Category: Uncategorized

Umereno zahlađenje i prolazno pogoršanje moguće je oko 28. decembra. Početkom 2023. očekuje se umereno hladno vreme uz česte padavine, dok bi prema dugoročnim modelima prognoze drugi deo janaura mogao doneti ozbiljniju zimu.

Kako meteorolog Marko Čubrilo navodi u najnovijoj vremenskoj prognozi za Srbiju, u sredu posle hladnog i mestimično maglovitog jutra tokom dana pretežno sunčano uz malu do umerenu oblačnost. Ponegde se niski oblaci i magla mogu zadržati veći deo dana. Vetar slab, a dnevni maksimum od +4 do +7, osim u maglovitom predelima gde će biti oko +1 stepen Celzijusa.- U četvrtak bi se preko nas premestila slaba oblačnost koja bi donela samo retku pojavu vrlo slabe kiše ili rosulje, dok bi nad većim delom zapadne polovine regiona mraz izostao. Dnevni maksimum u manjem porastu ili bez promene uglavnom do +4 do +8 stepeni Celzijusa – predviđa Čubrilo.

Od 23. do 27. decembra biće relativno toplo uz prolazno naoblačenje u subotu koje bi moglo doneti nešto kiše, pre svega severnim i zapadnim predelima. Duvaće jugozapadni vetar, a zbog dosta oblaka maglu i temperaturnu inverziju ne treba očekivati. Jutarnji minimum uglavnom iznad nule od 0 do +5,a devni maksimum znatno iznad proseka, najčešće između +5 i +12, a oko 26.12. ponegde i do +18 stepeni Celzijusa, stoji u prognozi.

– Trenutno većina modela oko 27.12. imaju hladan front koji bi doneo prolazno pogoršanje, padavine i zahlađenje. Snega bi prolazno bilo na planinama, a za nizije je on upitan – kaže Čubrilo.

Za sada deluje da u koliko pogoršanje i bude već oko 30. decembra, sledi novo jačanje anticiklona. Globalni parametri u ovom momentu nisu povoljni za neko duže, pravo zimsko, zahlađenje, navodi se.

– Dugoročni ECMWF početkom januara imaćemo kraći period kada bi moglo biti uslova za još neka prolazna zahlađenja, dok bi tek od polovine januara 2023. prema trenutnom stanju globalnih parametara moglo biti uslova za jače, dugotrajnije, zahlađenje – smatra Čubrilo.

– To je izuzetno dalek interval i promene su više nego očekivane, ali u ovom momentu model ima neobično jak signal posebno kada su u obzir uzme udaljenost perioda – zaključuje meteorolog.

Najbolji srpski teniser Novak Đoković neće igrati protiv Nika Kirjosa na egzibiciji u Dubaiju.

Iako je bio najavljen, umesto Novaka na teren je izašao Grigor Dimitrov!

Za sada nema informacija zašto Novak nije izašao na meč! Nezvanično, moglo se čuti da se Novak ne oseća najbolje.

Kurir sport

Željko Joksimović veoma retko se oglašava na društvenim mrežama, a i kada to učini uvek ima jak razlog. Ovo puta vesti nisu nimalo lepe, jer se pevač od svog voljenog prijatelja i saradnika Milana Radulovića Laće oprostio bolnim rečima.

“Bato, ja u ovo neću da verujem”, uz Laćinu fotografiju na Instagramu napisao je Željko, koji je sa pokojnom Marinom Tucaković često sarađivao.

– Laća je 12. decembra prijavljen kao nestao. Dobio sam informaciju da je pronađen na ulici u Tel Avivu. Nije nam poznato u kakvom je stanju zatečen. Posebno se zahvaljujemo konzulu Dušanu Vujoviću – rekao je neutešan Aleksandar Radulović Futa za Blic. 

Novinar italijanske Republike Simone Monari pisao je o poslednjim danima Siniše Mihajlovića.

Monari je naveo da su slavni fudbaler, njegova supruga Arijana i porodica u novembru znali da Siniši nije ostalo mnogo od života. Mihajlović je bio na inovativnom lečenju u Bergamu, kada ga je posetio Novak Đoković, koji je tada igrao na Završnom mastersu u Torinu.

