Category: Uncategorized

Neki ljudi koji su lošijeg socijalnog statusa veoma često žive od meseca do meseca, od plate do plate. Iako se trude da se siromaštvo ne odrazi i na najmlađe, nekad na to ne uspeju da utiču.

Scena koja se dogodila u sredu ujutru u autobusu koji u Beogradu saobraća na liniji 95 rastužila je nekoliko pojedinaca koji su joj prisustvovali. Upravo zato što je glavni akter tog događaja bilo – dete.

Dečak star pet, šest godina sedeo je sam na sedištu dupke punog autobusa. Nevoljno je mljackao susam kiflu. Nadvijena nad njim stajala je njegova mama.

U jednom trenutku dečak je podigao pogled ka majci i upitao je: “Zašto si mi kupila kiflu kad ne volim”. Ona je postiđeno i tiho rekla: “Sutra ću ti kupiti čokoladni kroasan. Danas smo imali dovoljno para samo za kiflu. Mami kasni plata” – tiho je kroz zube prozborila.

Dečak je nastavio u tišini da jede svoj doručak, a ćutali su i svi u autobusu.

Rodna kuća Siniše Mihajlovića izgleda ovako

Rođen u Borovu, u porodici Hrvatice Viktorije i Srbina Bogdana, legendarni Miha se uvek sa setom u glasu prisećao teškog detinjstva. Rodna kuća Siniše Mihajlovića tokom rata je minirana, a on je neretko isticao da je veoma ponosan odakle je potekao.

Tek što je postao punoletan, Siniša Mihajlović napustio je rodno mesto kako bi počeo da radi na ostvarivanju svojih snova. Nekoliko godina živeo je u Novom Sadu, gde je dobio angažman u FK Vojvodina, zatim je prešao u Beograd gde mu se ostvario san da zaigra za Crvenu Zvezdu. Tokom ratnih godina na teritoriji Jugoslavije, Mihajlović potpisuje ugovor sa italijanskom Romom koji mu menja život iz korena.

Dom Siniše Mihajlovića u Borovu bio je do tog vremena kutak u kom su nastavili da borave njegovi roditelji i brat Dražen, ali ubrzo su i oni kuću, svojim rukama podignutu, morali da napuste. Rodna kuća Siniše Mihajlovića 1992. godine ostala je prazna, dok je na kraju nije zadesila i ratna katastrofa. Svog ognjišta u biografiji 2012. godine dotakao se Miha sa mnogo nostalgije i bola.

– Do nas je stigla vest da je naša kuća u Borovu minirana i da je neko ispalio metak u moju sliku na zidu. U tom groznom činu bilo je određene simbolike, poruka je bila više nego jasna. Ko je mogao da baci bombu na našu kuću? Ko je i zašto pucao u moju i Draženovu sliku? Ta pitanja su me proganjala dok napokon nisam saznao istinu. To je učinio Stipe, jedan od mojih najboljih drugova iz detinjstva, kojeg sam doživljavao kao brata. Videli smo se 2000. godine u Zagrebu. Došao je u hotel i pitao me da li sve znam. Priznao mi je da je zapalio kuću, ali i spasao moje roditelje. Oprostio sam mu – ispričao je Siniša, pa dodao da ga za roditeljsku kuću vežu divne uspomene iako su živeli dosta skromno.

– Danas živim dobro,ali znam kako je kada imate malo da jedete. kao dete sam voleo banane, ali nismo imali novca. Majka mi je kupila jedni i morao sam da je podelim s bratom. Jednom sam joj rekao da ću da kupim kamion banana kada se obogatim i da ću sve da ih pojedem. Danas idem u restorane biram najbolja jela. Pijem dobra vina, ali ništa nikada neće nadamašiti ukus tih zalogaja banana. Zato mi ništa nije nedostajalo kod roditelja, a bogatsvo koje ću ostaviti svojoj deci nije ekonomsko, već su u pitanju vrednosti i učenja. Iskrenost, odanost, požrtvovanost. Moraće da se oznoje i prezime im neće biti dovoljno.

