Category: Uncategorized

Siniša Mihajlović preminuo je nakon trogodišnje borbe sa leukemijom, ali se nije predavao sve do poslednjeg trenutka. Proslavljeni fudbaler i trener 16. decembra 2022. izgubio je borbu protiv leukemije.

Od Siniše se na društvenim mrežama oprostio sin Miroslav, kog je Miha dobio sa suprugom Arijanom.

– Dragi tata, hvala za sve što si me naučio, ti si i uvek ćeš biti moj ponos i izvor životne inspiracije. U ovom teškom trenutku radiću baš onako kako si me naučio, neću odustati ni milimetar. Hrabrošću i snagom trudiću se na sve načine da te učinim ponosnim jer znam da ćeš me odozgo gledati i dati mi snagu kao što si uvek davao. Volim te – napisao je Miroslav.

Siniša Mihajlović će biti sahranjen u ponedeljak u Rimu.

Izuzetnu pažnju privukla je i poruka Jelene Karleuše

Legendarni Siniša Mihajlović preminuo je u 54. godini nakon što je izgubio bitku sa opakom bolešću.

Vest o preranom odlasku legendarnog Siniše nakon teške borbe sa opakom bolešću juče je potresla Srbiju, ali i čitavu Evropu i svet, a saosećajnost sa porodicom i veliku tugu iskazuju kako brojni obožavaoci sportske legende ,tako i mnogi velikani iz sveta fudbala i sporta, kao i brojne ličnosti iz ostalih sfera javnog života.

Među emotivnim objavama koje su preplavile društvene mreže, izuzetnu pažnju privukla je i poruka Jelene Karleuše koju je ona sa velikim bolom uputila neutešnoj Viktoriji, ćerki Siniše Mihajlovića.

• Budi jaka… ćerko lava. On će zauvek biti tu, paziti na tebe i svoju voljenu porodicu… Najveći ljudi nikada ne umiru… njihova energija je besmrtna. Ako želiš da razgovaraš sa ocem, sve što treba da uradiš je da zatvoriš oči, izgovoriš njegovo ime, i on je tu – glasila je dirljiva poruka Jelene Karleuše kojom je iskazala veliko poštovanje kako prema Siniši tako i čitavoj njegovoj porodici kojoj u ovim najtežim trenucima, svaka lepa i reč podrške znači.

Posle duže medijske ilegale Stojanka Novaković Stoja objasnila je zašto ne želi da se druži sa kolegama i dolazi u emisije.

“Ja ne mogu da se pojavljujem tamo gde su nebitne face. Nekad se znalo gde se pojavljuju pevači, gde sportisti, a je ne vidim sebe u društvu nekih nevažnih ljudi.

Ne bih da vređam, ali znate o kome i čemu pričam. Ja se ne snalazim najbolje u tom okruženju. Ne možemo svi biti u istom košu. Ima me svuda samo me nema u medijima. Kad nemam ništa novo da predstavim, zašto bih se pojavljivala. Ja nisam žena od skandala, a kad toga nema, mediji nisu ni zainteresovani.

Šta kažeš za pomirenje Dragane i Seke?

“Ispratila sam to, naravno, Lepo je to. Radujem se da je posle toliko godina došlo do pomirenja. Za deset godina čovek sazri.”

Da li ćeš se i ti onda pomiriti sa Darom i Sekom?

“Kad god se vidim sa Darom mi se pozdravimo normalno, sad to što se ona pali na medijske natpise i kad je pecnete, to je njen problem. Meni je Dara simpatična, ja nju volim, dobra je drugarica, ali se brzo pali. Samo bi da brže bolje odgovori, a ja pri tom nisam ništa loše ni rekla o njoj.

Priča se da si ti kraljica bakšiša?

“Jao, sad su svi kraljevi i kraljice bakšiša. Ispašće da se guram. Nisam ja to. Ja sam kraljica svog posla. Volim da zabavljam publiku. Od bakšiša se nisam obogatila. Ne radim puno veselja, samo ako neko baš ima para. Ne mogu da idem sa veselja na veselje, to zaista ne mogu. “

Opet variraš sa kilažom, jel se to vraća stara Stoja? Tamna kosa, obline?

