Rođeni brat pevača Darka Lazića, Dragan Lazić, poginuo je.
Kako saznaju domaći mediji, on je doživeo saobraćajnu nesreću na motoru.
Vidi galerijuDragan Lazić brat Darka Lazića Foto: Vladimir Sporcic/news1
Mnogi kažu da Dragan i te kako podseća na Darka, kako likom, tako i glasom. Darko Lazić je veoma vezan za svog brata, pa ga je jednom prilikom pozvao da mu bude gost na koncertu koji je održao u beogradskom “Sava centru”.
Dva beživotna tela muškaraca pronađena su u garaži porodične kuće u mestu Šušnjari kod Laktaša, a na licu mesta zatečen je i pištolj. Tužilaštvo je naložilo obdukciju i pokrenulo istragu, dok se prema nezvaničnim informacijama sumnja na ubistvo i samoubistvo.
Okružno javno tužilaštvo Banjaluka saopštilo je da su danas u garaži porodične kuće u Šušnjarima pronađena dva beživotna tela, lica rođenog 1975. godine i rođenog 1998.godine iz tog mesta.
“Pronalazak beživotnih tela prijavljen je Policijskoj stanici Laktaši oko 12.00 časova. Na licu mesta pronađeno je vatreno oružje – pištolj”, navodi se u saopštenju.
Uviđaj na licu mesta obavio je dežurni tužilac Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka, zajedno sa policijskim službenicima Policijske uprave Banjaluka.
“Tužilac je naložio da se izvrši obdukcija beživotnih tela radi utvrđivanja tačnog vremena i uzroka smrti koja će biti obavljena u Zavodu za sudsku medicinu Republike Srpske. Tokom vršenja uviđaja izuzete su parafinske rukavice za potrebe veštačenja na prisustvo barutnih čestica, a tužilac je naložio i preduzimanje drugih potrebnih radnji i mera na utvđivanju okolnosti događaja”, navodi se u saopštenju.
Kako je ranije danas nezvanično preneo RTRS, reč je o ubistvu i samoubistvu.
Brza rehabilitacija Brunclikove i povratak na set raduju njene fanove, a ljubitelji emisije “Pinkove zvezde” uskoro će moći da je ponovo vide u punom sjaju.
Voditeljka Bojana Lazić gostovala je u emisiji “Hotcast” portala Republika, gde je otkrila najnovije informacije o stanju pevačice Zorica Brunclik nakon operacije.
Prema rečima Bojane, Zorica će se vrlo brzo vratiti u program, što je posebno obradovalo kompletnu ekipu “Pinkovih zvezda”:
– Vraća se Zorica, to su poslednje informacije, mi imamo snimanje već sledeće nedelje, sreda i četvrtak. I moja poslednja informacija, koju sam dobila preko zvanične grupe u kojoj se dogovaramo oko svega, jeste da se Zorica vraća. Fali nam Zorica. Iako je žena dobila pregršt loših komentara zbog Despića, ali ona ima ozbiljnu težinu u našem takmičenju, ja volim kada kažem “Zorice izvolite”, jer znam da će biti tačna, koncizna… To mnogo volim. Meni su njih dvoje su jako zanimljivi! On sa svima pretera, ali ga svi vole – otkriva Bojana u Hotcastu.
Inače, cistoskopija, odnosno uretrocistoskopija, predstavlja brzu i minimalno invazivnu urološku proceduru tokom koje se pomoću cistoskopa – tanke cevi s kamerom – pregledaju unutrašnjost mokraćne bešike i uretra. Ovaj pregled se najčešće koristi u dijagnostici pojave krvi u urinu, bolnog mokrenja, učestalih infekcija ili sumnje na tumore. Sam postupak obično traje između deset i 20 minuta i najčešće se izvodi u lokalnoj anesteziji.
Brza rehabilitacija Brunclikove i povratak na set raduju njene fanove, a ljubitelji emisije “Pinkove zvezde” uskoro će moći da je ponovo vide u punom sjaju.
Miroljub je u stalnom kontaktu sa prijateljima i saradnicima koje redovno obaveštava o pevačicinom stanju.
Pevačica Zorica Brunclik našla se u centru pažnje nakon što je iznenada napustila takmičenje „Pinkove zvezde“, a njena odluka izazvala je veliku zabrinutost među kolegama i publikom.