Rodna kuća Siniše Mihajlovića, iz koje je svakoga dana kao dečak išao na treninge u FK Borovo ruinirana je, ali je nakon rata delimično i sređena. Fudbaler, međutim, tamo dugo nije želeo da ide. Dvadeset pet godina kasnije, smogao je snage i u društvu brata i kuma Miroslava Tanjge obišao je mesto koje budi kako lepe tako i bolne uspomene. Tom prilikom on je posetio i svoju osnovnu školu, ali i teren gde je prvi put poveo loptu i ostvario rezultate. Prošle godine Mihajlović je sa porodicom obilazio Srbiju, rodno mesto svoje majke između ostalog, a u Borovo više nije svraćao.

Srpska, a i svetska javnost ostala je juče potrešena nakon informacije da nas je u 54. godini života napustio legendarni fudbaler Siniša Mihajlović.

Čuveni as preminuo je 16. decembra nakon duge i teške borbe sa najtežim protivnikom u životu – leukemijom. O tome ko je bio Siniša, ne treba previše trošiti reči, a koliko su ga ljudi u Srbiji, a i širom sveta poštovali, takođe je nepotrebno govoriti.

Cela Srbije, Italija, Evropa, planeta oprašta se od jednog velikog borca koji je iza sebe ostavio neizbrisiv trag.

Dan nakon njegove smrti, na društvenim mrežama pojavila se inicijativa od strane navijača da Nacionalni stadion u Surčinu ponese njegove ime – Siniša Mihajlović! Stadion na kome će igrati Orlovi biće završen 2025. godine, a Miha je zasigurno zaslužio da mu država Srbija na ovaj način oda počast.

Podsetimo, Siniša je poslednje tri godine igrao najvažniju utakmicu u životu, protiv najtežeg mogućeg protivnika, onog najbezobraznijeg. Borio se Miha kao lav, ali u ovom meču nažalost nije uspeo da odnese pobedu.

Siniša Mihajlović rođen je 20. februara 1969. godine u Vukovaru, a profesionalnu fudbalsku karijeru počeo je 1988. u Vojvodini. U decembru 1990. kupila ga je Crvena zvezda za milion maraka, što je bio apsolutni rekord u jugoslovenskom fudbalu. U dresu crveno-belih više je igrao po sredini, a tek odlaskom u Romu, leta 1992, počinje da igra na poziciji “levog beka”. Dve godine kasnije je u Sampdoriji, i tu je “libero”. Sledi angažman u Laciju, a kopačke o klin okačio je u Interu.

Tokom karijere osvojio je 16 trofeja: pet prvenstvenih titula, Kup šampiona, Kup kupova Evrope, četiri kupa Italije, Interkontinentalni kup, Superkup Evrope i tri superkupa Italije.

ANKETA

Da li Nacionalni stadion treba da ponese ime “Siniša Mihajlović”?

 DA, MIHA JE TO ZASLUŽIO! MOŽDA, O TOME TREBA DA SE RAZMIŠLJA… NE, IMA JOŠ PUNO LEGENDI KOJE TO ZASLUŽUJU.Glasaj

Kurir sport

Mislav Oršić je u finišu prvog poluvremena postigao pobedonosni gol za Hrvatsku protiv Maroka i “vatreni” su osvojili treće mesto na Svetskom prvenstvu u Kataru.

Novinare iz Srbije, pitali su Oršića kao jednog od najstarijih igrača, kako je doživeo vest o smrti Siniše mihajlovića, koja je uzdrmala ceo region.

– Želim da izrazim saučešće porodici. Veliki gubitak za sve u fudbalu. Ostavio je veliki trag, pogotovo u italijanskoj Sertiji A – odao je poštu legendarnom Siniši Mihajloviću biranim rečima Mislav Oršić, odmah posle završetka utakmice sa Marokom i osvojenog trećeg mesta na Mundijalu.

Pojedini ljudi u Srbiji odbijaju poziv prijatelja na slavu i to samo zato što će biti služena posna hrana!

– Pozoveš nekog na slavu i on ti kaže “Ja neću doći, posno je, ja to ne jedem.” Pod 1. Da ne očekuješ da ti ispečem pile? Pod 2. Ako dolaziš samo da se najedeš, nemoj – napisala je jedna devojka na Tviteru.

Mnogi korisnici ove mreže ostali su šokirani.

– Meni je sestra jednom rekla: “Došla sam da ispoštujem.” Rekoh joj: “Nisi ni morala” – navodi se u jednom od komentara.

Pojedini smatraju da je takav potez gostiju nepristojan.

