Category: Uncategorized

Odlazak Legende: Halid Bešlić i Njegovo Naslijeđe

U svijetu muzike, rijetki su oni koji ostave takav neizbrisiv trag kao što je to učinio legendarni pjevač narodne muzike Halid Bešlić. Nažalost, 7. oktobra 2023. godine, u 72. godini života, Halid je preminuo, ostavljajući iza sebe bogato naslijeđe koje se ne sastoji samo od bezvremenskih pjesama, već i od humanitarnih djela, ljubavi prema porodici i neizbrisivih uspomena koje će trajati vječno. Njegova muzika nije bila samo instrument zabave; ona je postala glas mnogih generacija koje su se pronalazile u stihovima njegovih pjesama, koje su govorile o ljubavi, boli, radosti i životnim izazovima. Halidova sposobnost da prenese emocije kroz muziku omogućila mu je da postane jedan od najvoljenijih izvođača na Balkanu.

Halid je kroz svoju karijeru izdao mnoštvo hitova koji su ostavili snažan utisak na publiku. Pjesme kao što su “Miljacka”, “Romanija” i “Prvi poljubac” postale su himne koje su se pjevale na svadbama, proslavama i okupljanjima širom regije. Njegov glas, pun emocija, imao je moć da dotakne srca slušatelja, a stihovi su često odražavali stvarne životne situacije. Ove pjesme su postale dio kulturne baštine, simbolizirajući ljubav, nostalgiju, ali i otpor i nadu u teškim vremenima.

Prema informacijama koje su došle od komšija i bliskih prijatelja, Halid je ostavio testament u kojem je svu svoju imovinu povjerio jednoj osobi – svojoj supruzi Sejdi. Ipak, kako tvrde poznanici porodice, Sejda se već odrekla toga u korist svog sina Dine, koji je jedini nasljednik ovog muzičkog velikana. Ova odluka o testamentu nije iznenadila mnoge, s obzirom na to da su Halid i njegova porodica oduvijek bili poznati po svojoj harmoniji i međusobnoj podršci. Komšinica koja je bila bliska porodici opisuje ih kao divnu i skladnu porodicu bez skandala, gdje su ljubav i poštovanje bili na prvom mjestu: „Halid bi sve dao za svoju porodicu. Njegova slava nije imala nikakvu težinu u poređenju s ljubavlju koju je osjećao prema najmilijima“, rekla je.

Halid je često isticao kako mu slava ništa ne znači ako njegova porodica nije sretna. Njegova jednostavna životna filozofija temeljila se na vrijednostima koje su daleko iznad materijalnog bogatstva. „Sve što je stekao, stekao je zbog njih. Nije ga interesovao luksuz, volio je mir, porodicu, roštilj u dvorištu i smijeh svojih unuka“, dodala je komšinica, naglašavajući koliko su čvrste veze bile unutar porodice Bešlić. Na neki način, Halidova muzika je odražavala njegovu životnu filozofiju – bila je to muzika o običnim ljudima i njihovim sudbinama, o ljubavi i prijateljstvu, koja je dopirala do srca svakog slušatelja. Njegova sposobnost da u muzici prenese svakodnevne emocije bila je ono što ga je izdvajalo od drugih izvođača.

U trenucima tuge i gubitka, njegov sin Dino podijelio je dirljive riječi putem društvenih mreža, izražavajući svoj bol i ljubav prema ocu. „Dragi moj tata, volio bih svašta napisati, ali nemam snage. Znam samo da ćeš faliti ovoj ekipi na slici, a najviše tvojoj Lamiji i tvom Belminu. Volimo te puno i znaj da te nikada nećemo iznevjeriti“, napisao je Dino, ističući emocionalnu povezanost koju su imali. Ove riječi ne govore samo o tuzi, već i o ponosu koji nosi, jer je bio sin jednog od najvažnijih muzičkih ikona u regionu. Halid je uvijek bio uz svoju porodicu, podržavajući ih u svakom aspektu njihovih života, a njegova prisutnost će uvijek biti osjetna. Mnogi su komentirali koliko je bio dobar otac i prijatelj, te kako će njegova ljubav i podrška ostati sa porodicom zauvijek.