Glavni razlog povlačenja, kako se saznalo, jeste zdravstveno stanje pevačice, koja je nedavno podvrgnuta operaciji.
Informacije o njenom oporavku uglavnom stižu preko supruga Miroljub Aranđelović Kemiš, koji je u stalnom kontaktu sa prijateljima i saradnicima.
Među onima koji su izrazili brigu za Zoričino zdravlje je i pevačica Vesna Zmijanac, koja je otkrila da je razgovarala sa Kemišom i uputila koleginici snažne reči podrške.
– Nisam se čula sa njom, ona je operisana, nije baš poželjno da joj neko sada bilo šta komentariše, pita ili zove, ali sam se čula sa Kemišom. On mi je rekao da se nada da će da bude dobro, operisana je, a šta će biti dalje, ne želim da komentarišem. Želim joj da ozdravi, da bude jaka koliko je moguće to i nadam se da će da se izbori – rekla je Vesna.
Ipak, najnovije informacije ulivaju optimizam. Voditeljka Bojana Lazić otkrila je u emisiji „Hotcast“ da bi Brunclikova uskoro mogla da se vrati na male ekrane, što je obradovalo čitavu ekipu takmičenja.
– Vraća se Zorica, to su poslednje informacije. Mi imamo snimanje već sledeće nedelje, sreda i četvrtak. I moja poslednja informacija, koju sam dobila preko zvanične grupe u kojoj se dogovaramo oko svega, jeste da se Zorica vraća. Fali nam Zorica. Iako je žena dobila pregršt loših komentara zbog Despića, ali ona ima ozbiljnu težinu u našem takmičenju, ja volim kada kažem: “Zorice, izvolite” jer znam da će biti tačna, koncizna… To mnogo volim. Meni su njih dvoje jako zanimljivi! On sa svima pretera, ali ga svi vole – otkriva Bojana u “Hotcastu”.
Navršilo se šest godina o dana kada je stigla pošast zvana korona! Nismo bili svesni šta nas je snašlo. Petak, 6. mart – potvrđen prvi slučaj kovida. U to vreme u svetu je bilo više od 100.000 obolelih.
Samo devet dana kasnije u Srbiji je proglašeno vanredno stanje. Zabranjena su okupljanja, zatvorene škole i fakulteti, a ubrzo uveden je i policijski čas. Prvi smrtni slučaj zabeležen je 20. marta.
Prestanak epidemije kovida-19 u Srbiji je obznanjen je u februaru prošle godine.
Do kraja zvaničnog praćenja pandemije (podaci dostupni zaključno sa 2023. i početkom 2024. godine), registrovano je 18.057 preminulih od posledica koronavirusa. Ukupno je potvrđeno 2.585.353 slučaja infekcije od početka epidemije.
Najveći dnevni broj novozaraženih zabeležen je tokom talasa omikron soja 25. januara 2022. kada je registrovano 19.901 pozitivnih u roku od 24 sata. Najveći broj umrlih u jednom danu, prema zvaničnim dnevnim izveštajima, zabeleženo je 4. decembra 2020. godine – 69 smrtnih ishoda.
Slobodan, Dušica i Igor Milojević iz Kruševca roditelji su i sin koji su za 13 dana umrli od kovida 19.
Igor Milojević Foto: Privatna Arhiva
Kada je Igor, star 52 godine, preminuo 21. jula 2021. godine, porodicu i prijatelje to je dotuklo, a i lekari kovid bolnice u Kruševcu su plakali.
Iza Igora su ostala tri sina, najmladi je još tada bio maloletan – imaom je 15 godina.. A iza svih njih ostala je ćerka i sestra, koja nema snage da priča, čiji život se za tili čas pretvorio u patnju, tri groba, ali koja želi da ljudi čuju ovu priču i shvate da korona ubija, da i mladi i mlađi treba da se vakcinišu, a svi čuvaju, jer nije gotovo. Ni izbliza.
O tragediji porodice Milojević svedočio nam je tada njihov prijatelj, koji je, kako kaže, tone suza prolio, naročito kada je Igor umro. Moli da mu ime ne objavljujemo.
Drama ove porodice počela je kada su se Slobodan (77) i Dušica (72), supružnici koji su živeli sami, zarazili u junu. Niko sigurno ne zna kako je to bilo, da li ih je inficirao neko od mladih koji su kod njih dolazili, a imaju i pet unuka, da li je zbog toga što je Slobodan bio na nekom većem skupu ili nečeg trećeg.