– Na Sinišino iznenađenje, Novak Đoković, njegov sunarodnik, poželeo je da ga zagrli. Nole je učinio sve što je moguće da ga uživo uteši i nasmeje. Razgovarali su o sezoni Novaka Đokovića punoj izazova, peripetijama u vezi sa vakcinom protiv korone, pobedi na Vimbldonu… Siniša je tada verovao da može da se izleči. Čak je obećao jednom navijaču da će na proleće doći da pogleda meč Bolonje, te da planira da provede nedelju dana u Londonu u 2023. da vidi kako sa fudbalerima radi Antonio Konte u Totenhemu– navodi se u tekstu Simonea Monarija.

Đoković se oglasio putem društvenih mreža i uputio saučešće porodici Mihajlović, pošto je Siniša preminuo u petak, 16. decembra,

– Počivaj u miru, dragi Siniša. Saučešće familiji Mihajlović. Hvala ti na svemu što si uradio za naš sport, kao i u Italiji. Tvoj trag je neizbrisiv – napisao je Đoković.

Vest o pronađenom telu nestalog poštara iz Danilovgrada, Miloša Stamatovića (25), potresla je ceo region, nakon što je crnogorska policija juče saopštila da je telo Miloša Stamatovića pronađeno sa vezanim rukama na obali reke Morače u naselju Botun.

Posebno je potresna činjenica da je Miloš imao samo 25 godina, te da je ceo život bio pred njim. Mnogi ljudi na društvenim mrežama se putem objava opraštaju od mladog poštara.

Jedna poruka je, naime, posebno privukla pažnju svima, a objavio ju je izvesni mladić po imenu Nikola Grdinić iz Podgorice.

Nikola je na svom Fejsbuk profilu objavio fotografiju Miloša Stamatovića, a u opisu objave napisao je stihove zbog kojih niko nije ostao ravnodušan.

“Nisu tebi, mladiću, vezane ruke.

Nego nama.

A i oči.

Usta zalepljena trakom.

I nema nas.

Jer da nas ima, zbog tebe bismo na ulici bili.

Crna i gora.”

Objava je do trenutka objavljivanja ovog teksta podeljena 286 puta, a ispunjena je komentarima utučenih korisnika, koji ne mogu da veruju kakva je sudbina snašla mladog momka.

Podsetimo, Danilovgrađanin Miloš Stamatović (25) koji je radio kao poštar u Podgorici, nestao je u subotu 17. decembra, oko 6.30 sati na teritoriji glavnog grada.

Njegov automobil pronađen je u Botunu, nedaleko od korita reke Morače.

On je na teren krenuo sa 15.000 evra, koliko je i trebalo da podeli penzionerskih naknada. Na društvenim mrežama odmah je podeljen apel za pomoć u potrazi za Stamatovićem.

Iz Uprave policije rečeno je da su Stamatovićev nestanak prijavile kolege, nakon što se nije vratio da razduži smenu.

Nakon toga, objavljeno je da je telo Miloša Stamatovića pronađeno sa vezanim rukama na obali reke Morače, dok je u vozilu, u kom je prethodno mladić prevozio novac, pronađeno između 2.000 i 3.000 evra, dok se ostatak novca aktivno traži.

Tada je uočeno je da su ruke na Miloševom telu bile vezane sa prednje strane i to je činjenica ili detalj, koji ukazuje na mogućnost da je smrt nastupila nasilno, odnosno da je moguće da je u pitanju ubistvo, što policija proverava.

“Postoji određeni niz tragova, koje je policija pribavila na licu mesta. Pronađen je automobil, prikupljaju se obaveštenja i rasvetljavaju okolnosti nestanka nastradalog sa krajnjim ciljem da se utvrdi da li je smrt nastupila kao posledica nasilja ili nečeg drugog”, rekao je izvor iz policije.

Za sada, zbog niza nepoznatih stvari, policija tretira slučaj kao smrt koju je potrebno rasvetliti, imajući u vidu okolnost da je telo pronađeno sa zavezanim rukama.

Nakon nestanka, Stamatovića su neke njegove kolege – poštari u nedelju tražili nizvodno pored korita reke Morače.

Za pretragu su tada angažovani i čamci, a sa kolegama iz Pošte, uz službenike policije, Miloša su tražili i njegovi sugrađani iz Danilovgrada.

