Category: Uncategorized

Sedam godina je prošlo od svirepog ubistva Momčila Stevanovića (59) iz svrljiškog sela Galibabinac, a njegove ubice i dalje izmiču ruci pravde.

Stevanović je nasmrt pretučen u svojoj kući u noći između 7. i 8. novembra 2016. godine, a kako se pretpostavlja, motiv brutalnog zločina bilo je koristoljublje.

Zbog sumnje da je imala veze sa zločinom uhapšena je Momčilova prijateljica Lidija Stejković koja je pravnosnažno osuđena na dve i po godine zatvora ali samo zato što nije prijavila ubistvo jer Više javno tužilaštvo u Nišu nije moglo da pronađe dokaze za pomaganje u teškom ubistvu, za šta je teretilo.

Lidija, koja je odrobijala izrečenu kaznu, tvrdi da joj je sve ono što je snašlo nakon Momčilove smrti uništilo život i upozorava da su njegove ubice i dalje na slobodi što dokazuju još dva skoro istovetna zločina koja su se dogodila nedaleko od Galibabinca.

– Imam traume, noćne more, bila sam prinuđena da potražim psihijatrijsku pomoć jer ne mogu da se izborim sa tako mučnom smrću dragog prijatelja a još više što sam ja za taj zločin okrivljena bez dokaza. Optužbe protiv mene su se menjale, navodno sam tipovala Momčila, bila posmatrač zločina pa čak da sam učestvovala u njegovom premlaćivanju.

– Veštačenja auta i telefona išla u moju korist, imala sam brojne svedoke da u vreme ubistva nisam bila u Galibabincu a jedini „dokaz“ tužilaštva bila je Momčilova krv na mojim farmericama. Mada sam objasnila da je on jednom prilikom iskašljavao krv zbog čega smo ga vodili kod lekara, što sam potkrepila i medicinskom dokumentacijom i svedocima, to nije uvaženo. Iako sam prošla i poligraf, išlo se na to da budem osuđena kako ne bih dobila pravo na odštetu pa kad već nisu mogli da mi prikače ubistvo, osudili su me za neprijavljivanje Momčilovog ubistva – tvrdi Lidija.

Ističe da nije imala motiv za Momčilovo ubistvo jer joj je umnogome bio „desna ruka“.

– Želim da razjasnim naš odnos koji je u medijima pogrešno interpretiran, Momčilo mi je bio veoma drag prijatelj ali ništa više od toga. Moj otac je iz Galibabinca pa sa zbog toga često boravila u tom selu a zbližili smo se 2013. godine kada mi je umrla majka. S obzirom na to da se on posle smrti svoje majke vratio u selo da bi održavao kuću i imanje, preuzeo je brigu i o mojoj imovini. Obrađivao je 21 hektar moje zemlje, sekao drva, imao je ključ od moje kuće, starao se da sve bude kako treba.

– Nisam mu ništa naplaćivala, on bi mi donosio jaja, sir, mleko, ponekad i neku simboličnu sumu novca kako bi i se odužio što je koristio moju zemlju. Bio je prijatelj kakav se retko nalazi, mogla sa od njega da potražim bilo šta, u bilo koje doba, sve bi mi učinio. I ja sam bila spremna da za njega sve uradim, ma bubreg bih mu dala da mu je bio potreban, ne bi mi napamet palo da mu naškodim a kamoli da ga ubijem. Kupovala sam mu odeću ili mu donosila stvari moga brata, jednostavno brinuli smo jedno o drugome. On je imao nešto novca u banci koji je čuvao za starost, hteo je da ga ja dočuvam. Nisam htela da razgovaramo na tu temu, uvek sa mu govorila da je još mlad i da za to ima vremena – nastavlja Lidija.

Priznaje da joj u zatvoru nije bilo lako bez obzira na korektan tretman.