Slobodan Milojević Foto: Privatna Arhiva
Čim je krenula temperatura, u kovid ambulanti su dobili terapiju i kućnu izolaciju jer, kako veli prijatelj, nije bilo ništa dramatično. Igor ih je obilazio, donosio im hranu.
– I jednog jutra Slobodan je pao u kupatilu, a Igor je zato ostao da noći kod roditelja. Slobodan je imao nekih hroničnih bolesti, sećam se da smo ga pre dve-tri godine bukvalno vratili iz mrtvih. Dušica je bila prilično aktivna penzionerka, imala je problema sa zglobovima, koliko znam – priča nam prijatelj i dodaje da su oboje na samom početku masovne imunizacije primili kinesku vakcinu kao prioritetni.
Igor se tada inficira, ali on nije bio vakcinisan. Imao je višak kilograma, ali, kako navodi prijatelj, nije imao nikakve bolesti. Inače, bio je bivši oficir i razveden.
Dušica Milojević Foto: Privatna Arhiva
– Roditelje smeštaju na poluintenzivnu negu kovid bolnice u Kruševcu, u krevet do kreveta. Oboje su bili stabilno, ali kod Slobodana 5. jula dolazi do dramatičnog pogoršanja oba plućna krila, prebacuju ga na intenzivnu i sutradan pada na respirator. Dušica je dobro, razmišljaju čak da je u četvrtak, 8. jula, puste kući, ali ispostavlja se da neki rezultati nisu baš stabilni i ostavljaju je u bolnici. Slobodan istog dana umire, pretpostavljaju da je uzrok tromb. Njoj nisu rekli da je ne bi uznemiravali – priča prijatelj.
Igor je sve vreme u kućnoj izolaciji.
– Čuli smo se svakodnevno, govorio je da je super, da mu ništa ne fali, ali da mu ne daju da ide na očevu sahranu jer je u izolaciji. U međuvremenu, Dušici se odjednom pogoršava stanje, prebacuju je u Niš, ali tamo umire 14. jula, šest dana posle Slobodana. I Igor mora u bolnicu, i to u danu kada mu majka umire. Znao je da je ostao i bez majke – kaže prijatelj.
Foto: Zorana Jevtić
Prva dva-tri dana Igor je, kako nastavlja, bio na kiseoniku, relativno stabilno.
– Međutim, pogoršavalo mu se stanje pomalo, povećavali su mu doze kiseonika. Čuo sam se po tri-četiri puta dnevno s nekoliko lekara, zaista su bili maksimalno posvećeni. Žestoka bitka se vodila za njegov život, ali dospeva na respirator i umire 21. jula, 13 dana posle oca i sedam posle majke. Tog dana me je zvala jedna doktorka, plakala je. Očekivala je da će ga, kad dođe u smenu, zateći živog. Maltene svi u bolnici su ovo doživeli i kao ličnu tragediju, treći iz porodice i još relativno mlad – priča prijatelj i dodaje da je sve troje imalo naglo širenje upale na oba plućna krila, te da ne znaju da li to možda ima veze s delta sojem.
Kristijan Golubović je udaljen iz stana na Voždovcu zbog pretnji i nasilja prema Kristini Spalević.
Policija mu je izrekla hitne mere zabrane prilaska i komunikacije sa suprugom.
Kristijan Golubović udaljen je iz stana na Voždovcu zbog pretnji i nasilja u porodici, zbog čega je intervenisala policija. Kako prenose mediji, on je fizički nasrnuo na Kristinu Spalević.
Policija je juče, 10 marta izrekla Kristijanu Goluboviću hitne mere udaljenja iz stana i zabrane prilaska i komunikacije supruzi Spalević Kristini.
Kristijan Golubović i Kristina Spalević
On je u stanu na Voždovcu, posle verbalne rasprave s njom, počeo da je vređa, uputivši joj pretnje, a zatim ju je i fizički napao i gurao je.
Istragu vodi Drugo Osnovno javno tužilaštvo u Beogradu.
Kristina o Kristijanu: “Nikad nije bio nasilan”
Kristina je bila nedavno gošća na Blic poligrafu i ona je tom prilikom rekla da Kristijan nikada nije bi nasilan prema njoj.
