priča da bi volela da ima kupusa, da može da ga zakiseli, ali nema od čega da kupi vreću. Ne bi bilo na odmet da imaju krompira i luka. Kaže kako je pre stavljala zimnicu, na primer paprika, ali sada nema od čega.

Dok priča, stalno zagleda u kuću koja nikako nije uslovna za život. U jednoj prostoriji i spavaju i jedu. Već je poprilično zahladilo, trebalo bi ujutro i uveče zapaliti vatru, ali ne sme. Dimnjak je propao i nema koristi da se krpa.

– Malo se ugreje kada nešto skuvam, ali troši se struja. Plaćamo je redovno. Ovog meseca smo dobili 14 evra. I da imam grejalicu, ne znam koliko bi bilo dobro da je uključujem, jer kada je nevreme, napolju sevaju kablovi, nestane faze. Ovako deci obučem bolje jakne, šta drugo mogu – priča ona.

Letos je vodu, koji donosi od komšije, grejala na suncu i decu kupala napolju. Sada plastičnu kadicu stavi u kuhinju, ali ne sme često da im pere kosu, jer je unutra hladno i plaši se da se ne prehlade bez vatre i fena. Veš pere ručno. Uzme malu kutiju praška za veš, ali to može da im bude dva, tri dana. Trudi se maksimalno da ispere odeću koliko može i koliko ima vode koju i dalje donosi od komšije.

Nada joj je humanitarna akcija koju je pokrenuo “Mozaik prijateljstva”, a cilj je prikupljanje novca da im se obezbedi kuća uslovna za život. Plan B je da im se nađe neki pristojan stan, dok se ne skupi dovoljno novca za kuću. Jer, sa dolaskom kiše i snega život u dotrajalom objektu neće biti ni bezbedan, ni moguć.

Ne može ovde ništa da se zakrpi, sve se osipa. Ne vredi ništa ulagati i pokušavati popraviti. Nama je dovoljno da imamo kuhinju, sobu i kupatilo, a da mi oni imaju bolje uslove za život – priča dok u rukama drži mlađeg Uroša.

Mile i dalje radi na građevini za dnevnicu. Zaradi 25 KM i onda nekoliko dana nema ništa, niko ga ne zove. Kada se završi građevinska sezona, onda će, priča Slobodanka, otići da radi na groblje u Boriku, ali i to je jednom sedmično, za 25 maraka.

– Ako bismo imali tu kuću, Mile bi mogao da ima stalni posao, neki ljudi su rekli da bi ga primili. I njih bi mogla u vrtić upisati, pa i ja da radim. Sada ih nemam kome ostaviti i nemam čime plaćati vrtić – kaže ona.

Miroslav Subašić iz “Mozaika prijateljstva” kaže da je na humanitarni broj 1414, koji je otvoren ovog meseca, do sada bilo oko 20.000 poziva, a na posebnom računu za porodicu Šišarica ima 5.000 evra. Ističe i ima još puno ljudi koji su se javili, a da se sada na pola puta sa obezbeđenjem novca za kupovinu kuće u Šušnjarima.

– Našli smo domaćinstvo u koje mogu da usele odmah, ali ono košta 37.500 evra to je zadnja cena. Međutim, ima sve da tu normalno žive, te zemlju koju mogu da obrađuju. Ograđeno je da se deca mogu igrati i imali bi svoje sobe. Plus, nije daleko škola – ističe Subašić za Srpskainfo.

Pomoć na dva načina
Podsećamo, do kraja meseca u funkciji je humanitarni broj 1414, a oni koji žele da učestvuju u akciji obezbeđivanja smeštaja za porodicu Šišarica, novac mogu da uplate na ŽIRO RAČUN 5620998184767568, sa naznakom za podračun za posebne namene Udruženje ”Mozaik prijateljstva” za Slobodanku Šišarica.

Za uplate iz inostranstva, novac je moguće uplatiti putem deviznog računa NLB banke broj IBAN: BA395620998184778335,

UDRUŽENJE ”MOZAIK PRIJATELJSTVA” – ZA ŠIŠARICA SLOBODANKA

Cara Lazara 20, Banjaluka.

SWIFT BIC: RAZBBA22

NLB Banka a.d.