– Osoblje zatvora je zaista bilo profesionalno, bila sam u otvorenom odeljenju, imala sam pravo i na izlaske u grad ali ga nisam koristila. Međutim, u tom odeljenju sam se susretala sa ženama koje su počinile zaista teške zločine, naslušala sam se i nagledala se svačega što se ne zaboravlja. U zatvoru nisam dobila ni opomenu, a kamoli neku težu meru i ostvarila sam i pravo na uslovni otpust. Kada sam izašla, htela sam da pokrenem postupke da bih dokazala svoju nevinost, namera mi je bila da idem do međunarodnog suda, ali su mi prošli rokovi – objašnjava Stejkovićka.

Ističe da joj ostaje samo nada da će Momčilove ubice biti otkrivene što bi dokazalo da je robijala ni kriva ni dužna.

– Posle Momčilovog ubistva stradala su još dvojica ljudi u tom kraju na veoma sličan način. Ubeđena sam da su sva tri zločina izvršile iste osobe. Kako sam nezvanično čula, policija ima neka saznanja koja bi mogla da dovedu do hapšenja bar jednog izvršioca što bi možda bio prvi korak do dokazivanja moje nevinosti – zaključuje ova Svrljižanka.

Samo pet meseci nakon Momčilovog ubistva u svrljiškom selu Mrdželat nakon mučenja, svirepo je usmrćen Vukadin Božinović (93). Crna serija nastavljena je decembra 2020. godine kada je u Svrljiškom Lalincu pronađeno telo Bore Kostića (76) za koga je takođe ustanovljeno da je preminuo nasilnom smrću. Sve ukazuje da su i jedan i drugi ubijeni prilikom pljačke, ali izvršioci svirepih zločina ni do danas nisu pronađeni.

Kurir.rs/Telegraf

BEOGRAD – Mladić (18) povređen je noćas u stravičnom udesu u Mirijevu.

Prema prvim saznanjima, do nesreće je došlo u Ulici Matice srpske u Mirijevu, kada je vozač, verovatno zbog neprilagođene brzine i klizavog kolovoza, izgubio kontrolu nad vozilom i udario u potporni zid i banderu.

Njemu je ukazana pomoć na licu mesta.

On je prevezen u Urgentni centar, a kako se saznaje, zadobio je prelom noge.

U Beogradu prošle noći osam saobraćajnih nezgoda

Beogradska Hitna pomoć imala je tokom noći 111 intervencija, od toga 16 na javnom mestu, saopštili su jutros iz te službe. Dogodilo se osam saobraćajnih nezgoda u kojima nije bilo teže povređenih osoba.

Kurir.rs/Telegraf/Beta

LAZAREVAC – Iza beogradske opštine Lazarevac je burna noć pošto je zabeležena masovna tuča ispred poznatog kluba.

Prema prvim informacijama, u tuči je učestvovalo više ljudi i to je jedino što se zasad zna.

Detalji zasad nisu poznati kao ni informacije ima li povređenih i koliko i da li među njima ima teže povređenih.

Kurir.rs/Instagram 192

Poznati pjevač Beki Bekić je u svom žiovtu imao nekoliko puta neprijatnosti zbog svog porijekla koje je albansko a to malo ko zna. On je tako u devedesetim godinama za časopis Sabor ispričao kako je imao problema i kada je kupovao stan u Beogradu.

On je nakon što je već deset godina živio u glavnom gradu odlučio da kupi nekretninu u Borči i čak je proslavio sa svojim prijateljima kupovinu međutim nakon toga je dobio odbijenicu za svoj zahtijev od opštine i to upravo zato što je albanac. Naime u odbijenici je pisalo: “da nije dozvoljeno zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti, jer se na predmetnoj nepokrenosti, jer se na predmetnoj nepokretnosti menja nosioc prava svojine u korist lica druge nacionalnosti, što posredno i neposredno utiče na promenu nacionalne strukture i izaziva nespokojstvo i nesigurnost kod građana druge nacionalnosti”!

Pjevač je tada rekao da mu je ovo jako teško palo najprije zbog toga što on nikada nije krio svoje porijeklo ali i zbog toga što se uvijek osjećao kao Jugosloven i iako je čuo da postoji ovakav zakon nije vjerovao u to sve dok mu preko advokata nije stiglo obavještenje.