– Taj ko je pozvan ako poštuje prijatelje će doći pa taman ostao gladan ako baš “to ne jede”, pogotovo na slavu. Uostalom, otkud on zna šta će biti za jelo? Može to sve da bude prste da poližeš? – dodala je jedna korisnica Tvitera.

Mnogi su naveli da ljudi često dolaze na slavu samo zbog jela.

– Na slavu, bilo mrsnu ili posnu, se ne dolazi zbog jela i pića. Slava je sećanje na sveca/svetiteljku i žrtvu koju su poneli – dodaje se u jednom od komentara.

Kurir.rs

U utakmici za treće mesto na Mundijalu u Kataru, slavila je selekcija Hrvatske koja je pobedila Maroko rezultatom 2:1.

Marokanci su apsolutni hit na ovom Svetskom prvenstvu, pošto su napravili nekoliko velikih senzacija. U Kataru su imali veoma težak put, uspeli su da naprave čudo na mečevima protiv Španije i Portugala, da bi na kraju Francuska ipak bila nepremostiva prepreka za najlepšu priču Mundijala.

Na današnjem meču, već u 7. minutu Vatreni su stigli do vođstva, kada se u strelce upisao Joško Gvardiol. Tim Zlatka Dalića napravio je sjajnu akciju, Perišić je sentrirao a Gvardiol lepim udarcem glavom matirao protivničkog golmana.

Dva minuta nakon toga, Maroko je stigao do izjednačenja. Grešku u odbrani Hrvatske iskoristio je defanzivac Maroka Ašraf Dari i donosi svom timu izjednačenje udarcem glavom.

Posle izjednačujućeg gola, Marokanci su zaigrali nešto ofanzivnije, krenuli su u napad, stvarali su šanse ali su defanzivci Hrvarske bili maksimalo koncentrisani, i uspevali su da zaustave svaku pretnju po njihov gol

Igrao se 42. minut, kada je Mislav Oršić svom timu doneo novu prednost. Sjajno je šutirao fudbaler Dinama iz Zagreba i pogodio suprotnu stranu Bonoovog gola. Lopta je pogodila stativu i nakon toga završila u mreži.

U drugom poluvremenu, viđena je velika borba na terenu. Pokušavali su Marokanci da stignu do izjednačujućeg gola koji će im obezbediti bar produžetke, ali u tome nisu uspeli.

U 74. minutu, Marokanci su imali najbolju šansu u drugih 45 minuta. Tada je Ziješ stao sam ispred protivničkog golmana, ali je Livaković sjajno intervenisao i sačuvao svoj gol.

Od tada, pa do kraja meča, Hrvati su kontrolisali igru na terenu, i uspešno otklanjali svaku potencijalnu opasnost ispred svog gola.

Ipak, Marokancima treba skinuti kapu na svemu što su napravili na najvećoj fudbalskoj smotri na svetu. Napravili su nekoliko senzacija, igrali su fenomenalan fudbal i pokazali kako treba da se bori za reprezentativni dres.

U finalu Mundijala, snage će odmeriti fudbaleri Francuske i Argentine, a taj meč je na programu sutra od 16 sati.

Uživo, meč za 3. mesto: Hrvatska – Maroko 2:1 (2:1)

Drugo poluvreme:

Završena je utakmica.

90. minut – Igraće se još šest minuta nadoknade vremena.

89. minut – Ziješ je šutirao iz daljine, ali je lopta otišla daleko iznad gola.

85. minut – Još malo vremena je ostalo, Marokanci idu na sve ili ništa. Hrvati kontrolišu igru na terenu.

80. minut – Bruno Petković je prošao po levoj strani, centrirao a lopta je u ruku pogodila defancivca Maroka dok je bio u padu. Tražili su Vatreni penal, ali

74. minut – Au kakva šansa za Marokance! Zijaš je ostao sam ispred protivničkog golmana, ali je Livaković sjajno intervenisao i sačuvao svoj gol.

71. minut – Rasplamsala se igra na terenu, gledamo zaista žestoku borbu. Marokanci se ne predaju, svim silama kreću po izjednačujući gol.

65. minut – Žele Marokanci što pre da stignu do izjednačujućeg pogotka. Pritiskaju poslednju odbranu, pokušavaju, ali ne pronalaze pravi put do gola Hrvatske.