Milana Tepića br. 4, 78000 Banjaluka,

Bosnia and Herzegovina (blic.rs)

Aleksandar Osuđen Zbog Ubistva Sina (3): Tukao Ga I Izgladnjivao Do Smrti, Pomogla Mu Žena Anastasija

Rositelji su dečaka često izgladnjivali, a u trenutku smrti imao je samo šest kilograma

Aleksandar Taratuta (48) osuđen je na smrtnu kaznu u Belorusiji zbog ubistva sina (3).

On će biti usmrćen hicem u potiljak, saopštile su vlasti u Belorusiji.

Belorusija je jedina zemlja u Evropi koja nije ukinula smrtnu kaznu.

Dečakova majka Anastasija osuđena je na 25 godina strogog zatvora zbog učestvovanja u ubistvu sina Sajmona.

Tokom suđenja saopšteno je da je ovaj vrlo imućan par zlostavljao sina. Često je bio primoran da spava na golom linoleumu. Majka ga je često udarala i bacala o zid.

Često su ga primoravali da stoji u kadi, a onda su ga gađali raznim predmetima.

Oni su ponekad dečaku vezivali ruke i noge, a onda su ga primoravali da se bori za hranu koja mu je visila ispred nosa.

Rositelji su ga često izgladnjivali, a u trenutku smrti imao je samo šest kilograma.

njegovi roditelji umesto da ga čuvaju, oni su ga vređali tukli i ponižavali”, navodi se u sudskom izveštaju.

Aleksandar se tokom suđenja sve vreme branio rečima da je samo želeo da “obrazuje sina”.

Dečak je preminuo 4. januara nakon što ga je otac šutnuo nogom u glavu.

“Žao mi je što je poslednji udarac bio prejak. Nisam želeo da ga ubijem”, rekao je Aleksandar tokom suđenja.

Lekar koji je vršio obdukciju rekao je da je dečak izgledao kao kostur i da je bio premršav za svoje godine.

“Dečaku je očna duplja bila pocepana skoro do slepoočnice.

Anastasija i Aleksandar imaju još dve ćerke, a ona je imala i starateljstvo nad svoja dva sina iz prvog braka.

Iako su imali još dece, njih dvoje su zlostavljali samo malog Sajmona. (Telegraf.rs)

Majka i ćerka pretrčavale auto-put zbog busa, “audi” ih ubio na mestu: Fotografija sa mesta horora kod Plane

Za volanom bio državljanin Bugarske
Majka S.Š. (47) i ćerka J. T. (17) poginule su juče ujutru oko 6 časova na auto-putu kod Velike Plane u mestu Krnjevo kada su, prema nezvaničnim informacijama, trčale za autobusom kojim je trebalo da se odvezu u Beograd.

Kako je iz MUP-a rečeno juče za Telegraf, njih dve su pretrčavale preko kolovoza i na njih je naletelo vozilo marke “audi” kojim je upravljao S. M. A. iz Bugarske.

Na licu mesta je utvrđeno da je negativan na alkohol i narkotike.

Istraga je u toku. (Telegraf.rs)

IMA LI NEKO KO HOĆE DA ME OŽENI?! Ništa mi ne fali, majke mi, samo mi čovek treba, javite se! NOVINARKA ESPRESA TRAŽI MUŽA! (FOTO)

Dosta je bilo zamlaćivanja i odlaganja, vreme je da se pređe konkretno na stvari, kaže naša Marija Ivetić

Odmah da vam otkrijem ono što vas najviše zanima. Nemam fizičkih anomalija, prosečne sam visine, debljine, nekom se sviđa kako izgledam, nekom i ne baš preterano, ali objektivno gledano, zdrava sam i prava.

Mada je o mentalnom zdravlju uvek diskutabilno govoriti.

Nisam ni sociopata, imam društveni život, porodicu, prijatelje, uspela sam i fakultet da završim na jedvite jade, a onda i da nađem posao koji radim već dve godine.

Radim kao novinar trećeg najčitanijeg portala u zemlji, zvuči dobro, ali znate svi dobro gde živimo i kakva je situacija u novinarstvu, pa para nema. Imam već 29 godina, zavisim od roditelja, nemam za garderobu kakvu bih želela, a putovanja su mi misaona imenica.

Na sve to, urednik me već godinu dana zamlaćuje, obećava kule i gradove, povećanje plate i u Vučićevom maniru boljitak prvo do 2017, pa sad do 2018, a onda mu dođe žuta minuta, pa zna i da se izbreca, a ja nit’ para, nit’ kučeta i mačeta, a ni snage da mu zunem jednu, onako posred čela!