Nikolina kuća nalazi se među livadama daleko od civilizacije

Gužvu u saobraćaju, veliki velelepni stan u srcu Vračara i sve što nosi gradski život, glumac Nikola Kojo je ostavio i zamenio tišinom sela. Kako se pričalo, u Beograd dođe tek kada su temperature u debelom minusu, dok ostatak godine provodi u Sopotu. Selo mu očigledno prija iako je ceo život važio za gradskog momka, pisao je Blic u reportaži iz 2019. godine.

Ekipa portala Blic se pre nekoliko godina uputila u mesto udaljeno nekih šezdesetak kilometara od Beograda, gde se Nikola Kojo skućio.

Svaki meštanin je znao gde je Kojina kuća. Govorili su da je vreme najčešće provodio na jednom uzvišenju gde imao pogled na brojna brda, a oko njega su se nalazili kukuruzi i jedva se putem moglo stići do njegove kuće. Pre desetak godina, Nikola je imao ideju da tu napravi svojevrsnu komunu za sve umetnike koji žele da pobegnu od grada, te je u prvom trenutku tu trebalo placeve da kupe brojne filmadžije. Međutim zbog problema oko papirologije i drugih sredstava odustali su od ove ideje, jedini istrajan u tome bio je Koja.

– Njegova kuća je među kukuruzima. Nema blizu komšije, potpuno je izolovan – govorio je jedan meštanin.

U velikom dvorištu nalazili su se bazen, pomoćne kućice, trambolina za ćerkice, stari auto sa kojim se verovatno glumac vozio po selu i brojni baštenski nameštaj. Sve je bilo uredno i pod konac, a primećeno je i da Koja očigledno sam cepao drva i vodio računa o čitavom imanju, jer je alat bio uredno okačen ispod strehe.

– Budu tu i njegova supruga, nekadašnja manekenka Aleksandra Đurić i tri ćerke, ali ne toliko često kao on. Za njih je napravio trambolinu i bazen, stvorio je svoj mali raj – govorili su meštani.

U centru sela, ali i okolnim mestima svi znaju za glumca.

– Znamo o kome se radi naravno. Kao komšija je divan i neverovatno ljubazan – rekao je tada jedan od meštana.

– Dolazi ovde u centar mesta, supruga njegova kupuje tokom leta namirnice. Uzimaju hleb i hranu. Viđamo ga, super je kao čovek. O njemu često pričamo u kafani, verovali ili ne, svaki put kada dođe u prodavnicu kupi gajbu piva za sve ljude u kafani. Ne dolazi da sedi ovde, ali voli da nas časti – govorili su meštani za Blic.

– Ne razumemo se mnogo u umetnost, ali znamo za koga nas pitate. On se nama uvek javi, voli da časti. Sjajan je kao domaćin, gradio sam mu kuću pre pet-šest godina. Hoće čovek miran život, pa je zato došao ovde. Dolaze mu glumice, kolege i prijatelji. Okupi tako ljude i svi se zabavljaju do duboko u noć.

– Koja je kupovao kod mene materijal za kuću. Nemam reči, retko pošten čovek. Ne voli mnogo da dolazi do centra sela, svrati samo da kupi šta mu treba i odmah ode gore. Divna mu je porodica.

Meštani su bili oduševljeni glumcem.

Sablasno!

Novinarske ekipe posetile su danas kraj u kojem se nalazi porodični dom Milana Laće Radulovića i njegovog oca Aleksandra Fute Radulovića. I jutro nakon što je čuveni kompozitor saznao da mu je preminuo i drugi sin bilo je sablasno.

Dom tuge opet zavijen u crno. Nema umrlice ni na kapiji, ni na vratima stana. Kucali su na vrata, kako bi porazgovarali sa Futom. Niko ne otvara. Muk. Prozori zatvoreni, a ni iz samog stana se ne čuje apsolutno ništa, nikakav zvuk.

Komšinica, koja je izašla iz jednog od stanova, tužno kaže da su svi stanari šokirani novom tragedijom u domu porodice slavnog tekstopisca. Po njenim rečima, u stan od juče nije niko dolazio, osim jedne gospođe koja se u njemu zadržala nekoliko sati.