Iako je Halid Bešlić ostavio značajno bogatstvo, nikada nije bio sklon isticanju svog privatnog života ili materijalnih stvari. Njegova želja je bila da ga ljudi pamte po svojim dobrim djelima, skromnosti i vedrini, umjesto po slavi koju je stekao tokom svoje karijere. „Ja sam čovjek koji je zadovoljan svojim životom. Znao sam reći: ‘Naživio sam se, lijepo mi je bilo’. Sutra da umrem – ne bojim se, ne razmišljam o tome. Šta Bog da, biće“, govorio je Halid u jednom od svojih posljednjih intervjua, pokazujući svoju mirnu i smirenu prirodu, koja je bila odraz njegovog unutarnjeg stanja. Ova izjava također ukazuje na to kako je Halid bio svjestan prolaznosti života i cijenio svaki trenutak koji je provodio sa svojom porodicom i prijateljima.

Halid Bešlić ostavlja iza sebe ne samo muziku koja će trajati vječno, već i inspiraciju za sve nas da cijenimo ono što imamo i da volimo naše najmilije. Njegova životna priča, ispunjena izazovima i trijumfima, podučava nas važnosti porodice, prijateljstva i ljubavi. U vremenu kada se često gube prave vrijednosti, Halid je bio svjetionik nade i svjetlosti, čija će muzika i poruke ostati vječne. Njegovo naslijeđe živi i nastaviće živjeti kroz sve one koji su imali sreću da ga poznaju, slušaju i vole. Mnoge generacije će i dalje pjevati njegove pjesme, a njegov duh će živjeti kroz muziku koja nas okuplja i spaja, podsjećajući nas na ono što je zaista važno – ljubav, zajedništvo i sjećanje na one koji su nas oblikovali.

Incident se dogodio u jutarnjim časovima u Ulici Jana Žiške u Pakracu u Hrvatskoj. Kako je rekla šefica bolnice u Pakracu Marina Major, dvojica radnika su stabilno, imaju višestruke povrede od šrapnela, jedan po celom telu, drugi po desnoj strani abdomena. Treći je u kritičnom stanju, život mu je ugrožen te je prebačen u Zagreb.

Radnici HEP-a parkirali su službeni kamion ispred kuće, odmah kraj bandere. Nakon što su mu pozvonili na vrata, rastrojen je izašao iz kuće i ubrzo bacio bombu na njih.

Geleri su pogodili svu trojicu radnika HEP-a, a najgore je prošao 52-godišnji D.M. koji je zadobio teške povrede glave i trbuha. On je brzo prebačen u pakračku bolnicu gde su utvrdili da mu je život ugrožen te ga malo posle 13 sati poslali u KBC Zagreb.

D.M., koji je najteže stradao, razveden je i sam je živeo u svojoj kući u Pakracu. Poslednje vreme provodio je s devojkom. Nadalje, 55-godišnji I.O., inače otac troje dece, pretrpeo je lakše povrede i leči se u pakračkoj bolnici.

– Supruga mu je verovatno u bolnici, nikoga vam nema sada u kući. Dobar je to čovek, visok, stvarno sused kakav se poželeti može, o njemu se samo sve lepo može reći. Eto, tako dobar čovek da tako nastrada ni kriv ni dužan, samo je radio svoj posao, Bože dragi – priča jedna komšinica koja je želela da ostane anonimna.

Što se trećeg radnika HEP-a tiče, reč je o 53-godišnjaku za kog se isprva mislilo da je prošao bez povreda, ali naknadno je zatražio lekarsku pomoć. Osim velikog šoka, pretrpeo je lakše povrede.

Takođe, ovo nije prvi put da HEP-ovci imaju problema u ovakvim situacijama. Već su znali da traže pratnju policije za pojedine intervencije isključivanja struje jer se znalo dogoditi da im dužnici prete nasiljem nakon što im se najavi isključenje.