Na pitanje da li je zbog kocke planirala da se razvede od Kristijana, rekla je:
Kristina Spalević
Pa od njega zbog svega planiram da se razvedem, a nisam se ni venčala. Da se razdvojimo. Ali ne samo zbog kocke, između ostalog i zbog toga, ali ja na dnevnom nivou poželim da se razvedem od Kristijana.
– Fizički nije bio nasilan prema meni– rekla je ona, a kada je poligrafista pisao psihički, odnosno verbalno, Kristina je dodala:
Tragedija koja je potresla zajednicu: Slučaj Petra Staševića
Na 6. mart 2023. godine, danska zajednica postala je mesto tragedije koja je duboko pogodila porodicu Stašević i mnoge druge. Petar Stašević, mladić od samo 17 godina, brutalno je ubijen, ostavljajući za sobom neizbrisiv ožiljak ne samo na njegovoj porodici, već i na širem društvu. Ovaj incident pokrenuo je važne rasprave o nasilju među mladima, kao i o izazovima sa kojima se suočavaju imigrantske zajednice u Evropi. U ovom članku, osvrnut ćemo se na uzroke i posledice ovog tragičnog događaja, ali i na način na koji je on uticao na kolektivnu svest zajednice.
Petar Stašević: Mladić sa snovima i ambicijama
Petar Stašević bio je poznat po svom vedrom duhu, ljubavi prema sportu i želji da inspiriše druge. Njegova strast za fudbalom i aktivno učestvovanje u zajednici činili su ga uzorom mnogim mladim ljudima. Njegov prijatelj Nenad Š, takođe žrtva ovog brutalnog napada, preživeo je teške povrede, ali je njegovo preživljavanje samo dodatno naglasilo ozbiljnost situacije. Ovo nije bio samo gubitak jednog mladog života, već i gubitak nade za sve one koji su ga poznavali. Petar je često organizovao lokalne fudbalske turnire, koristeći sport kao način povezivanja i pomirenja među mladima različitih etničkih grupa.
Izazovi nasilja među mladima i etničkim grupama
Ovakvi tragični događaji često otvaraju pitanja o uzrocima nasilja među mladima, posebno u kontekstu multikulturalnih društava. Iako se čini da je nasilje rezultat mržnje, stručnjaci naglašavaju da su mnogi sukobi zapravo rezultat nesporazuma i predrasuda. Različite kulture često donose različite poglede na život, što može dovesti do sukoba. U ovom slučaju, zločin je navodno počinjen od strane maloletnog Pakistanca, što je dodatno zakomplikovalo situaciju i izazvalo rasprave o percepcijama etničkih razlika u pravosudnom sistemu. Analize su pokazale da mladi ljudi često nemaju adekvatnu podršku i mogućnosti za izražavanje svojih emocija, što može dovesti do nasilja.
Reakcije zajednice i porodice
Vijest o smrti mladog Petra Staševića brzo se proširila medijima, ostavljajući mnoge u šoku. Njegov ujak, poznati pevač Boban Rajović, izrazio je duboku tugu na društvenim mrežama, gde je delio emotivne uspomene na svog voljenog teču. Njegove reči su postale viralne, ne samo zbog lične tuge, već i zbog kolektivne boli koja je obuhvatila celu zajednicu. Rajović je opisao Petra kao anđela koji je prerano napustio ovaj svet, naglašavajući koliko je bio poseban i koliko su njegove reči i postupci obeležavali živote drugih. U znak sećanja na Petra, organizovane su brojni skupovi i protesti, gde su se okupljali prijatelji i porodica, ali i članovi šire zajednice koji su želeli da iskažu solidarnost i traže pravdu.
Potrebne promene u pristupu nasilju među mladima
Ova tragedija postavila je pitanje kako mediji i društvo generalno pristupaju problemu nasilja među mladima. Umesto da se fokusiraju na pojedinačne slučajeve, potrebno je raditi na jačanju zajednice. Organizacije i nevladine udruge igraju ključnu ulogu u obrazovanju mladih o važnosti tolerancije i međusobnog poštovanja. Ove inicijative mogu smanjiti nasilje i pomoći u stvaranju zdravijeg društvenog okruženja. Uloga dijaloga i razumevanja među različitim etničkim grupama nikada nije bila važnija. Mnoge organizacije su pokrenule projekte koji se fokusiraju na izgradnju povjerenja među mladima, omogućavajući im da razgovaraju o svojim problemima i izazovima bez straha od osude.