“Možda se opet vratim u plavo, ne držite me za reč. A sa kilažom uvek variram, pa i sad. Nikad više neću biti mršava. Nemam volju za treningom. Ja ne volim da se patim, volim da jedem. Jedva čekam Božić da se dobro najedem. Sad idem kod zubara, radim zube, pa i da hoću da pošteno jedem, ne mogu. A opet ništa nisam smršala.”

Kakve su kolege prema tebi? Ima li više nadobudnih ili ljubaznih kad se sretnete?

“Ja te uobražene ne primećujem, gledam svoja posla. Svi uspešni ljudi koji nemaju neki kompleks se javljaju jedni drugima. Što se tiče mladih, sve ih je više, i ne znam više ko je ko, pa ne mogu sve ni da ih primetim.”

Jel osećaš sujetu kolega?

“Pa i ove što rade po prodavnicama imaju ljubomorne koleginice. To je skroz normalno. Dobro je kad postoji taj takmičarski odnos u poslu. Meni je to ok, volim izazove.”

Radila si duet sa Kijom. Da li se čujete?

“Ne, nismo u kontaktu. Tad sam joj pomogla. Tražili su to njeni saradnici, pitali da li sam zainteresovana. Ona je moja zemljakinja, odnosno, ona je iz Zrenjanina, a ja iz jednog malog sela pored. Nas dve se nikad nismo družile, ali na snimanju pesme i spota je bilo korektno i fino.”

A sa Šakom da li se čuješ?

“On je mnogo dobar gradski pevač. Meni se jako dopada sve što radi, mi smo dobri prijatelji.”

Jel imaš pravog prijatelja na estradi?

“Nema toga, to ne postoji. Nema prijatelja, postoji samo poštovanje. Ali, Jelenu Karleušu ću uvek braniti i podržavati. Ja nju uvek bodrim. Ona mnogo ulaže u sebe, izgleda brutalno i skidam joj kapu.”

Šta ima novo kod tebe?

“Selim se u Pulu. Sad sam u Perlezu, tu mi prija da budem, tu sam rođena, ali za godinu dana se selim tamo. Biću na relaciji Pula – Beograd.”

Neki ljudi koji su lošijeg socijalnog statusa veoma često žive od meseca do meseca, od plate do plate. Iako se trude da se siromaštvo ne odrazi i na najmlađe, nekad na to ne uspeju da utiču.

Scena koja se dogodila u sredu ujutru u autobusu koji u Beogradu saobraća na liniji 95 rastužila je nekoliko pojedinaca koji su joj prisustvovali. Upravo zato što je glavni akter tog događaja bilo – dete.

Dečak star pet, šest godina sedeo je sam na sedištu dupke punog autobusa. Nevoljno je mljackao susam kiflu. Nadvijena nad njim stajala je njegova mama.

U jednom trenutku dečak je podigao pogled ka majci i upitao je: “Zašto si mi kupila kiflu kad ne volim”. Ona je postiđeno i tiho rekla: “Sutra ću ti kupiti čokoladni kroasan. Danas smo imali dovoljno para samo za kiflu. Mami kasni plata” – tiho je kroz zube prozborila.

Dečak je nastavio u tišini da jede svoj doručak, a ćutali su i svi u autobusu.

Rodna kuća Siniše Mihajlovića izgleda ovako

Rođen u Borovu, u porodici Hrvatice Viktorije i Srbina Bogdana, legendarni Miha se uvek sa setom u glasu prisećao teškog detinjstva. Rodna kuća Siniše Mihajlovića tokom rata je minirana, a on je neretko isticao da je veoma ponosan odakle je potekao.