Eee, drugu bi ti priču pričao, Saša Stajiću, da sam ja udata, da mi je muž neki opasan baja, da je uticajan i da svi znaju ko je… Do urednika bih ja dogurala!I to glavnog.

Nažalost, izgleda da taj film neću gledati, jer muža mi nema ni na vidiku.

Ne mogu ljudi više da izlazim, gubim vreme, jurim Kurtu i Murtu, sve su neki šarlatani, svi bi nešto hteli dok ništa neće da daju, a ja hoću sve…

Tražim bezuslovnu ljubav, da se zaljubi u mene čim me ugleda, da me momentalno oženi, napravi mi decu, pruži mi na raspolaganje sav novac koji ima, trpi sve moje ludorije, obigrava oko mene, sve mi čini.

I što je najbitnije, hoću da za mesec dana od upoznavanja odem na trudničko i muzem ovaj Espreso još godinu i nešto za pare, a blejim kod kuće i gledam serije.

Što bi naš narod rekao: Hoću da ga istresem iz gaća. Da ga zaludim, da odlepi za mnom, zaboravi na ceo svet i gleda me kao u Boga. E, baš hoću. Ako su mogle druge žene i to mnogo manje uspešne i lepe od mene, što ne bih mogla i ja?Makar vredi da pokušam, pa evo dajem oglas i nije mi neprijatno zbog toga ni najmanje.

Koliko devojaka želi to isto, a ne sme ni da kaže, već se sve one nešto uvijaju i snebivaju i glume nedodirljive ribe visokog morala i neustrašivog ponosa, a noću u znoju sanjaju kako im neka budala nudi prsten, pa makar i onaj čelični što se kupuje kod SKC-a.

Ja ću biti krajnje otvorena i izneću vam moje kriterijume za potencijalne kandidate, pa ko se pronađe neka mi se javi:

1. Mora da bude baš bogat, da mi reši sve finansijske probleme, kupuje sve što poželim i ne pita šta košta (sve iznad plate od 150.000 može da prođe, da ne bude da sam užas)

2. Da izuzetno vodi računa o ličnoj higijeni

3. Mora da ima pravilne bele zube i širok osmeh

4. Trebalo bi da bude mršav. Manji stomak se toleriše

5. Bitno je i da ima dobre noge – mišićave s koščatim kolenima i uskim zglobovima

6. Ne mora da je preterano duhovit, ali bitno je da kapira fore (ne nužno moje, već kad neko “baci” neku dobru)

7. Socijalna inteligencija mi je jako važna. Kandidat mora da ima bogat društveni život, prijatelje i poznanike da mi ne bleji non-stop u kući, jer ću da poludim

8. Visina koja je u opticaju je sledeća: od 1.70 do 2 metra, sve ispod i iznad toga je diskutabilno

9. Važno je da ima manire, lepo vaspitanje, učtivost

10. Poseduje empatiju, ali ne preteranu ako mene neko “dira”, tad empatija ne dolazi u obzir već klasično “kolji po viđenju”

11. U toku je s dnevno-političkim temama, dešavanjima u svetu, ima solidno opšte obrazovanje i izraženu pismenost

12. Ima čvrst karakter, ali smekša kad mu ja šapućem

13. Uvek je nasmejan, pozitivan, vedar i optimističan, ali ne kao da je blago retardiran

14. Mora lepo da se oblači, ali ne kao osoba koji provodi više vremena ispred ogledala od mene. Dakle “casual” s ukusom

U slučaju da ispunjavate ove kriterijume, bilo bi mi veliko zadovoljstvo da se javite na oglas. Vaše prijave s fotografijom, opisom posla, izvodom iz banke i imovinskom kartom, ali i slatkorečivim pismom (laži se tolerišu ako su dobro smišljene) pošaljite na mail: trazimmuza.espreso@gmail.com.

ILI ME DODAJTE NA PROFIL ISPOD

PROFIL

Najuži krug biće pozvan na dalje ispitivanje uz večeru koju sam plaća, meni ne pada na pamet.

Srećno i meni, ali i vama! (saznajemozavas.com)

DA LI STE JE VIDELI?! Nestala Ana (20) u Beogradu, porodica uputila potresan apel: “Ima malu bebu, ne bi je tek tako ostavila”

Ana Petrović (20) iz Zrenjanina nestala je u Beogradu u noći između četvrtka i petka oko dva sata posle ponoći kada joj se gubi svaki trag.
Kako je njena sestra od ujaka objasnila, Ana živi već četiri godine u Kaluđerici, njen nestanak je prijavljen policiji, a niko ne zna šta je imala na sebi u trenutku nestanka, ali znaju da je sa sobom ponela roze ranac.