Beki kaže da je tada plakao kao dijete  jer mu nije bilo jasno da u gradu u kojem živi toliko godina i u kojem je postigao sve ne može da kupi nekretninu. Beki je ipak bio uporan i uspio je da se izbori i da dobije pravo da kupi stan. Beki je otkrio i da ga često kada izda novi album pitaju da li na njemu ima islama što ga pogađa jer takva pitanja niko nije pstavljao jednom Džeju na primjer. 

Cijela Srbija pa i regija je prošle godine čula za Daneta sa Golije momka  koji je život u gradu zamijenio onim u planini i koji je mjesecima bio sam i druge ljude nije ni viđao.

On je živio u maloj kućici bez vode i struje i brinuo se o stoci a nakon što su mediji podijelili priču o ovom dečku iz Novog Pazara on je upoznao i djevojku Kristinu iz Sarajeva koja je došla da živi sa njim i par je dobio i sina.

Nedavno ih je posjetila jedna televizijska ekkipa koju je porodica dočekala u novoj kući u koju je sprovedena i struja. Gorštak Dane im je rekao da je sijalicu držao upaljenu tri dana nakon što mu je struja prikopčana a zatim je ponosno  pokazao cijelo imanje i stoku koju ima. Dane jeposebno naglasio da on nije ni tražio a ni očekivao nikavu pomoć ali su ljudi počeli da mu šalju donacije tako da za novu kuću nije platio ništa samo je majstorima ispekao janje i skuhao kafu.

Kuću je izgradila jedna firma iz Novog Pazara i ona je koštala oko 50 hiljada eura. On su se preselili u ovu kuću mada je nisu tražili jer Dane smatra da ne bi bilo u redu da je odbiju kada su je ljudi već izgradili a i zbog malog sina Jovana kojem je ovdje toplije.

On je rekao kako pojedinci pričaju da on živi od milostinje što nije tačno jer je on tražio samo put i struju i krivo mu je kada čuje takve neistine. Njegova supruga Kristina nije htjela da razgovara sa novinarima i samo je šutila jer se i njeni roditelji ljute pošto su i oni čuli priče kako njih dvoje žive od tuđe milostinje.

Gaj Riči ga je iskoristio za svoj najčuveniji film, a stradao je u svom domu

Dejv Kortni, engleski glumac i samozvani “gangster”, preminuo je u 65. godini.

Prema pisanju medija, on je izgubio život tako što se sam upucao u svom domu, u koji je brzo stigla londonska policija i sa službom Hitne pomoći mogla samo da konstatuje njegovu smrt. “Niko u njegovoj porodici nije uhapšen”, zvanično je saopšteno.

Dejv Kortni se ponosio navodnim vezama sa poznatim engleskim kriminalcima, poput Redžija Kreja i Lenija Meklina, a govorio je da je bio upucavan, ubadan, da mu je nos bio odgrizan i da je morao da “ubije da bi ostao živ”. Svoj dom nazivao je “dvorcem Kamelot” i voleo je da svuda po njemu budu simboli i slike na kojima je predstavljen kao vitez.

Foto: Youtube printscreen/Our Life

Ipak, u stvarnom svetu pre glume on je bio daleko i od viteza, a i od gangstera poput onih sa filmova. Bio je sitni kriminalac, koji je učestvovao u uterivanju dugova, fizičkim napadima, bio je nasilnik gonjen za prebijanje svoje devojke pre 10 godina,. a tvrdio je da je učestvovao i u ubistvima. U svojoj knjizi napisao je da je proglašen nevinim u 19 odvojenih suđenja.

Engleska javnost upoznala ga je i autora šest knjiga, a glumio je i producirao sopstveni film. Glumio je u filmovima “Siks bend trap” Mika Mekartija, “Clubbing to Death” Lija Filipsa i “The Dead Sleep Easy” Lija Demarbra.