– Velika tuga. Futa je van sebe od očaja. Ne znam kako će ovo preživeti. Slabog je zdravlja, a i retko je izlazio još od kad je naša Maki preminula. Ja sam mu zvonila na vrata tri puta od jutros, ne otvara mi. A sigurno je unutra, gde bi on sad išao? Roletne je spustio, plašim se za njega jako da mu ne pozli. Juče popodne je bila jedna gospođa, mislim da im je to kuma. Čula sam jauke i plač tad, ali nisam htela da idem. Od kad je ona žena otišla mrtva je tišina. Velika tragedija. Laća je u poslednje vreme slabije dolazio, rekao mi je kad smo pričali da je sad u Novom Sadu. Delovao je dobro i raspoloženo, ali majčina smrt ga je zauvek promenila, videlo se to. Strašno – rekla nam je komšinica nesrećne porodice.

Majka je priznala da je ubila svoju ćerku tinejdžerku sa invaliditetom dozvoljavajući joj da postane morbidno gojazna.

Kejlea Titford, 16, pronađena je mrtva u svom domu u Njutaunu, u Velikoj Britaniji, 10. oktobra 2020, pošto je patila od zdravstvenih problema povezanih sa njenom gojaznošću.

Njen otac Alun Titford (44) i majka Sara Lojd Džons (39) su kasnije optuženi za ubistvo iz namernog nemara i izazivanje ili dozvoljavanje smrti deteta ili ugrožene osobe.

Lloid-Jones je promenila svoju molbu da prizna ubistvo Kailee iz nehata. Priznala je da je prekršila dužnost staratelja prema svojoj ćerci sa invaliditetom i bilo je “predvidljivo” da je to dovelo do ozbiljnog i očiglednog rizika od smrti.

Dok njen muž Titford odbacuje optužbe za ubistvo iz nemara i izazivanje ili dozvoljavanje smrti njegove ćerke tinejdžerke.

On će se od 17. januara će se suočiti sa dvonedeljnim suđenjem u Mold Crovn sudu. 

Navodi se da između 24. marta i 11. oktobra 2020. nije uspeo da obezbedi Kejlin zdravu vrstu ishrane što je njenog zdravlje zahtevalo, što je dovelo do morbidne gojaznosti.

On je dalje optužen da nije obezbedio da se dovoljno vežba, da je u higijenskom stanju i da ima bezbedno i čisto životno okruženje.

U ranijoj istrazu otkriveno je da Kejlea, koja je imalatokom svog života teški oblik invaliditeta, ali je patila od “više zdravstvenih problema” i bila je nepokretna.

Milan Laća Radulović, sin Marine Tucaković i Aleksandra Fute Radulovića, pronađen je mrtav na ulici u Tel Avivu u Izraelu. Pre 14 godina njihovu porodicu je zadesila velika tragedija, kada su izgubili sina Miloša.

Pokojna Marina Tucaković svojevremeno je ispičala da je jednu pesmu posvetila svom pokojnom sinu Milošu.

– Pesmu sam pisala u svom najtežem životnom periodu, kada sam izgubila sina! Dugo sam razmišljala ko bi mogao ove snažne emocije da prenese publici, a onda je izbor pao na Anu Nikolić – ispričala je Marina.

Tekst pesme “Mišo moj”

Kad ljudi vide me, znam ja da pomisle

Da ono najgore ipak sam prošla

Dobro se pretvaram, sve živo zavaram

A svaka pomoć bi dobro mi došla Sećanja sam zaledila

Al’ nisam bol pobedila

Ne mogu više da zadržim bol

Ne pomažu tablete uz sav alkohol

I plačem, Mišo moj, plačem pred strancima Još ukus tuge peče na mojim nepcima

Ne mogu više da zadržim bol

Ma neka sam sto puta ja slabiji pol

e pomažu tablete uz sav alkohol

I plačem, Mišo moj, plačem pred strancima

Još ukus tuge peče na mojim nepcima

Ne mogu više da zadržim bol

Ma neka sam sto puta ja slabiji pol

Ostaju ožiljci u nama svima

Milan Laća Radulović, sin Marine Tucaković i Aleksandra Radulovića Fute rođen je 1986. godine. Laća je pošao stopama svoje majke, pa je pisao tekstove pesama za mnoge naše poznate ličnosti. Njegov život obeležile su dve tragedije, smrt brata Miloša 2008. godine i majke Marine Tucaković.