Tek što je postao punoletan, Siniša Mihajlović napustio je rodno mesto kako bi počeo da radi na ostvarivanju svojih snova. Nekoliko godina živeo je u Novom Sadu, gde je dobio angažman u FK Vojvodina, zatim je prešao u Beograd gde mu se ostvario san da zaigra za Crvenu Zvezdu. Tokom ratnih godina na teritoriji Jugoslavije, Mihajlović potpisuje ugovor sa italijanskom Romom koji mu menja život iz korena.

Dom Siniše Mihajlovića u Borovu bio je do tog vremena kutak u kom su nastavili da borave njegovi roditelji i brat Dražen, ali ubrzo su i oni kuću, svojim rukama podignutu, morali da napuste. Rodna kuća Siniše Mihajlovića 1992. godine ostala je prazna, dok je na kraju nije zadesila i ratna katastrofa. Svog ognjišta u biografiji 2012. godine dotakao se Miha sa mnogo nostalgije i bola.

– Do nas je stigla vest da je naša kuća u Borovu minirana i da je neko ispalio metak u moju sliku na zidu. U tom groznom činu bilo je određene simbolike, poruka je bila više nego jasna. Ko je mogao da baci bombu na našu kuću? Ko je i zašto pucao u moju i Draženovu sliku? Ta pitanja su me proganjala dok napokon nisam saznao istinu. To je učinio Stipe, jedan od mojih najboljih drugova iz detinjstva, kojeg sam doživljavao kao brata. Videli smo se 2000. godine u Zagrebu. Došao je u hotel i pitao me da li sve znam. Priznao mi je da je zapalio kuću, ali i spasao moje roditelje. Oprostio sam mu – ispričao je Siniša, pa dodao da ga za roditeljsku kuću vežu divne uspomene iako su živeli dosta skromno.

– Danas živim dobro,ali znam kako je kada imate malo da jedete. kao dete sam voleo banane, ali nismo imali novca. Majka mi je kupila jedni i morao sam da je podelim s bratom. Jednom sam joj rekao da ću da kupim kamion banana kada se obogatim i da ću sve da ih pojedem. Danas idem u restorane biram najbolja jela. Pijem dobra vina, ali ništa nikada neće nadamašiti ukus tih zalogaja banana. Zato mi ništa nije nedostajalo kod roditelja, a bogatsvo koje ću ostaviti svojoj deci nije ekonomsko, već su u pitanju vrednosti i učenja. Iskrenost, odanost, požrtvovanost. Moraće da se oznoje i prezime im neće biti dovoljno.

Rodna kuća Siniše Mihajlovića, iz koje je svakoga dana kao dečak išao na treninge u FK Borovo ruinirana je, ali je nakon rata delimično i sređena. Fudbaler, međutim, tamo dugo nije želeo da ide. Dvadeset pet godina kasnije, smogao je snage i u društvu brata i kuma Miroslava Tanjge obišao je mesto koje budi kako lepe tako i bolne uspomene. Tom prilikom on je posetio i svoju osnovnu školu, ali i teren gde je prvi put poveo loptu i ostvario rezultate. Prošle godine Mihajlović je sa porodicom obilazio Srbiju, rodno mesto svoje majke između ostalog, a u Borovo više nije svraćao.

Srpska, a i svetska javnost ostala je juče potrešena nakon informacije da nas je u 54. godini života napustio legendarni fudbaler Siniša Mihajlović.

Čuveni as preminuo je 16. decembra nakon duge i teške borbe sa najtežim protivnikom u životu – leukemijom. O tome ko je bio Siniša, ne treba previše trošiti reči, a koliko su ga ljudi u Srbiji, a i širom sveta poštovali, takođe je nepotrebno govoriti.

Cela Srbije, Italija, Evropa, planeta oprašta se od jednog velikog borca koji je iza sebe ostavio neizbrisiv trag.

Dan nakon njegove smrti, na društvenim mrežama pojavila se inicijativa od strane navijača da Nacionalni stadion u Surčinu ponese njegove ime – Siniša Mihajlović! Stadion na kome će igrati Orlovi biće završen 2025. godine, a Miha je zasigurno zaslužio da mu država Srbija na ovaj način oda počast.