Sjećanje na Petra i borba protiv nasilja
Nakon tragedije, sjećanje na Petra Staševića postalo je simbol borbe protiv nasilja. Organizovane su brojne manifestacije u njegovu čast, gde su se okupljali prijatelji i porodica kako bi obeležili njegov život. Ove manifestacije često su uključivale radionice, umetničke performanse i razgovore o problemima nasilja među mladima. Petar je postao simbol nade i promene, a njegovo ime se često pominje kao poziv na akciju za stvaranje boljeg društva. Mnogi su ga opisivali kao borca za pravdu, a njegovo nasleđe inspirisalo je mnoge da se uključe u borbu protiv nasilja i predrasuda.
Na kraju, tragedija poput ove nas podseća koliko je važno raditi na prevenciji nasilja i promicati ljubav i uzajamno poštovanje među mladima. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije okruženje za buduće generacije, gde će mladi ljudi moći rasti i razvijati se bez straha. Petar Stašević, iako nije više među nama, ostaje simbol nade i promena za mnoge, a njegovo nasleđe će živeti kroz rad i akcije svih onih koji žele bolje sutra. U ovoj borbi svako od nas može dati svoj doprinos, bilo da je to kroz volonterski rad, edukaciju ili jednostavno širenje poruka tolerancije i ljubavi.
Suzana Mančić, jedna od najprepoznatljivijih voditeljica i javnih ličnosti u regiji, nedavno je otvorila svoje srce i podijelila potresnu priču o izazovima roditeljstva, s posebnim akcentom na gubitak svojih trojice sinova. Ova emotivna refleksija ne samo da oslikava njene unutarnje borbe, već i pruža duboki uvid u to kako se suočiti s neizmjernom tugom i pronaći snagu čak i u najtežim trenucima. Gubitak djeteta ostavlja duboke ožiljke, a Suzana je, kroz svoje iskustvo, pokazala kako takva tragedija može oblikovati ne samo identitet, već i perspektivu na život.
“Osjećam se otpornom, jer sve što mi se dogodilo nosi određeni smisao”, izjavila je Suzana, naglašavajući svoj unutarnji proces prihvatanja gubitka. Ova rečenica oslikava njen put ka pomirenju s tugom i potrazi za mirom. Suzana je bila suočena s izazovima izgradnje rutine koja bi joj pomogla da se nosi sa bolom, dok istovremeno nastoji ostvariti svoj san o majčinstvu. Njena sposobnost da pronađe snagu u slabosti postala je inspiracija mnogima koji se suočavaju s vlastitim izazovima. U tom kontekstu, njen put je više od ličnog – to je naša zajednička borba s traumom i tugom.
Suštinsko značenje gubitka
Gubitak djeteta, kao jedan od najtežih izazova s kojima se roditelji suočavaju, ostavlja trajne ožiljke koji nikada ne zacijele potpuno. Suzana uz to naglašava i društvena očekivanja koja prate majke, što još više otežava proces tugovanja. “S obzirom na to da su svi moji gubici bili muški, teško je bilo potpuno prihvatiti tu stvarnost, posebno u našem društvu koje snažno naglašava vrijednost muške djece”, rekla je. Ova izjava odražava duboku socijalnu stvarnost koja često nameće dodatni teret ženama koje su već pogođene tragedijama.
Društvena očekivanja, koja često od žena zahtijevaju da budu “jake”, mogu dodatno otežati izražavanje emocija i bol. Suzanaova borba s ovim pritiscima nije jedinstvena; brojne žene se suočavaju s sličnim izazovima, što može otežati njihov proces ozdravljenja. U tom smislu, otvorena komunikacija postaje ključna, jer omogućava ženama da podijele svoje emocije i pronađu podršku unutar svojih zajednica. Suzana ističe: “Nisam se uvijek osjećala sigurno dijeliti svoju bol, ali shvatila sam da je važno razgovarati. Ponekad, samo jedan razgovor može donijeti utjehu i razumijevanje.”