Kako pišu hrvatski mediji, dosad nije bio policijski prijavljivan i ničim nije skretao pažnju na sebe. Komšije su rekle da je bio teže naravi, ali da nikad s njim nisu imali problema. Milorad se, kažu komšije, nije opirao hapšenju.

Jedna komšinica je rekla za Ratka da je “malo otišao sa živcima”.

– Pa kao da je malo sa živcima otišao. Žena mu je umrla pre dve godine, možda ga je i to teško pogodilo. Lepa je bila, Jovanka. Umrla žena, rak je imala. A on je ostao sam tu. Jedno je vreme bio i u kući u Ožegovcima (mesto nedaleko od Pakraca), ali valjda nije ni tamo mogao biti ni s kim. Živci su mu otišli, teško mu je bilo. Ima dva sina, jedan mu živi u Holandiji, a drugi je u Srbiji. Ali decu mu ne znam. Nesreća je to, velika, dete moje. Stradali ljudi ni krivi ni dužni – ispričala je komšinica.

Simptomi gube uključuju promene na koži i oštećenje perifernih nerava, a bolest se leči kombinacijom antibiotika tokom 6 do 12 meseci

 Rumunija je takođe prijavila slučajeve lepre, sa jednom potvrđenom dijagnozom uz preduzimanje zdravstvenih mera

Hrvatska je zabeležila izolovani slučaj gube, hronične zarazne bolesti poznate još iz biblijskih vremena. Reč je o stranom radniku, a nadležni uveravaju da je situacija pod kontrolom i da nema razloga za paniku. Poslednji slučaj gube u Hrvatskoj zabeležen je 1993. godine.

Guba, poznata i kao lepra, hronična je zarazna bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium leprae. Najčešće pogađa kožu i periferne nerve, a nelečena može dovesti do trajnog oštećenja i invaliditeta. Iako je vekovima bila sinonim za stigmu i izolaciju, danas se guba uspešno leči kombinacijom antibiotika i predstavlja izlečivu bolest. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), većina obolelih, uz pravovremeno lečenje, može voditi normalan život bez rizika za okolinu.

Situacija pod kontrolom

Pacijent sa simptomima gube javio se splitskim epidemiolozima pre oko deset dana. Slučaj je potvrdio i rukovodilac Službe za epidemiologiju zaraznih bolesti HZJZ-a, Bernard Kaić.

“O tome se nije pričalo i pisalo, zato što je otkriven. Čovek se leči, njegovi bliski kontakti su dobili terapiju, postekspozicijsku, oni čak nisu ni zaraženi. Daje se profilaksa i prate se, i stvar je pod kontrolom”, izjavio je Kaić.

Iz Ministarstva zdravlja pojasnili su da je reč o stranom radniku iz Nepala koji već dve godine sa porodicom živi u Hrvatskoj. Splitski epidemiolozi nisu želeli da daju nikakve izjave.

Lečenje traje dugo

Guba je hronična zarazna bolest koju izaziva bakterija. Prenosi se uglavnom kapljičnim putem, kašljanjem ili kihanjem, a za zarazu je potreban dugotrajan kontakt sa obolelom osobom.

Epidemiolog Kaić objašnjava da se guba “manifestuje kožnim promenama i oštećenjem nerava, tako da ljudi gube osećaj i osećaju slabost. Ali slično kao i tuberkuloza, koja je takođe hronična bolest, može se izlečiti, lečenje traje dugo, 6 do 12 meseci sa više vrsta lekova, ali je izlečivo. Nije to neki veliki bauk”.

Guba se pojavila i u Rumuniji

U Rumuniji je potvrđen prvi slučaj lepre, poznate i kao guba, nakon više od četrdeset godina, dok su još tri osobe pod sumnjom na zarazu. Vest je potvrdio rumunski ministar zdravlja Alexandru Rogobete, navodeći da je reč o četiri žene azijskog porekla, zaposlenih kao maserke u spa centru u gradu Cluj-Napoca.