Sagovornica je objasnila da se ovo nikada ranije nije dešavalo i da Ana kod kuće ima malu bebu koju nikada ne bi ostavila samu.

– Jako nam je sve ovo čudno, ima malu bebu za koju je vezana. Ona ju je sama podigla, baš nam je čudno da ju je tek tako ostavila i otišla – nastavila je.

Kako kaže, Anin telefon je od momenta kada je nestala bio ugašen sve vreme, ali su primetili da je bio upaljen na par sekundi oko 6 sati ujutru.

Ukoliko neko ima bilo kakve informacije u vezi sa nestankom Ane Petrović, možete se javiti u najbližu policijsku stanicu ili na broj: 060/62103-98 (sd.rs)

RODILA 9 DECE, A ZBOG ONOGA ŠTO SU JOJ UČINILI I KAMEN BI ZAPLAKAO: ĆERKU NIJE VIDELA 20 GODINA I NE ZNA DA LI ĆE IKAD

Dane provodi sama na kraju selu, gde nema ni najbližih komšija koji bi joj pokucali na vrata.

Baka Mevla Numanović iz sela Gračanica kod Živinica u Bosni dočekala je tešku starost, a srce joj razara činjenica da je od sve dece posećuje samo jedna ćerka i bolestan sin. Ostali naslednici su je, čini se, zaboravili. Sada dane provodi sama na kraju selu, gde nema ni najbližih komšija koji bi joj pokucali na vrata. U kući u kojoj nema vode, niti kupatila a ni kuhinje, nana se bori sa zdravljem.

Kako ističe, povremeno pošalje po nekom poznaniku da joj kupi hleb, a kćerka je obiđe kad može, te joj donese hranu koju više nije u mogućnosti pripremati. Zdravlje joj je loše, a najviše od svega je muči dijabetes.

– Imam šećer, želudac me muči, trebalo je da me operišu još pre 12 godina, ali ne smeju. Pijem mnogo tableta, imam i visok pritisak – rekla je baka.

Od komšija nikoga nema, preminuli su joj brat, sestre i ćerka, dok je dvoje dece izgubila 12 dana posle porođaja.

– Samo jedna ćerka me stalno obilazi i pomaže, poradi po kući. Jednu je svekrva isterala iz kuće. Morala je da ostavi ćerku od 5 godina. Došla je kod mene, sredila neke papire i otišla u inostranstvo. Tada mi je rekla da se ne brinem za nju, a ja ne znam ni gde je, nisam je videla 20 godina. Ima veliku ćerku, dolazila je kod nje da joj da milost i opet se vraćala nazad. Kažu mi da je u Americi- priča nana Mevla.

Do pre tri godine joj je, kaže, bilo malo lakše, jer joj je suprug Muharem bio živ.

– Njega je mučio bruh. Bilo mi je mnogo lakše kada je bio tu. Sad nemam ni drva, ni ćumura. Vodu i struju ne mogu da plaćam. Imam samo peć koju su mi dali, a i ona ne radi, samo ringle.

Jedan sin je u bolnici, a najstariji naslednik nije ušao u kuću već 8 godina.

– Hteo je da mu dam pola ove kuće, a ja sam mu rekla da ima još 4 sestre. Tad se naljutio i nema ga. Sad je u penziji, radio je u Sloveniji, tamo mu se i ćerka udala. Zaposlio je i nju i ženu, ništa ni od koga nema – kroz uzdah objašnjava.

Mevla, Baka Mevlafoto: Printscreen Youtube – tatabrada.tv

Ćerka koja ima dete zaostalo u razvoju joj najviše pomaže.

– Teško sam odgajila decu, povuci – potegni. Radila sam sve živo. Nosila sam i drva, poljoprivredu, imala sam kravu. Sad sam sama. Nema ni drva, ni vode, samo sa česme. Jedna ćerka “crče za mnom”. Njen suprug radi na farmi, dete svakog petka vodi na terapije. A opet nađe vreme da mi pomogne i obiđe me – rekla je baka Mevla i dodala:

– Nikada nikom ništa loše nisam uradila.