Vizija roditeljstva i suočavanje s realnošću
U pripremi svog majčinstva, Suzana je imala jasnu viziju imena svojih sinova. “Planirala sam nazvati jednog sina Aleksandar, a drugog Stojan”, izjavila je, naglašavajući simboliku snage i talenta koju su ova imena nosila. Međutim, njen put je bio ispunjen neizvjesnostima. Na prvom ultrazvuku, kada je saznala da čeka djevojčicu, osjećala je duboku nevjericu i tugu. Ova situacija dodatno je pojačala njene unutarnje borbe, jer je osjećala pritisak da se pomiri s gubitkom svojih snova o tradicionalnom roditeljstvu.
Unatoč svim teškim trenucima, Suzana je pronašla snagu u svojoj potrazi za djetetom. “Osjećala sam pritisak da postanem najbolja verzija sebe, ne samo kao majka, već i kao osoba koja može pružiti emocionalnu podršku svojoj djeci”, dodala je. Ova potreba za ispunjavanjem očekivanja, kako društva tako i vlastitih, stvorila je složenu dinamiku u njenom životu. Vremenom, Suzana je naučila da je važno ne skrivati svoje emocije, već ih prihvatiti kao dio svog procesa ozdravljenja.
Poruka nade i hrabrosti
Na kraju, Suzana Mančić predstavlja simbol otpornosti i snage. Njena priča nije samo priča o gubitku, već i o mogućnosti rasta kroz bol. Kroz svoje iskustvo, ona nas uči važnosti empatije prema sebi i drugima koji prolaze kroz slične situacije. Svaka priča o gubitku nosi sa sobom teret, ali također pruža priliku za razumijevanje i podršku. Suzana je svojim primjerom pokazala da, iako je gubitak neizmjeran, ljubav koju nosimo za izgubljene može živjeti dalje kroz nas i naše postupke.
Ova inspirativna priča Suzane Mančić poziva sve nas da se suočimo s vlastitim emocijama, da razgovaramo o gubitcima i da budemo podrška jedni drugima. Naša zajednica bi trebala biti prostor gdje se bol može dijeliti, a empatija postaje naša vodilja. U svijetu koji često od nas zahtijeva da budemo “jaki”, Suzana nas podsjeća na važnost ljudskosti i ranjivosti koja može donijeti isceljenje.
Uloga podrške i zajednice
U trenucima najveće boli, kada se osjećamo sami i izgubljeni, podrška zajednice može igrati ključnu ulogu. Suzana ističe da je u trenucima kada se osjećala najranjivije, podrška prijatelja i porodice bila od neprocjenjive vrijednosti. “Svi su na neki način htjeli pomoći, ali nije uvijek lako razumjeti kako. Ponekad je dovoljno samo biti tu i slušati”, dodala je. Ova izjava reflektuje osnovnu ljudsku potrebu za povezivanjem i razumijevanjem, posebno u teškim vremenima.
Uloga terapeuta i stručnjaka za mentalno zdravlje također je od iznimne važnosti. Suzana je naglasila koliko je važno potražiti stručnu pomoć u trenucima krize. “Mnogi ljudi se boje potražiti pomoć, misleći da će time pokazati slabost. No, ja sam shvatila da je to znak snage. Priznati da ti je potrebna pomoć je prvi korak ka ozdravljenju”, rekla je. Ova svijest može potaknuti mnoge da preuzmu odgovornost za svoje mentalno zdravlje i potraže podršku.
Pogled unaprijed: Širenje svijesti o gubitku
Uprkos svemu, Suzana Mančić se nije predala. Njena misija postala je širenje svijesti o gubitku djeteta i izazovima s kojima se roditelji suočavaju. Kroz javne nastupe i intervjue, ona se trudi da pomogne drugima da shvate da nisu sami u svom bolu. “Svaka žena koja je prošla kroz ovo treba znati da može razgovarati o svojim osjećajima. To nije slabost, to je hrabrost”, naglašava Suzana.
Ova borba za vidljivost i podršku ne samo da pomaže pojedincima, već i doprinosi stvaranju društvenog okruženja u kojem se o gubitku može otvoreno razgovarati. Suzana nas poziva da prestanemo sa stigmatizacijom ovakvih iskustava i da pružimo podršku onima koji su pogođeni. Jer, kao što ona naglašava, “svi mi imamo svoje bitke, a najbolje što možemo učiniti je biti tu jedni za druge.”