Hitne mere su odmah uvedene. Nakon što su kod žena primetjene sumnjive kožne promene, sprovedena su klinička i mikrobiološka testiranja. Kod jedne je potvrđena prisutnost bakterije Mycobacterium leprae, izazivača bolesti, dok se nalazi za ostale tri još čekaju. Zdravstvene vlasti odmah su reagovale zatvaranjem spa centra, sprovedene su potpune dezinfekcije prostora i pokrenuto testiranje svih zaposlenih, uz širu epidemiološku istragu.

Pacijentkinja sa potvrđenom dijagnozom započela je lečenje prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije (WHO), što brzo smanjuje rizik od prenosa zaraze.

Iz rumunskog Ministarstva zdravlja poručuju da je guba slabo zarazna i da je za prenos potreban dugotrajan i blizak kontakt sa zaraženom osobom. Naglašavaju da prenos kratkim kontaktom ili boravkom u zajedničkim prostorijama nije moguć.

Poslednji slučaj gube u Rumuniji zabeležen je 1981. godine. Vlasti su najavile da će nastaviti sa kontinuiranim nadzorom situacije i redovno obaveštavati javnost o razvoju događaja.

Uvođenje pregleda za strane radnike

U Hrvatskoj se čeka na regulaciju koju je pokrenuo Hrvatski zavod za javno zdravstvo, a koja bi stranim radnicima uslovila rad donošenjem dokaza o vakcinaciji.

Kaić pojašnjava da je reč o osnovnim vakcinama važnim za kolektivni imunitet, kako bi se sprečilo širenje bolesti. Postupak donošenja te odluke je u toku.

Dodaje da se ne radi samo o vakcinaciji, već i o uvođenju pregleda na neke bolesti kojih kod nas nema, sve s ciljem da se one otkriju na vreme i zaustavi njihovo širenje.

(Index)

Zbog uviđaja je na ovoj dionici u potpunosti obustavljen saobraćaj.

Teška saobraćajna nesreća dogodila se oko 19:20 na magistralnom putu M-17 kod Zenice u mjestu Topčić Polje. Kako su kazali iz MUP-a ZDK, u saobraćajnoj nesreći su učestvovala dva automobila.

Od jačine udara jedna osoba je preminula na licu mjesta, što je odmah konstatovala ekipa hitne pomoći. Dvoje teško povrijeđenih prevezeno je u Kantonalnu bolnicu Zenica, gdje su primljeni u urgentni blok i ljekarski tim radi na stabilizaciji njihovog stanja, javlja Zenicablog.

Prema informacijama Crne Hronike , među teško povrijeđenima je i jedan politički zvaničnik iz Vlade Bosansko-podrinjskog kantona, koji je trenutno zastupnik u Skupštini BPK za mandatni period 2022 – 2026. godina.

Zbog uviđaja je na ovoj dionici u potpunosti obustavljen saobraćaj.

Više informacija bit će poznato nakon završetka uviđaja.

Emotivni Gubitak i Snaga Prijateljstva: Priča o Slobi Radanoviću

U poslednje vreme, srpski pevač Sloba Radanović doživeo je duboko emotivno iskustvo koje je značajno obilježilo njegov život. Naime, proslava drugog rođendana njegovog sina Damjana, koja je trebala biti ispunjena radošću i veseljem, ubrzo se pretvorila u trenutak tuge i gubitka. U trenutku kada je bio okružen porodicom i prijateljima, Sloba je primio vest koja je promenila sve – vest o smrti njegovog bliskog prijatelja Veljka.

Ova iznenada vest ostavila je duboke rane na njegovom srcu, podsećajući ga na krhkost života i prolaznost vremena. Gubitak nije bio samo običan; za Slobu, Veljko je bio više od prijatelja – bio je poput brata, oslonac u teškim trenucima. Njihovo prijateljstvo nije se gradilo samo na zajedničkim interesima, već je bilo ispunjeno emocionalnom podrškom i razumevanjem, koje je obeležilo njihove živote tokom godina.