Foto: Youtube printscreen/Our Life

Mnogi će ga pamtiti i po tome što je bio inspiracija za čuveni lik bivšeg fudbalera Vinija Džounsa, “Big Krisa” u filmu “Dve čađave dvocevke”, koji je režirao i napisao Gaj Riči. Taj film je postao izuzetno popularan i u Srbiji još od svoje premijere 1998, sa čim možda ima veze i to da je Vini Džons bio pre toga poznati fudbaler Vimbldona, a na terenu je bio grubijan kao i u filmu.

Na licu mesta je veliki broj policijskih vozila

Veliki broj policijskih vozila nalazi se na Autokomandi gde se navodno održava talačka kriza.

Naime, policija je navodno izašla na teren jer neko preti da će da počini samoubistvo.

Prema nezvaničnim informacijama, osoba ima i taoce.

Rus po imenu Stepan otkrio je svoje impresije o životu u Srbiji, nakon što se doselio u predgrađe Beograda, gde živi već mesec dana.

Kako je na početku videa Stepan istakao, njegova supruga i on žive u predgrađu Beograda.

– Tiho je, lepo mesto, oko 20 minuta od Starog Grada, nekih 40 minuta putovanja gradskim prevozom, što je donekle okej – rekao je.

On je istakao da mu se u Srbiji najviše sviđaju dve stvari – arhitektura i kuhinja. U tom trenutku može se videti oduševljenje na njegovom licu, dok priča o srpskoj kuhinji.

– Ne možete ni da zamislite… Srbi prave najbolji roštilj na svetu. Ne znam kako i ne znam zašto, ali preukusno je! Sve pljeskavice, kobasice, sve je savršeno, i zaista mi se jako, jako sviđa. Međutim, jedem roštilj skoro svaki dan, i sad mi je već previše. Ne mogu više! – rekao je kroz smeh, dok je govorio o srpskoj hrani.

– Ono što vidim u ovom predgrađu i što nisam video u prvim danima, jeste čistoća. U Srbiji, Beogradu i u predgrađu u kom živim, izuzetno je čisto. Super je! Veoma sam srećan zbog ljudi u Srbiji. Nažalost, ne mogu više od toga da kažem, jer svih prethodnih meseci sam bio fokusiran na to da dobijem boravišnu dozvolu i dobili smo je supruga i ja, ali u tom periodu nisam stigao puno da komuniciram sa narodom koji ovde živi. I žao mi je zbog toga, jer svi ljudi koje viđam na ulicama i u radnjama deluju super, shvataju šta je socijalno distanciranje, tačnije poštuju tvoj privatni prostor – rekao je ovaj Rus.

– Srbi ti se ne nasmeju na ulici, kao što to rade Rusi. To je okej. Ne mrze te, ali jednostavno ne razmišljaju o tebi.

On je naveo da trenutno nema prijatelja među Srbima, ali da je sveukupno život u Srbiji lep. Istakao je da je veoma zahvalan Srbiji i srpskom narodu na mogućnosti da živi kod nas.

Stepan je istakao da njegova supruga i on sada mogu da apliciraju za vizu u bilo koju treću zemlju.

– Da nije Srbije, ne znam kako bismo to mogli. Hvala vam ljudi puno – poručio je Stepan.

Ubrzo su usledili brojni komentari ispod videa na njegovoj Jutjub platformi, a mnogi su se fokusirali upravo na njegovu izjavu da mu se Srbi nikad ne nasmeju na ulici.

Većina je u komentarima istakla da su Srbi jako uslužni i ljubazni, te da je jako čudno da se on osetio izolovano kod nas.

“Stepane ti si u Beogradu, ja sam tamo odrasla, ali kada sam se udala i preselila u manji grad naučila sam da se smejem drugim ljudima. Onda sam shvatila da je Beograd prevelik da bi pokazao bilo kakve emocije, mi smo tamo kao roboti. Ima mnogo ljudi na ulicama i mi smo gledali samo u jednom pravcu”, poručila mu je jedna korisnica.