Podsetimo, Siniša je poslednje tri godine igrao najvažniju utakmicu u životu, protiv najtežeg mogućeg protivnika, onog najbezobraznijeg. Borio se Miha kao lav, ali u ovom meču nažalost nije uspeo da odnese pobedu.

Siniša Mihajlović rođen je 20. februara 1969. godine u Vukovaru, a profesionalnu fudbalsku karijeru počeo je 1988. u Vojvodini. U decembru 1990. kupila ga je Crvena zvezda za milion maraka, što je bio apsolutni rekord u jugoslovenskom fudbalu. U dresu crveno-belih više je igrao po sredini, a tek odlaskom u Romu, leta 1992, počinje da igra na poziciji “levog beka”. Dve godine kasnije je u Sampdoriji, i tu je “libero”. Sledi angažman u Laciju, a kopačke o klin okačio je u Interu.

Tokom karijere osvojio je 16 trofeja: pet prvenstvenih titula, Kup šampiona, Kup kupova Evrope, četiri kupa Italije, Interkontinentalni kup, Superkup Evrope i tri superkupa Italije.

ANKETA

Da li Nacionalni stadion treba da ponese ime “Siniša Mihajlović”?

 DA, MIHA JE TO ZASLUŽIO! MOŽDA, O TOME TREBA DA SE RAZMIŠLJA… NE, IMA JOŠ PUNO LEGENDI KOJE TO ZASLUŽUJU.Glasaj

Kurir sport

Mislav Oršić je u finišu prvog poluvremena postigao pobedonosni gol za Hrvatsku protiv Maroka i “vatreni” su osvojili treće mesto na Svetskom prvenstvu u Kataru.

Novinare iz Srbije, pitali su Oršića kao jednog od najstarijih igrača, kako je doživeo vest o smrti Siniše mihajlovića, koja je uzdrmala ceo region.

– Želim da izrazim saučešće porodici. Veliki gubitak za sve u fudbalu. Ostavio je veliki trag, pogotovo u italijanskoj Sertiji A – odao je poštu legendarnom Siniši Mihajloviću biranim rečima Mislav Oršić, odmah posle završetka utakmice sa Marokom i osvojenog trećeg mesta na Mundijalu.

Pojedini ljudi u Srbiji odbijaju poziv prijatelja na slavu i to samo zato što će biti služena posna hrana!

– Pozoveš nekog na slavu i on ti kaže “Ja neću doći, posno je, ja to ne jedem.” Pod 1. Da ne očekuješ da ti ispečem pile? Pod 2. Ako dolaziš samo da se najedeš, nemoj – napisala je jedna devojka na Tviteru.

Mnogi korisnici ove mreže ostali su šokirani.

– Meni je sestra jednom rekla: “Došla sam da ispoštujem.” Rekoh joj: “Nisi ni morala” – navodi se u jednom od komentara.

Pojedini smatraju da je takav potez gostiju nepristojan.

– Taj ko je pozvan ako poštuje prijatelje će doći pa taman ostao gladan ako baš “to ne jede”, pogotovo na slavu. Uostalom, otkud on zna šta će biti za jelo? Može to sve da bude prste da poližeš? – dodala je jedna korisnica Tvitera.

Mnogi su naveli da ljudi često dolaze na slavu samo zbog jela.

– Na slavu, bilo mrsnu ili posnu, se ne dolazi zbog jela i pića. Slava je sećanje na sveca/svetiteljku i žrtvu koju su poneli – dodaje se u jednom od komentara.

Kurir.rs

U utakmici za treće mesto na Mundijalu u Kataru, slavila je selekcija Hrvatske koja je pobedila Maroko rezultatom 2:1.