Od prijateljstva do gubitka

U svojim objavama na društvenim mrežama, posebno na Instagramu, Radanović je podelio emotivne fotografije s Veljkom. Te slike, koje su obeležile zajedničke trenutke provedenih na putovanjima, rođendanskim proslavama i raznim porodičnim okupljanjima, postale su svedočanstvo o dubokom prijateljstvu koje su gajili. Na primer, jedna od fotografija prikazuje ih kako se smeškaju na zajedničkom izletu, dok druga prikazuje trenutak kada su zajedno proslavili neki važan događaj u životu. Ove uspomene nisu samo vizuelni podaci; one su emotivna veza koja nas podseća koliko je važno imati nekoga ko nas razume i podržava.

Kada je svet slavio rođenje njegovog sina, Sloba se suočio s gubitkom prijatelja koji je bio ključna figura u njegovom životu. Njihovo prijateljstvo je bilo duboko ukorenjeno u zajedničkim izazovima i srećnim trenucima, a sećanja na to će zauvek ostati u njegovom srcu. Radanović je često isticao koliko je Veljko bio važan deo njegovog života, dajući mu snagu u momentima slabosti. Njihovi razgovori, prožeti savetima i podrškom, ostavile su neizbrisiv trag na Slobinu dušu.

Emotivni oproštaj i podrška zajednice

Nakon što je podelio svoja osećanja sa svetom, Sloba je najavio i poslednji ispraćaj Veljka. Ovaj emotivni oproštaj bio je prilika za sve prijatelje, porodicu i poznanike da odaju počast preminulom. Sahrana je zakazana za utorak, 25. februara, u 13:30 sati, a očekivao se dolazak mnogih koji su želeli da se oproste od Veljka. Ove informacije jasno ukazuju koliko je Veljko bio voljen i cenjen ne samo među prijateljima, već i među kolegama u muzičkoj industriji.

Na sahrani su se okupili brojni poznati muzičari i umetnici, što dodatno ističe značaj koji je Veljko imao u životima mnogih. Mnogi su izrazili svoje saučešće i podršku Slobi, ističući koliko su Veljko i njegovo prijateljstvo značili u njihovim životima. Pevačice i pevači poput Slađe Alegro i Uroša Živkovića delili su emotivne poruke, ukazujući na to koliko je duboka veza među umetnicima i kako prijateljstvo može biti oslonac čak i u najtežim trenucima.

Krhkost života i važnost prijateljstva

Tragični događaj koji se desio Slobi i njegovim prijateljima služi kao snažno podsećanje na krhkost života. Gubitak bliskih prijatelja često nas navodi na razmišljanje o sopstvenim vrednostima i prioritetima. Sloba, unatoč svom bolu, pokazao je snagu i hrabrost deljenjem svog emotivnog stanja s javnošću. Njegova otvorenost može poslužiti kao uteha mnogima koji se suočavaju sa sličnim situacijama, podsećajući nas da je važno ceniti svaki trenutak proveden s voljenima.

Ova situacija takođe naglašava koliko je važno izražavati ljubav i poštovanje prema onima koji su nam bliski dok su još uvek uz nas. Slobina snaga u ovim teškim vremenima može poslužiti kao inspiracija drugima, podsećajući nas da, iako smo ljudi sa emocijama i slabostima, imamo sposobnost da volimo i budemo voljeni.

Očuvanje uspomena

Sloba Radanović je, kroz svoje emotivne objave, jasno pokazao koliko mu je prijatelj Veljko značio. Njegove reči i slike govore o dubokom prijateljstvu koje će zauvek ostati u srcima onih koji su imali priliku da ga upoznaju. Ovaj gubitak nas podseća na važnost prijateljstva, međusobne podrške i ljubavi, kao i na nepredvidivost koju život donosi. Prava prijateljstva ostaju zauvek u srcima onih koji su ih doživeli.

U Slobinom slučaju, to prijateljstvo će zauvek biti obeleženo lepim uspomenama i zajedničkim trenucima. Nadajmo se da će njegova hrabrost i otvorenost inspirisati druge da cene svoje odnose i izraze svoja osećanja prema voljenima. U svetu koji se često čini surovim, ljubav i prijateljstvo su ono što nas drži zajedno, čak i kada se suočavamo sa gubicima koji ostavljaju neizbrisiv trag.