ČOVJEK JE PRONAŠAO MALENOG PSA KOJI JE ŽIVIO U CIPELI I PRUŽIO MU PREDIVAN NOVI ŽIVOT

ČOVJEK JE PRONAŠAO MALENOG PSA KOJI JE ŽIVIO U CIPELI I PRUŽIO MU PREDIVAN NOVI ŽIVOT
Goran Marinković je pronašao malenog psića koji je živio i spavao u cipeli te mu je odlučio pružiti prekrasan novi život.

Vijesti o dobrim ljudima brzo se šire, pa su tako jedan Kraljevčanin i njegovo dobročinstvo dospjeli i do čuvenog portala The Dodo posvećenog životinjama, a najviše kućnim ljubimcima.

Kada šeta ulicama Kraljeva, Goran Marinković uvijek sa sobom nosi hranu. Zašto, pitate se? Svakog dana, ovaj plemeniti čovjek nahrani preko stotinu napuštenih pasa i mačaka koje nemaju nikoga da brine o njima. Hvala Bogu, tu je Goran, čije je srce dovoljno veliko za sve njih.

NIJE IMAO SRCA OTIĆI OD NJEGA
Jednom prilikom, Goran je tako naišao na malenog psića i nije imao srca otići od njega. „Prolazio sam jednom uzanom stazom i začuo cviljenje koje je dopiralo iza nekog kamenja. Tu sam ugledao štene – promrzlo, gladno, žedno. Imao sam kod sebe hranu pa sam joj odmah dao salamu“, ispričao je Marinković za The Dodo.

Maleni psić nažalost je živio kraj jedne gomile smeća, a za sklonište se snašao tako što je spavala u jednoj staroj cipeli. Ženkica je bila premlada da bi opstala bez majke, ali Marinković nije uspio pronaći nijednog psa u blizini.

Kako je prišao štenetu, ono je odmah leglo na leđa i pokazalo Goranu stomačić. To je inače znak da pas ima povjerenja u vas, ali je Marinković znao da je riječ o nečemu drugom. „Bila je iscrpljena, jadnica. Znala je da sam joj možda jedina šansa da se nešto promijeni, pa je samo legla, kao da se predaje.“

KRALJEVČANIN JE POVEO ŽENKICU SA SOBOM
Dobri Kraljevčanin uzeo je malenu ženkicu sa zemlje i ponio je sa sobom – ravno kod veterinara. Nije bio siguran bi li preživjela da je ostala sama u šipražju, spavajući pod nebom, bez hrane i vode. Nazvao ju je Koko i oduševio se kakav je to mali borac.

Kako joj se snaga vraćala, Koko je postajala sve slađa i umiljatija. Njezina prava osobnost je zasjala. „Voli ljude“, kaže Marinković. „Uvijek je vesela!“

Nakon što je podijelio slike malene Koko na Facebooku, Goran je primio na desetine poruka od ljudi koji su je poželjeli udomiti.

Međutim, on se želio postarati da će vesela ženkica dobiti najbolji mogući dom, tako što je kontaktirao svoje prijatelje i druge poznanike koji se bave udomljavanjem pasa čak i preko granice, pa je Koko, budući da je uredno primila sva cjepiva, pošla put Njemačke u svoju novu obitelj.

ODRASLA JE U PRAVU LJEPOTICU
Godinu dana kasnije, Koko nije nimalo ličila na ono bolesno štene koje je Marinković našao. Odrasla je u pravu ljepoticu, čupavu i mekanu, uvijek uzbuđenu kada treba krenuti u novu pustolovinu.

„Koko ima divan dom i trenutno je na odmoru. Dobivam slike redovno – sada su negdje na moru“, rekao je Marinković, zadovoljan što je još jedan pas zahvaljujući njemu sklonjen s ulice i sretno udomljen. (family.rs)

Jedan muškarac prevezen je u Urgentni centar u petak uveče, kada je pronađen u jarku u Ripnju, a radi se o teškim telesnim povredama.

Ekipa Hitne pomoći nije znala da li je muškarca neko udario vozilom, pa pobegao, ili ga je neko bacio u jarak, ali ima, između ostalog, povrede glave i prebačen je u Urgentni.

Noćas su se javljale uglavnom alkoholisane osobe, psihijatrijski bolesnici, astmatičari”, dodali su iz Hitne. Hitna pomoć je jutros do 6 sati intervenisala 108 puta, od toga 30 puta na javnom mestu.