59. minut – Kramarić zbog povrede mora da napusti teren, umesto njega, šansu je dobio Nikola Vlašić.

52. minut – Hrvati konstantno pritiskaju protivničku odbranu. Stvaraju šanse Vatreni, ali za sada se Marokanci odlično brane.

47. minut – Oršić je lepo šutirao sa nekih 16 metara, a lopta se od defanzivca Maroka odbila u korner.

46. minut – Počelo je drugo poluvreme.

Prvo poluvreme:

Kraj prvog poluvremena.

45. minut – Igraće se dva minuta nadoknade.

42. minut – GOOL, 2:1 vodi Hrvatska, Mislav Oršić. Sjajno je šutirao fudbaler Dinama iz Zagreba i pogodio suprotnu stranu Bonoovog gola. Lopta je pogodila stativu i nakon toga završila u mreži. Fenomenalan gol. Asistencija Livaje. Ponovo igrači iz domaće lige donose gol Hrvatskoj, kao protiv Brazila.

40. minut – Šutira Ziješ sa distance nakon solidnog prodora, ali van gola. Nije uspeo da zahvati loptu na najbolji način.

39. minut – Nakon nešto dužeg vremena Hrvatska preko Luke Modrića pokušava da dođe do šanse, ali brane se Marokanci.

37. minut – Zapretio je En Nesiri glavom nakon kornera, ali odlazi lopta pored gola.

36. minut – Perišić otklanja opasnost ispred gola Hrvatske nakon centaršuta Ziješa. U nastavku akcije Šutalo izbija loptu u korner.

33. minut – Prošao je Bufal u saradnji sa mladim El Hanusom po levoj strani, ali na kraju ne dobija Maroko ni korner. Maroko sve opasniji.

29. minut – Prošao je Hakimi po desnoj strani, oštro centrirao u sredinu ali iza leđa En Nesirija. Jako dobra i brza akcija Marokanaca. Na sreću Hrvatske, centaršut nije bio dovoljno precizan.

24. minut – Šutirao je Modrić sa ruba šesnaesterca, teškom mukom je odbranio Bono, a zatim i otklonio opasnost. Morao je Bono dva puta da interveniše kako bi sačuvao svoj gol.

23. minut – Glavne bitke u poslednjih pet minuta vode se na sredini terena. Oprezni su i jedni i drugi nakon uvodnih uzbuđenja.

Poslala poruku mladima!

Popularna folk pevačica, Snežana Đurišić već godinama uživa u skladnoj vezi sa ginekologom Vanjom Miloševićem, s kojim je stupila u romansu nakon smrti supruga.

Naime, legenda narodne muzike progovorila o detaljima njihovog odnosa, ali se dotakla i brojnih drugih tema.

– Uvek je bolje imati pored sebe nekoga, nego nemati nikoga i biti sam. Još ako je taj neko onaj koga volite i ko vas voli onda je to i uživanje i zadovoljstvo – istakla je pevačica Sneža Đurišić.

Iako se trudi da odluke donosi samostalno, priznaje da u pojedinim situacijama zatraži savet od emotivnog partnera.

– Prilično sam svojeglava i naviknuta da sama donosim odluke, ali onda kada baš nisam odlučna svakako je Vanja jedan od prvih koje pitam za savet. Dobro, tu su još neki ljudi kojima verujem, nisam isključiva da po svaku cenu mora samostalno da odlučim, ali isto tako ako mi se nešto ne dopada, pa makar se svima dopadalo, ja ću po svom – rekla je za Grand.

– Brak je divan ako se dvoje ljudi nađu i ona priča da vremenom partneri postaju kao brat i sestra, to nije istina. Kada se ljudi nađu to je onda pravo uživanje. Takvi ljudi mogu slobodno da se zahvale Bogu i da kažu da su srećni. Neki će sigurno reći da sam ja staromodna, ali mislim da deca ne treba da se rađaju ako ljudi nisu rekli „da“ i pred Bogom. Takva deca nisu rođena u bračnoj zajednici tako da mislim da je to jedan od najvažnijih razloga zbog kojih dvoje treba da se venčaju – objasnila je, a potom se dotakla i svoje ekipe iz „Zvezda Granda“.