“Želimo vam svu sreću u novoj zemlji! Srbi su veoma uslužni i ljubazni, ali prvo morate vi da “probijete led“ i započnete razgovor. Istina je, Srbi veoma cene privatnost, ali to ne bi trebalo da vas spreči da tražite pomoć, posebno od svojih komšija i kako stvarate nova prijateljstva.”, glasio je jedan od komentara.

“Šokiran sam što se osećate izolovano. Moje iskustvo je da su Srbi među najljubaznijim i najtoplijim ljudima koje ste ikada mogli da upoznate. Ako se potrudite da upoznate lokalno stanovništvo, siguran sam da bi se vaše mišljenje dramatično promenilo.”, napisao mu je ispod videa jedan korisnik.

Stepan je odgovorio na ovaj komentar, istakavši da sve zavisi od toga koliko truda uložite u to, te i da se nada da će se stvari promeniti na bolje kada se supruga i on presele na neku drugu lokaciju.

“Da, razlog naravno nije lokalni. mnogo zavisi od toga koliko truda uložite u to i kako se vaše iskustvo ispostavi. Nažalost, nisam imao mnogo vremena za to, a mesto u kome sada živimo ne pruža mnogo mogućnosti za nova prijateljstva. Pretpostavljam da ćemo verovatno promeniti stan i onda će se možda nešto promeniti na bolje”, odgovorio mu je Stepan.

“Primetio sam da Rusi uvek imaju problem asimilacije u Srbiji, dok su stranci sa Zapada svi oduševljeni srpskim gostoprimstvom.”, odgovorio je treći korisnik platforme.

Kurir.rs/N.M.

Strašna vijest dolazi iz Ajove nakon što je žena lokalnim vlastima prijavila da je njen pokojni otac napravio na desetke monstruoznih zločina!

Slučaj se desio u ruralnoj oblasti Ajove, Lusi Stadi tvrdila je da je njen otac Donald napravio na desetina monstruoznih zločina prije mnogo godina, izjavila je da mu je i ona sama pomagala u tome i da više ne može da šuti.

“Aktivno istražujemo ovo, ko ne bi? Imamo lokaciju, ali ne znamo da li je to mesto zločina. Nemamo žrtve, tela, ništa” – izjavio je šerif okruga Frimont.

Prije nego što je potraga započela, pojavila se Lusina sestra Suzan koja je izjavila da se radi o lažnim navodima te da nema potrebe da se uznemiruju vlasti zbog lažnog slučaja.

“Moj otac nije bio čovek kakvim ga ona pravi. Bio je strog, ali zaštitnički nastrojen roditelj koji je voleo svoju decu. Strogi očevi ne postaju samo tako serijske ub*ce. Ja sam dve godine starija od Lusi, mislim da bih znala da je moj otac ub*jao” – izjavila je Suzan.

“Doveli smo pse koji su njuškali oko područja i oni su ukazali na to područje. Neću da kažem da je to bilo tačno iznad bunara, ali su ukazali na to područje” – dodao je šerif u svom obraćanju.

Kako lokalni mediji navode Donald je preminuo još davne 2013. godine, istražitelji ispituju sve tvrdnje oko ovog slučaja prije nego što odluče iskopati čitavo područje, kažu da postoje indicije da se čak radi i o stvarnom slučaju te da su obučeni psi ukazali na mogućnost validnost ovih tvrdnji..

Stravična ekplozija dogodila se u fabrici Agrosava na ulazu u Šimanovce.

STRAVIČNA EKSPLOZIJA U ŠIMANOVCIMA: Ima mrtvih i povređenih

Prema nezvaničnim informacijama, ima mrtvih i povređenih. Naime, dva radnika su poginula, a jedan je povređen.

Kako se saznaje, eksplodirao je sud pod pritiskom vodene pare, a prilikom nesreće nije bilo požara niti eksplozije gasa.

Eksplozija se dogodila između 8.30 i 9 časova.

Inače, Agrosava se bavi proizvodnjom sredstava za zaštitu bilja.