Slomio se

Kum bivšeg estradnog para Ane Nikolić i Stefana Đurića Raste, Andrej Ančević (35), kako smo pisali  i kako prenosi “Kurir”, pronađen je mrtav.

Beživoto telo pronađeno je u porodičnom domu u Leštanima, a kako mediji prenose, pronašla ga je supruga

Ana i Rasta se još uvek nisu oglasili na ovu temu, a od Andreja se oprostio i bivši zadrugar, kaskader Uroš Ćertić.

– Počivaj u miru, burazeru neponovljivi – napisao je Uroš na Instagramu.

Bora Mercedes iza sebe je ostavio i nekoliko autorskih pesama.

Borivoje Jovanović, široj javnosti poznat kao Bora Mercedes, koji se proslavio tokom učešća u muzičkom takmičenju „Nikad nije kasno“, preminuo je juče nakon duge i teške bolesti.

Vest o njegovoj smrti potvrdili su prijatelji, a emotivnom porukom oprostio se i Steva Nikolić.

-Tvoje pesme ostaće zauvek sa nama. Dao si ogroman doprinos očuvanju tradicionalne romske muzike, a istovremeno si stvarao nove, savremene melodije i tekstove koji će trajati. Bio si jedan od najboljih glasova koje sam ikada čuo i tvoja muzika će uvek imati mesto u našim srcima. Počivaj u miru – oglasio se Steva Nikolić.

Bora Mercedes preminuo je u 59. godini života u Beču, gradu u kojem je proveo veći deo svog života i u kojem je decenijama radio i stvarao.

Gledaocima je ostao u sećanju kao takmičar koji je u šouu „Nikad nije kasno“ osvojio simpatije publike ne samo snažnim i prepoznatljivim glasom, već i vedrim duhom i duhovitošću. U jednoj od emisija govorio je da je bio prinuđen da se zaposli kao taksista, te da, uprkos tome što je još ranije snimio album, nije uspeo da izgradi pevačku karijeru kakvu je priželjkivao.

Borivoje Jovanović rođen je 1. marta 1966. godine u Staroj Pazovi. U detinjstvu se bavio sportom i bio golman fudbalskog kluba „Jedinstvo“, a sredinom osamdesetih godina, tačnije 1986, preselio se u Austriju, gde je ostao do kraja života. Bio je oženjen Nemicom, sa kojom je dobio sina.

Pesma „Kupio sam crveni Mercedes“ stekla je veliku popularnost i donela mu nadimak po kojem je kasnije postao prepoznatljiv. Iako je u Beču radio kao taksista, muzika je ostala njegova stalna životna pratilja, a širu afirmaciju stekao je upravo kroz pomenuto televizijsko takmičenje.

Bora Mercedes iza sebe je ostavio i nekoliko autorskih pesama, a kako je ranije isticao u razgovoru za „Grand“, inspiraciju je najčešće pronalazio u ljudima i svakodnevnim situacijama. Tokom takmičenja pevača veterana imao je priliku da izvede i jednu od svojih duhovitih numera, „Zez, Fejsbuk, Jutjub“, kojom je dodatno osvojio publiku.

Farmaceut Milan Đorđević (42) iz Niša nestao je 10. juna 2024. godine na Suvoj planini.

 Do sada nije otkriven nijedan trag ili dokaz koji bi ukazao na sudbinu Milana Đorđevića.

Skoro 18 meseci je nepoznata sudbina farmaceuta Milana Đorđevića (42) iz Niša koji je neobjašnjivo nestao 10. juna 2024. godine na izletištu Bojanine vode na Suvoj planini. Milan je toga dana u podne došao službenim automobilom marke “škoda” do parkinga ispred planinarskog doma u ovim izletištu i otišao u nepoznatom pravcu.

U zaključanom automobilu, pronađena su oba mobilna telefona nestalog farmaceuta, novčanik sa dokumentima i laptop računar. Nakon opsežne pretrage planine i višemesečnog apelovanja preko medija, nije otkriven nijedan trag koji bi rasvetlio njegovu sudbinu.