Marokanci su apsolutni hit na ovom Svetskom prvenstvu, pošto su napravili nekoliko velikih senzacija. U Kataru su imali veoma težak put, uspeli su da naprave čudo na mečevima protiv Španije i Portugala, da bi na kraju Francuska ipak bila nepremostiva prepreka za najlepšu priču Mundijala.

Na današnjem meču, već u 7. minutu Vatreni su stigli do vođstva, kada se u strelce upisao Joško Gvardiol. Tim Zlatka Dalića napravio je sjajnu akciju, Perišić je sentrirao a Gvardiol lepim udarcem glavom matirao protivničkog golmana.

Dva minuta nakon toga, Maroko je stigao do izjednačenja. Grešku u odbrani Hrvatske iskoristio je defanzivac Maroka Ašraf Dari i donosi svom timu izjednačenje udarcem glavom.

Posle izjednačujućeg gola, Marokanci su zaigrali nešto ofanzivnije, krenuli su u napad, stvarali su šanse ali su defanzivci Hrvarske bili maksimalo koncentrisani, i uspevali su da zaustave svaku pretnju po njihov gol

Igrao se 42. minut, kada je Mislav Oršić svom timu doneo novu prednost. Sjajno je šutirao fudbaler Dinama iz Zagreba i pogodio suprotnu stranu Bonoovog gola. Lopta je pogodila stativu i nakon toga završila u mreži.

U drugom poluvremenu, viđena je velika borba na terenu. Pokušavali su Marokanci da stignu do izjednačujućeg gola koji će im obezbediti bar produžetke, ali u tome nisu uspeli.

U 74. minutu, Marokanci su imali najbolju šansu u drugih 45 minuta. Tada je Ziješ stao sam ispred protivničkog golmana, ali je Livaković sjajno intervenisao i sačuvao svoj gol.

Od tada, pa do kraja meča, Hrvati su kontrolisali igru na terenu, i uspešno otklanjali svaku potencijalnu opasnost ispred svog gola.

Ipak, Marokancima treba skinuti kapu na svemu što su napravili na najvećoj fudbalskoj smotri na svetu. Napravili su nekoliko senzacija, igrali su fenomenalan fudbal i pokazali kako treba da se bori za reprezentativni dres.

U finalu Mundijala, snage će odmeriti fudbaleri Francuske i Argentine, a taj meč je na programu sutra od 16 sati.

Uživo, meč za 3. mesto: Hrvatska – Maroko 2:1 (2:1)

Drugo poluvreme:

Završena je utakmica.

90. minut – Igraće se još šest minuta nadoknade vremena.

89. minut – Ziješ je šutirao iz daljine, ali je lopta otišla daleko iznad gola.

85. minut – Još malo vremena je ostalo, Marokanci idu na sve ili ništa. Hrvati kontrolišu igru na terenu.

80. minut – Bruno Petković je prošao po levoj strani, centrirao a lopta je u ruku pogodila defancivca Maroka dok je bio u padu. Tražili su Vatreni penal, ali

74. minut – Au kakva šansa za Marokance! Zijaš je ostao sam ispred protivničkog golmana, ali je Livaković sjajno intervenisao i sačuvao svoj gol.

71. minut – Rasplamsala se igra na terenu, gledamo zaista žestoku borbu. Marokanci se ne predaju, svim silama kreću po izjednačujući gol.

65. minut – Žele Marokanci što pre da stignu do izjednačujućeg pogotka. Pritiskaju poslednju odbranu, pokušavaju, ali ne pronalaze pravi put do gola Hrvatske.

59. minut – Kramarić zbog povrede mora da napusti teren, umesto njega, šansu je dobio Nikola Vlašić.

52. minut – Hrvati konstantno pritiskaju protivničku odbranu. Stvaraju šanse Vatreni, ali za sada se Marokanci odlično brane.

47. minut – Oršić je lepo šutirao sa nekih 16 metara, a lopta se od defanzivca Maroka odbila u korner.

46. minut – Počelo je drugo poluvreme.

Prvo poluvreme:

Kraj prvog poluvremena.

45. minut – Igraće se dva minuta nadoknade.