Dražen Mihajlović, rođeni brat preminulog velikana fudbalske igre i legende srpskog i svetskog sporta Siniše Mihajlovića, obratio se javnosti otvorenim pismom u kojem se zahvalio svima koji su u bolu i tuzi uz porodicu.

Dražen Mihajlović ovim putem poslao je poslednji pozdrav Siniši. Naglasio je da on i porodica nikada neće zaboraviti podršku koja je data sa svih strana. Od Mihajlovićevih saigrača, kolega, saradnika, prijatelja, poznanika…

Otvoreno pismo Dražena Mihajlovića, koje je dostavljeno Kuriru prenosimo u celosti:

Nikada reč ne može da opiše tugu, nikada rečenica ne može da iskaže pravu bol. Ko ovakav gubitak oseti, zna šta su bol i tuga. Bol onaj najgori, tuga ona najveća. Izgubili smo naše svetlo, stub naše kuće i naših života, našeg brata, sina, supruga, oca i dedu. Svesni smo da Siniša nije bio samo naš i da su ga i srpska i italijanska nacija smatrale svojim i zato osećamo da u ovom bolu nismo sami. Fudbalski svet koji smo videli, narod i podršku, zasigurno govore koliko je bio veliki. I za fudbal i za narod. I za Srbiju i za Italiju. I kao igrač i kao trener.

Želim da se ispred porodice Mihajlović zahvalim i izrazim duboko poštovanje svima koji su nam uputili reči ohrabrenja i saučešća, svim srpskim, italijanskim i evropskim medijima, svima iz sveta fudbala, Sinišinim saigračima, kolegama, saradnicima, prijateljima, poznanicima, svima koji su ga voleli i poštovali i u čijim mislima je bio tokom njegove duge i naporne borbe. Vašu podršku nikada nećemo zaboraviti.

Za trenutak su se ujedinile dve crkve na tome posebnu i neizmernu zahvalnosti iskazujemo patrijarhu Porfiriju koji je dao saglasnost vladiki Andreju Ćilerdžiću da održi opelo. Patrijarh lično je dao odobrenje da se napravi pravoslavni krst kako bi bio dopremljen u Rim.

Posebnu zahvalnost izražavam predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije na neizmernoj podršci koju smo imali od njih. Ambasadi Srbije i Ambasadi Srbije pri Svetoj Stolici. Takođe, ambasadorki Crne Gore u Rimu Mileni Šofranac Ljubojević.

Hvala rukovodstvu Crvene zvezde na čelu sa Zvezdanom Terzićem i Svetozarom Mijailovićem koji su nam još jednom pokazali koliko je naš Siniša neotuđiv deo crveno bele porodice.

Sve boje i timovi bili su ujedinjeni u našem bolu. U ovoj utakmici zvanoj borba za život navijali su svi kao jedan. Hvala navijačima Crvene zvezde, podjednako Partizana koji su mu odali počast. Ništa manje i navijačima Lacija, Bolonje, Intera, Rome, Sampdorije, Milana, Fiorentine, Torina…

Delu delegacije FSS koji je došao na poslednji ispraćaj našeg Siniše. Jedino ostaje nejasno zašto se nisu udostojili da izjave saučešće članovima porodice i pruže reči utehe.

Zahvaljujemo se čak i onima koje je moj brat smatrao velikim prijateljima i učestvovao u stvaranju njihovih karijera, a koji se nisu pojavili na sahrani niti izjavili saučešće porodici. Njima na čast.

Hvala zemlji Italiji koja je upriličila ispraćaj dostojan najviših državnih činovnika i time još jednom pokazala da je za njega drugi, a sada i večni dom.

Na kraju, hvala do neba mojoj snaji Arijani. Ženi koja je lavovski sa mojim bratom vodila ovu borbu od prvog do poslednjeg dana. Samo nas dvoje znamo kroz šta smo prošli i koliko nas je ova bol učinila jačim i jedinstvenijim.

Pamtimo Sinišu onakvog kakav je bio, a bio je veliki. Nije samo bio, nego je i ostao. Nikada zbogom, samo doviđenja dragi moj brate.

Dražen Mihajlović

Kurir sport