Kako je ranije Marica Đorđević, majka nestalog farmaceuta Milana Đorđevića puno nade su polagali u proveru Milanovih telefona, ali su iz policije dobili odgovor da “nema baznih stanica, nema listinga” i da ništa sumnjivo nije pronađeno.

– To ne možemo nikako da prihvatimo. Da u telefonima nisu našli ni jedan sumnjiv poziv. Kada su nam ih posle pet nedelja vratili stariji sin i ja uspeli smo da “otključamo” privatni telefon. Videli smo da su pojedini dani prazni, da su izbrisani svi pozivi i sve poruke. Takvih dana je puno, možda svaki drugi. Neverovatno nam je i da forenzičari nisu u kaseti automobila pronašli njegov ručni sat. Našli su u automobilu službeni i privatni telefon, laptop, tablet, kao i njegov novčanik u kome je bila i lična karta, ali ne i sat. Sat su pronašle Milanove kolege nakon što su automobil odvezen u Beograd, a odvezli su ga samo sat vremena nakon što je istraga završena. Sat je pronašla Milanova koleginica kada je tražila u kolima saobraćajnu dozvolu – istakla je Marica.

“Budim se sa istom nadom svakog dana”

Marica Đorđević, majka nestalog farmaceuta Milana Đorđevića ne gubi nadu da će dobiti vest da je njen sin živ.

+10GalerijaMarica Đorđević majka nestalog farmaceuta Milana Đorđevića iz Niša

– Budim se sa istom nadom svakog dana. A šta ću drugo? Čekam da mi se javi. Ali nikako da se javi. Da li ne sme, da li ne može… Ne znam više ni šta da mislim. Novih informacija iz istrage nema. Pitala sam policiju ima li nekih dojava. Kažu, kao i ranije, nema ništa novo . Bilo je nekih dojava, ali to nešto što ima – nije to. Nema ništa novo, da ima nečeg novog, pozvali bi me – ispričala je Marica ranije za “Blic”.

Ona je dodala da su u mislima bezbroj puta preispitali svaki mogući i nemogući scenario Milanovog nestanka ali da odgovora gde je njen sin – nema.

+10GalerijaJedan od poslednjih fotografija Milana Đorđevića pre nestanka

– Tražimo, ali ništa se ne zna. Neko kaže, zašto niste uzeli privatnog detektiva… Ali gde da ga pošaljemo da ide kada ništa ne znamo? Ne postoji nikakav trag. Da ima nešto policija bi reagovala. Ali nema ništa za šta mogu da se uhvate – kaže majka nestalog farmaceuta.

“Moli sve koji imaju bilo kakvo saznanja da jave”

Marica apeluje na sve ljude koji su možda negde videli Milana ili imaju bilo kakvo saznanje da se jave.

– Apel svima neka se jave ako znaju nešto, ako su čuli nešto, ako su ga videli negde. Pošto je bilo leto, dosta ljudi je bilo u Crnoj Gori. Tamo ima dosta manastira, možda su ga negde videli. Pričam napamet, jer ne znam više šta da kažem. Ako postoji bilo kakav trag da je negde bio, bilo šta, neka jave vama u “Blicu”, a vi ćete nam preneti – kaže Marica za “Blic”.

“Ne traži brata sada, javiće ti se on kad hoće”

Majka nestalog farmaceuta iz Niša rekla je za “Blic” i da joj mesecima u mislima odzvanja jedna rečenica koju je izgovorila monahinja iz manastira, kada su članovi porodice sa policijom tragajući za Milanom došli do Vete.

Potres se dogodio u 14:38 na dubini od pet kilometara

 Zemljotres ovakve jačine ne izaziva oštećenja na objektima

Zemljotres jačine 2 stepena po Rihterovoj skali pogodio je ovog popodneva Novu Varoš, saopštio je Republički seizmološki zavod.

Kako se može videti na sajtu RSZ, potres se dogodio u 14 časova i 38 minuta, a na dubini od pet kilometara.