42. minut – GOOL, 2:1 vodi Hrvatska, Mislav Oršić. Sjajno je šutirao fudbaler Dinama iz Zagreba i pogodio suprotnu stranu Bonoovog gola. Lopta je pogodila stativu i nakon toga završila u mreži. Fenomenalan gol. Asistencija Livaje. Ponovo igrači iz domaće lige donose gol Hrvatskoj, kao protiv Brazila.

40. minut – Šutira Ziješ sa distance nakon solidnog prodora, ali van gola. Nije uspeo da zahvati loptu na najbolji način.

39. minut – Nakon nešto dužeg vremena Hrvatska preko Luke Modrića pokušava da dođe do šanse, ali brane se Marokanci.

37. minut – Zapretio je En Nesiri glavom nakon kornera, ali odlazi lopta pored gola.

36. minut – Perišić otklanja opasnost ispred gola Hrvatske nakon centaršuta Ziješa. U nastavku akcije Šutalo izbija loptu u korner.

33. minut – Prošao je Bufal u saradnji sa mladim El Hanusom po levoj strani, ali na kraju ne dobija Maroko ni korner. Maroko sve opasniji.

29. minut – Prošao je Hakimi po desnoj strani, oštro centrirao u sredinu ali iza leđa En Nesirija. Jako dobra i brza akcija Marokanaca. Na sreću Hrvatske, centaršut nije bio dovoljno precizan.

24. minut – Šutirao je Modrić sa ruba šesnaesterca, teškom mukom je odbranio Bono, a zatim i otklonio opasnost. Morao je Bono dva puta da interveniše kako bi sačuvao svoj gol.

23. minut – Glavne bitke u poslednjih pet minuta vode se na sredini terena. Oprezni su i jedni i drugi nakon uvodnih uzbuđenja.

Poslala poruku mladima!

Popularna folk pevačica, Snežana Đurišić već godinama uživa u skladnoj vezi sa ginekologom Vanjom Miloševićem, s kojim je stupila u romansu nakon smrti supruga.

Naime, legenda narodne muzike progovorila o detaljima njihovog odnosa, ali se dotakla i brojnih drugih tema.

– Uvek je bolje imati pored sebe nekoga, nego nemati nikoga i biti sam. Još ako je taj neko onaj koga volite i ko vas voli onda je to i uživanje i zadovoljstvo – istakla je pevačica Sneža Đurišić.

Iako se trudi da odluke donosi samostalno, priznaje da u pojedinim situacijama zatraži savet od emotivnog partnera.

– Prilično sam svojeglava i naviknuta da sama donosim odluke, ali onda kada baš nisam odlučna svakako je Vanja jedan od prvih koje pitam za savet. Dobro, tu su još neki ljudi kojima verujem, nisam isključiva da po svaku cenu mora samostalno da odlučim, ali isto tako ako mi se nešto ne dopada, pa makar se svima dopadalo, ja ću po svom – rekla je za Grand.

– Brak je divan ako se dvoje ljudi nađu i ona priča da vremenom partneri postaju kao brat i sestra, to nije istina. Kada se ljudi nađu to je onda pravo uživanje. Takvi ljudi mogu slobodno da se zahvale Bogu i da kažu da su srećni. Neki će sigurno reći da sam ja staromodna, ali mislim da deca ne treba da se rađaju ako ljudi nisu rekli „da“ i pred Bogom. Takva deca nisu rođena u bračnoj zajednici tako da mislim da je to jedan od najvažnijih razloga zbog kojih dvoje treba da se venčaju – objasnila je, a potom se dotakla i svoje ekipe iz „Zvezda Granda“.

– Mi smo zaista jedna zajednica, mada je ta reč možda ofucana, ali smo kao porodica, eto… Nekako smo svi navikli jedni na druge. Nekada se lepo slažemo, sukobimo, raspravljamo, ali ono što je za pohvalu je da niko nije ličan i ništa nije zlonamerno – tvrdi pevačica.