– Mi smo zaista jedna zajednica, mada je ta reč možda ofucana, ali smo kao porodica, eto… Nekako smo svi navikli jedni na druge. Nekada se lepo slažemo, sukobimo, raspravljamo, ali ono što je za pohvalu je da niko nije ličan i ništa nije zlonamerno – tvrdi pevačica.

Evo šta moraju da urade!

Veliki šef poslao je pismo zadrugarima, a vođa Zorica Marković  je okupila zadugare oko crnog stola i krenula da čita pismo:

– Dragi zadrugari, gledaoci su sami birali i koji parovi trebaju da budu vezani sudbinskim lisicama. Već nekoliko dana, vidimo kako se parovi odnose kako su izabrani. Sada trebate da kažete koje parove treba da se odvežu, napominjemo da oni koji su vezani ne mogu glasati za sebe. Svako od vas mora navesti tri para. Pozdrav veliki šef – rekla je Zorica.

Povukli odluku…

Finale Svetskog prvenstva u fudbalu u kojem će se za ”boginju” boriti Argentina i Francuska, neće početi minutom ćutanja za preminulog Sinišu Mihajlovića.

Iako je najavljivano, od toga neće biti ništa potvrdio je visoki funkcioner FIFA Arsen Venger.

Trebalo je da pred početak najveće fudbalske utakmice godine čitav “Lusail” na 60 sekudni zanemi pre nego što se lopta zakotrlja između “gaučosa” i “trikolora”, kao i u utakmici za treće mesto između Hrvatske i Maroka. Međutim, do toga neće doći.

Kako je rekao Venger, Mihajloviću je već ukazana čast kada su legende Mudnijala održale minut ćutanja.

Siniša Mihajlović je preminuo u 53. godini života nakon duge borbe sa leukemijom.

Sahrana će se održati u ponedeljak u Rimu, a upravo je u Italiji ostvario najveće uspehe u svetu fudbala, pa i privatnom gde je formirao porodicu.

Siniša Mihajlović bio je više od dve decenije u srećnom braku sa bivšom voditeljkom Arijanom sa kojom ima petoro dece – ćerke Viktoriju i Virdžiniju, kao i trojicu sinova – Miroslava, Nikolasa i Dušana.

Međutim ono što većina javnosti ne zna jeste da Miha ima još jednog sina Marka o kome se nikada nije ustručavao da priča i koga je priznao kao svog odmah po rođenju.

Marko je plod iz romanse s jednom Italijankom koja je bila aktuelna pre nego što je upoznao suprugu Arijanu.

“Znalo se da imam sina, pisalo se o tome, priznao sam ga i preuzeo obaveze oko njegovog izdržavanja. Međutim, do sad sam tu intimu čuvao samo za sebe. Naravno, želeo sam da ga vidim, srce mi se prosto kidalo kad sam mislio o tome. Ipak, odlučio sam da sačekam da poraste, da postane punoletan i da onda jednog dana, kao odrasli ljudi, popričamo o svemu. Da mu kažem sve što imam“, govorio je Siniša Mihajlović.

Presudnu ulogu za susret, znatno ranije od planiranog, odigrala je Sinišina supruga Arijana. Ona je znala da Marko postoji i često je molila Mihu da ga pozove u goste, da se vide, da dečačić upozna braću i sestre.

Sinišina supruga Arijana odvela je decu u Mekdonalds, pa na stadion, da navijaju za Inter, da Marko prvi put u životu uživo vidi tatu kako igra fudbal.

A onda, 25. minut, slobodan udarac za Inter, udaljenost od gola Breše više od 25 metara…

Marko na tribinama – to je bio njegov ogromni, najveći mogući, motiv dok je uzimao zalet.

“Bog je bio na mojoj strani, hvala mu. Deki Stanković je znao sve, zato mi je i prvi dotrčao u zagrljaj pošto je lopta završila u mreži“, rekao je tada Siniša.

Marku je ispunio obećanje za koje su znali samo njih dvojica. Bio je to, da priča bude još lepša, pobedonosni gol za Inter protiv Breše.

Legendarni srpski fudbaler umro je u 53. godini posle velike borbe sa leukemijom, a Italija je bila druga domovina nekada slavnog defanzivca i reprezentativca, rođenog u hrvatskom Borovo selu, jer je posle odlaska iz Vojvodine i Crvene zvezde nosio dres Sampdorije, Lacija, Intera i Rome.