Zemljotresi ovakvog intenziteta ne mogu izazvati oštećenja na objektima u epicentralnoj oblasti.

Podsetimo, noćas, nešto pre ponoći zemljotres je pogodio i Zubin Potok. Jačina potresa takođe bila 2 stepena po Rihterovoj skali.

Publika širom sveta pamti ga po ulogama u filmovima koji su obeležili jednu eru savremene kinematografije.

Američki glumac Piter Grin, koji je publiku širom sveta osvojio upečatljivim ulogama u filmovima „Petparačke priče“ i „Maska“, preminuo je u 60. godini. 

Njegovo beživotno telo pronađeno je u petak popodne u stanu na njujorškom Lauer Ist Sajdu, a vest je za američke medije potvrdio njegov dugogodišnji menadžer. Uzrok smrti za sada nije saopšten.

Odlazak glumca potresao je njegove saradnike i prijatelje, koji su ga opisivali kao izuzetno talentovanog, ali i emotivnog čoveka. Njegov agent Greg Edvard oprostio se dirljivim rečima, ističući da je reč o jednom od najupečatljivijih glumaca svoje generacije, velikog srca i snažne ličnosti, koji je iza sebe ostavio dubok profesionalni trag.

Grin je tokom devedesetih godina izrastao u jednog od najprepoznatljivijih karakternih glumaca Holivuda. Iako retko u glavnim ulogama, gotovo svako njegovo pojavljivanje na platnu ostavljalo je snažan utisak. Najšira publika pamti ga kao Zeda, brutalnog policajca iz Tarantinovih „Petparačkih priča“, lika koji je svojom jezivom pojavom obeležio jedan od najkontroverznijih segmenata filma. Podjednako upečatljiv bio je i kao negativac u naučnofantastičnoj komediji „Maska“, gde je igrao rame uz rame sa Džimom Kerijem. Njegova filmografija obuhvata i krimi-dramu „Dežurni krivci“, kao i niz nezavisnih filmskih ostvarenja.

Iza profesionalnih uspeha krila se, međutim, burna privatna priča. Krajem devedesetih i u prvim godinama novog milenijuma, Grin se suočavao sa teškom zavisnošću od narkotika, što je ozbiljno ugrozilo njegovu karijeru. Gubio je angažmane i više puta se povlačio na rehabilitacije, pokušavajući da povrati kontrolu nad sopstvenim životom.

U kasnijoj fazi karijere okrenuo se televizijskim projektima i filmovima skromnije produkcije, a prema najavama, uskoro je trebalo da započne rad na novom filmu u kojem je trebalo da glumi sa Mikijem Rurkom.

Vest o njegovoj smrti izazvala je snažne reakcije među fanovima, koji su društvene mreže ispunili porukama sećanja i poštovanja. Mnogi su isticali da je Grin imao retku sposobnost da svakom negativcu podari prepoznatljivu težinu i autentičnost, zbog čega su njegove uloge ostajale urezane u pamćenju. Neki su se prisetili i straha koji su kao deca osećali gledajući ga u „Maski“, dok su drugi naglašavali njegov izuzetan glumački raspon.

Iako je često tumačio mračne i nasilne likove, ljudi koji su ga poznavali govorili su o njegovoj tišoj, ranjivoj strani. Imao je reputaciju zahtevnog saradnika, ali i perfekcioniste koji je vodio tešku, ličnu borbu sa sopstvenim demonima.

Rođen u Montkleru, u saveznoj državi Nju Džerzi, Grin je veoma mlad napustio porodični dom i kao tinejdžer preživljavao na ulicama Njujorka. O svojim problemima sa zavisnošću kasnije je govorio otvoreno, a nakon pokušaja samoubistva sredinom devedesetih, potražio je stručnu pomoć. Uprkos nestabilnom privatnom životu, uspeo je da izgradi dugotrajnu i zapaženu glumačku karijeru.

Iza sebe je ostavio brata i sestru, dok je njegov odlazak dodatno potresao filmsku industriju, koja se ove godine već oprostila od još jednog Tarantinovog saradnika, Majkla Medsena, preminulog u julu u 67. godini.